Važno je i kako i kada jedete

0
3

Poznato je da se višak energije skladišti u masnim ćelijama, koje mozgu šalju signal o ovim nivoima. Sada su naučnici otkrili da uklanjanje Arntl gena koji reguliše cirkadijalni ritam u masnim ćelijama dovodi do gojaznosti kod miševa i izaziva promjene u vremenskom rasporedu obroka.
Do ovog otkrića, objavljenog u časopisu Nature Medicine, došao je dr Jorgos Paskos, istraživač-saradnik u laboratoriji dr Gereta Ficdžeralda, direktora Instituta za translacionu medicinu i terapeutiku pri Perelman medicinskom fakultetu Univerziteta u Pensilvaniji.

Ovo istraživanje pruža uvid u komplikovane uzroke koji dovode do gojaznosti. Rezultati su bili neočekivani iz nekoliko razloga.

,,Prvi je da relativno blaga promjena unosa hrane u vrijeme kada miševi obično spavaju može da podstakne skladištenje energije. Naši miševi su postali gojazni a da nisu unosili više kalorija’’, objašnjava dr Paskos.

Kad bi stručnjaci preneli ovaj izmenjeni obrazac unosa hrane kod miševa kojima je uklonjen ovaj gen u masnim ćelijama, i normalni miševi bi mogli da postanu gojazni.

Unos hrane noću kod nekih ljudi je relativno sličan promjenama ponašanja kod ispitivanih miševa. Ovaj sindrom je sa gojaznošću prvi povezao Albert Stankard, takođe sa Univerziteta u Pensilvaniji, 1955. godine.

Drugo otkriće je povezano sa molekularnim satom. Smatra se da tjelesnim satom u perifernim tkivima upravlja ,,glavni sat’’ u suprahijazmatskom jegru (SCN) mozga.

,,Iako već dugo znamo da periferni telesni sat ima određen stepen autonomije – perkusionista može da udara u bubanj bez uputstava dirigenta – ovde vidimo da organizovano ponašanje perkusioniste samo po sebi može da utiče na dirigenta’’, dodaje Ficdžerald. Oscilacije u funkciji gena koji izazivaju i sprečavaju glad u hipotalamusu je ono što dovodi do unosa hrane svakog dana. Naučnici su otkrili da je ovaj obrazac ritma hipotalamusa poremećen kada se iz masnih ćelija ukloni gen koji reguliše cirkadijalni ritam i to tako što je nalagao unos hrane u neodgovarajuće vrijeme – tokom dana za miševe i tokom noći za ljude.

Kada se promjeni dnevna rutina, dolazi i do promjene u metabolizmu. Na primjer, ljudi koji rade noću imaju više šansi da budu gojazni i pate od sindroma metabolizma, a pojedinci koji imaju problema sa spavanjem su skloniji gojenju. Kod zdravih muškaraca i žena je lakše dobiti višak kilograma ako se manje spava.

Da bi ostvarilo ravnotežu nivoa energije, tijelo mora da kombinuje nekoliko signala između centralnog nervnog sistema i epitelnih tkiva, uključujući srce i jetru.

Masne ćelije su odgovorne za skladištenje i otpuštanje energije, kao i za komunikaciju sa mozgom preko hormona leptina u vezi sa količinom energije koja se skladišti. Tijelo koristi više energije i unos hrane je manji kada se leptin luči u mozgu.

Stručnjaci su ustanovili da kada se gen koji reguliše cirkadijalni ritam ukloni iz masnih ćelija, dolazi do promjene samo malog broja gena, i to objašnjava kako nezasićene masne kiseline, uključujući eikozapentaenoinsku (EPA) i dokozaheksaenoinsku kiselinu (DHA), dospevaju u krvotok. Ove masne kiseline se obično povezuju sa ribljim uljima. Kada se hrana unosila u neodgovarajuće vrijeme, nivo ovih kiselina u plazmi i hipotalamusu je bio nizak.

,,Na naše veliko iznenađenje, mogli smo da spasemo cio fenotip – neodgovarajuće oscilacije masnih kiselina i funkcije gena u hipotalamusu, obrazac unosa hrane i gojaznosti – dodatnim unosom EPA i DHA kiseline kod ovih životinja’’, kaže Paskos.

Ovo istraživanje je pokazalo kakva je uloga molekularnog sata masnih ćelija u regulisanju energije i vremena unosa hrane – kontaktom sa hipotalamusom, što utiče na energiju koja se skladišti i tjelesnu težinu.

Ova otkrića naglašavaju ulogu molekularnog sata u metabolizmu i dokazuju da masne ćelije imaju glavnu ulogu u procesu uzimanja hrane i korišćenja energije.

(B92)


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.