Bošnjaci najstariji narod na Balkanu

82
668
  • ONO ŠTO JE OSOBITO VAŽNO JESTE DA SE O HISTORIJSKOJ SREDNJOVJEKOVNOJ BOSNI MOŽE DISKUTOVATI I PISATI SAMO KROZ SAGLEDAVANJE OSMANLIJSKIH DEFTERA. TAKOĐE SE MORAJU KORISTITI POVELJE BOSANSKIH VLADARA U KOJIMA SE MOŽE JASNO VIDJETI HILJADUGODIŠNJE POSTOJANJE JEDNE DRŽAVE:
  • POVELJA BOSANSKOGA BANA KULINA JE NAPISANA 29. AVGUSTA 1189. GODINE NA STAROBOSANSKOM JEZIKU I BOSANSKIM PISMOM – BOSANČICOM.
  • POVELJA DUBROVČANIMA IZ 1234. GODINE – BAN NINOSLAV GODINE 1234.
  • POVELJA IZ 1323. GODINE – BAN STJEPAN II KOTROMANIĆ GODINE 1323.
  • POVELJA GRGURU STIPANIĆU IZ 1323. GODINE – BAN STJEPAN II KOTROMANIĆ GODINE 1323.
  • POVELJA DUBROVČANIMA BANA STJEPANA II KOTROMANIĆA IZ 1332. GODINE 5. AVGUST 1332.
  • POVELJA BOSANSKOGA KNEZA VLADISLAVA STJEPANOVIĆA IZ 1353. GODINE
  • POVELJA DUBROVČANIMA IZ 1378. GODINE – KRALJ TVRTKO 10. APRILA 1378.
  • POVELJA DUBROVČANIMA IZ 1392. GODINE – KRALJ DABIŠA 17. JULA 1392.
  • POVELJA DUBROVČANIMA IZ 1397. GODINE – KRALJICA JELENA GRUBA 13. MAJA 1397.
  • POVELJA DUBROVČANIMA IZ 1398. GODINE – KRALJ STJEPAN OSTOJA GODINE 1398.
  • POVELJA KRALJA STJEPANA OSTOJE IZ 1404. GODINE 6. JANUARA 1404.
  • POVELJA DUBROVČANIMA IZ 1405. GODINE – KRALJ TVRTKO II 24. JUNA 1405.
  • POVELJA DUBROVČANIMA IZ 1419. GODINE – SANDALJ HRANIĆ 24. JUNA 1419.
  • POVELJA DUBROVČANIMA IZ 1427. GODINE – RADOSLAV PAVLOVIĆ 31. DECEMBRA 1427.
  • POVELJA BRAĆI DRAGIŠIĆIMA IZ 1446. GODINE – KRALJ TOMAŠ 22. AVGUSTA 1446.
  • POVELJA IZ 1453. GODINE – HERCEG STJEPAN VUKČIĆ KOSAČA 19. JULA 1453.
  • POVELJE IZ 1461 GODINE – KRALJ STJEPAN TOMAŠEVIĆ 23. NOVEMBAR 1461.
  • Sulejman Aličković
    Sulejman Aličković

    Ne posjeduje takvu građu sa takvim dokumentima nijedna država kao što što posjeduje Bosna.

    Vjerodostojnost tih dokumenata ne može se raspravljati, naročito se ne može osporavati. Dokazano je da su pojedine države svoju historiju bazirale na osnovu mitova, pretpostavki itd. Nažalost, to se radi i danas kod pojedinaca. Tako je stvoren destruktivizam čiji je neosporni nosilac Srećko Đaja i njegovi epigoni, kojih ima čitava jedna skupina u Bosni.

    Posebno se moramo osvrnuti na pitanje šta nam to donose defteri, kakav im je doprinos u stvaranju historijske istine i o srednjovjekovnoj državi i o novoj državi osvajača, za razliku od naših prethodnika historičara, koji su samo mogli nagađati o nekim društvenim i političkim pojmovima, koji su se više naslanjali na svoja osjećanja i sasvim paušalno pisali o svojim državama. Bosna ima original dokumenat na osnovu koga sa tačnom preciznošću može sve ovo dokazati.

    Međutim, i danas veliki broj historičara, naših komšija, ili čak i naši historičari katolici i pravoslavci, izmišljaju neku imaginarnu historiju njihovih naroda pod “Turcima”. Svi oni mogu samo pričati šuplje priče, jer nema mudrovanja ako postoje autentični dokazi koje nije mogla osporiti čak ni evropska historija. Ne znam samo kako se može pisati o pravoslavcima i katalocima ako osmansko zakonodavstvo ne poznaje takvu razliku. Defteri jasno govore da su u Bosni živjeli ljudi sa dvije konfesije: kršćani i krstjani (bogumili kasnije nazvani), tako da pripadnika Crkve bosanske jasno deklariše kao krstjana (bogumila, zahvaljujući Đaji). Zbog toga je čudo da se ignorišu defteri koji upućuju na pravu istinu države Bosne. U srednjovjekovnoj Bosni Bošnjaci su bili pripadnici heretičkog vjerovanja i nisu priznavali ni Katoličku ni Pravoslavnu crkvu. Štaviše, od ovih crkvi im je konstantno prijetila opasnost progona. Sam rimski papa je tokom srednjovjekovne Bosne poslao nekoliko krstaških pohoda na ovu zemlju sa ciljem uništenja bošnjačke hereze (pr. 1235-1238, 1358. i dr.). Prisilne konverzije heretičkih Bošnjaka na katoličanstvo, odnosno pravoslavlje, postepeno su uzimale svoga maha. Preuzimanjem Bosne od strane Turaka 1467. godine i kroz period otomanske Bosne, Bošnjaci postepeno primaju islam.

    Nacionalni identitet bosanskih Srba, odnosno, bosanskih Hrvata formira se veoma kasno, tek polovinom 19. stoljeća, kada se Bošnjaci pravoslavne, odnosno, katoličke vjeroispovijesti, a pod znatnim lobiranjem srbijanskih i hrvatskih političkih misionara, odrođuju od bošnjačkog nacionalnog korpusa i na temelju zajedničke vjeroispovijesti počinju nacionalno identifikovati sa susjednim pravoslavnim Srbima, odnosno, katoličkim Hrvatima. Veoma je važno istaći dokumenta na koji su to način radili Srbi. “Prema srpskom zakonodavstvu XIX vijeka svaki doseljenik i stranac koji je u Srbiji deset godina, postaje Srbin. To stoji već u Ustavu iz 1835. godine, glava jedanaesta: – Svaki u vrijeme obnarodovanja ovog ustava u serbskoj službi u Srbiji i izvan Srbije nalazeći se činovnik ili služitelj hrišćanskog vjerispovjedanja; svaki komu je deset godina prošlo od kako se u Srbiji nalazi, ili koji nepokretnu imovinu u njoj ima, smatra se Srbinom…” (Ustavi Knjaževine Srbije, Beograd 1988.)

    Pored ovih administrativnih Srba bilo je i kupljenih. Vasa Pelagić je savjetovao učiteljima da čim stupe u školu nauče da na pitanje đaku: “Ko si ti, mali”, odgovore: “Ja sam Srbin.” “A bilo bi i dobro” – veli dalje Pelagić – „ako bi se našli dobri ljudi koji bi tom prilikom dali djeci po koji krajcer, kako bi u njemu probudili želju da tako odgovori.“ (Obuše-nikova, Freidzon, Sedmi međunarodni kongres slavista 1973:129) Očigledano da je Srbija sve upotrijebila za asimiliciju svih onih koji su se nalazili na njenoj teritoriji, pa i van te teritorije (Bosna…). U ostvarenju tih ciljeva pomagali su i oni koji su anektirali Bosnu i Hercegovinu.

    Tokom austro-ugarskog perioda, Kallayev pokušaj očvršćivanja jedinstvene bošnjačke nacije bio je osuđen na propast iz razloga što je proces identifikacije pravoslavaca sa Srbima i katolika sa Hrvatima bio daleko odmakao, pa tako i nije mogao uspjeti, jer su integracioni impulsi dolazili od okupatora – Austro-Ugarske, a ne iznutra. Poslije njegove smrti zabranjen je i bosanski jezik 1907. godine. Akademik Muhamed Filipović pojašnjava da su svi ljudi na prostoru Bosne u etničkom smislu bili Bošnjaci “i to tokom cijele naše historije, a posebno u vrijeme državne samostalnosti (srednjovjekovne) Bosne. Zatim smo bili isto u vrijeme Osmanskog carstva, bili smo naime Bošnjaci, sve dok propaganda iz Srbije i Hrvatske, koja počinje od sredine 19. stoljeća, nije počela unositi srpsku i hrvatsku nacionalnu svijest u naše pravoslavce i katolike”. Istaknuti bošnjački intelektualac, Adil Zulfikarpašić, napominje da su prije procesa kroatizacije i posrbljavanja našeg naroda i “katolički i pravoslavni pisci u Bosni, naročito franjevci u 16., 17. i 18. vijeku, pisali o bosanskom jeziku, a sebe nazivali Bošnjacima”. Prof. dr. Mustafa Memić se slaže i ističe: “Od sredine XIX stoljeća, od kada su se javljali nacionalni pokreti Srba i Hrvata, vodila se permanentna borba među ovim nacionalnim pokretima da prisvoje što veće dijelove bosanskih teritorija i da se bosanski jezik ukine. Od tada počinje proces bosanskih pravoslavaca i bosanskih katolika da se oni tretiraju nacionalno kao Srbi i Hrvati, iako su do tada svi bili Bošnjaci… Taj proces se putem nacionalističkih propagandi dalje razvijao da on danas predstavlja osnovnu smetnju razvoja ovih prostora kao jedinstvene, geografske i ekonomske cjeline.”

    Primjera radi, Teofil (Bogoljub) Petranović je bio utemeljitelj srpskih propagandnih aktivnosti u Bosni. Može se reći da ne postoji nijedan naučni dokaz koji bi potvrdio da su Vlasi Srbi, što se može vidjeti i u Dušanovaom zakoniku: 77. (76)

    O POTKI

    „Potka među selima 50 perpera, a Vlasima i Arbanasima 100 perpera. I od te potke caru polovina, a polovina gospodaru čije bude selo.“

    O VLASIMA

    „U selu gdje se zaustavi Vlah ili Arbanas, u tome selu da se ne zaustavi drugi koji za njim ide. Ako se zadrži na silu, da plati potku i što je ispasao.“ Sve ovo je trebalo negirati u čemu je prednjačio u najnovije vrijeme Milenko Filipović.

