Gazi Mehmed Pašina ili Bajrakli džamija je centralna džamija grada Prizrena sa 36 današnih postoječih džamija u samom gradu. Ona je podignuta 1573/1574 godine od strane slavnog vojskovođe Osmanskoga Carstva Gazi Mehmed Paše koji je učestovao na mnogobrojnim bojnim poljima Osmanske Imperije.
Zvanje „Gazi- pobjednik“ dobio je posle pobjeda na bojnim poljima Grčke, Hrvatske i Mađarske. Gazi Mehmed Paša pored ostalog za svog života ostavio je mnogo vakufskih(fondacijskih) zadužbina i hajrata(korisna dijela). U gradu Prizrenu pored džamije podigao je i hamam(javno kupatilo), medresu(srednja vjerska islamska škola), turbe(mauzolej), mekteb(niža vjerska škola), dershanu(manji amfiteatar) . Turbe je podigao u sklopu džamije sa željom da tu bude ukopan, ali je turbe ostalo prazno, pošto je poginuo na bojnom polju kod Kizanluka 1596 godine, gde je i ukopan, a sada je u turbetu smeštena biblioteka sa starim orientalnim rukopisima, u kome se nalazi oko 200 kitaba (knjiga) na arapskom, persijskom i osmanskom(turskom jeziku). Tu se nalazi i rukopis Kur'ana od 1312 godine od posebnog značaja. Gazi Mehmed Pašina medresa je najstarija medresa ne samo Prizrena, nego i Kosova, koja je bila aktivna radom sve do 1947 godine kada je i ukinuta od strane komunističkih vlasti bivše Jugoslavije. Gazi Mehmed Paša bio je na mnogim istaknutim položajima Osmanskoga Carstva. Bio je jedno vreme valija(namesnik) Erzuruma, Nigebola, 1543 godine krače vreme i Bosanski valija, kao i beglerbeg(vojni komandant) Smedereva. U vreme gradnje Bajrakli džamije Prizrena bio je na položaju sandžakbega(nižeg namesnika) Čustendila u Bugarskoj. U Budimu je podigao hamam, konak(prenočište) i dve tekije(zavije), a u Beogradu je podigao džamiju i medresu.
Bajrakli džamija za muslimane grada Prizrena je od izuzetnog značaja. U njoj se održavaju sva vjeske aktivnosti povodom značajnih mubarek (blag) dana, meseca Ramazana, Bajramskih blagdana, pored redovnih pet vakat(vremenskih) namaza(molitve) i džuma namaza petkom, koja se redovno klanjaju od početka gradnje džamije 1574 godine sve do današnih dana 2015 godine. U narodu je poznata pod imenom Bajrakli džamija, pošto od prvih dana svoga postojanja, na jarbolu njene vitke munare podizao se vjerski islamski bajrak za vreme mubarek dana i Bajramskih blagdana, tradicija koja se i dan danas nastavlja. Pored ostalog, prvo se kandilji(svetla) pale na njenoj munari, koja potom služi kao znak i ostalim džamijama za označavanje prestanka posta i vrijeme nastanka iftara i akšam namaza za vreme meseca Ramazana.
U njoj se redovno uči hadžijska dova, a o od Bajrakli džamije se vrši ispračaj hadžija Prizrena povodom odlaska na Hadž svake godine. Tu se i za vreme Ramazana uči redovno mukabela, a takođe se izvode i vjerski programi povodom mubarek dana od strane učenika medresa i imama Prizrena u organizaciji Odbora Islamske Zajednice Prizrena.
