Sinan Pašina džamija je perjanica šehera (grada) Prizrena koja se nalazi u centru grada, u Šadrvanu, kraj leve strane rijeke Bistrice, na veličanstvenoj poziciji, i slobodnu mogu reči da je najlepša džamija ne samo Prizrena, nego i Kosova i širom Balkana. Sinan Pašina džamija je jedna od najpoznatijih džamija, najvažnijeg traga islamske civilizacije u albankim krajevima. Sinan Pašina džamija završila je gradnjom 1615 godine i pošto se sada nalazimo u 2015 godini, ujedno prestavlja i njen jubilej, 400 godišnjica postojanja Sinan Pašine džamije.
Neimar(graditelj) džamije je Sofi Sinan Paša, koji je porijeklom bio albanac iz sela Vile, region Ljume u današnjoj Albaniji. Često puta razni naučnici i istraživači pomešali su ime Sofi Sinan Paše sa Kođa Sinan Pašom koji je isto porijeklom albanac iz sela Topojane regiona Ljume u današnjoj Albaniji, ali za razliku od Sofi Sinan Paše bio je stariji i preselio na Ahiret 20 godina prije Sofi Sinan Paše, 1595 godine, a Sofi Sinan Paša je preselio na Ahiret 1615 godine, u godini kad je završena i zgradnja njegove prelepe džamije u Prizrenu 1615 godine.
Sinan Paša je bio visoki vojskovođa koji je dobio visoke činove i položaje za vreme vladavine Osmanskoga carstva. Još za vreme provedenih godina u u Istanbulu, započeo je svoju slavnu vojnu karijeru. Bio je beglerbeg Budima, Kajra i Bosne, krače vreme je služio i kao vezir(ministar) Divana Sultana. 1607 godine, samo godinu dana bio je na položaju valije ( namesnika) Bosne, 1608 godine postavljen je za valiju( namesnika) Šama
( današnje Palestine, Jordana, Libana i Sirije). O datumu nvjegove smrti imamo dve verzije. Prva, posle njegovog odlaska iz Bosne na mesto valije Šama, 1608 godine preselio je na Ahiret, posle kračeg vremena prilikom odlasku u Šamu, što je malo verovatno, pošto je nvjegova džamija u Prizrenu završila gradnom tek 1615 godine, i nije logično verovati da je džamija izgrađena sedam godina posle njegovog preselenja na Ahiretu. Druga verzija vjegove smrti , je da je je preselio na Ahiret 1615 godine u Istanbulu, i da je sahranjen u jednom turbetu(mauzoleu) u Mahali Tophane, što je logičnije i prihvatljivije. Sinan Paša gradnju džamije je započeo 1607 godine, dok je bio na položaju valije Bosne, i priveo kraju gradnju džamije 1615 godine, posle punih 8 godina.
U vezi gradnje džamije Sinan Paše, neki srpski istraživači i istoričari, inspirisani od strane srspkih legenda i mitova, tvrdili da je Sinan Paša srušio manastir svetog Arhangela, koji se nalazio samo 3 km iznad grada Prizrena, koji je sagradio srpski vladar car Dušan, i tu je sahranjen posle njegove smrti 1355 godine. Ali stina je sasvim drugačija, za vreme gradnje džamije Sinan Paše, manastir sveti Arhangel je bio u ruševinama, i Sinan Paša je kupio kamenja sa ruševina manastira od lokalnih srba i njihovih tadašnjih verskih dostojanstvenika. Ovu istinu potvrđuju i poznati ruski konsul Ivan Jastrebov i srpski istraživač Radomir Grujič.
Ivan Jasrebov tvrdio da je za vreme gradnje džamije Sinan Paše, manastir bio več srušen i da su postojali ruševine manastira, i da srbi nisu mogli u to vreme izgraditi ponovo manastir, pošto ga sami nisu mogli i sačuvali. Isto tvrdi i Radomir Grujič tvrdeči da je manastir sveti Arhangel počeo urušavati jedno stoleče prije, još od 1519 godine, tako da nikako nije realno apostrofirati Sinan Pašu kao rušitelja manastira svetog Arhangela.