    Kao plaćenik srbijanske vlade,  Petranović je 60-tih godina 19. stoljeća oko sebe okupio čitavu mrežu istomišljenika, koji su radili na širenju srpskog nacionalnog identiteta među bošnjačkim pravoslavcima, ali i među dijelom bosanskih Vlaha, koji su bili pogodni za utapljanje u srpski nacionalni okvir. Fra Grga Martić, koji je živio u Sarajevu u isto vrijeme kada i Petranović, u svojim „Zapamćenjima“ navodi da je Teofil Petranović bio glavni organizator srpske propagande u Bosni. U predgovoru Petranovićevoj knjizi  „Srpske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine“, Novak Kilibarda piše da je Petranović “cijenio ukazano povjerenje Vlade Srbije, pa je za vrijeme svoga boravka u Sarajevu od 1862. do 1869. godine neprekidno širio srpsku propagandu…” Nadalje, Kilibarda navodi da je Petranović “kao povjerenik srpske vlade u Bosni dobijao više novčane potpore nego ijedan drugi povjerenik”.

    Utemeljitelj hrvatskih propagandnih aktivnosti u Bosni bio je plaćenik hrvatske vlade – Stjepan Radić. Redarstvo ga je zatvorilo i osudilo na izgon iz Bosne zbog hrvatskih propagandnih aktivnosti, a potom ga otpratilo parobrodom do Rijeke. Kako opisuje u svojoj biografiji, Stjepan Radić je u Petrogradu, u društvu javnih pregalaca, postigao da predaje o takozvanom “pravu Hrvatske i Hrvata na Bosnu i Hercegovinu s gledišta zemljopisnoga, kulturnoga i narodno-gospodarskog, a najviše sa gledišta čisto narodnoga, radi toga jer se bosanski muslimani, koji su svi Slaveni i najstariji narod u Bosni, sve više priznaju Hrvatima u narodnom i političkom smislu”. Bitno je napomenuti da su i brojni katolički misionari još od Srednjeg vijeka radili na širenju katolicizma u Bosni, a bili su poslani upravo od rimskog pape da suzbiju heretičko vjerovanje Bošnjaka.  Međutim, ovi misionari nikada nisu širili hrvatstvo, pa stoga ni bošnjački katolici nisu imali razloga da se tako osjećaju, niti su se tako osjećali. Sve do dolaska braće Radića u Bosnu, nijedan bošnjački katolik se nije izjašnjavao kao bosanski Hrvat. Propagandne aktivnosti braće Radića bile su usmjerene ka iskorjenjivanju termina Bošnjaci i ulijevanju hrvatske narodne svijesti među Bošnjake katoličke, ali i Bošnjake islamske vjere. Čitav ovaj fenomen, u svojoj čuvenoj pjesmi “Pjesma Bošnjaku,” koju je objavio list „Bošnjak“ 02.07.1891. godine, opisao je i Safvet-beg Bašagić riječima: „Znaš Bošnjače, nije davno bilo,  Sveg’ mi sv’jeta nema petnaest ljeta, Kad u našoj Bosni ponositoj, I junačkoj zemlji Hercegovoj, Od Trebinja do Brodskijeh vrata, Nije bilo Srba ni Hrvata. A danas se kroz svoje hire, Oba stranca ko u svome šire. Oba su nas gosta saletila, Da nam otmu najsvetije blago, Naše ime ponosno i drago.“

    Bošnjački katolik Fra Ivan Frano Jukić (1818-1857), koji je koristio pseudonim Slavoljub Bošnjak, u svom proglasu 1848. godine zapisao je: „Mi Bošnjaci nekad slavni narod sad jedva da smo živi, nas samo kao očenutu glavu od stabla slavjanskog gledaju prijatelji naukah i žale nas… Vrijeme je da se i probudimo od dugovečne nemarnosti; dajte pehar, te carpite iz studenca pomnje mudrost, i nauk; nastojte da najpred naša serca očistimo od predsudah, fatajmo za knjige i časopise, vidimo što su drugi uradili, te i mi ista sredstva poprimimo, da naš narod prosti iz tminah neznanstva na svitlost istine izvedmo.”

    Milovan Đilaš svjedoči o Bošnjacima iz sandžačkog kraja, za vrijeme bivše Jugoslavije: „Taj naziv je tradicionalan već od Srednjeg vijeka. Muslimani koje sam ja poznavao u Bijelom Polju i družio se sa njima uvijek su govorili da su Bošnjaci. U mojoj porodici je bio sluga musliman, Bešir Zulević iz okoline Rožaja. Bio je nepismen – ja sam ga naučio pismenosti – što nije bilo teško, jer je bio veoma bistar…Uuvijek je govorio da je Bošnjak. A i Vuk Karadžić je upotrebljavao taj termin – Bošnjaci.“ (Milovan Ðilas i Nadežda Gaco: Bošnjak Adil Zulfikarpašić; isto vidi: Polje, br. 36)

    Prof. dr. Darko Tanasković, koga Srbi smatraju najvećim orijentalistom, o bošnjaštvu kao nazivu kojim se označava etnopolitička koncepcija, kaže da je “suština u stavu da u staroj istorijskoj zemlji Bosni, starijoj i od Srbije i od Hrvatske, kao njeno autohtono stanovništvo, s neprekinutim etničkim, kulturnim, psihičkim, pa i državotvornim kontinuitetom od ranog Srednjeg vijeka do danas, žive Bošnjaci i da je to jedino njima odgovarajuće narodno i nacionalno ime.” (Polje, br. 36)

    U potrazi za receptom posrbljavanja Bošnjaka, osvrnimo se na „Načertanije“ (1844), Ilije Garašanina. U svom programu „Načertanije“ narod Bosne naziva Bošnjacima – bez obzira na vjersku pripadnost – i jasno ih razlikuje od Srba u Srbiji: “Ako Bošnjaci ne bi ovo primili, to bi otuda kao sigurno sledovalo raskomadanje Srba na provincijalna mala knjaževstva…” Nadalje, govori o procesu preobražavanja srpstva u Bosni, koje počinje polovinom 19. stoljeća podudarajući se sa periodom u kojem je pisano „Načertanije“ i sjedinjenju istih sa Srbijom: “…ako bi se prije ovog opšteg sojedinjenja srbstva što osobito u Bosni preobražavati počelo… K ovome treba, dakle, učiniti da se Bošnjaci i ostali Slaveni obrate…” Nadalje, predlaže da se “nekoliko mladih Bošnjaka u srpsku službu državnu prima da bi se ovi obučavali i za takove činovnike pripravljali koji bi ono što su u Srbiji naučili posle u svom otečestvu u delo privesti mogli.” Da bi plan Velike Srbije tekao bez većih problema, Garašanin smatra da bi se trebala pisati i opća historija Bosne gdje se “ne bi smela izostaviti slava i imena nekih muhamedanskoj veri prešavših Bošnjaka” i nadalje napominje da bi ova historija trebala da bude oprezno pisana i to isključivo “u duhu narodnog jedinstva Srba i Bošnjaka” i od strane “čoveka vrlo sposobnog i duboko pronicavajućeg”. Meta njegovog programa bili su i katolički Bošnjaci: “Na istočnog veroispovedanija Bošnjake veći upliv imati neće biti za Srbiju težak zadatak. Više predostrožnosti i vnimanija na protiv toga iziskuje to da se katolički Bošnjaci zadobijedu. Na čelu ovih stoje franjevački fratri.”

    Bosna nikada nije bila ni hrvatska, ni srpska, ona je od pamtivjeka, pa sve do polovine 19. stoljeća, bila zemlja Bošnjaka različitih vjera, zemlja Bosanaca. Jedan od najcjenjenijih historičara u svijetu po pitanju historije svih južnoslavenskih zemalja, Dr. Nada Klaić, u svome djelu “Srednjovjekovna Bosna – politički položaj bosanskih vladara do Tvrtkove krunidbe” (Zagreb, 1989.), naučno je ustvrdila da Bosna nikada nije bila ni hrvatska ni srpska. Zemlja Bosna je, po Dr. Nadi Klaić, potpuno posebna i po narodu, i po kulturi i po svom postanku. Dr. Nada Klaić dolazi do sljedećih konstatacija: „Ove nevješte projekcije o srpstvu Bosne vrijede isto koliko Šišićevo dokazivanje o hrvatsvu Bosne. Međutim, nekritički izvještaj Konstantina Porfirogeneta o Sklavinijama može poslužiti kao podloga za zaključke samo onom historičaru kome nije odveć stalo do historijske istine. On je uglavnom iste vrijednosti kao i Dukljaninove vijesti o vladanju hrvatskih ili srpskih vladara nad Bosnom. To su tek povremeni izleti susjednih vladara koji nisu, niti su mogli izmijeniti stoljetni položaj bosanskih zemalja, jer su one bez Hrvata i Srba odavno išle svojim, od njih posve odijeljenim putem. Carevi podaci za taj posao ne mogu biti mjerodavni, a još manje vješta konstrukcija barskog nadbiskupa koji piše sredinom 12. stoljeća. Posve razumljivo da Ćirkoviću za njegovu teoriju o srpstvu Bosne ne mogu poslužiti niti Konstantinovi podaci o naseljenju Srba, jer ih car, a znamo i zašto, stavlja u Srbiju, Paganiju, Zahumlje i Travuniju te Konavle po kriteriju 10-og stoljeća kad su sve te zemlje priznavale bizantsku vlast. Prema tome, ako se sam car nije hvalio da je Bosna od naseljenja srpska, a sigurno bi to vrlo rado učinio, onda kritičkom historičaru ne preostaje drugo nego i na osnovi careva teksta tvrditi da je Bosna od početka bila BOSANSKA…“

    Bosna i Hercegovina matična je država autohtonog bošnjačkog naroda (ma gdje on živio), dok je maternji jezik svih Bošnjaka bosanski jezik bilo da oni žive u Bosni ili izvan nje. Srbija, Crna Gora i Hrvatska su maternje države srpskog, crnogorskog i hrvatskog naroda. Sve propagandne djelatnosti usmjerene protiv bošnjačkog naroda od strane srpskih i hrvatskih propagandnih historiografa unaprijed su bile i ostale osuđene na propast. Jedna od najmizernijih aktivnosti kojima se ovi propagandisti bave jeste pripajanje bošnjačkih velikana srpskom, odnosno, hrvatskom nacionalnom korpusu, kao i korištenje historije u nacionalno-romantičarske, političko-ideološke svrhe uperene protiv naše zemlje i našeg naroda. Pošto su planovi ostvarivanja etnički čiste Velike Srbije, odnosno, Velike Hrvatske još od početka bili osuđeni na propast, šovinistički nastrojenim intelektualcima i nije preostalo ništa drugo nego da prisvajaju bošnjačko nacionalno blago i niječu historijsko pravo bošnjačkog naroda na svoju zemlju, ime, jezik, književnost, tradiciju i dr. Zbog toga je veoma važno raditi na otkrivanju istine koja je sigurno do sada prekrajana po volji onih koji su je pisali. Ukratko rečeno, svako kreiranje lažne historije i nacionalni romantizam, u cilju asimilacije bošnjačkog naroda i pripajanja bošnjačkih velikana srpskom ili hrvatskom nacionalnom korpusu, krajnje rečeno, suludo je i ništa drugo nego propagandni terorizam neviđeno podmuklih razmjera.