Iznad ulazne kapije džamije stoji natpis na kome pored ostalog na osmanskom(turskom) jeziku stoji» da je podignuta ova džamije 981 godine po hidžri, od strane Gazi Mehmed Paše, koji nije podigo ovu džamiju za šuhret (lepotu), nego za ime Boga, da služi šeher Prizrenu». O izgradnji Bajrakli džamije imamo i dva rivajeta( priče) kod naroda:
I rivajet(priča): “ Za vreme izgradnje džamije bilo je puno radnika koji su radili na izgradnji, ali usled vručih letnjih dana tokom izgradnje, muku su trpili sa nedostatkom mesta za gusul(kupanje), i potom uzimanja abdesta za klanjanje redovnih pet vakat namaza. Pošto je uvideo ove nedostatke Gazi Mehmed Paša je prekinuo izgradnju džamije, i dao nalog da se prije podigne hamam, pa se tako i pristupilo, i posle izgradnje hamama, mnogo je lakše tekla i izgradnja džamije, pošto su sada mladi radnici imali tada i potpune higijenske uslove, tokom gradnje“.
II rivajet(priča): „Prije gradnje džamije Gazi Mehmed Paša je u njenoj avliji(dvorištu) ukopao prigodan deo nakita i zlata, koji bi služio za izuzetne prilike povodom vremeskih nepogoda, rata, zemljotresa koji bi pogodili džamiju. Tako da je jednom prilikom nastradala prilično džamija usled munja i grmljavina, i da joj munare srušeno, tako da je jednon redovnom vjerniku koji je klanjao pet vakat namaza u Bajrakli džamiju, sanjao tri noći redom, da u određenoj lokaciji u sklopu dvorišta džamije nalazi se zatrpano i sakriveno zlato. Svoj san je ispričao imamu džamije, i on je sa ostalim džematlijama pristupio iskopavanju te lokacije, i tu su pronašli sakriveno zlato, i sa njime renovirali i obnovili ponovo pogođenu Bajrakli džamiju“.
Bajrakli džamija prostire se na ukupnoj površini od 1.907m2, od toga unutrašnjost džamije zauzima 771m2 i prostranog dvorišta od 1.136m2, za vreme klanjanja Bajramskih namaza može primiti do 1000 musalija (klanjača). Ima jedno centralno kube(kupola), u kojim su redom nanizani čupci koji proizvode prirodnu akustiku džamije. Ukupno u unutrašnjosti džamije ima 27 prozora različitih dimenzija, jedna ulazna kapija(vrata), dok u haremu (dvorištu) džamije ima 2 kapije(vrata), prednja i zadnja . Mihrab(mesto sa kojeg imam predvodi zajednički farz namaz(molitvu), i mimber(mesto na kojem imam održava hutbu(propovjed) za vreme namaza džume(petkom) i Bajrama) džamije su izrađeni od posebne vrste materijala, nalik mekog mermera.Iznad mimbera stoji jedna veoma lepa levha (ram sa kaligrafijom, rukopisom na arapskom jeziku), sa natpisom „Bismilahirrrahmarirrahim“( U ime Allaha,Milostivog, Samilosnog).
Čurs (katedra na kojim imam(hodža) održava verska predavanja prije džume i Bajram namaza) je izrađen od drveta, rad neumornog neimara hađi Ramadana Ređeplarija. Mahfil (čardak) je izgrađen od vrste drveta dugotrajnog i lijepog raspona.Unutar džamije postoje i dva velika sata od osmanskoga doba, i jedan sat novijek doba nalik na one stare. Pored toga na unutarnjim zidovima džamije stoje i 8 karakteristčne levhe sa kaligrafijom (ram sa arapskom rukopisom) koji se po tradiciji nalaze u mnogim džamijama širom islamskog svijeta. S'desne i leve strane nalaze se dve posebne prostorije u kojima za vreme Ramazana klanjaju uglavnom žene muslimanke.
