Prijepolje – Muški članovi porodice Žunić iz Seljašnice, kod Prijepolja – otac Savo (75) i sinovi Stevan (38) i Dejan (35), u danima junske žege u njive ulaze u četiri izjutra, a izlaze oko ponoći. Istina, predahnu oko podneva, kad zvezda upeče. Tada skidaju čizme sa nogu, dremnu koji tren ako im to obaveze dozvole.
Žunići na ovoj vrelini premeštaju tri zalivna sistema na šest hektara pod krompirom i kupusom, drže na oku dva traktora i jednu pumpu koja crpe vodu iz Lima i Seljašnice. Najjača kiša iz Lima “bije” na njivi od 3,8 hektara u Gračanici, između magistrale i reke.
– Da nije kiše iz Lima sve bi vrelina spržila. Ovde smo u zalivni sistem – traktor, pumpu, cevi i rasprskivače – uložili 30.000 evra. Pola hektara zaliva se dva i po sata, za minut u krompirište pada 1.600 litara vode – ističe Dejan.
– Za navodnjavanje mora da se čeka veče i jutro i da nema vetra. Naravno, prethodno treba zaštititi rod od plamenjače i drugih bolesti.
Dok obilazi rasadnik, kvasi zemlju, priprema parcelu za sadnju kupusa i pokazuje susednu njivu na kojoj kupus sorte “bravo” uveliko glaviči, pa će ga kupcima isporučivati već polovinom avgusta, Savo, povrtar na glasu, upućuje neobičan poziv:
– Neka ministar poljoprivrede ili neko iz vrha vlasti gde se kroji kapa seljaku samo jedan dan provede na našem imanju ili dođe kod krompiraša na Javoru, stočara na Pešteru i Zlataru. Neka vide našu muku i teret, pa bi drugačije brinuli o poljoprivredi. Ne bi vagoni krompira trunuli u trapovima ili se bacali dok ga država uvozi. Pa proizvodnja kilograma krompira košta 12 dinara…
Najveći proizvođači krompira i kupusa u Limskoj dolini imaju hladnjaču i vrednu opremu i deo robe izvoze. Gaje krompir i na zakupljenim njivama na visoravni Jabuke, gde ne stižu da ga zaliju, već on noću pije planinsku rosu.
Izvor: Novosti.rs
