Tebi. Baš tebi uz kog sam odrastao, radovao se kad pobjedjuješ, nervirao kada gubiš. Isprepletanih emocija, od gorčine zbog onoga što ti se dešava pa do ponosa zbog prilike da stanem uz tebe, možda baš sada kada ti je najteže.
Pišem tebi, našem fudbalskom klubu, šampionu koji igra najbolje onda kada mu je najteže, i koji je shvatio da fudbal ne izgradjuje karakter, već eliminiše one sa slabim karakterom.
Kada dodjete na parče ove zemlje Sandžačke, i kada svratite negdje kahvu da popijete, i kada uz razgovor o svim ljepotama ovoga kraja budete se dotakli mnogih tema, u većini slučajeva poseban utisak na vas će ostaviti priča o fudbalskom klubu Novi Pazar. Klubu sa jako dugom tradicijiom.
Klub koji život znači. Klub zbog kog vikend dobija smisao. Klub zbog kog se sve obaveze odlažu. Klub zbog kog su se ostavljali a i dan danas ostavljaju prazni testovi na ispitima, jer se njemu tog dana daje prioritet. Klub zbog kog se kisne, smrzava, gori i preznojava. Klub zbog čijih se poraza ne spava, i zbog čijih pobeda se raduje. Klub za koji se žargonski rečeno gine. Klub koji je mnogima prva ljubav. Klub koji se voli.
Zato i jeste šampion. Zato što kao takav postoji. Zato što se i krvi prolilo zbog njega. Zbog njega sam prvi put čuo da batine nisu ništa i da ne bole. Zbog njega su ožiljci znaci ponosa.
Ponosni jer smo branili čast našeg kluba. Nikada ga ova čaršija nije izdala, i nikada ga neće izdati.
Baš zato se neće ugasiti nikada.
I znam da ti što bi sada da ga gase nikad nisu sjali kao on. U tome jeste njihov problem.
Kada mu je bilo najteže bili smo uz njega. I tada je njegov sjaj bio naša zvijezda vodilja. Baš tada smo uz njega bili mi, njegovi sinovi. Mi koji smo sebi ključ u katanac stavili, a taj katanac okačili u dijelu srca koji se zove FK Novi Pazar.
I nije on nikad ni počeo da sija samo zato da bi ga nekad neko ugasio.
I zato ćeš ovo sada najavljeno gašenje izdržati. Zbog toga će se tvoja pjesma ponovo sa tribina oriti. Jer ti postojiš da bi te voleli i da bi se sa tobom i uz tebe borili.
Dostojanstveno. Jer drugačije nikada nisi umeo. Zbog toga i jesi trn u oku onima koji te ne vole. Zbog toga što nećeš da budeš kao oni.
Mogu te mrzeti, klečke ti postavljati, ali će te tvoji ekstremi i torcida još više braniti. I nema toga ko će gašenje dozvoliti. To govorim jer istupanje iz lige bi značilo i njegovo gašenje.
I zato dostojanstveno i hrabro recimo ‘NE’ onima koji bi da ga unište. Uzdignimo se iznad svih podjela koje nas tište. Pokažimo jedinstvo za ono što volimo. Jedinstvo za jedan klub, za jedan grad. Za Novi Pazar.
Autor: Emir Preljević