Godine 1993-1994 pod vođstvom imama Bajrakli džamije Reshat ef. Međitija u kordinaciji sa Odborom Islamske Zajednice Prizrena i besprekorne pomoči džematlija Prizrena izvršena je kompletna sanacija i renovirana potpuna Bajrakli džamija i danas možemo slobodno reči da celokupan kompleks Gazi Mehmed Pašine- Bajrakli džamije sa haremom, medresom, bibliotekom, turbetom, dershanom i zgradom Odbora Islamske Zajednice ili Vakufa Prizrena, služi kao“per exellens“ ili primer najuređene i najlepše džamije ne samo Prizrena nego i Kosova. Slobodno mogu je uporediti sa kompleksom Gazi Husrevbegove džamije u Sarajevu. Kad smo kod kompleksa ne mogu a da ne napomenem i 9 postoječih çešmi u haremu džamije koja teku danoçno, i koja su sve do izvesnog vremena imali svoj poseban dovod vode još od gradnje džamije, koja je sada nažalost još od prije rata ukinuta i uključena u gradski vodovod, tako da kad se pre dešavala neka havarija ili kvar na gradskom vodovodu, cijeli se grad Prizrena snadbevao sa vodom od ovih 9 česma u sklopu harema Bajrakli džamije , sve dotle se otklanjao kvar na gradskom vodovodu.
Pored toga Bajrakli džamija ima i svoj istorijski značaj za albanski narod , tako da grad Prizren sa kompleksom Prizrense Lige, je nalik na «Meku» za albanski narod u celini, pošto su tu načeti temelji preporoda i nacionalno osveščenje Albanaca koja je kasnije 1912 godine, prilikom pada Osmanske Imperije, krunisana i proglašenjem nezavisnosti Albanije. Trebam napomenuti da je značaj Prizrenske Lige dalekosežan, sabor je održan kao odgovor na odluke Berlinskog Kongresa koji je priznao nezavisnost Crne Gore i Srbije i pripajanje Bosne i Herecegovine Austrougarskoj Imperiji. Proširenje granica Crne Gore, Srbije, Bugraske i Grčke išlo je na uštrb prekrajanja delova Osmanske Imperije koja su bila nastanjena vekovima sa albanskim stanovništvom u večini, kao i turskom, srpskom, bošnjačkom, i romskom stanovništvom u manjini.
12 juna 2007 godine, usled proslava dana Prizrenske Lige, Islamska Zajednica Kosova sa njenim muftijom na čelu Naim ef. Ternavom, oktrili su spomen ploču na ulazu u Bajrakli džamije, sa natpisom na sledečim jezicima: albanskom, turskom, bosanskom, srpskom i engleskom, u kome stoji:
«U ovoj džamiji je održan Sabor Prizrenske Lige 10 juna 1878 godine».
Ima se još puno šta reči i napisati o Bajrakli džamiji, ali usled karaktera teksta, to su samo neki akcenti o Gazi Mehmed Pašinoj džamiji ili u narodu poznate pod imenom Bajrakli džamije.
Upotrebljena literatura:
1. Vırmiça, Raif “Prizren camileri”, Prizren, 1996
2. Miftari, Faik “Pakës dritë për Kosovën”, Prizren, 2001
Faik Miftari
NJEGOSE,ako daju jos tih 10 koza uz nju,onda cemo je uzeti mi iz D.Poljane.Neke fajde ce biti.
Za Milicu Cobanicu: MIlice,mrco jadna ojadjena,a sta cu s tobom.Ja danas sisao u Savnik,a ono se skupili i iz Njegusa,Crnojevica rijeke i ostalih nasih 9 sela i pitaju me i mole ,da li mogu nedje udomiti-udati onu Milicu,ono cobance.Kazu mi ovi iz Crnojevica rijeke,vidi Njegose nedje je pod itno nekome utrpaj da nas vise ne bruka.Kazu,vidis jadjo Njegose da ta vise nije ni zasta.Bruka nas pred vas-bjelim svijetom.Mi joj ne bi dali ni krtolu da nam sadi.Velju ja njima da sam pitao one u Sandzaku,vala jos nisam pitao Arnaute,ali i njig cu uskoro.Ovi u Sandzaku cini mi se cekaju da se pocnu ovce jagnjiti,pa bi je uzeli ,moze im pristati oko ovaca.Oni iz Crnojevica rijeke su mi rekli da ce uz Milicu cobanicu dati prida jos 10 koza,samo da je nedje utrpam.
Hehhehehhe…..
Fala ti milicice cobancice sto si me udostojila svog liturgisanja.
