Novi Pazar – Prof. dr Dragana Mašović, redovni profesor engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu, održala je predavanje, 24.05.2013. godine iz predmeta Interkulturalno razumevanje, ljudska prava i pomirenje, na temu: “Kulture u obrazovanju”.
Predavanje je imalo za cilj da se teorijski razmotre mogućnosti i oblici interkulturalne saradnje, i to posebno na nivou obrazovanja, s obzirom da savlađivanje veštine komunikacije među pripadnicima različitih kultura treba početi veoma rano.
Predavanje se sastojalo iz tri tematske celine. Prva od njih, o „Dijalogu“ polazi od teorijskih pretpostavki odnosa kultura na više planova, od lokalnih do globalnih. Druga tema se odnosila na mogućnosti ostvarivanja interkulturalnog dijaloga i njegove preduslove. Treći segment, „Uravnoteženje“, odnosi se na etičke koncepte sadržane u savremenoj koncepciji ljudskih prava, na Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i, posebno, jedan od projekata koji se time bavio na provokativan način.
U uvodnom delu studenti su na primeru koncepcije obrazovanja (školstva) upoznati sa problemima organizovanja institucija sposobnih da zadovolje opšte i partikularne interese i izgrade odnose u zajednici koji su i pretpostavka i mogućnost interkulturalnog dijaloga. S tim u vezi, profesorica Mašović je istakla: “Kako različite grupe imaju različite interese i žele, sasvim prirodno, da o njima brinu na svoj način, onda se skoro kao jedina obaveza, zajednička za sve, treba da smatra političko obrazovanje, poznavanje institucija, jer program koji obezbeđuje političko obrazovanje je u javnom interesu. Pretpostavka je da svako ima koristi, na sličan način, jer svakom ide u račun da svi građani poštuju demokratske procedure i povinuju im se. Ima, međutim, i onih koji smatraju da tolerancija nije dovoljna, onako kako se savlađuje u političkom obrazovanju, pa se ističu i drugi kohezioni elementi. Dobro obrazovanje podrazume da treba zainteresovati građane za pitanja opšteg dobra, javnog interesa – ali to nije dovoljno. Treba proceniti osećaj za zajedničke vrednosti, osećaj za zajedničke demokratske ciljeve kao i liberalno obrazovanje. Ovo poslednje ne znači neku određenu vrstu sadržaja, već više načina za razmišljanje, mnogostrukost u pristupu.“
U završnom delu svog predavanja profesorica je naglasila nužnost angažovanja svih na poštovanju prava, pre svega ranjihvih slojeva stanovništva izbeglica, prognanih, obespravljenih, manjina svih vrsta, i sl., kao i da građani treba da osećaju srodstvo sa drugima, da neguju skoro iste vrednosti ili da bar poznaju njihovo funkcionisanje, i da se edukuju u pravcu razumevanja i poboljšanja funkcionisanja demokratskog mehanizma.
(UNINP)