    Projekat „Poznati Bošnjaci“ direktan je odgovor na bilo koju vrstu historiografske propagande uperene protiv bošnjačkog naroda, odnosno bošnjačkog nacionalnog blaga i kulturno historijsko-znanstvenih dostignuća bošnjačkog naroda Bosne i Hercegovine i šire. Zanimljivo je spomenuti falsifikovanje povelja bosanskih vladara, koje su pisali pisari na dvoru, a inače je poznato da se još nije pojavio ni jedan orginal tih povelja već su sve kopije. Posebno bi se osvrnuo na pisanje pojedinih Bošnjaka koji žele da kopiraju dosadašnje historičare Srbe i Hrvate, a i ponekog Bošnjaka, te u svojim djelima pokušavaju dokazati nešto što opet nema nikakve historiske podloge, a niti istine. Predajući vlast i svoje tvrđave, bosanska vlastela nije morala prihvatti islam. Tačno je da su pojedinci prihvatali islam i nisu to krili, kako se hoće dokazati.

    U sumarnom popisu Sandžak Bosne iz 1465/68. pokazuje da je bilo mnogo onih koji su Osmanlijama predali bosanske tvrđave. Nije tu u pitanju bio samo vojvoda Radak u Bobovcu. Mnogo njih je učinilo takav korak i iste takve poteze, i koji su zadržali svoju vjeru ili su je naknadno promjenili. Naročito se može uočiti kako su naši preci odmah slati u daleke zemlje u ratove protiv Uzun Hasana u Perziji ili Crnojevića u Skadar. Dokazivanje kako u osmanskoj vojsci nisu moglu učestvovati drugi već samo muslimani opet je nepoznvanje historijskih podataka ili njihovo nepriznavanje.

    Navest ću primjer iz Osmanskih deftera 1465/68. o kojima se ne može diskutovati i polemisati, jer ne postoji vjerodstojniji dokument nego što su defteri. Očigledno je da i danas veliki broj broj naših sugrađana i naših susjeda izmišljaju neku imaginarnu historiju. Ne može se, niti ima dokumenta koji će dokazati ili tvrditi kako smo eto bili pod „Turcima“. Osmanlije nisu dovodili svoje ljude i postavljali ih kao timare – spahije. „Timar Radoja, sina Perinova i Petre, sina Radičeva: Da bi kršćani po imenu Radoje, sin Perinov i Petre, sin Radičev, na lahk način, bez obaveza, uživao ovaj timar, oni ga nisu dali knjižiti u defter. Međutim, zbog toga što je sada spomenuti Radoje umro, a spomenuti se Petar nije odazvao na dužnost, ovaj timar je, na osnovu Ajas-begovog pisma, dat jednom od mazula (kandidata, koji je ranije imao timar /m.p/) nevjerniku Tvrdku da ga uživa i obavezno ide u rat.“ (sumarni popis Sandžak Bosna iz 1468/69. god. str. 94.

    Timar možemo podjeliti na dva dijela: Kilič timar – timar koji se dodjeljuje ratnicima iz redova sultanove konjice, ili spahijski timar. Nosilac ovakvog timara obavezan je odazvati se na svaki odlazak na carsku vojnu ili vojnu koju predvodi namjesnik pokrajine po odobrenju sultana. Drugi timar je Eškenzi timar – to je timar svakog ratnika iz reda sultanove konjice – spahija. Isto što i Kilič timar. Stvarno značenje je timar onoga koji ide u rat.

    Naročito je važno spomenuti da se u vrstu Kilič timara svrstavaju i timari službenika u obrazovanju i prosvjeti, kao što su imami džamija ili vjeroučitelji koji se ne izdržavaju iz vakufa. Timarnik nije imao obezbjeđen stalni status timarnika. Tu privilegiju mogao je koristiti samo dok je obavljao i mogao obavljati vojničku službu ili bilo koju službu od navedenih. Mjesto u koje će to obavljati određivao je aga tako da je mogao biti premještan iz mjesta u mjesto, zavisno od potreba carstva.

    Posebno se treba osvrniti na starješine Vlaha, na njihove vojvode i knezove, primućare koji su uživali baštine. Međutim, bili su oslobođeni svih poreza, ali su zato i oni imali obavezu učestvovanja u ratu sa spahijama. Napredovali su obično nakon značajnih akcija tako da ih je bilo čak i na najvišim položajima u državnoj administraciji ili vojsci. I svi ostali Vlasi imali su vojničke obaveze na taj način što je iz svakih deset kuća u rat išao po jedan potpuno opremljen vojnik. Iz deftera se jasno može vidjeti da su današnji takozvani bosanski katolici i bosanski pravoslavci, ustvari, čistog vlaškog porijekla. Jedan mali dio bosanskih muslimana takođe je ovog porijekla. Vjera koju su prakticirali Vlasi je krstjanska, ili kako je to poslije nametnuto (narodnim žargonom, bogumili).

    I pored negiranja postojanja Bosanske crkve od strane i pravoslavlja i katoličanstva, možemo sa tvrdnjom reći da je ona posvjedočena kao dominantna religija srednjovjekovne Bosne. Osmanlije to svjedoče u svojim defterima. Ne možemo tačno utvrditi koji je to omjer krstjana (vjernici Crkve bosanske) i katolika, međutim, istraživanja govore da je katolicizam bio potpuno potisnut iz Bosne sve do 15. vijeka, a osobito do posljednjeg kralja bosanskog. Preuzimanjem kraljevstva on je silom pokrštavao krstjane ili ih protjerivao pomoću franjevačkih svećenika. Dolaskom Osmanlija krstjani mirnim procesom prihvataju islam bez prisile, kao i mnogi Vlasi. Jako zanimljiv i možemo reći jedinstven fenomen na koji se traži odgovor i danas jeste: Kako to da u zajedničkim borbenim redovima, pod istom zastavom, jednako ginu i gospoda i „fukara“? Šta je to što ih je vezivalo za zajedničku akciju, iako je njihov klasni položaj divergentan? Ovo pitanje svih pitanja ostavit ćemo otvoreno za dalja izučavanja i istraživanja.

    Na kraju bih se samo osvrnuo na Kosovski boj od koga su Srbi napravili kosovski mit. Vjerovatno su to mogli i Hrvati da urade sa Krbavskom bitkom, ali bilo bi baš previše mitova. Osmanlijska vojska na čelu sa sultanom Muratom prebacila se na zapadnu obalu Morave i polako napredovala ka Kosovu. Prvi odred je vodio veliki vezir, drugi – princ Bajazid, treći – Aini-beg, četvrti – princ Jakub, peti Saridže-paša, a šesti – sam Murat. Na Kosovo polje, koje se nalazilo na granici Bosne i Srbije, već je bila skupljena saveznička krstaška vojska. Stajale su obje vojske jedna naspram druge. Vojska krstaša ili nevjernika bila je od sedam jezika (Srbi, Bugari, Bosanci, Albanci, Vlasi, Poljaci i, prema svjedočenju osmanskog historičara, Mađari). Na čelu tih odreda stajali su Lazar – srpski knez i bosanski kralj Tvrtko. Bitka je završena smrću sultana Murata i kneza Lazara, čija je pogibija iskorištena za pravljenje kosovskog mita, iako od tog trenutka teritorija Srbije pripada Osmanlijama. Slijedilo je zaključivanje mira sa nasljednikom Lazarovim – Stevanom, koji priznaje vlast Bajazita, pri čemu je morao ispuniti tri uslova: sudjelovati u ratu kao Bajazitov saveznik, da mu da sestru za ženu, te da mu od iskopavanja srebra šalje godišnji porez. Tako je Lazareva ćerka Olivera postala prva sultanija na osmanskom dvoru.

    ***

    [1] I. Banac, Cijena Bosne , Sarajevo, 1996, str. 303. [2] M. Dogo, Balkanske nacionalne države i pitanje muslimana , Godišnjak za društvenu istoriju, II, br. 3, Beograd, 1995, str. 353-362. [3] “Monitor”, br. 403, Podgorica, 10. juli 1998. [4] J. Hammer, Historija Turskog (Osmanskog) Carstva , III, Zagreb, 1979, str. 525. [5] A. Vileže, Pjer Loti i balkanska Evropa , Stvaranje, br. 8-10, god. L, Podgorica, 1995, str. 938-939. Turska je u teškom položaju, piše Loti, “jer su jednodušno odbačeni i prezreni ugovori… ta Turska kojoj su tri nedjelje ranije sva ministarstva pravde svečano obnovile data obećanja o teritorijalnom integritetu” bila je napuštena. [6] A. Mitrović, Prodor na Balkan. Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918, Beograd, 1981, str. 113. [7] N. Malcolm, Kosovo. Kratka povijest, Sarajevo, 2000, str. 208. [8] D. Vlahov, Iz istorije makedonskog naroda , Beograd, 1950, str. 32; T. Simovski, Balkanskite vojni i nivnite reperkusii vrz etničkata položba na Egejska Makedonija , u zborniku: Oslobodilački pokreti jugoslovenskih naroda od XVI veka do početka Prvog svetskog rata, Beograd, 1976, str. 324; Nedovršeni mir .