Jurisas milicice ko marija na prkosima, ko milunka BRE, ali zaLUDO BRE!
Pobrkala si sve BRE, i to mLogo BRE!
A ne um(ij)es ni da citas BRE!
Evo ako meni ne vjerujes, procitaj na priliku rad Petra Kostica: Crkveni zivot pravoslavnih srba u Prizrenu i njegovoj okolini u XIX veku, pa ce vidjet da je Sofi Sinan pasa rodjen u selu Vilja (Ljuma, Albanija), ondasni Prizrenski sandzak, a ovaj drugi Sinan pasa (Kodza Sinan pasa) je rodjen u selu Topojane takodjer u albanskoj Ljumi.
Ako si pazljivo citala moj tekst, njegove pretenzije nisu da bude SVEOBUHVATAN i do detalja razjasni velikosrBsku podvalu vezanu za izgradnju Sinan pasine dzamije u Prizrenu. Ta propaganda je Sinan pasu opruzivala za mLoge nepodopstine, pa i da je spalio svetoga rastka. Ja sam se u svom postu zadrzao samo na vizantijsku „bogorodicu“ Ljevisku iz perioda vladavine cara Romana Lakapina, (prema velikosrBskoj propagandi zaduzbinu kralja milutina) za cije je skrnavljenje optuzivan Sinan pasa. Ova je crkva pretvorena u dzamiju (Atik odnosno Dzuma dzamija) TEK u XVIII vijeku, a zatim opet u crkvu 1912 godine, mada joj je minaret porusen 1923. godine.
Manastir sveti arhandjeli je nastavak ove price milicice cobancice.
Dozvolicete, uvazena cobancice, jednu malu digresiju. Vuk draskovic je u jeku ponovnog sovinistickog raspamecivanja srbalja 18. Juna 1987. godine napisao pismo albanskom piscu Ismailu Kadareu u kojem izmedju ostalog kaze: „Jedna srpkinja je rodila poznatog Albanca Sinan pasu, koji je spalio mosti svetoga rastka i porusio manastir „sveti arhandjeli“ i od njegovog kamena napravio Sinan pasinu dzamiju“. Da ne bi zaostao velikosrBski umobolnik vojislav seselj je na skupu svoje partije u Prizrenu obecao da ce nakon sto dodje na vlast, njegov prvi zadatak biti da srusi sinan pasinu dzamiju.
Tu dzamiju su velikosrbski zlikovci vec rusili u dva navrata. Najprije 29. novembra 1915 godine kada je podmetnut eksploziv kojim je unistena unutrasnjost dzamije, ali su zidovi odoleli. Drugi rusilacki napad velikosrBskog olosa na dzamiju je bio u periodu od 1920-1922. godine. Najrazorniji je bio posljednji kada je srusen strijum dzamije. Prizrenski muftija Hafiz Rustem ef. Shporta vise nije mogao mirno da gleda. Podigao je narod na velike demonstracije, pala je krv, ali je dzamija odbranjena. Srbokomunisticka vlast ce nakon 1945. godine ptretvoriti dzamiju u muzej. Ogromnim zalaganjem reis-uleme Sulejmana Kemure dzamija je 1968. godine vrcena vjernicima.
Sto se „svetih arhandjela“ tice, i ova je gradjevina izgradjena na temeljima vizantijske bogomolje. Prema pisanju Radomira Grujica, manastir je od svestenstva bio skoro potpuno napusten jos u 15 vijeku (stotinu godina PRIJE Sinan pase). Jastrebov u svojim spisima pominje svjedocenje mutevelije dzamije Kukli beg u Prizrenu da je Sinan pasa od lokalnog srpskog stanovnistva iz tog kraja OTKUPLJIVAO kamen. Kamen je uglavnom poticao iz kamenoloma koji su vjesti majstori klesali. Ovo nije nista cudno jer je taj kraj djelom bio naseljen i potomcima MUC(E)NIKA koji su kao kuluci ucestvovali u rusenju vizantijske crkve i izgradnje „svetih arhagjela“ na njenim temeljima. Ti isti srbi ce Sinan pasu optuziti da „rusi“ crkve da bi zidao dzamije, a sultanov odgovor je bio munjevit i radikalan: Sinan pasa je morao da bira izmedju svilenog gajtana, rusenja dzamije ili ponovne izgradnje crkava. Vrlo je interesantno da Jastrebov priznaje da su u to vrijeme bili potpuno ruinirani i Decani i Gracanica, te da su obnovljeni i vraceni u funkciju novcem osmanlijske drzave.
