Tutin – Kante za vodu u ruke pa prtinom do izvora

Tutin – Odavno se Tutinci nisu čudili visini snijega kao juče u rano jutro. Novi sa starim dostigao je visinu i do 80 santimetara, ograde se nisu nigde videle, kao ni parkirani automobili. Bilo je tako visokog snežnog pokrivača u ovoj varošici, na skoro hiljadu metara nadmorske visine, i više ranijih godina, ali da baš samo za jednu noć napada oko 60 santimetara, odavno se nije desilo.

Svi su izgledi da će se Tutinci izboriti i sa ovim nevremenom, ali im ostaju nevolje sa vodom za piće zbog ranije zaleđenog vodovoda. Jedan deo grada sada ima vodu, ali ona je još tehnička…

– Vodim za piće se snabdevamo, ponajviše, sa brojnih okolnih izvora. Ali, kad ovako snijeg napada i u gradu koristimo buriće ispod kojih se naloži vatra i u njima snijeg topi. Najteže je, ipak, onima gore, u selima na Pešteri, gdje ima farmi, velike količine voda svakodnevno moraju da se obezbjede za stoku. Evo, ja imam oko 60 koza i jedva se snalazim za vodu, a svake nedelje jedno jare „sagorim” pošto se koze sada jare, a grejanje moram da im obezbijedim, kako nego na na struju – dodaje Fehim Kurtović.

Tutinci u gradu ipak najviše vodu donose sa brojnih izvora, a najposjećeniji i najizdašniji je izvor Krkovac, udaljen dva kilometra od grada. Kada može, komunalno preduzeće vodu doprema cisternama, ali nema ni u Tutinu, ni u okolnim gradovima takozvanih termocisterni pa se slavine na ovim običnim začas zalede i zato je opet, kažu, najsigurnije kante u ruke pa prtinom do izvora…