    Izveštaj Međunarodne komisije za Balkan, Beograd, 1998, XIX. [9] On je ocijenio da zločinstva nisu bila djela pojedinaca ni ličnoga raspoloženja, već sastavni dio “nacionalne” politike balkanskih država, čije su vojske ubijale nedužno muslimansko stanovništvo “sa zločinačkim uverenjem da time vrše jedno ‘’nacionalno delo’’, da, skidajući taj nevini svet s lica zemlje, skidaju s vrata neprijatelja sa kojim će u budućnosti biti teško izaći na kraj” . Opšir. “Radničke novine” , br. 223, Beograd 22. oktobar 1913; D. Tucović, Sabrana dela , knj. 7, Beograd 1980, 160-164. [10] Makedonija u svojim prirodnim i geografskim granicama zauzima 66.725 kvadratnih kilometara površine. Nakon balkanskih i Prvog svjetskog rata ona je podijeljena. Grčkoj je pripala tzv. “Egejska Makedonija” (34.153 kvadratna kilometra); Kraljevini SHS tzv. “Vardarska Makedonija” (25.774 kvadratna kilometra) i Bugarskoj tzv. “Pirinska Makedonija” (6.798 kvadratnih kilometara). Opšir. D. Vlahov, Iz istorije makedonskog naroda , Beograd 1950, 2. [11] J. Trifunovski, O Turcima u SR Makedoniji , Geografski pregled, X, Sarajevo 1966, 141. [12] K. Bitoski, Makedonija vo vremeto na golemata istočna kriza (1875-1881) , Skoplje 1982, 189. [13] M. Pandevska, Prisilni migracii vo Makedonija 1876-1881, Skopje, 1993, str. 104-105. [14] M. Lutovac, Migracije i kolonizacije u Jugoslaviji u prošlosti i sadašnjosti , Glasnik, Etnografski institut SANU, VII, Beograd, 1958, str. 3. [15] K. Bitoski, nav. djelo, str. 186. [16] Opšir. vidi: E. Barker, Macedonia: Its Place in Balkan Power Politics , Royal Institute of International Affairs, London, 1950; F. Adanir, The Macedonians in the Ottoman Empire 1878-1912 , u: Comparative Studies on Governments and Non-Dominant Ethnic Groups in Europe 1850-1940 , Vol. V, European Science Foundation, New York, 1993. [17] D. Vlahov, Iz istorije makedonskog naroda , str. 31. [18] M. Petrović, Dokumenta o Raškoj oblasti 1890-1899 , Beograd, 1997, str. 396. [19] M. Jambajev, Ruski konzuli o makedonskom pitanju , Istorija 20. veka, br. 2, Beograd, 1998, str. 143. [20] A. Mitrović, Devet teza o osnovama međunarodnog položaja Balkanskog poluostrva u novijoj istoriji , u zborniku: Balkan krajem 80-tih godina, Beograd, 1987, str. 51-52. [21] Lj. Lape, Odabrani tekstovi za istorijata na makedonskiot narod, II, Skopje, 1976, str. 756-757. [22] M. Stojković, Istorijska iskustva balkanskih odnosa , u Zbornik: Balkan krajem 80-tih godina, Beograd, 1987, str. 29. [23] Arhiv Srbije u Beogradu (dalje: AS), fond arhive Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije (dalje: MIDS), Političko odeljenje (dalje: PO), 1912, f-XIII, D-3. [24] P. Stojanov, Makedonija vo vremeto na balkanskite i prvata svetska vojna (1912-1918) , Skopje, 1969, str. 208-212; T. Simovski, Naselenite mesta vo Egejska Makedonija , I, Skopje 1978, 11. [25] H. Silajdžić, Albanija i SAD kroz arhive Vašingtona , Sarajevo, 1991, str. 83. [26] G. Todorovski, Makedonija po rasparčuvanjeto 1912/13-1915 (dalje: Makedonija) , Skopje, 1995, str. 85. [27] AS, MIDS, PO, 1912, f-XVIII, D-3; Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije , knj. VI, sv. 2, Beograd, 1981, str. 156-157. [28] “Radničke novine” , br. 223, Beograd, 22. oktobar 1913. [29] “Tu su tako, kao mravi, ležali iznemogli, polumrtvi, onesvešćeni… Nisu mogli dalje. Slabosti i rane ne dadoše im da se spasu, i da se odvuku do voza. Poskapavala je tu većina njih na ulici”. Opšir. : S. Đurić, Dnevnik pobeda. Srbija u balkanskim ratovima 1912-1913 (dalje: Dnevnik pobeda) , Beograd, 1988, str. 244. [30] Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914 , knj. V, sv. 3, Beograd 1986, 245. [31] Srpski izvori za istorijata na makedonskiot narod 1912-1914, Skopje, 1979, str. 248. [32] B. Horvat, Kosovsko pitanje , Zagreb, 1988, str. 34. [33] Lj. Doklestić, Kroz historiju Makedonje. Izabrani izvori, Zagreb, 1964, str. 209. [34] M. Ekmečić, Uticaj balkanskih ratova 1912-1913. na društvo u Bosni i Hercegovini , Marksistička misao, br. 4, Beograd, 1985, str. 139. [35] L. Trocki, Srbija, jesen 1912 , feljton, “Danas” , Beograd, 15. jun 1998; opšir.: L. Trotsky, The Balkan War 1912-1913: The War Correspondence of Leon Trotsky, Monad Press, New York, 1980. [36] Ratni izvještaji Lava Trockog – balkanski ratovi 1912-1913 , Znakovi vremena, br. 11, Sarajevo, 2001, str. 172. [37] S. Đurić, Dnevnik pobeda , str. 139. On je dalje kazivao o zbivanjima u blizini Prilepa i sudbini muhadžira koji su bili izloženi napadima srpske vojske. Oficiri su nagovarali vojnike da pljačkaju zbegove. Oni su uzimali zlato a vojnici ostatak. Također su oficiri silovali žene: “Iz varoši vodi divan drum preko Belasice uz brdo. Prođosmo selo Kosturino. S obe strane puta još sveže humke. Tu su sahranjeni pomrli iz zbega. Putem – masa spavača i stvari, mahom jorgani. Oko jedne ćuprije leševi još nesahranjeni, staro, mlado; izgladneli psi. Jedno dete i posle 5-6 dana ostalo je još lepo, ispod žbuna leži a opružilo ručice.” S. Đurić, Dnevnik pobeda , str. 246; upor. Petrit Imami , Srbi i Albanci kroz vekove,. feljton, “Danas”, Beograd, 13-16. avgust 1998.

    [38] D. Tucović, Sabrana dela , knj. 7, str. 197. [39] S. Korkut, Dvije preuzete rezolucije, Socijaldemokrat, br. 5, Sarajevo, 2001, str. 150. [40] Lj. Lape, Odabrani tekstovi za istorijata na makedonskiot narod, II, Skopje, 1976, str. 820. [41] Ratni izvještaji Lava Trockog – balkanski ratovi 1912-1913 , str. 174. [42] P. Cohen, Srpski tajni rat , Sarajevo, 1996, str. 30. [43] Lj. Lape, Odabrani radovi, str. 820-821 . [44] B. Horvat, Kosovsko pitanje , str. 35. [45] V. Dedijer, Veliki buntovnik Milovan Đilas , Beograd, 1991, str. 113. [46] Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914 , knj. V, sv. 3, Beograd, 1980., str. 308. [47] J. Tomić, Seoba u Srbiju i čija da bude zemlja u oslobođenim srpskim krajevima, Beograd, 1914, str. 5-6. [48] M. Pandevska, nav. djelo, str. 143. [49] Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914 , knj. VII, sv. 2, Beograd, 1980, str. 197. [50] G. Todorovski, Makedonija, str. 86. [51] M. Pelesić, Bošnjaci na svjetskim ratištima, Vojna biblioteka , Sarajevo, 1996, str. 71; E. Imamović, Porijeklo i pripadnost stanovništva Bosne i Hercegovine , Sarajevo, 1998, str. 108. [52] T. Kraljačić, Povratak muslimanskih iseljenika iz Bosne i Hercegovine u toku Prvog balkanskog rata , u zborniku: Migracije i Bosna i Hercegovina , Sarajevo, 1990, str. 151-152. [53] J. Trifunovski, O bosanskohercegovačkim muhadžirima , Geografski pregled, VII, Sarajevo, 1963, str. 148. [54] J. Trifunovski, Novi podaci o bosanskih muhadžirima naseljavanim u Makedoniji , Geografski pregled, XI-XII, Sarajevo, 1967-1968, str. 168. [55] M. Filipović, “Bošnjaci” u okolini Skoplja, Pregled, sv. 94-95, knj. VII, god. V, Sarajevo, oktobar – novembar 1931, str. 263. [56] J. Trifunovski, Islamske starine u Kočanskoj kotlini sa podacima o tekijama i derviškim redovima , Novopazarski zbornik, br. 18, Novi Pazar, 1994, str. 128-129. [57] M. Stojković, Istorijska iskustva balkanskih odnosa , str. 40. [58] V. Čubrilović, Istorija političke misli u Srbiji XIX veka , Beograd, 1958, str. 451. [59] U. Altermatt, Etnonacionalizam u Evropi. Svjetionik Sarajevo, Sarajevo, 1997, str. 52. [60] S. Huntington, Sukob civilizacija , u zborniku: Nacionalne manjine u međunarodnom i jugoslovenskom pravnom poretku , Beograd, 1997, str. 337-338. [61] Nedovršeni mir. Izveštaj Međunarodne komisije za Balkan , Beograd, 1998, str. 130. [62] B. Babić, Iseljavanje Muslimana iz novih krajeva Crne Gore u proljeće 1914. godine, JIČ, br. 1-4, Beograd, 1978, str. 314. [63] D. Bogdanović, Knjiga o Kosovu, Beograd, 1990, str. 237-238. [64] M. Ekmečić, Stvaranje Jugoslavije, II, Beograd, 1989, str. 664. [65] S. Huntington, Sukob civilizacija i preustroj svjetskog poretka , Zagreb, 1998, str. 173. [66] J. Mccarthy, Stanovništvo osmanlijske Evrope prije i poslije pada Carstva (II) , Glasnik, Rijaset IZ u BiH, br. 9-10, Sarajevo, 1999, str. 983. Između 1921. i 1926. u Tursku je došlo 398.849 muslimana, većinom kao dio razmjene stanovništva. [67] “Glas islama” , br. 16, Novi Pazar, mart 1998. [68] J. Hammer, nav. djelo , III, str. 530; A. Avdić, Opšti pogled na migraciona kretanja muslimanskog stanovništva na Balkanu od kraja XIX veka do zaključenja jugoslovensko-turske konvencije (11. jula 1938. godine), Novopazarski zbornik, br. 9, Novi Pazar, 1985, str. 155.

    Autor: Sulejman Aličković
    revija SANDŽAK | 1. februar 2014. | br. 176 | RevijaSANDZAK.com


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

82 KOMENTARI

  1. Vi sandzaklije nemate veze sa Bosnom! Vi ste najveca kletva koja je ikad snasla nasu lijepu zemlju. Zbog vas svi identifikuju jugoslovenske muslimane(izdajnike) kao “Bosnjake” (sto je inace uvredljiva rijec za Bosnjanin). Bosna nema nikakve veze sa turskom ni sa vama. Turci su nasi okupatori koje mrzimo vise nego Njemce, jer su Njemci ubili manje Bosnjana nego turci!

