Samir Tandir gost emisije "Naša kafa" na Kopernikus TV

09.10.2010.

Bošnjaci u Sandžaku nisu neprijatelji Srbije

Intervju predsednika LDP Čedomira Jovanovića za Dnevni avaz

Sandžak, uz Kosovo, polako postaje jedan od najvećih problema Srbije. Šta su uzroci tome i ko je po Vašem mišljenju najodgovorniji za takvo stanje?
Nije to najveći problem Srbije, ali jeste, sasvim izvesno, refleksija unutrašnjih problema koje kao zemlja imamo. Osnovni izazovi Srbije su u ekonomskoj sferi, ali je katastrofalna ekonomska situacija, koja je u Sandžaku još gora nego u ostatku zemlje, rezultat velikih lutanja u zvaničnoj politici vlasti. Sandžakom vlada beda i to je najveći problem. LDP neprestano govori da Evropu moramo da stvorimo u Srbiji, a to podrazumeva i onu vrstu demokratizacije koja bi nam omogućila da podgrevanje strahova iz devedesetih ne bude instrument kojim se odlaže ili kompromituje moguće rešenje za nesporazume koji u Sandžaku i oko njega postoje.

Činjenica je da Bošnjaci nisu u sukobu sa Srbima, nego da je reč o nesporazumu u okviru iste nacionalne i verske zajednice. To, međutim, nikako ne znači da država treba da arbitrira u tom sukobu, a da se vlada, kao politički organ, opredeljuje za jednu stranu, vodeći isključivo računa o potrebama svoje koalicije u kojoj su i partije Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina.

Da li za stanje na Sandžaku veću odgovornost snosi zvanična politika Beograda ili unutarbošnjačke podjele; ili bi se moglo reći da su i unutarbošnjake podjele posljedica politike iz Beograda? Stekao se utisak da podržavate muftiju Zukorlića?
Bošnjaci u Sandžaku nisu neprijatelji Srbije. Mi smo zemlja sa tragičnim iskustvima i ne smemo da dozvolimo da se kroz dizanje neprijateljstva prema jednoj manjini traži kompenzacija za poraz loše nacionalne politike. Ono što mora biti osnov za stabilizaciju situacije u Sandžaku jeste dijalog sa Muamerom Zukorlićem. On jeste verski zvaničnik koji je ušao u politiku, ali to nije uradio sada, nego pre 20 godina. To vrlo dobro zna vladajuća većina u državi. Strašno nas unazađuje taj običaj da se brzo zaboravi ono što je bilo juče, sve zloupotrebe religije i politike, a bilo ih je mnogo u ove dve decenije. Svi znaju da su verske vođe u politici već 20 godina. Svako ko kaže da se Zukorlić juče uključio u nju je politički licemer. Ugljanin je dobijao izbore tražeći Zukorlićevu podršku, posle toga je to činio Ljajić, predstavljajući se kao alternativa, kao političar koji će pomoći Bošnjacima da reše svoje probleme. U međuvremenu su ušli u istu vladu i koaliciju, zaboravili Sandžak, a prema verskom lideru koji predstavlja 95 odsto Bošnjaka pokušali da se ponašaju onako kako su navikli u svojom svakodnevnim političkim prevarama. Tako je problem eskalirao, a to je iskoristio Vojislav Koštunica koji je 2007. godine podelio i pocepao do tada postojeću jedinstvenu Islamsku zajednicu. Tada je Zukorlić iz džamije, gde mu je mesto, isteran na ulicu na kojoj sada pokušava da reši problem koji ima.

U čemu Srbija griješi u politici prema Sandžaku?
Mora da se promeni naša država, njen odnos prema ljudima. Ona je brutalna i prema Srbima i prema Bošnjacima, i prema pravoslavcima i prema muslimanima, jer vrlo često ne vodi računa o interesima ljudi. Prvo kao pojedinaca, a onda i kao pripadnika većinske ili manjinske nacionalne, verske ili političke grupacije. Dopustila je sebi kršenje Zakona o nacionalnim savetima koji je sama donela kako bi održala odnose koje život negira, a ona ih diktira zbog svojih unutrašnjih slabosti favorizujući jednu od tih strana u podeli.
Redosled poteza koji treba da povuče država je insistiranje na poštovanju izborne volje Bošnjaka, koji su učestvovali na izborima za Nacionalni savet, na brzom konstituisanju tog tela, odnosno prihvatanju konstituisanja koje je u neregularnim uslovima održano. To znači da se mora otvoriti dijalog između institucija Bošnjaka i države. Za takvu politiku bi vlada imala punu podršku LDP-a. Svako ko se plaši za opstanak vlade zbog njene spremnosti da učestvuje u rešavanju sandžačkog problema treba da zna da može da računa na podršku LDP.

