„Ovaj događaj me stavio u lijepo raspoloženje.
Izašao sam iz Asde, i krenuo da pređem ulicu, kad sam ugledao ovog čovjeka s slike kako prilazi ovoj ženi i pita je da li joj je potrebna pomoć oko kesa s namirnicama i gdje joj ih treba odnijeti.
Nosio je ženine vrećice sve do autobuske stanice i čak joj je pomogao da pronađe pravi autobus jer ona nije bila sigurna kojim da ide.
Bilo je tako lijepo vidjeti nešto pozitivno u Dewsburyju za promjenu.
Poštovanje ovom gospodinu!“
Ovaj pozitivan primjer odašilje pozitivnu sliku o muslimanima, i ugodno je osvježenje od negativne slike koju mediji danas prezentuju.
Ubijeđeni smo da ovi slučajevi nisu rijetkost, već nešto što bi svaki musliman i muslimanka trebali da rade, da pomažu drugima i budu korisni članovi društva.
Za Akos.ba piše: Nedim Botić
Izvor: akos.ba
Pogledajte vijest na izvornom sajtu:
Svaka čast: Musliman pomogao starici, ponio njene namirnice i ispratio je kući
То је зато што је Муслиман, а да је бушњак он би, по својој логици наопаког постања, однио торбе својој кући!? 🙂
….kreten submisivni….
Bolje mu je da skine taj dzak sa sebe, nadje poso i prestane biti tovarno magare nepoznatim osobama.
I tebe bi bilo bolje da nikada nijesi progovorijo nego da lupas svasta! Prijen svega ti neznas dali on radi ili neradi a t odjeca na njemuje sigurno kod naseg Gospodara priznatija ne moja i tvoja.
To je nasa odlika to je nasa vjera nema veze ko je i koje je vjere nacije boje koze pomogni svakog pa ce i tebi Allah pomoci.
Ne bih da se hvalim, ali i ja sam više puta učinila slično ovom muslimanu. A gle čuda, nisam muslimanka. Ako smo u situaciji, trebamo pomoći ljudima koji su u nevolji ili imaju neku poteškoću. Detetu, zato što smo i mi bili deca, starijima, jer ćemo i mi jednom biti stari i verovatno u nekim situacijama trebati nečiju pomoć.
U ovom slučaju, da te ne hvalim, ti bi učinila isto ako bi pomogla nekom starom muslimanu ili muslimanki.
Pa jesi li?
A još bolje pitanje je – da li bi?
Za ovo mentalno kljuse što mi je ukralo nik znam da ne bi, ali eto – ti nisi sasvim izgubljen slučaj
Naravno da bih pomogla svima u nevolji ili koji su u tom momentu nemoćni. Evo neki dan sam opomenula jednu mladu Romkinju koja je udarala po glavi jednog romskog malog dečaka. Lepo sam joj objasnila da se deca ne udaraju po glavi, a ostali u njenom okruženju su mi objasnili da se ona sa njim igra. Prišla sam dečaku pomazila ga po glavici i dala mu bombone. Posle toga, ta čudna igra udaranja po temenu glave i obrazima je prestala. Nadam se zauvek.
Samo napred sa humanitarnim radom Oljice.
I uz put objasni tati (ako se zna ko mu je) ovog krelca što mi je maznuo nick, da ga ne biju toliko po glavi jer je sasvim prolupao