    0

    0
  2. Ako niste provalili imana sve su to srbi koji su tad cinili preko 90% populacije u bosni,nisu poturcena imena sa srpskim prezimenima kao sto danas muslimani na ovim prostorima nose,bosnjacka nacija je osnovana posle ratova 90-tih do tad su se svi izjasnjavali kao muslimani,inace poturceni srbi.
    Cinjenice kazu da su bosnjaci stari 20 godina,ako poricete srpsku istoriju poricete i svoju onda,ja nikad nisam poricao da sam potomak juznih slovena i toga se nestidim,to je nesto sto se nemoze promeniti niti vi ikada mozete biti turci niti kao sto albanci koji su dovedeni na balkan da se bore protiv tvojih predaka,a koji sad izmisljaju da su oni neki potomci ilira
    istorija:
    1) juzni sloveni
    2) srbi
    3) muslimani
    4) bosnjaci
    to je tok istorije danasnjeg bosnjackog naroda

    0

    1
    • @ profesoristorije
      I ti si neki profesor istorije, hahahaaaaaaa!
      Pa kako dođe crni profesore do te diplome?! 😀
      Posjećuj ovaj portal, naučićeš nešto o istoriji i svojim korijenima.
      Prema svjetskoj organizaciji IGENEA, koja je napravila DNK analize za sve države ovako izgleda porijeklo naroda sa ovih prostora:
      ___________________
      Drevni narodi u Bosni i Hercegovini
      Iliri 40 %
      Teutonci 20 %
      Kelti 15 %
      Sloveni 15 %
      Huni 6 %
      Tračani 4 %
      ___________________
      Drevni narodi u Srbiji i Crnoj Gori
      Sloveni 30 %
      Iliri 21 %
      Teutonci 18 %
      Kelti 14 %
      Feničani 9 %
      Helenski Narodi 6 %
      Vikinzi 2
      ___________________
      Drevni narodi u Hrvatskoj
      Iliri 34 %
      Sloveni 20 %
      Kelti 18 %
      Teutonci 12 %
      Feničani 8 %
      Helenski narodi 8 %
      ____________________
      Sve su ovo činjenice koje ukazuju da su Iliri Bošnjacima dali kulturno, etničko i političko obilježije. Ako nije tako, onda gdje su Iliri koji su 4000 god. živjeli na tolikom prostoru pod jednim velikim kraljevstvom?

      0

      0
    • Šta je Bošnjak? Jedna mala grana
      velikoga stabla Slavijana,
      koga ime u pročelju piše
      Povijesnicu junačkih mejdana.
      Šta je Bošnjak? Jedno ime slavno
      koje svijet poznaje odavno,
      koje Beč i Budim potresaše
      i Carigrad i Kosovo ravno.
      Šta je Bošnjak? To pleme viteško
      Koga vila prostiraše krila,
      s Durmitorom do Karpatskih gora,
      sa Balkana do sinjega mora.
      Šta je Bošnjak? Jedan narod mali
      koji međ’ dva svijeta stajaše,
      koji sile evropskije silah
      i križarske vojne razbijaše.
      Šta je Bošnjak? Kumče Davorova,
      čedo slavne, al’ krvave sreće,
      deset puta, ne jednom, umrijeće,
      al› bošnjaštva odreći se neće!
      (1894.)

      (Dr. Safvet-beg Bašagić)

      0

      0
      • Za to vrijeme proces pokrstavanja Slavena u Bosni tece mnogo sporije i mnogo duze. Zapravo, u Bosni ni nema organiziranog pokrstavanja, jer su krscanski misionari tesko pronalazili u bosanskim vrletima novopridoslo stanovnistvo.
        Hrvatska se jeste u doba Petra Kresimira IV (1058.-1075.) prostirala do Drine i Neretve, ali u toj, tadasnjoj Hrvatskoj nije bilo dovoljno klera da sprovede uspjesno pokrstavanje naroda u Bosni.
        Sa druge strane, Srbija toga doba nije prelazila Drinu, vec je samo imala nekoliko posjeda u Humu. Uostalom, Srbi u to doba ni sami nisu bili pokrsteni.

        Za to vrijeme vjera stanovnika, Slavena u Bosni jos je uvijek na stupnju politeizma. Jos je prisutan staroslavenski panteon bogova: Perun, Svetovid, Svarog, Volos, Svarozic, Vida, Lada, Vesna, Morana itd.

        Na drustvenoj ljestvici razvoja Slaveni u Bosni toga perioda nalaze se na plemenskom ustrojstvu. Svako pleme posjeduje svoju teritoriju, zupu, a njen zupan je samo – primes inter pares po svojim pravima i vlasti, posto jos nije nastala klasicna rodovska aristokratija.

        Velik dio Bogumila su ucinili zadnji korak i prije nego nego prede na katolicizam i pravoslavlje, prede na islam. Pomogla im je ona unutarnja srodnost izmedu manihejskih sekti i islama, koju smo vec spomenuli. tako su nasi Muslimani u Bosni, Sandzaku i Crnoj Gori u svojoj jezgri potomci bosanskih Bogomila.

        DNK potrvdjuje sve danas…

        Drevni narodi u Bosni i Hercegovini
        Iliri 40 %
        Teutonci 20 %
        Kelti 15 %
        Sloveni 15 %
        Huni 6 %
        Tračani 4 %
        ___________________
        Drevni narodi u Srbiji i Crnoj Gori
        Sloveni 30 %
        Iliri 21 %
        Teutonci 18 %
        Kelti 14 %
        Feničani 9 %
        Helenski Narodi 6 %
        Vikinzi 2
        ___________________
        Drevni narodi u Hrvatskoj
        Iliri 34 %
        Sloveni 20 %
        Kelti 18 %
        Teutonci 12 %
        Feničani 8 %
        Helenski narodi 8 %
        ___________________

        Bošnjači najstariji narod na Balkanu

        Bošnjači su potomci bogumila. bogumili su potomci Ilira …

        nema konfuziju…

        1

        0
      • iskreno me iznenadjujes, nisam verovao da znas da sastavis tako lepo tekst i to jos gramaticki ispravno.
        kad ja procitah zadnji red, i shvatim da si ipak samo specijalac za copy-past 😉

        0

        1
      • Tumačenja i rezultati DNK analiza koje prikazuješ su potpuno proizvoljni. Odakle si ti određene haplogrupe nazvao: iliriskim, slovenskim, keltskim ili (sačuvaj me bože) teutonskim. Radi se samo o tvojoj manipulaciji da bi svoje stanovište osnažio. Jadno i bedno ali sasvim očekivano od jednog šiptara.

        2

        0
      • Hahahaaahaaa
        Bravo, mne.
        Nego, vrijeđaš inteligenciju babuna, upoređujući ga sa ovim kretenom koji je napisao komentar! 😀 Hahaaahaaaaaa

        1

        0
      • Izvini babun, ali moraš bolje formulisati komentar.Nema dvosmislenog pisanja, vrijeđanja i psovanja.
        Jarčević i ostala svita samo pokazuju svoje neznanje, a falsifikovanje istorije izlazi na vidjelo.
        p.s.Promijeni nik ! 🙂

        0

        0
  3. Perica Vukalović · Radi u Vojska Republike Srpske
    “Kako to da te silne povelje nije pisao nikakav Alija,Bakir,Zlatko,Sulejman,Fahrudin,a pisali su ih Stjepan,Tvrtko,Sandalj,Vladislav,Dabiša,Radoslav,Jelena,Tomaš sve srbi?Da niste možda vi muslimani tada još bili srbi?Pa u nedostatku sopstvene istorije pokušavate da se kitite srpskom?Ja to drugačije ne mogu objasniti.”
    __________
    Perice,
    hvala Bogu što mi Bošnjaci znamo da su nam preci Iliri i imamo dokaze za to.
    Eto, da se nije pokrenula priča o precima ne bih znao da ste vi “Srbi preko Drine” ustvari Vlasi / Morlaci.Ccccc.
    Dakle, srpski istoričari naučno i pošteno kažu da su Vlasi:
    “Ostaci romanizovanog starobalkanskog stanovništva, koje su doseljeni Sloveni razbili na mnoge oaze, veće ili manje, širom jugoistočne Evrope, potisnuli ih u planine i prinudili da se sklone u primorske gradove i na ostrva, izloženi su asimilaciji nejednakog djelovanja i trajanja …”
    Sve u svemu knjiga koju su napisali doktori istorijskih nauka Radovan Samardžić, Rajko Veselinović, Toma Popović je vrlo poštena, jer navodi citate iz IZVORA, iz starih dokumenata, tako da imamo uvid što u originalnim IZVORIMA piše.
    Citati iz originalnih IZVORA su kod Srba strogo zabranjeni u javnosti, mogu se naći samo u ovako jakim naučnim radovima.
    Prosto je nemoguće, to jest za to bi se po Srbiji klalo i ubijalo, da neko pokuša da u srpske udžbenike ubaci originalne CITATE iz starih dokumenata, gdje preci današnjih Srba sami sebe Vlasima nazivaju, ili da se tako neki originalni stari dokument pojavi u srpskim medijima.
    U udžbenicima i srpskim medijima nije dozvoljeno ikada, i na jednom jedinom mjestu nazvati pretke ovih današnjih Srba Morlacima ili Vlasima kako su oni sami sebe zvali, u srpskoj javnosti dozvoljeno je samo te Morlake i Vlahe pretvoriti u Srbe, i tako ih zvati.
    U srpskoj javnosti dozvoljeno je prikazivanje samo komadića istine, puna istina je strogo zabranjena.

    0

    0
      • @ ime i prezime
        Nije bošnjački, več bosanski jezik.
        Kako je koji narod naseljavao Bosnu, mijenjao se i jezik…….pa i danas je to relativna stvar.
        Nama je bitna osnova koju imamo……i da je naša, a poslije te zloupotrebe i manipulacije sa strane nas ne interesuju.
        Na nekoliko bogumilskih stijena pronađenih u zapadnoj Bosni zabilježeni su i glagoljični znakovi. Ali najstarije pismo koje je imalo svoju upotrebu na bosanskim dvorovima je posebno prilagođena bosanska varijanta ćiriličnog alfabeta, tzv. bosančica, izgrađena na osnovama klinastog pisma.
        S druge strane su Srbi i Hrvati iz susjednih zemalja ponukani panslavističkim pokretom stvorili norme zajedničkog pisanog jezika, u periodu Jugoslavije – budućeg srpsko-hrvatskog. Kao osnova za taj vještački jezik uzeta je studija Vuka Karadžića (reformatora “srpskog jezika”), koji je tražeći varijantu južnoslavenskih govora pronašao štokavsko narečje bosanskog jezika istočne Hercegovine (koji inace ima ijekavski izgovor), preinačio ga u ekavski izgovor i dodao mu atribut srpski.
        Dakle, jedan dijalekat bosanskog jezika postao je na taj način osnova za budući srpski i hrvatski literarni jezik. Iz svega toga je jednostavno izvesti zaključak da je svaka tvrdnja da je bosanski jezik nastao pod utjecajem hrvatskog ili srpskog, ili da je on nekakav njihov tobožnji dijalekat, potpuno neosnovana.
        Bosanski jezik je naprosto jezik koji kroz istoriju paralelno postojao sa dva spomenuta i pored toga u mnogo slučajeva direktno uticao na razvoj oba, posebo nakon Prvog svjetskog rata kada se pokušalo stvoriti jedinstven južnoslavenski jezik.

        0

        0
      • dobro bosanski neka bude…..
        mora da postoji logicno objasnjenje kako je dospeo bosanski jezik u daleku rusiju, kao sto se zna kada i kako je dospeo latinski jezik u rumuniju, naprimer. temelji bosanskog i ruskog jezika su isti, kako to i od kada je to tako?

        0

        0
      • DOBRO PAMETNJAK….
        NAPRIMER temelja turski i srpski jezika su isti, kako to i od kada je to… TO ZNAS… ZNAS SAM KO SU TI BILI PRECI…. ZNAS SAM KAKO SIU NAUCIO TEMELJA TURSKI JEZIKA…..