Šta je razlog da se zvanični Beograd tako uporno protivi izbornoj volji Bošnjaka na Sandžaku i ne želi priznati rezultate izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće?
Neću promeniti svoje mišljenje da pendrek i kordon nisu rešenje. Problemi u Sandžaku su postali državno pitanje. Državni organi su podneli tri prijave zbog nepriznavanja pobede Bošnjačke kulturne zajednice i diskriminacije i zato sam učinio sve da država ispravi greške koje je načinila.

Bošnjaci su naši građani i niko nema pravo da ih politički zloupotrebljava trazeći za sebe apsolutno pravo da ih predstavlja. Zbog toga sam razgovarao i sa Zukorlićem i sa Jusufspahićem, uključio se u napore OEBS koji se angažovao u traženju izlaza iz problema koji još uvek postoji. I dalje verujem da i u Islamskoj zajednici Srbije postoje ljudi koji razumeju da je besmisleno ignorisati izbornu volju većine Bošnjaka, izbacivati veroučitelje iz škola i graditi obdaništa ako će pored svakog radnika stajati dvojica žandarma. To nije slika normalnog Sandžaka, pogotovo nije dobra budućnost za decu koja bi trebalo da rastu u tom budućem obdaništu.

S druge strane, srbijanski reis Zilkić Vas je optužio za miješanje u unutarbošnjačke probleme i da podstičete podjele. Kakav je Vaš komentar na ove optužbe?
Srbiji nisu danas potrebne ni državne ni opozicione muftije koje bi govorili kada političari ne smeju. Ni Zilkiću ne treba da sebe i svoju zajednicu ponižava tako sto u javnosti govori ono što ne smeju da kažu Ljajić ili Ugljanin, koji su godinama koristili Bošnjake, tražeći podršku za svoje politike. Diskriminacija je krivično delo i ne treba mi dozvola da bih o tome govorio. Činimo sve da se to bezakonje ispravi i da počnemo da rešavamo probleme. Žao mi je zbog tog nesporazuma.

Treba li Sandžak imati neku vrstu autonomije, ako ne političku, bar kulturnu?
Srbija treba da bude građanska država, a individualna i kolektivna prava u njoj na evropskom novou, uz vođenje računa o svim našim specifičnostima. Mi smo podržali zakon o nacionalnim savetima i verujemo da bi konačno formiranje Nacionalnog saveta Bošnjaka i njegov efikasan rad u velikoj meri relaksirali situaciju. Veliki deo nadležnosti tog saveta je upravo u kulturnoj sferi i oblasti očuvanja nacionalnog identiteta, jezika, obrazovanja. To je veliki posao, zajednički za Nacionalni savet, sve institucije, manjinske, većinske, građanske stranke. To je poruka koju šalje LDP. U tom poslu od Sandžaka treba napraviti srećan i perspektivan prostor, koji je važan deo projekta modernizacije i promena u Srbiji u kojoj različitost konačno treba da postane šansa, a ne prepreka ili nečija muka. To, naravno, ne važi samo za Sandžak i Srbiju, naša politika je takva u odnosu na ceo region.

Može li se Sandžak dovesti u kontekst RS ili Kosova? Je li moguća razmjena teritorija ili je ta priča završena na Balkanu?
Ta priča mora biti apsolutno zatvorena na Balkanu. Zbog toga je jedina alternativa vođenje takve politike u svakom od društava u regionu koja će što pre dovesti do ulaska svih nas u Evropsku uniju i NATO, jer bi to najpre umanjilo značaj granica, popravilo naše međusobne odnose, a istovremeno bismo imali bezbednosno-politički kišobran krz NATO strukturu koja bi garantovao bezbednost i onemogućio bilo kakve tenzije.