Hehehhehe…..
Nisu Turci rusili milicice, no gradili. I pecka patrijarsija vam je od Turaka.
Za rusenje hriscanskih bogomolja u Osmanskoj imperiji se gubila glava, a za rusenje islamskih svetinja (recimo UNESCO-ovih spomenika nulte kategorije poput Ferhadije u Banja Luci, i Aladze u Foci ) se postaje srBski „junak“.
Kao sto rekoh, uprkos svemu, vrh islamske zajednice Titine Jugoslavije je velikodusno ponudio da konacnu rijec da jedan multidisciplinarni tim sastavljen od arheologa, geologa, historicara i inzenjere, ali su zvanicnici srpske pravoslavne crkve odbili.
Aj leba ti milicice izliturgisi Jopet nesto.
S kim i su cim bi se mi inace shprdavali!
Hehheheheeh…………..
Добро, видим да си мало гуглао да се извучеш, Арнаутлук никада није дао неког војсковођу како у та стара тако и у ова нова времена, него све сами ситни бандити.
Ако си Муслиман не знам зашто им га препусташ? Он јесте био велики крвник Срба али му се мора признати да је био и велики војсковођа.
Што се турског дивљаштва и зулума тиче, не повратило се никад никоме.
Сам Царски Призрен са ближом околином је имао преко 350 цркава, а преостало је тек 3-4. Љевишка је џамијама као и Бањска, Богородица Хвостанска срушена и данас, Приштински средњевековни храмови сви редом сравњени, то су само неке царске лавре, о стотинама небројених храмова не вреди причати…
Оне што је сачувано је делом чудо делом због потурчених Срба у османској служби који су за то заслужни попут Соколовића или великог Рустем паше…
Узгред Дечани су један једини Храм којег Турци нису никада оскрнавили.
Сви храмови су грађени на основама старијих ранохришћанских, како Љевишка тако Грачаница,то су одувек српски, Византија је била свепрасвославна држава, ал и она је једва парирала српском сакранлном градитељству, фрескосликању, филиграну, а чисто грци су миљама далеко.
Колико је Србија била јака говори и то да је Милутин пофигао
Колико је Србија била јака говори и то да је Милутин подигао храм Архангела Михаила унутар Јерусалимских зидина, који се и данас сматра за један од најлепших у светом граду.
Данте Алигијери није могао да замисли тако јаку земљу и владара па је Милутина сместио и последњи круг пакла у свом књижевном делу.
У Цариграду је подизао такође храмове, болнице, сиротишта, цркву СВТ Николе у Барију опточио златом и сребром итд
Hehhheee………..
Milicica cobancica
Procitao sam svojevremeno da je Ministarstvo kulture Republike Kosovo, sve sakralne objekte na teritoriji svoje drzave, proglasilo kulturnim nasledjem Kosova. Raduje me takodjer da su odlucni da napisu nepristrasnu historiju ovih spomenika i s tim u vezi, koliko je meni poznato, pozvani su i srbi da daju svoj doprinos. Ako mene pozovu, rado cu se odazvati, a voleo bih da i tebe vidim tamo milicice, pa nek Olivera pukne od muke.
Ja cu da ti guglam, a ti mozes da mi guslas.
Hehhehehehe………………
Evo ti jos par gugla da bi ti utihnule gusle u vugla:
Sinan pasa je jedan od najvecih srBskih dobrotvora.