        A SAD ZNAS DA JE BOSANCICA NAJSTARI JEZIK NA BALKAN…. E SAD ZNAS KOLIKO SU NASI ILLIRI VLADALI PO EVROPU PRIJE… . E SAD ZNAS KAKO rUSI pOLJAci rUMunI ITD PRICAJU SLIZNI JEZIK…

        0

        0
      • evo ti opet jedno 3 do 5 minusa za gramatiku ——
        turska gramatika se razlikuje od srpske ako nisi znao.
        bosancica je znaci jezik, aha.
        pa cudi me onda zasto je tvoj jezik sliZniji ruskom jeziku nego albanskom…..
        mozda i to znas?
        hvala na odgovoru

        0

        0
      • Gospodo,
        ILIRI SU PRECI SRBA I OSTALIH SLOVENA. POGLEDAJTE ZAPIS AMERICKOG AKADEMIKA S HARVARDA:

        100 МИЛИОНА ПРАСЛОВЕНСКИХ ПОТОМАКА У ИНДИЈИ
        У овом смислу, Кљосов је доказао да су Словени и Прасловени рода „Р-1а“ („R-1a) и да су првобитно живели на Хелму (Балкану), одакле су населили подручја Европе, Африке и Азије. Да не бисмо, својим објашњењима, довели читаоце у недоумицу, наводимо Кљосовљев закључак, који је део наставе за америчке студенте на Харварду и који је унесен у обавезну литературу америчких универзитета:
        „Чланови рода „Р-1а“ на Балкану, који су тамо живели пре 9-10.000 година, после двеста и нешто покољења, избили су на источноевропску равницу, где се, пре око 5000 година, појавио предак савремених Руса и Украјинаца – рода „Р-1а“, укључујући и аутора ове књиге. Још 1000 година касније, пре 4000 година, они су (Прасловени) стигли до јужног Урала, а четиристо година касније, кренули у Индију, где сада живи око сто милиона њихових потомака, чланова истог тог „Р-1а“ – рода Аријеваца. Аријеваца – зато што су они сами себе тако називали. И то је забележено у древним индијским ведама и иранским предањима. Територију, на којој су живели, називали су Арјаварта (Земља Аријеваца). Управо тамо, у Арјаварти, стварана је класична култура Индије. Исти ти Аријевци су и потомци Прасловена, или њихових најближих сродника. Никаквог асимиловања хаплогрупе „Р-1а“ – нити је било, нити има, а и малтене истоветних хаплотипи се лако откривају. Истоветни су словенским. Још један талас Аријеваца, с истим хаплотипима, кренуо је из Средње Азије у Источни Иран, такође, утрећем хаљадулећу пре наше ере, и постали су ирански Аријевци. Најзад, још један талас представника рода „Р-1а“ је кренуо на југ и допро до полуострва Арабије, Оманског залива, где се сада налази Катар, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати, те тамошњи Арапи, добивши резултате тестирања ДНК, запрепашћено гледају сертификат тестирања с халпогрупом „Р-1а“ – аријевском, прасловенском, „индоевропском“ – назовите је како хоћете, али је суштина иста. И ти сертификати одређују границе арела похода древних Аријеваца. Ниже наведени прорачуни показују време тих похода – пре 4000 година. Хаплотипи су типично аријевски, с Руске низије, исти као и код индијских и ирански потомака Аријеваца. Прасловенски хаплотипи групе „Р-1а“. Тренутно хаплогрупа „Р-1а“ међу Арпима достиже 9% од мушког становништва, укључујући чувене кланове, као што је клан Курјеш, који се спомиње у ‘Курану’, из којег је пророк Мухамед – оснивач Ислама. Намеће се поређење с највишим кастама у Индији, где хаплогрупа „Р-1а“ достиже 72%“.

        0

        0
      • Pa dobro Rožajac, ako je tako lako promeniti jezik kojim čitav jedan narod govori, kako to da ti sada ne govoriš turski?!

        0

        0
    • Gospodine Rozajac,
      evo jedan moj osvrt na tvrdnju, da su Iliri preci samo Bosnjaka:
      Данашњи муслимански повјесничари (бошњачки опредељени) не прате најновија научна открића, а у њима пише, да су Срби староседеоци Балкана и да је Балкан, са Подунављем, прапостојбина свих Словена – одакле су се раселили од Велике Британије до кинеске границе. Дошло се и до закључка, да су српска племенска или завичајна имена: Трачани, Дачани, Илири, Далмати, Дардани… Тако, међу њима је и српско илирско име, а творци несрпске бошњачке нације упорно тврде, да су само муслимани на Балкану потомци Илира. Муслимански писци се не обазиру ни на неколико научних радова, у којима се лако представља, да свака реченица у Порфирогенитовим Списима зрачи нелогичношћу, те је и ученику у основној школи лако открити – да је реч о кривотворењу у повјесној науци. Учени муслимани данас пишу о историји балканских народа онако како се то писало (и прихватало) у XIX столећу, кад су научне установе Аустрије и Аустроугарске измишљале словенску историју и кад су, у том склопу, намериле створити бошњачку несрпску нацију. Тако ће и Алија Исаковић тврдити, да су муслимани на Балкану потомци Илира, а да су Хрвати и Срби дошли у VII столећу на земљу Бошњака, или бошњачких предака – Илира. Пошто је ово прихваћено од стране просветних и културних установа у Муслиманско-хрватској Федерацији Босне и Херцеговине, остаје муслиманским повјесничарима обавеза, да објасне своју сродност са Шиптарима, јер и шиптарски повјесничари записаше, у школским књигама, да су им преци Илири. Алија Исаковић, попут других муслиманских повјесничара бошњачки опредељених, овако објашњава илирско порекло Бошњака: itd, itd.

      0

      0
      • Ripnaja li to dživdžan na ćeramidu …..gospodine jarčeviću ako nikog nećete da čitate bar vašeg Garaščanina nezaobilazite….Rezultati DNK su bili iznenađujući i izvan svih dominatnih matrica svijesti o “svojoj”naciji… .Bošnjaci -: Iliri 40%, Germani 20%, Kelti 15%, Sloveni 15%, Huni 6% i Tračani 4%. U Hrvatskoj: Iliri 34%, Sloveni 20%, Kelti 18%, Germani 12%, Feničani 8%, Heleni 8%. U Makedoniji su, pak, Antički Makedonci dominatni supstrat sa 30%, potom Tevtonci 20%, Heleni 15%, Sloveni 15%, Iliri 10%, Huni 5% i Feničani 5%. a evo šta kažu za Srbe slovenski supstrat čini 30%, ilirski 21%, germanski 18%, keltski 14%, feničanski 9%, helenski 6% i vikinški 2%. Ovo gospodine Jarčeviću nijesu izmislili Bošnjaci….Zato umjesto besmislenih dokaza o porijeklu, navođenja izvora gdje vas neko pominje, ili pozivanja na one koji su navodno znali “ko su i što su”, prekinite besomučno traganje za precima i izdvojite skromnih 105 eura. Za tu sumu svaki stanovnik Evrope (a mi smo Evropa) može poštom poslati komadić svog tkiva i od švajcarske specijalizovane komercijalne kompanije pod imenom “Genea” u roku od pet sedmica dobiti sertifikat na kojem ćevam biti napisano od kog naroda vam potiču preci oca i majke……..Pozdrav javite se sa vašim DNK jer ja moj znam……

        0

        0
      • ………пишу о историји балканских народа онако како се то писало (и прихватало) у XIX столећу, кад су научне установе Аустрије и Аустроугарске измишљале словенску историју…..
        Vidis Jarcevicu da si ipak nesto naucio od “huga”!
        Izmisljale Jarcevicu, izmisljale.
        ne “словенску” vec srBsku “istoriju”.
        VelikosrBski kosovski mit!
        Koji je i dan danas u sumadiju BRE zvanicna “istorija”
        I izvrsile “jezicku reformu” uz pomoc priucenog Vuka Karadzica.
        Jezicku reformu koju je osmislio Jernej Kopitar.
        A bosanski jezik su u Bosni i Hercegovini UKINULE Jarcevicu “Naredbom Zemaljske vlade” od 4. 10. 1907.god.
        Odredjeno je da se “ima posve napustiti naziv bosanski jezik” i da se “imade zemaljski jezik nazivati srpsko-hrvatski jezik”.
        Ovo je faktografija Jarcevicu a ne mitomanija!!

        0

        0
  4. Odličan tekst, za nas mlade Bošnjake veoma značajan.Hvala vam gospodine Sulejmane Aličkoviću.
    p.s. Slobodane Jarčeviću, ovako se piše istorija – potkrijepljena činjenicama, sve crno na bijelo, a ne pisanje na osnovu novinskih članaka i interneta.
    I dalje izbjegavate da priznate da “Srbi” preko Drine ustvari nisu Srbi, već………..Znate vi. 😀

    0

    0
  5. Gospodine Alickovicu,
    kako se moze prihvatiti tumacenje, da Bosnjaci nisu Sloveni, nego da su potomci Ilira. Znate, da su Austrijanci do sredine 19. stoleca priznavali srpske pretke Ilire. Pa su odlucili, da kazu, da su Hrvati potomci Ilira. Kad su videli, da ce Srbe katolike pohrvatiti, onda su izmislili da su Iliri preci Siptara. I to je uslo u albansku nauku kao osnova istorije Siptara. Sad se tvrdi, da su Bosnjaci potomci Ilira. Gospodine Alickovicu, ne bi trebalo da sledite ovako naivne setnje kroz povjest – setnje kolonijalnih sila, a mi se tim setnjama ne suprotstavljamo.