Jedan ste od rijetkih, ako ne i jedini političar u Srbiji, koji već odavno javno govori da je nezavisnost Kosova završena priča. Kako ocjenjujete politiku Srbije spram Kosova? Da li je posljednja „sapunica“ s rezolucijom UN-a, ustvari, neka vrsta izlazne strategije koja vodi ka zvaničnom priznaju nezavisnosti Kosova?
LDP je snažno podržao odluku predsednika Tadića da u poslednjem trenutku ode u Brisel i napravi dogovor oko podnošenja zajedničke rezolucije sa Evropskom unijom pred Generalnom skupštinom UN. Pokazali smo jasnu političku spremnost da pomognemo onom Tadiću koji se u Briselu dogovorio o drugačijoj kosovskoj politici, Tadiću koji je omogućio ratifikaciju SSP, predsedniku koji je uhapsio Karadžića. To mora da znači i promenu dosadašnje “kosovske politike” jer je ona Srbiju znatno usporila u evropskim integracijama, a s druge strane značajno narušila i naše odnose u regionu. Zbog toga se oštro suprotstavljamo svakom pokušaju da se posle takvog poteza ponovo povučemo u bunkere dosadašnje pogrešne politike koja je vođena i čiji je inspirator bio bivši premijer Vojislav Koštunica.

Kako biste, u najkraćem, ocijenili današnju Srbiju? Je li ideja 5. oktobra do kraja provedena u djelo? Šta mislite o politici zvaničnog Beograda prema BiH?
Sa stanovišta samog 5. oktobra, on je bio uspešan – Milošević je smenjen. Problem je u tome što nova politika, koja bi pokrenula prave a ne personalne promene, u najvažnijim pitanjima nije formulisana. Srbiji je potreban politički zaokret da bismo mogli da se završimo važne poslove u svim oblastima društva, kako bi se ubrzalo pridruživanje Evropskoj uniji i NATO, kao i rešavanje kosovskog problema. Ne smemo nikada više da ličimo na zemlju koja nema kredibilitet, koja je preuzela Miloševićeve manire kroz koje je toliko degradirao Srbiju među partnerima u regionu i svetu da smo vrlo brzo došli u situaciju da nam niko ne veruje. Zbog toga nova politika u Srbiji mora biti takva da ne dopusti bilo kkave interpretacije tog dogovora u Briselu koje bi ponovo značile da se ostavlja prostor za bilo kakav novi neposrazum sa Briselom i Vašingtonom. Mi smo u prošlosti, kroz ponašanje mnogih nedogovornih političara, potpisivali mnoge dokumente koje smo kasnije odbacivali. Nadam se da neće biti potrebno toliko dogovora sa Briselom ili Amerikom, valjda je dovoljan samo jedan, koji će biti dokaz naše sposobnosti da se menjamo. Ne po diktatu sveta, nego onako kako nam to nalažu potrebe normalnog života u Srbiji.

Komentar rezultata posljednjih izbora u BiH. Odlazak Silajdžića, ulazak Bakira Izetbegovića u Predsjedništvo BiH, Dodikov rezultat?
Ne spadan u one političare koji bi da preterano komentarišu pitanje izbora u drugoj zemlji. U čudnom izbornom sistemu Bosne i Hercegovine, građani su glasali na način za koji verujem da će pomoći da se ubrzaju oni procesi koji će doneti ono što je važno Bosni, ako i svakoj zemlji u regionu. Nije presudno da li su to novi ili stari ljudi na najvažnijim pozicijama. Odnosi među političkim elitama su do sada bili praktično zamrznuti I možda je ovo novi format koji će pomoći da se to promeni. I jedni i drugi imaju veliku obavezu da stvore sistem koji će ljudima olakšati život na najefikasniji mogući način. Vodeći računa o komplikovanim odnosima među narodima i entitetima, ali i nesporno volju građana koji, bez obzira za koga su glasali, i žele i zaslužuju ono što je najbolji izlaz za BH – brz put prema EU i NATO, kroz koji bi se realtivizovali i unutrašnji problemi koji u samom društvu postoje.

Odgovoriti

6 KOMENTARI

Elvedin 14. Februara 2014. At 22:30

09.10.2010.