Cijela ova mržnja prema Sinan Pašinoj džamiji podsticana je od lažnog srpskog mita protežen vekovima, a koji je bio prisutan i krajem XX vijeka u zenitu velikosrpsog nacionalizma. U vezi tog lažnog srpslog mita o Sinan Paši, i Vuk Draškovič spominje u pismu upučenom albanskom poznatom piscu Ismail Kadare 18 juna 1987 u Tirani, gde između ostalog stoji:” Jedna srpska žena rodila poznatog albanca (arnautina), Sinan Pašu, koji je spalio kosti svetog Save, i srušio manastir svetog Arhangela, i od kamenja manastira, i kosti preca naše veličanstvene baštine, sagradio džamiju“. Slično ovome , obečao je svojim srpskim pristalicama i simpatizantima lider radikala Srbije Vojislav Šešelj na promotivnom skupu svoje partije održanog u domu kulture u Prizrenu, devedesetih godina XX vijeka, gde je između ostalog rekao:“ kad ja dođem na vlast , najpre ču srušiti Sinan Pašinu džamiju u Prizrenu“.
Za vreme svog 400 godišnjeg postojanja, Sinan Pašina džamija je u zadnih sto godina iskusila nekoliko opasnosti njenog rušenja i zatvaranja, nakon 1912 godine posle posvlačenja Osmanskoga Carstva posle I Balkanskog rata, i nakon zauzimanja Kosova od strane Srbije u celini, a Prizrena posebice, prvi pokušaj rušenja Sinan Pašine džamije desio se 29 novembra 1915 godine, prilikom snažnje ekslozije u unutrašnosti džamije prilikom čega došlo je do ozbilnjog oštečenja enteriera (unutrašnjosti) džamije. Drugi pokušaj rušenja Sinan Pašine džamije dogodie se godine 1920-1922, prilikom čega tadašnje lokalne srpske vlasti pokušale su srušiti ponovo džamiju, ali je tadašnji prizrenski muftija Hafiz Rustem ef. Športa organizovao masovne proteste i demostracije zaredom nekoliko dana svojeg džemata i građana Prizrena, i nakon delimičnog rušenja spoljnog hajata i tri prateča manja kubeta, zahvaljuči hrabroj akciji tadašnjeg muftije Prizrena, Sinan Pašina džamije uspela se spasiti rušenja, nakon toga su srpske lokalne vlasti odustale od rušenja Sinan Pašine džamije.
Posle dolaska komunističke vlasti u Prizrenu, 1945 godine, posle drugog svetskog rata, Sinan Pažina džamije nije srušena, ali je skoro 50 godina bila izvan funksije obavljansja dnevnih (pet vakta namaza), nedeljnih(džuma namaza), mijesečnih( teravih namaza) i godišnih(bajram namaza). 1948 godine stavljena je pod zaštitom države, a 1952 godine započeli su unutračnji radoni konserviranja radova sa strane Zavoda za zaštitu kulturnih spomenika, 1968 godine džamija je pretvorena u muzej orientalnih rukopisa, ali več nakon godinu dana, 1969 godine posle zauzimanja tadašnjeg Reis ul Uleme, nakon sudskog procesa vračena je u posed i vlasništvo Odbora Islamske Zajednice Prizrena. 1972 godine izvršena je sanacija centralnog kubeta i daljneg konserviranja rukopisa kaligrafije, unutračnjeg dekora džamije, koja je pretrpela izvesna oštečenja prilikom ekslozije u unutrašnjosti džamije 1915 godine.
Dana 31 Jula 2011 godine održana je svečana ceremonija otvaranja Sinan Pašine džamije posle detaljne generalne restauracije, koja je započela 2007 godine, i nakon punih 4 godina privedena kraju 2011 godine. Restauracija je izvršena od strane turske vladine organizacije TIKE, a radovi su vršeni pod nadzorom nadzornog organa sačinjenog od stručnjaka domena restauracije sa strane Ministarstva Kulture i Turizma Republike Turske, Ministarstva Kulture, Omladine i Turizma Republike Kosova i Generalnog Direktorijata Vakufa Turske. Prilikom detaljne restauracije ponovo je izgrađen spolnji hajat sa tri mala prateče spolnja kubeta, koja su bila srušena nakon pokušaja rušenja džamije od strane srpske lokalne vlasti 1920-1922 godine. Tokom 2013 godine, takođe podrškom turske vladine organizacije TIke, urađena je kompletna sanacija dvorišta džamije, tako da danas objekt kao takav prdstavlja kompleks u cijelini “per exellent” ne samo na Kosovu nego i šire na Balkanu. Presotaje sada na Odboru Islamske Zajenice Prizrena da kompleks funksionalizira i da stavi u službu nekoliko pratečih izgrađenih objekta izgrađenih u dvorištu džamije, a naročito na poklanjanju pažnje na održavanju kompleksa džamije u cijelini od nemarnosti i zanemarivanja nehotice džemata, građana i mnogobrojnih turista koji posječuje ovaj vjerski, kulturni, iistorijski objekat primarnog značaja istoriskog šeher (grada) Prizrena.