    0

    0
    • 1)DOBRICA ČOSIĆ:Laganje je najbolja vrlina srpskog naroda..Mi lažemo da bi varali samisebe,da tješimo druge,mi lažemo za oprost,mi lažemo da bi seborili protiv straha,lažemo da bi skrivali svoj jad..Laganje je oblik našeg patriotizma i potvrda naše inteligencije..Mi lažemona maštovit i kreativan način…(roman “deobe”1961. ninova nagrada…)

      2)”Uz američke i evropske laži, ravnopravno, ali sramnije i besmislenije su srpske laži urežiji Slobodana Miloševića, a koje raznose i umnožavaju generali, političari inovinari: okupacija Kosova tumači se odbranom državne celine i suvereniteta. Uporušenoj, obogaljenoj i poraženoj Srbiji sa hiljadama ubijenih i ranjenih, proglašavase nacionalna pobeda. Farsa za farsom! Nadrealizam istorije”. Dnevnik DobriceĆosića, u noći kada je NATO obustavio bombardovanje Jugoslavije

      3)”Mi lažemo da bi smo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti,lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja.Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođeneinteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno.” Dobrica Ćosić, Deobe

      4)”Laž je srpski državni interes.” Dobrica Ćosić

      5)”Laž je u samom biću Srbina”. Dobrica Ćosić

      6)”U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina.” Dobrica Ćosić

      7)”Srbe je toliko puta u istoriji spašavala laž…” Dobrica Ćosić
      Koliko se išlo predaleko da se i onaj koji je napisao čuveno vađe načrtanije pobija od današnjih sunarodnika. Ilija Garaščanin : U Bosni žive Bošnjaci,pravoslavc,katolici i muamedanci………..itd.Slobodane gospodine neslušajte više poruke koje vam šalje Dobrica dobro isčitajte šta stoji u tekstu,zatim provjerite šta piše Nada Klajić i ostali o Bosni i Bošnjaštvu…Štaće vam tuđe jer i vaše stoji na epskim pjesmama…Leži Marko na Rovinama sa Osmanskim bajrakom u rukama……Ostavte se Bošnjaka i njihove povjesti neka to oni pišu….Vakat je priznaćete…Još nijeste objasnili svojim sunarodnicima odkud ovaj jezik : Ripnaja dživdžan sa pendžer na ćeramidu ……a uporno se kitite sa onim iz Hercegovine i Novopazarskog Sandžaka……………Ostavite dobre Bošnjane (kako ih Đaja nazva bogomile) da žive tamo gdje od vajkada, jer ko želeo tuđe ne imao ni svoje………Laž je sredstvo za trenutak a ne za budućnost….

      0

      0
      • Srbi o Srbima:

        “Srbi su lud narod.”
        Dr. Jovan Rašković, osnivač SDS-a

        “Srbi su bolesno zaljubljeni u svoje laži.”
        Milan Panić, srbijanski ex-premije

        “Srpski su intelektualci i to nažalost u velikoj većini, nacionalisti.”
        Mirko Kovač, srpski književnik

        „…čitavog života unesrećen našom srpskom stvarnošću. Sada, na kraju te drame,
        nisam uveren da sam mogao drugim putem da stignem do srpske propasti.
        A time i do svoje propasti sa idejama koje sam zastupao.“
        Nacionalizam ovde sam sebe raskrinkava kao sistem u kojem nacionalista,
        ne mogavši da odagna zlu slutnju da će nacija neminovno propasti,
        igra ulogu njenog branioca od tog permanentnog raspada u koji ju je upleo sopstvenim
        idejama. On mrzi sopstvenu naciju, jer ona, svojom propašću, upropašćuje njegove ideje.
        To je sistem projekcija gde strah (u kojem su velike oči) vodi u zaslepljujuću mržnju”
        Dobrica Cosic srpski otac nacije .

        0

        0
      • Gospodine Sine Sandzaka,
        potpuno su u pravu oni koji kazu da su Srbi lud narod – u smislu toga sto sebe ne stite. Ovu odliku, primecujem i kod svih slovenskih naroda. Dozvolili su da im Zapadnjaci podvale potpunu istorijsku neistinu – i da su bili nepismeni do 9. stoleca. Niko se ne upita, kako Bosanci nisu bili pismeni – ako se tvrdi da su Iliri? Strasno! A koliko danas Srba tvrdi da nisu pripadnici srpskog naroda? Pa se zovu i Hrvatima, i Makedoncima, i Bosancima, i Crnogorcima, i Siptarima, itd, itd. Zato neko i rece, da su Srbi lud narod.

        0

        0
      • Gospodine Slobodan Jarcevic, srbe su otpad od civilizacije…
        bolje da ste ostali u IRANU nego sto ste dosli na Balkanu….

        0

        0
      • Gospodine Slobodan Jarcevic SANDZAKCKI preci nikada nisu bili srbe niti pravoslavne vere…
        Slovenski mit koji se nameće kada se govori o porijeklu Bošnjaka bio je i ostao pokretačka sila u pokušaju da se zatre Bošnjačko ime, da se posrbe i pohrvate Bošnjaci i da se prikažu kao pridošlice u svojoj matičnoj zemlji Bosni i Hercegovini i u Sandžaku.
        Revolucionarno otkriće evropskih genetičara svrstavaju Bošnjake u red najstarijih i najautohtonijih stanovnika Evrope.
        Do tog otkrića došlo se otkrivanjem autohtone evropske Haplogrupe I koja je do skora smatrana da se nalazi i da joj je izvorište u Skandinaviji. Međutim detaljnim ispitivanjem naroda Balkana došlo se do revolucionarnog otkrića da se u Bosni i Hercegovini i dijelu Dalmacije koji gravitira BiH nalazi najveća koncentracija Haplogrupe I u rasponu od 55% do 70% čime su stanovnici bosne dobili primat genetski najčišćih i najautohtonijih Evropljana. Usporede radi do sada su se kao najautohtoniji Evropljani uzimali Skandinavci sa učešćem Haplogrupe I u stanovništvu oko 40% dok je učešće Haplogrupe I u Bosni i Hercegovini i među Bošnjacima i do 70% što je naučnu Evropu i historičare ostavilo bez riječi.
        Trougao Sarajevo-Maglaj-Tuzla nastanjeno je narodom koji tu živi zadnjih 11000 godina čime je definitivno otklonjena svaka sumnja u autohtonost i vezanost Bošnjaka za svoju jedinu pradomovini Bosnu i Hercegovinu.

        Originalna naučna studija na engleskom jeziku gdje sve podatke možete provjeriti: http://mbe.oxfordjournals.org/content

        0

        0
      • Jarcevicu:
        ako ste ludi medju sobom,i sebe ne stitite,vec nanosite zlo…a procitao si i prethodni text sta kaze Dobrica na dobar nacin,pa sta onda da mi ocekujemo od srba ako su u stanju sebe da uniste,sta su onda u stanju drugima da naude?!

        0

        0
      • @ Slobodan Jarčević
        Zašto se toliko trudite i izmišljate Srbima istoriju, kada vi niste od Slovena?
        Toliko ste se asimilirali, misleći da se gumicom može izbrisati porijeklo.
        Nemojte se odricati prošlosti i istine da su vam preci Morlaci.

        0

        0
      • Gospodine Bosnjace,
        pa naravno, zive u Bosni Bosanci, ili Bosnjaci, to niko ne pobija. Kao sto u Hercegovini zive Hercegovci, u Dalmaciji Dalmatinci, u Sremu Sremci, u Banatu Banacani… pa sve su to srpska zavicajna imena, pobogu brate. Mog pradede brat je islamiziran, pa kako njegovi potomci nisu Srbi – kad su Srbi potomci mog pradede?

        0

        0
      • Kako se to zvala Hercegovina dok nijesu stigli Osmanlije:Gospodine Jarčeviću vi po običaju vas i vaših historičara izvlačite samo ono što vam treba u trenutku za trenutak.Zar je Herceg srpsko zavičajno ime još me i to ubjedite……i kako je uopšte Hercegovina dobila ime… Rekao sam vam Osmanske deftere u ruke tamosu orginali dokumenata koje priznaju svi osim vas.Znate vi i zašto bježite od tih deftera….

        0

        0
      • Jarcevicu:
        do polovine 19 vijeka u Bosni,nema nista srpsko,nema srba i nema hrvata,ali je imalo islama,pravoslavlja i katolicanstva,i jednog naroda koji su se nazivali BOSNJACIMA!
        a to potvrdjuju mnogi historicari,i muka mi je vise od toga sto mora da vam se crta,kao da vam neko duboku filozofiju profilise kroz prizmu mensa bre…daj ba odmorite malo,ne umarajte se toliko,jer nista necete postici neuspjelim pokusajem spocitavanja i oponiranja aksiomima!
        ja znam da bi neko volio da je stariji i od mamuta,ali…nemoguce je bre,tebi kao da je krivo,ti se ziv pojede sto nisi rodjen zajedno sa Ademom a.s.,ali polako,za sve postoji red,protokol,ne znam dje zuris kad cemo svi u jednu zemlju,a tamo te nece pitati ko je stariji,nego da se vide tvoja djela koja ce se vagat,valja odgovarat za sve covjece,opusti se kad je najpotrebnije 🙂

        0

        0
      • Gospodine Bosnjak,
        ne pozivajte se na Nadu Klaic. Toliko je toga napisala, a onda je u istim delima belezila, da su to falsifikati. A na te se falsifikate i dalje pozivala – kao da nisu falsifikati. No, pogledajte kakva je istorija Evrope – lazna, to je napisao nemacki istoricar u 19. stolecu:
        „АКО ЈЕДНОГ ДАНА НЕКА ОД СЛОВЕНСКИХ ЗЕМАЉА БУДЕ ПОСТИГЛА ПОЛИТИЧКИ ИЛИ КУЛТУРНИ УТИЦАЈ У ЕВРОПИ, ЦЕЛОКУПНА СТАРА ИСТОРИЈА – МОРАЋЕ ДА СЕ ПИШЕ ПОНОВО“.

        Едбард Мајер, немачки историчар
        – деветнаесто столеће –

        0

        0
      • kaze se: iza novog pazara
        pa se kaze: ogromnA rusevinA ili ogromnE rusevinE
        pa se kaze: drzava ne da

        a mozda je po ilirskoj gramatici ipak ispravno kako si ti napisao, ne znam.

        0

        0
      • znas ti dobro sve…
        ” hem gramatika hem porijeklom bosanski jezik hem ratno stanje” dosao si ovdje da se naucis istorije i da nam solis pamet…
        ako te smeta kako pisem… NEMOJ UOPSTE CITATI HAHAHA

        0

        0
      • ne smeta vec volim da citam tvoje komentare, jer se cesto slatko nasmejem.
        tvoja istorija se ali ne slaze sa istorijom sulejmana alickovica.
        alickovic kaze da su se borili srbi u kosovskom boju dok je u tvojim analima zapisano da su turci doveli srbe na ove prostore. sta je sad ispravno?

        0

        0
      • uhvati se gusli i ozezi. J.e.b.e.s narod kojem se kultura zasniva na jednoj zici, takav narod nije vrijedan polemike!
        za mene ste vi srbe smece od civilizacija…
        samo se ti slatko nasmijavaj…..