Bošnjaci u Sandžaku nisu neprijatelji Srbije

Intervju predsednika LDP Čedomira Jovanovića za Dnevni avaz

Sandžak, uz Kosovo, polako postaje jedan od najvećih problema Srbije. Šta su uzroci tome i ko je po Vašem mišljenju najodgovorniji za takvo stanje?
Nije to najveći problem Srbije, ali jeste, sasvim izvesno, refleksija unutrašnjih problema koje kao zemlja imamo. Osnovni izazovi Srbije su u ekonomskoj sferi, ali je katastrofalna ekonomska situacija, koja je u Sandžaku još gora nego u ostatku zemlje, rezultat velikih lutanja u zvaničnoj politici vlasti. Sandžakom vlada beda i to je najveći problem. LDP neprestano govori da Evropu moramo da stvorimo u Srbiji, a to podrazumeva i onu vrstu demokratizacije koja bi nam omogućila da podgrevanje strahova iz devedesetih ne bude instrument kojim se odlaže ili kompromituje moguće rešenje za nesporazume koji u Sandžaku i oko njega postoje.

Činjenica je da Bošnjaci nisu u sukobu sa Srbima, nego da je reč o nesporazumu u okviru iste nacionalne i verske zajednice. To, međutim, nikako ne znači da država treba da arbitrira u tom sukobu, a da se vlada, kao politički organ, opredeljuje za jednu stranu, vodeći isključivo računa o potrebama svoje koalicije u kojoj su i partije Rasima Ljajića i Sulejmana Ugljanina.

Da li za stanje na Sandžaku veću odgovornost snosi zvanična politika Beograda ili unutarbošnjačke podjele; ili bi se moglo reći da su i unutarbošnjake podjele posljedica politike iz Beograda? Stekao se utisak da podržavate muftiju Zukorlića?
Bošnjaci u Sandžaku nisu neprijatelji Srbije. Mi smo zemlja sa tragičnim iskustvima i ne smemo da dozvolimo da se kroz dizanje neprijateljstva prema jednoj manjini traži kompenzacija za poraz loše nacionalne politike. Ono što mora biti osnov za stabilizaciju situacije u Sandžaku jeste dijalog sa Muamerom Zukorlićem. On jeste verski zvaničnik koji je ušao u politiku, ali to nije uradio sada, nego pre 20 godina. To vrlo dobro zna vladajuća većina u državi. Strašno nas unazađuje taj običaj da se brzo zaboravi ono što je bilo juče, sve zloupotrebe religije i politike, a bilo ih je mnogo u ove dve decenije. Svi znaju da su verske vođe u politici već 20 godina. Svako ko kaže da se Zukorlić juče uključio u nju je politički licemer. Ugljanin je dobijao izbore tražeći Zukorlićevu podršku, posle toga je to činio Ljajić, predstavljajući se kao alternativa, kao političar koji će pomoći Bošnjacima da reše svoje probleme. U međuvremenu su ušli u istu vladu i koaliciju, zaboravili Sandžak, a prema verskom lideru koji predstavlja 95 odsto Bošnjaka pokušali da se ponašaju onako kako su navikli u svojom svakodnevnim političkim prevarama. Tako je problem eskalirao, a to je iskoristio Vojislav Koštunica koji je 2007. godine podelio i pocepao do tada postojeću jedinstvenu Islamsku zajednicu. Tada je Zukorlić iz džamije, gde mu je mesto, isteran na ulicu na kojoj sada pokušava da reši problem koji ima.

U čemu Srbija griješi u politici prema Sandžaku?
Mora da se promeni naša država, njen odnos prema ljudima. Ona je brutalna i prema Srbima i prema Bošnjacima, i prema pravoslavcima i prema muslimanima, jer vrlo često ne vodi računa o interesima ljudi. Prvo kao pojedinaca, a onda i kao pripadnika većinske ili manjinske nacionalne, verske ili političke grupacije. Dopustila je sebi kršenje Zakona o nacionalnim savetima koji je sama donela kako bi održala odnose koje život negira, a ona ih diktira zbog svojih unutrašnjih slabosti favorizujući jednu od tih strana u podeli.
Redosled poteza koji treba da povuče država je insistiranje na poštovanju izborne volje Bošnjaka, koji su učestvovali na izborima za Nacionalni savet, na brzom konstituisanju tog tela, odnosno prihvatanju konstituisanja koje je u neregularnim uslovima održano. To znači da se mora otvoriti dijalog između institucija Bošnjaka i države. Za takvu politiku bi vlada imala punu podršku LDP-a. Svako ko se plaši za opstanak vlade zbog njene spremnosti da učestvuje u rešavanju sandžačkog problema treba da zna da može da računa na podršku LDP.