Sinan Pašina džamija Prizrena sa svojim predivnom pozicijom, koja se nalazi ispod istorijske Kalaje Prizrena, sa grandioznom kubetom, a sada i tri prateča novoizgrađena kubeta i sa vitkom munarom, predstavlja dominirajuči objekat šeher (grada) Prizrena. Džamija kao takva sadrži klasičan tok osmanske umetnosti Istanbula i jedna je od rijtkih dela na Balkanu. Sa svojim unutrašnjim dekorom,, džamija je jedan od primjera najlepših dekorativnih umetnosti na Balkanu.
Pored klasičnih dekoracija u džamiji dominira i barokni stil iz XIX vijeka. Na lijevoj strani mihraba sačuvan je natpis sledečeg sadržaja:
” tarihi bina-misali dženet, 1024”, što u prevodu znači: “ istorijski objekat- nalik dženeta, 1024 h.”. (1615g.). Njena posebnost je njena unutrašnjost, koja je sa posebnom majstorstvom ukrašena arapskom kaligrafijom, ajeta časnog Kur’ana.
Njeni centralno kube je na visni od 20m, njena vitka munara visoka je 42 m, ima ukupno 42 prozora i jedna ulazna vrata. Ukupna površina kompleksa Sinan Pašine džamije je 3.126m2, ode čega unutrašnja površina sastoji se od 371m2 a ukupno površina dvorišta samtoji se od 2.755m2.
Pošto je ova godina, jubilarja godina Sinan Pašine džamije, 400 godina njene postojanje, bili bi prikladno od strane Odbora Islamske Zajednice Prizrena da obeleži ovu značajnu godišnicu, putem organizovanja naučnog stola, akademije i versko kulturne manifestacije.
Upotrebljena literatura:
1. Vırmiça, Raif “Prizren camileri”, Prizren, 1996
2. Miftari, Faik “Feja, shpresa dhe qëndresa”, Prizren, 2013
3. Vırmiça, Raif “Menakib, Haci Mehmet Tahir Efendi’’, Prizren, 2001
4. Rexhepi,Resul&Mehmeti, Sadik ”H. Rrystem ef. Shporta-Monografi”,
Prishtinë, 2010.
5. Krasniqi, Nehat” Hronika(Menakib) e Mehmet Tahir Efendiut”,
Edukata Islame nr. 57, Prishtinë, 1995.
6. Kaleshi, Dr.Hasan”Veziri i madh, Koxha Sinan Pasha”, Edukata
Islame nr. 82, Prishtinë, 2007.
Autor: Faik Miftari
Kakav falcifikat istine od strane ovog autora majko mila…Prvo ko je porušio sv. Arhangele, pa Turci, i zašto bi kupovali kamen od manastira kada su ionako silom sve pljačkali, ubijali i palili… kome vi to pričate. Sinan paša jeste spalio mošti SV Save, to je živa istina, opisan je od svih hroničara kao neobrazovan i krajnje primitivan čovek zadojen mržnjom, pa i ne čudi što je uradio tako gnusno delo… I na kraju neistina je da je iko htio srušiti džamiju, pričao jeste Šešelj, ali država Srbija i Jugoslavija stavili su je pod zaštiti, čak je niko nije ni pipnuo za vreme ovog zadnjeg rata. Ne pišete kako su teroristi OVK spalili do temelja crkvu SV. Đorđa koja se nalazi tik uz džamiju. TO NE PIŠETE, ne odgovara vam, ne pišete kako su drevnu Bogorodicu Ljevišku u Prizrenu spalili teroristi OVK, i sve ostale manastire… More…
Evo i ovo nase jada od peruske SOKOLOVE i on nesto ka bajagi zna,pa stigao i do Babusnice.Muci jado ,dok te nije cuo Sojic,znas li ti jadjo da je njegova baba iz Babusnice?