        0

        0
  6. Gospodine Alickovicu,
    mnogo je neverovatnih tvrdnji oko bogumila – kaze se, da su miroljubivi, ne ubijaju, ne nose oruzje, a onda se tvrdi da je Nemanja protiv njih ratovao i da ih je pobedio na bojnom polju. Evo teksta o tome:
    Колико је заблуде око „добрих богумила“, види се и у закључку Станоја Станојевића. Он је био државни повјесничар у Краљевинии Србији, али му се омакло појмовно разазнавање, па је богумиле (који се одричу коришћења оружја) потпуно наоружано, те су, против велике Немањине војске, прихватили тешку и крваву битку. Ево тог противречног садржаја код Станојевића:

    ”Кад је Немања сазнао да се у Рашкој раширила богомилска јерес… (…) Немања је питање о положају богомилске вере у држави изнео пред државни сабор, да он ту ствар реши. Али ствар није била проста и није било лако решити је. У сабору је било доста великаша, који су и сами били прихватили нову веру, а било их је и таквих, који су је симпатисали и трпели је код својих поданика. Сви су се они, из уверења или из интереса, врло енергично опирали предлогу, да се ма шта предузме против богомила. Напослетку је, после огорчене дебате и бурних сцена, решено, да се богомили насилно искорене. Богомили су се наравно одупрли – са оружјем у руци, и Немања је морао кренути на њих прави крсташки рат. У томе рату они су били побеђени и разбијени. Много је присталица нове вере том приликом побијено, много их се разбегло по околним покрајинама, али су се многи притајили и остали у држави, чувајући учење и веру, која је годила њихову духу и одговарала њиховим назорима. Ипак, у Рашкој после тога богомилско питање није никада више избило на површину”.

    0

    0
    • Gospodine Alickovicu,
      evo podatka iz 19. stoleca – novine u Dubrovniku, da u Srednjem veku nije bilo bogumila:
      Србин католик, Вид Вулетић-Вукасовић је објавио, у листу „Дубровник“ у Дубровнику, у бројевима 1897-99, своје „Биљешке о култури Јужних Словена, нарочито Србаља“. У њима је темељно описао средњевековне надгробне споменике (стећке), тумачећи на њима натписе и слике. Закључио је, да су испод стећака сахрањени православни Срби Херцеговине и Босне.

      0

      0
    • Gospodine Alickovicu,
      vise istrazivaca je doslo do zakljucka, da su “bogumili” pomogli kolonijalnoj Austriji da od islamiziranih Srba stvori novu nesrpsku naciju – bosnjacku.
      A o bogumilima je usvojen, od mnogih istrazivaca, sledeci zakljucak:
      Реч „богумил“ је била у међуверским и међудржавним свађама само поруга за припаднике супротног верског хришћанског крила. Да. Католици су православне вернике звали богумилима, а православци су католичке вернике, такође, звали богумилима. Уз ову именицу, користили су и друге изразе (и једни и други): патарени, шизматици, неверници, катари, бабуни, итд.

      0

      0
    • Gospodine Alickovicu,
      kazete, da nema originalnih povelja iz Srednjeg veka. Ima ih i u njima se uvek kaze, da su pisane na srpskom jeziku. Sledeci put cu Vam ih predstaviti. Ovog puta da kazem – nije tacno da su Iliri preci Bosnjaka a Sloveni Srba. Nasli smo pismo iz 4. stoleca, iz Bosanskog Grahova – pisano na srpskom jeziku i srpskim pismom. Znaci, nismo dosli u 7. stolecu na Balkan. Svi grobovi iz cetvrtog veka u Bosni i Dalmaciji su srpski. Postoji studija o tome.
      Pogledajte – brat mog pradede je presao na islam. Kako ja mogu biti Srbin, a potomci pradedinog brata nisu Srbi?

      0

      0
  7. Gospodine Alickovicu,
    da je Bosna bila deo Srbije, sve do Urosa Nejakog, govori prodaja bosanskog Peljesca Dubrovcanima. Ugovor je potpisao car Dusan, a odredba u ugovoru je glasila, da ce Dubrovcani placati za Peljesac Kotromanicu odredjenu svotu “dokle sunce sija”. Jasno je, da susedni vladar ne bi mogao prodavati vazan i veliki deo teritorije druge drzave.

    0

    0
    • Gospodine Alickovicu,
      evo jednostavnog pitanja – Kaze se, da je Srbija progonila bogumile i da je Mletacka Republika i druge knezevine u Italiji – progonile bogumile, pa gde su oni bezali? Nisu se oni iz Mletaka mogli sklanjati u Srbiju, kad ih je i Srbija progonila.
      Ima jos neshvatljivo objasnjenje u zvanicnoj istoriografiji – kaze se da je Nemanja progonio bogumile u Bosni. Pa ako Bosna nije bila u Srbiji, kako je susedni vladar mogao da ih progoni?

      0

      0
      • Jesu li Amerikanci progonili Srbe sa Kosova? Ako kosovo nije u Americi kako je to moguce Slobodane?

        0

        0
  8. Mnogi spisi kazuju i da smo najstariji u Evropi, dokaza je puno. A onda su dosli agresivni mali narodi Hrvati i Srbi koji su katolicili/pravoslavili Bosnjake i zato su sada nesto malo brojniji.
    Allah sve vidi.

    0

    0
      • Mi Bosnjaci samo znamo da ” takozvani Srbe SU ” VLASI koje su Turci doveli iz današnje Rumunije da im timare konje a da njima Turci timare žene…

        sad znas kad su turci dosli na Balkan?????

        0

        0
      • balkan je turski rijec… kao temelji srpski jezik koji ima ogromne rijeci na Turski…
        TVOJE TAKOZVANO PLEME POSTAJE DOLASKOM OSMANLIJE NA BALKAN…
        VLASI koje su Turci doveli iz današnje Rumunije da im timare konje a da njima Turci timare žene…

        zato gledaj sulejmana NA TV I CITAJ MENE NA SANDZAKPRESS…

        0

        0
      • pre neki dan si rekao da su srbi stvoreni tek 1878. a sad pises opet nesto drugo.
        hoces li ostati pri jednoj verziji ili ces idalje usavrsavati znanje da bi druge i mene zabavljao 🙂

        0

        0
      • Povijesno podrijetlo Sandžaku odnosi se posljednjih godina Otomanskog carstva , koja ujedinjene ovo područje u upravnom okrugu , u ” Sandžak Novom Pazaru ” , administrativno sjedištem u Novom Pazaru . Ova četvrt , stvorena u 1878 , nakon Berlinskog kongresa , nestalo je definitivno u 1912 , kada je osvojen od crnogorske i srpske vojske inthe prvog balkanskog rata .

        SVATIO SAM STA SAM HTEO RECI….

        0

        0
      • Turci su se sukobili jedino s Bugarima na Marcici
        1389 na GAZI MESTANU je bila svadba OLIVERA ZA BAJAZIDA
        Boja nije ni bilo-A Bosnjacki kralj Tvtrko je zapisao da se bez borbe i gubitaka povukao za Bosnu tj Novi Pazar
        Lazar je bio obicni KNEZ-sluga prvo Bugarskog kralja a posle poraza na Marici postao je sluga Madjarskog kralja Zigmunda iz NANDORFERHERVARA-danasnjeg Beograda
        srbija nije mogla imati kralja jer nije ni postojala
        srpska nacija je izmisljena tek 1878 u Berlinu

        0

        0
    • Gospodine Alickovicu,
      ne mogu Vam odgovoriti na svaku tvrdnju u jednom tekstu – bilo bi opsirno. A evo jedne Vase recenice – kazete, da su se Hrvati borili protiv Turaka na Krbavskom polju. To je nemoguce. Hrvatske drzave tada nije bilo. Hrvatsku je okupirala Madjarska 1097. godine, a Turci su bili na Krbavskom polju, ako se ne varam, oko 1495. godine. S Turcima se tukla madjarska vojska. Vi ste prihvatili falsifikate iz jugoslovenske istorije o nekakvoj Hrvatsko-ma]arskoj Kraljevini.

      0

      0
      • Gospodine Alickovicu,
        kazete, da povelje bosanski vladara nisu srpske. Evo, potvrde, da je Kulin ban pisao povelju na srpskom jeziku i da je Bosna bila samo deo Srbije, jer “Drina odvaja Bosnu od ostale Srbije”:
        „У европској науци, Босна и Херцеоговина је, све до друге половине XIX века, тачније до Берлинског конгреса (1878), сматрана српским историјским и етнографским простором. Први пут је помиње византијски цар – писац, Константин Порфирогенит, у свом спису „De administrando imperio“, као малу област у данашњем њеном централном делу, као географски појам, у саставу Србије. О српском карактеру Босне и Херцеговине, писао је и Јован Кинам, византијски писац, средином XII века, који каже, да Дрина ‘одваја Босну од остале Србије, али да Босна није потчињена српском великом жупану, већ је посебна држава’. У ‘Летопису попа Дукљанина’ (Барски родослов), забележено је, да се Србија састојала из две покрајине: Рашке до Дрине и Босне од Дрине до Борове планине – недалеко од данашњег града Јајца, у западној Босни. Почетком XIII века, босански бан Матија Нинослав своје поданике назива Србима, а ћирилицом је писан први писани документ из Босне, ‘Повеља бана Кулина Дубровчанима’ 1189. године“.

        0

        0
      • Е, мој Слободане. Не знаш ти с ким имаш посла и у шта си се уплео. Ти њима да докажеш нешто!!! Нема шансе. Шта су спремни да измисле-то не може магаре да понесе!!! Е, чуј сад они од Илира. А треба им потурити било коју ЊИХОВУ историју под нос, у свакој пише-Бошњаци-словенски народ… наравно исламизирани Срби, Хрвати… а у Граматици-босански језик (?!) -припада јужнословенској групи словенских језика… Али, хајде ти-доћи ћу ја!!! А овај неки квазиисторичар што доказује некакву старост Бошњака-па то је ОК, али то су тада били СВЕ СРБИ, а што су после постали муслимани, бошњаци… то је друга прича. Тај период је српска историја, као што је Босна одувек била СРПСКА ЗЕМЉА. Е, то су чињенице, али није ни лаж на одмет-некима то служи као утеха, лажна наравно. Лакше се дише!!! Но, сумњам да ће ово ти њихови “модератори” пустити, они су исти као ови што туда свашта пискарају, овде се они међусобно теше и лажу!!!

        0

        1
      • Boshnjaci (Boshnjani) su najstabilniji balkanski narod – od prvog pominjana do sad zauzimaju iste teritorije za razliku od Srba i Hrvata,koji malo-malo propadnu pa se pojave na nekom drugom mjestu.

        0

        0
      • E Moj Чобану

        ДА наравно?
        И КОСОВО ЈЕ УВЕК БИО СРПСКО

        ухвати се гусли и ожежи. Јебес народ којем се култура заснива на једној жици, такав народ није вредан полемике!

        Рат, оснивање мит српског национализма. Манипулацијом историју, режим усвојио традицију отпора.

        Срби су као и увек ресолдеред о моћи да користи и злоупотребе историјских поређења, играјући на националном имагинарно који комбинује осећај храбрости, егзалтација једне обновљене обичај херојске прошлости, параноје и осећај жртвовања. “Наша историја је заснована на одбијању и изазов. Против Турака, против Аустрије, против Хитлера против Стаљина.

        Једна реч сумира ово стање ума, “INAT”, што значи и тврдоглав и поносан да се одржи до краја да ми само верујемо.

        0

        0
      • tuta sluzi za dobru kenjazu…
        koja si ti čvaka retardirana i maloumna!
        nego reci mi,sta kaze Dobrica Ćosic o srpskim lazima?!

        0

        0

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.