Šta je razlog da se zvanični Beograd tako uporno protivi izbornoj volji Bošnjaka na Sandžaku i ne želi priznati rezultate izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće?
Neću promeniti svoje mišljenje da pendrek i kordon nisu rešenje. Problemi u Sandžaku su postali državno pitanje. Državni organi su podneli tri prijave zbog nepriznavanja pobede Bošnjačke kulturne zajednice i diskriminacije i zato sam učinio sve da država ispravi greške koje je načinila.

Bošnjaci su naši građani i niko nema pravo da ih politički zloupotrebljava trazeći za sebe apsolutno pravo da ih predstavlja. Zbog toga sam razgovarao i sa Zukorlićem i sa Jusufspahićem, uključio se u napore OEBS koji se angažovao u traženju izlaza iz problema koji još uvek postoji. I dalje verujem da i u Islamskoj zajednici Srbije postoje ljudi koji razumeju da je besmisleno ignorisati izbornu volju većine Bošnjaka, izbacivati veroučitelje iz škola i graditi obdaništa ako će pored svakog radnika stajati dvojica žandarma. To nije slika normalnog Sandžaka, pogotovo nije dobra budućnost za decu koja bi trebalo da rastu u tom budućem obdaništu.

S druge strane, srbijanski reis Zilkić Vas je optužio za miješanje u unutarbošnjačke probleme i da podstičete podjele. Kakav je Vaš komentar na ove optužbe?
Srbiji nisu danas potrebne ni državne ni opozicione muftije koje bi govorili kada političari ne smeju. Ni Zilkiću ne treba da sebe i svoju zajednicu ponižava tako sto u javnosti govori ono što ne smeju da kažu Ljajić ili Ugljanin, koji su godinama koristili Bošnjake, tražeći podršku za svoje politike. Diskriminacija je krivično delo i ne treba mi dozvola da bih o tome govorio. Činimo sve da se to bezakonje ispravi i da počnemo da rešavamo probleme. Žao mi je zbog tog nesporazuma.

Treba li Sandžak imati neku vrstu autonomije, ako ne političku, bar kulturnu?
Srbija treba da bude građanska država, a individualna i kolektivna prava u njoj na evropskom novou, uz vođenje računa o svim našim specifičnostima. Mi smo podržali zakon o nacionalnim savetima i verujemo da bi konačno formiranje Nacionalnog saveta Bošnjaka i njegov efikasan rad u velikoj meri relaksirali situaciju. Veliki deo nadležnosti tog saveta je upravo u kulturnoj sferi i oblasti očuvanja nacionalnog identiteta, jezika, obrazovanja. To je veliki posao, zajednički za Nacionalni savet, sve institucije, manjinske, većinske, građanske stranke. To je poruka koju šalje LDP. U tom poslu od Sandžaka treba napraviti srećan i perspektivan prostor, koji je važan deo projekta modernizacije i promena u Srbiji u kojoj različitost konačno treba da postane šansa, a ne prepreka ili nečija muka. To, naravno, ne važi samo za Sandžak i Srbiju, naša politika je takva u odnosu na ceo region.

Može li se Sandžak dovesti u kontekst RS ili Kosova? Je li moguća razmjena teritorija ili je ta priča završena na Balkanu?
Ta priča mora biti apsolutno zatvorena na Balkanu. Zbog toga je jedina alternativa vođenje takve politike u svakom od društava u regionu koja će što pre dovesti do ulaska svih nas u Evropsku uniju i NATO, jer bi to najpre umanjilo značaj granica, popravilo naše međusobne odnose, a istovremeno bismo imali bezbednosno-politički kišobran krz NATO strukturu koja bi garantovao bezbednost i onemogućio bilo kakve tenzije.