E cuj jadjo,ove jadne i ojadjene Milice Kosovic sta kaze.Kaze;”Sinan Pasa poarnautceni Srbin”.E jadja jadna,da jadnija ne moze biti.A sto jadjo uvrijedi pleme Pipera,Kuca a i Vasojevica,cistokrvnih Arnauta?A sto uvrijedi Karadjordjevice koji ti i to malo Pasaluka ostavise?A da zna Vladika sta zboris,kosti bi mu se po grobu prevrtale.Pa ni on toliko nije volio da omane kao ti.E Vladiko dzaba ti sto ostavi knjigu da uce,oni i dalje nista ne znadu.
Nema stecaka u raskoj oblasti,vec ih ima u Sandzaku,na Pesterskoj visoravni,a istrazivao ih je Sulejman Alickovic!
@aida: cijeli sandzak ih je pun!
А који санџак? Било их је више стотина по целом Османском царству. Османско царство се распало одавно, још 1923. Било па прошло, пусто турско… Нема санџака више ни у Турској…
Nejma ni u turskoj a kod nas ima 🙂 Najljepsi SANDZAK na svijetu – a nas 😀
Bilo je i rimskih porvincija diljem svijeta a ona najljepsa se jos uvjek tako zove – PROVANSA.
Samo najljepsim mjestima na svijetu je sudeno da se tako zovu 😀
Interesantno je da i provansa ima ljiljan na svojoj zastavi…. 😀
Сагласан. Ја немам ништа против коришђења латинских назива. као што је Прованса настала од речи Provincia тако је и име Рашка постало од латинског Rascia. Љиљани су врло стари симбол у хералдици. Користе се још и пре Француза. У нашим крајевима користила их је српска династија Котроманић из Босне као и Краљевина Србија у 19. веку.
Ma ko tebe pita jesi saglasan il nisi, eno ti sumadije pa je zovi kako hoces. 😆
Nama je ovo sandzak dok god nam je cejf tako ga zvati. Kad nam dosadi mozda i promjenimo u repubiku bosnjacku il nesto slicno 😉 , al nekako nam sandzak bas prirasto srcu 😀
U osnovi to je crkva jer je napravljena od kamena crkve Svetih Arhangela koju su Turci srušili.
Синан паша, пореклом поарнаућени Србин, незамисливи крволок српског народа старе Србије, један од највећих зулумћара икада.
Овде се видим наводи да је Синан Арнаут, што је чиста небулоза.
Оба Синана су пореклом из и данас горанског села
А уједно и главни разлог зашто вас Муслимане мрзе Шиптари…
Чиста завист како су исламизирани Срби у континуитету могли да заузимају тако високе положаје и буквално воде цартство, док је артнаутлук увек осзтајао башибозлук…
a jel ovo u nezavisnom Kosovu srpcici?
Neka bude ajirli i sa srecom.Bolje tako sto cete bar moci pravo se Bogu dragom pomoliti,nego da uzmete gusle i diplate uprazno.
“Његоше” аветињо!! Немој то. Продајеш је за нешто што ниси. гусле, гусле, то ти је од предака! Дођи себи. Од себе се не може побећи! Шта је са тобом?
Tuta Bugarin,jel bas tako nista ne znas?Pa gusle i jesu iz Perzije,doneli ih nasi preci OSMANLIJE. Da te cuje Deretic rekao bi da nista neznas.Kako ja ucim po Dereticu i svaku glupost dobro pamtim.
А ко је то онда срушио цркву?!
A moze biti da ju je vjetar srusio.Znas mrco kako jako duva na Lovcenu.
Аветињо, нијеси занимљив!
ZA MICKA: Kako jadjo jadni tako da kazes Njegosu avetinjo?E kada ti nije Njegos zanimljiv,onda uzmi Sojica ili kursadzije.E Vladiko da ti je da se probudis na Lovcenu i da vidis kakija si avetinja ostavio,da im vise ni Njegos nije zanimljiv.Udario im ovaj ,kako ono kazu,IPHONE u glavu,a ti vladiko sto si bulaznio to macku o rep se moze objesiti.
Niko nije srusio crkvu
Tu nikada nije postojala crkva
Jubilej dostojan pomena. I više od toga. Zato bih iskoristila ovu priliku da skrenem pažnju cenjenom auditorijumu da se u Prizrenu gradilo i pre ove džamije. Bogorodica Ljeviška je naprimer sagrađena oko 1306. godine, Manastir Svetih Arhangela se gradio od 1343. – 1352. godine, Crkva Svetog Spasa je sagrađena 1330. godine, Crkva Svetog Nikole 1331. godine, Crkva Svete Nedelje 1370/1371 godine……..