U vrijeme Sofi Sinan pase vizantijski manastir „sveti arhandjeli“ je bio ruina u kojoj su se skrivali rabojnici. Znali su dobro da ih tu turska vojska ne smije napasti jer bi se to racunalo kao napad na „pravoslavni vjerski objekat“. Teror nad lokalnim stanovnistvom (dobrim djelom pravoslavno) je bio neizdrziv. Sinan pasa je osmislio posebnu taktiku i neutralisao hajduke koji su neselektivno terorizirali i muslimansko i pravoslavno stanovnistvo, a da nije dirnuo u integritet manastira, mada je imao snage da ga unisti tako da od njega kamen na kamenu ne ostane.
Posebna je prica spaljivanje mostiju svetoga rastka. Kao sto je opstepoznato u Osmanskoj imperiji je vladala idealna islamska pravda prema kojoj je, zahvaljujuci Kur,anskom imperativu „U vjeri nema prisile“, bila zagarantovana sloboda vjeroispovjesti. To su pravoslavci maksimalno koristili, i na nagovor popova dolazili da cjeluju mosti svetoga rastka. Cjelivanjem rastka su se medju stanovnistvom prosirile opake zarazne bolesti, koje su u jednom trenutku zaprijetile da od sumadije ucine pustu zemlju. Usporedbe radi u Evropi srednjeg vjeka je od zaraza pomrlo dvije trecina stanovnistva. Rijecnikom moderne epidemiologije receno, Sinan pasa je identifikovao izvor zaraze i neutralizirao ga spaljivanjem, spasivsi srbe od potpunog nestajanja.
“Sveti” milutin ti inace nije smjesten u IX krug pakla zbog zbog pravoslavlja vec zbog falsifikovanja novca. Uz to, zenio se ko zna koliko puta, mada su crkenim kanonima dozvoljena tri uzsatopna braka, a uz put je zarad vlasti stigao da oslijepi svoga sina stefana decanskog i sadisticki se izivljava nad srbima koji su u borbi za vlast podrzavali njegovog brata dragutina.
Sto se vasih VUTRA snova o „stotinama hiljada srpskih crkava“ na kosmetu i metohiji tice, prosto mi je zao da vam obesmislim investiciju u izmestanje iz stvarnosti uz pomoc lakih halucinogena.
Sanjajte milicice kako marko kraljevic nagoni Turke na buljuke!
Hehehehhee…………….
Хуго , овај коментар је за мене терен глупости на који ја стварно не бих желела да закорачим.
Ово што пишеш је тако неозбиљност да не треба с тобом полемисати.
У мом крају је остала изрека “Да нико не лаже тако крупно као турчин”.
Тебе посматрам као духовног наследника тих турака из пословице и по први пут разумем дубину те изреке.
A jel ti ono bi iz raske ili zlatiborskog okruga milice?
Рећи ћу ти само – из срца Србије 😉
Znaci sa kosova??? 🙂
На које се глупости људи “примају”. Стварно свашта. Не верујем да је грешка бил анамерна.
Hehheheee!
Da razvejemo jos jednu velikosrBsku izmaglicu, mada je u ovom clanku rijec o Bajrakli dzamiji, a ne onoj kju je gradio Sina pasa u Prizrenu.
Oko imena Sinan pase postoje tri vece kontroverze: mjesto i datum njegove smrti, da li je on stvarni graditelj Sinan pasine dzamije u Prizrenu i da li je za izgradnju te dzamije koriscen materijal sa ruina manastira „bogorodica ljeviska“
Ukratko, Sinan pasa definitivno nije umro u Damasku vec u mjestu Tophane blizu Galipolja u Turskoj gdje se nalazi njegovo turbe.
Sticajem historijskih okolnosti krajem XVI i pocetkom XVII vijeka u vrhu osmanlijske vlasti su dva Albanca iz Ljume sa imenom Sinan – veliki vezir Kodza Sinan pasa i Sofi Sinan pasa koji je kratko vrijeme ( 1607. godine) bio i bosanski bleglerbeg. Kodza Sinan pasa definitivno NIJE geaditelj Sinan pasine dzamije jer je umro 1596. godine.