Jedan ste od rijetkih, ako ne i jedini političar u Srbiji, koji već odavno javno govori da je nezavisnost Kosova završena priča. Kako ocjenjujete politiku Srbije spram Kosova? Da li je posljednja „sapunica“ s rezolucijom UN-a, ustvari, neka vrsta izlazne strategije koja vodi ka zvaničnom priznaju nezavisnosti Kosova?
LDP je snažno podržao odluku predsednika Tadića da u poslednjem trenutku ode u Brisel i napravi dogovor oko podnošenja zajedničke rezolucije sa Evropskom unijom pred Generalnom skupštinom UN. Pokazali smo jasnu političku spremnost da pomognemo onom Tadiću koji se u Briselu dogovorio o drugačijoj kosovskoj politici, Tadiću koji je omogućio ratifikaciju SSP, predsedniku koji je uhapsio Karadžića. To mora da znači i promenu dosadašnje “kosovske politike” jer je ona Srbiju znatno usporila u evropskim integracijama, a s druge strane značajno narušila i naše odnose u regionu. Zbog toga se oštro suprotstavljamo svakom pokušaju da se posle takvog poteza ponovo povučemo u bunkere dosadašnje pogrešne politike koja je vođena i čiji je inspirator bio bivši premijer Vojislav Koštunica.

Kako biste, u najkraćem, ocijenili današnju Srbiju? Je li ideja 5. oktobra do kraja provedena u djelo? Šta mislite o politici zvaničnog Beograda prema BiH?
Sa stanovišta samog 5. oktobra, on je bio uspešan – Milošević je smenjen. Problem je u tome što nova politika, koja bi pokrenula prave a ne personalne promene, u najvažnijim pitanjima nije formulisana. Srbiji je potreban politički zaokret da bismo mogli da se završimo važne poslove u svim oblastima društva, kako bi se ubrzalo pridruživanje Evropskoj uniji i NATO, kao i rešavanje kosovskog problema. Ne smemo nikada više da ličimo na zemlju koja nema kredibilitet, koja je preuzela Miloševićeve manire kroz koje je toliko degradirao Srbiju među partnerima u regionu i svetu da smo vrlo brzo došli u situaciju da nam niko ne veruje. Zbog toga nova politika u Srbiji mora biti takva da ne dopusti bilo kkave interpretacije tog dogovora u Briselu koje bi ponovo značile da se ostavlja prostor za bilo kakav novi neposrazum sa Briselom i Vašingtonom. Mi smo u prošlosti, kroz ponašanje mnogih nedogovornih političara, potpisivali mnoge dokumente koje smo kasnije odbacivali. Nadam se da neće biti potrebno toliko dogovora sa Briselom ili Amerikom, valjda je dovoljan samo jedan, koji će biti dokaz naše sposobnosti da se menjamo. Ne po diktatu sveta, nego onako kako nam to nalažu potrebe normalnog života u Srbiji.

Komentar rezultata posljednjih izbora u BiH. Odlazak Silajdžića, ulazak Bakira Izetbegovića u Predsjedništvo BiH, Dodikov rezultat?
Ne spadan u one političare koji bi da preterano komentarišu pitanje izbora u drugoj zemlji. U čudnom izbornom sistemu Bosne i Hercegovine, građani su glasali na način za koji verujem da će pomoći da se ubrzaju oni procesi koji će doneti ono što je važno Bosni, ako i svakoj zemlji u regionu. Nije presudno da li su to novi ili stari ljudi na najvažnijim pozicijama. Odnosi među političkim elitama su do sada bili praktično zamrznuti I možda je ovo novi format koji će pomoći da se to promeni. I jedni i drugi imaju veliku obavezu da stvore sistem koji će ljudima olakšati život na najefikasniji mogući način. Vodeći računa o komplikovanim odnosima među narodima i entitetima, ali i nesporno volju građana koji, bez obzira za koga su glasali, i žele i zaslužuju ono što je najbolji izlaz za BH – brz put prema EU i NATO, kroz koji bi se realtivizovali i unutrašnji problemi koji u samom društvu postoje.

Odgovoriti
TT 14. Februara 2014. At 14:08

Samire samo napred svaka cast!

Odgovoriti
AVAZ 14. Februara 2014. At 11:26

Samo napred bdz i ldp odlicna emisija cestitam Samiru

Odgovoriti
sandzak_boy 14. Februara 2014. At 10:13

GDE SU OVE IZDAJICE BOSNJACKOG RODA DA KOMENTARISU,,,,PRPAA..

Odgovoriti
- sandzak_boy 14. Februara 2014. At 14:27
  
  OTISLI NA DA SLAVE SVETOG SAVU,,,,,,Najbolje vam je da se pokrijete po glavi i zabijete u neku rupu gde vas niko nemoze nac….
  
  Odgovoriti
Hamza 14. Februara 2014. At 01:40

Samire Bosnjacino

Odgovoriti