Синан паша, онај исти који је спалио мошти Растка Немањића, наредио је да се до темеља сруши цркца св. Архангела Гаврила у Призрену и од њеног камена направи ова џамија. Вреди помена уз “јубилеј”… Не видим никакве референце које указују да је ово што сам навео неки “лажни” мит. Напротив, све пише у турским документима.
Е па то иде на душу оних који су знали за ово, а нису дали да се ова џамија сруши, него су се ценкали и продавали Косово… А то се радило из Београда..
@Miloljko:
Sto ste rusili rusili ste. A savu savanovica i treba da su spalili. To nije bilo slucajno vec osveta za one bogumile koje je na lomacu zive bacao, kojima je jezike sjekao… Koliko je samo dans crkvi SPC koje su na rusevinama bogumilskih susretista i svetih mijesta.
Ма да, Турци се светили за хришћанску секту, како да не..
Мало Морген, Богумила је највише било прво у Македонији по којој су их и звали Бабунима, па након тога на простору данашње Шумадије.
Где је та погана јерес била далеко жилавија у опстанку него у Босни, и зато је Немања доносио такве одлуке а не неко ко је владао западним крајевима око реке Босне.
Док Богумила није било на простору прве три српске епископије пре св Саве а то су : Раска, Липљанска и Призренска.
Богумили су замишљали да су нека народна црква и ког нас су на првом месту били отпор Грцима који су до Савиног издејствовала аутокефалности водили епископије са словенским народом, и баш зато толики отпор богумилство првенствено у Бугарској која је у тим периодима стално ратовала са Грцима који су преузели кључну реч у вођењу источног римског цатства.
Тако да не фантазирајте више да имате неке везе са Богумилима, можда игром случаја неко из Босне, али ви из Раса никако
Jesi ti sigurna da je to bas tako bilo? 🙂
nisu turci rusili crkve i manastire u nekoj velikoj mjeri… crkve su rusili i palili srbi koji primise islam tj. danasnji bosnjaci radi dokazivanja novoj vlasti i pripadnosti novoj religiji…
@napoleon:
Ozbiljno? 😆
Морген, има ли стећака у Рашкој области?
Za rasku neznam ali ih je sandzak pun 😉
najozbiljnije:)…ali ja vam oprastam ali ne mogu da oprostim milici sto poveza babune sa planinom babunom u makedoniji jer gle cuda bas na toj planini babuni je bogomil drzao predavanja pa iz toga proistice babuni=bogumili ,a jos uz to babuna 3 vrha aha to su oni trikleti koje poubija nemnja a to nema veze…babuna je u prevodu planina stocara moze se prevesti kao surova,divlja ili cak kao zamadjijana…evo ja tvrdim da su babuni dobili ime po babusnici kod pirota i u toj babusnici je stvarno bio pop bogomil;) ali ne odg mi niko na pitanje sta bijahu bosnjaci prije aj da nazovem prelaska na bogumilstvo,da ne nazovem sektom no nekim pravcem u xriscanstvu katarskim tj prokletim ;)?(naravno da tada bosnjaci ne postoje ali evo zamislimo da postoje,cudo je masta)
Neznam sad, zbunili ste me ti i milica, gotovo da ste jednako pametni a zdruzeni koeficijent ineligencije vam je najveci dvocifreni bro. Onaj od vas ko prvi odgovori na pitanje o kom se dvocifrenom broju radi je dakle pametniji za jedan i njemu vjerujem. Haj sad da vas vidim 🙂
zbunjeni ste vi sami sa vasim izmisljenim nepostojecim bogumilima 🙂 nauka pobjedjuje a kad nisi u pravu pocinjes da vrijedjas a to nije fino ni kulhturno to je truhlo xaaxaxax da vidimo da vam damo neku drzavu da ne zivite ka podstanari, svoje je svoje ozb 😉
@napoleon:
Znaci nisi znao da mi odgovoris na pitanje. Milica mi je sapnula ispravan odgovor, znaci ona je pametnija 🙂 pa cu njoj i vjerovat 🙂
A ti podstanaru u nasoj CG primiri malo, nemoj da prodes ko onaj pop sto nije znao da se lijepo ponasa kad je u gostima… eeee 😆
Nas i komita 400 hiljada – dovoljno 😉 😆
zao mi ovih srpcica kako da prebole FREE KOSOVE,sve je to VELIKA ALBANIJA