Grimovska veliksrBska historija ima i svoju epizodu koja se odnosi na izgradnju Sinan pasine dzamije. Ovu bajku nije osmislila austrugarska agentura kao onu o kosovskom boju, vec po svoj prilici Jastrebov. Najkrace receno, bajka kaze da Sinan pasa nije mogao niti smeo da bez izricite sultanove dozvole rusi sakralni objekat velicine i znacaja kakav je imao manastir „bogorodica“ ljeviska, pa je padisaha slagao da je ovaj objekat postao stjeciste hulja i razbojnika , a lokalnim srbima je obecao da ce kamen platiti zlatom. „Domisljati“ srbi su naravno od Adama i Eve najpametniji, pa su odlucili da igraju svoju igru. Od Sinan pase su uzeli zlato, i istovremeno ga optuzili kod sultana da je porusio manastir radi izgradnje dzamije. Sultan je brzo reagovao i salje glasnika Sina pasi koji ga obavjestava da mu je ponudjen izbor: svilen gajtan, da porusi dzamiju, ili da obnovi manastir. Sinan pasa nije hteo ni da cuje za obnovu manastira i rusenje dzamije, pa je zato pogubljen.
Historijska je istina da Sofi Sinan pasa jeste pogubljen, ali zbog pomaganja ustanicima u Aziji dok je obavljao funkciju valije u Damasku.
Sto se manastira „bogorodica“ ljeviska tice, on je izgradjen na temeljima vizantijske crkvi i naravno od istog materijala. Dakle klasicna zamjena teza. U vijeme kad je Sinan pasa otpoceo izgradnju svog legata u Prizrenu, ovaj manastir je vec stotinu godina bio napusten i ruiniran. Historijski izvori kazu da je vec 1519. godine (punih stotinu godina prije Sinan pase) iguman manastira rasprodao svu njegovu imovinu, a svestenstvo ga je napustilo. Kamen za izgradnju dzamije je dovlacen iz kamenoloma iz tog kraja, jer ga jedino tamo ima, a da li je neko bez znanja i dozvole osmanlijski vlasti uzeo nesto sa manastirskih rusevina, nije poznato.
Uprkos svemu, vrh islamske zajednice Titine Jugoslavije je velikodusno ponudio da konacnu rijec da jedan multidisciplinarni tim sastavljen od arheologa, geologa, historicara i inzenjere, ali su zvanicnici srpske pravoslavne crkve odbili.
Zasto, objasnio je „otac nacije“:
„Mi lazemo da bi smo obmanuli sebe, da utesimo drugoga; lazemo iz samilosti, lazemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lazemo zbog postenja. Lazemo zbog slobode. Laz je vid srpskog patriotizma i potvrda nase urodjene inteligencije. Lazemo stvaralacki, mastovito, inventivno.“ Dobrica Cosic, Deobe
„Laz je srpski drzavni interes.“ Dobrica Cosic
„Laz je u samom bicu Srbina“. Dobrica Cosic
„U ovoj zemlji svaka laz na kraju postaje istina.” Dobrica Cosic
“Srbe je toliko puta u istoriji spasavala laz…” Dobrica Cosic
Хуго, ти се нешто начуо, ал благе везе немаш а хтео би испаднеш паметан, често.
Синан паша је рођен у селу Шајиновце у Гори и нема везе са Арнаутима из Љуме, као ни други Синан паша који такође рођен у селу Вила са Македонске стране…
Не знам дал си ти уопште икада и био у Призрену ?
Богородица Љевишка нема везе са Синан пашином Џамијом, она није рушена него је претворена и џамију.
Али су је комунисти седамдесетих година поново вратили у цркву, са зидова је састругсаструган малтер и појавиле су се најлепше српске фреске,и данас је тако.
Синан паша је порушио СВТ Архангеле који се налазе 3 км од Призрена у правцу Средске, тако да појма ти немаш…
Svaka cast na komentaru hugo, vazda ih zanimljivo procitati.
Prizren mi je nekako drag grad iako nikad u njemu nisam bio. Nadam se da cu imati prilike to promijeniti… 🙂