Srbija – Iako se do prije nekoliko dana tome nadala, sledeću rampu na putu ka Evropskoj uniji Srbija neće preskakati u decembru nego tek u junu naredne godine.
Tada će Evropski savjet analizirati postignuti napredak – prije svega u dijalogu sa Kosovom – i, ako dobije zeleno svetlo, Beograd istog mjeseca može početi pristupne pregovore sa Unijom.
“U osnovi čitav proces je odložen za šest meseci i to pre svega zahvaljujući Velikoj Britaniji i Nemačkoj, koje su se založile za tvrđi pristup Srbiji”, javlja dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Brisela Rikard Jozwiak.
Uz ove dvije zemlje, i Holandija i Irska, koja preuzima naredno predsjedavanje EU, zalažu se za tvrđi pristup prema Srbiji.
Pojedini ministri spoljnih poslova, poput šefa slovačke diplomatije Miroslava Lajčaka, pohvalivši dosadašnje rezultate u kosovskom procesu, rekli su lokalnim medijima da nije nerealno da Srbija u junu sledeće godine dobije datum za početak pregovora:
“Vlada Republike Srbije stvarno sada zaslužuje ohrabrenje od strane Evropske unije”.
Upitan da li je jun 2013. realan termin za dobijanje datuma pristupnih pregovora, Lajčak je odgovorio:
“Nije nerealan, uopšte nije nerealan”.
Nije nerealan, ali datum neće doći sam od sebe. Treba ispuniti i uslove koje traže upravo pomenute zahtevnije članice Unije.
Upitan šta one od Srbije očekuju da do juna sledeće godine uradi, naš dopisnik navodi da je reč o tri uslova:
“Prvi je da se primene svi sporazumi koji su postignuti u dijalogu. Drugo, oni žele da vide kako će Srbija sa Kosovom rešiti pitanje naplate carina, za koje zapravo nije nađeno rešenje kada su Tači i Dačić prošle nedelje razgovarali u Briselu. Nije, naime, donesena odluka o tome kako će taj novac na severu Kosova biti raspoređivan. To se zaista vidi kao veoma važan problem koji mora da bude rešen. I, konačno, tu je i pitanje struktura na severu Kosova. Od Srbije se očekuje da u potpunosti sarađuje sa EULEX-om, tako da EULEX može da implementira pun mandat na severu Kosova, a to podrazumeva i saradnju preko kosovske policijske službe. Preciznije, to znači prihvatanje jedinstvenog administrativnog i institucionalnog uređenja na čitavom Kosovu”.
Neodrživa politika na dva koloseka
Iako u Nacrtu zaključaka to nije eksplicitno rečeno, Evropski savet očekuje da vidi napredak na severu Kosova u pogledu institucija koje treba da osiguraju bezbednost i pravdu za građane na transparentan i kooperativan način, što, u suštini, znači integraciju policije i sudstva na severu Kosova pod prištinsku adminisitraciju.
“Od apsolutne je važnosti da svi razumeju da je iz perspektive Evropske unije teritorijalni integritet nesumnjivi cilj”.
Veliki korak napred Beograd je svakako napravio odvažnim početkom implementacije sporazuma o integrisanim prelazima. Prvi građani su većprelazili preko Jarinja i nisu nezadovoljni.
Ima, svakako, razloga da i premijer Srbije Ivica Dačić oseti zadovoljstvo i da izjavi:
“Iz predloga zaključaka može se videti da Srbija nikada nije bila bliža datumu za početak pregovora, a samim tim i bliža članstvu u Evropskoj uniji”.
A o tome da aktuelna vladajuća koalicija polako demitologizuje kosovski mit i dosadašnju politiku dva paralelna koloseka izraženu u formuli “I Evropa i Kosovo” svedoči i izjava Suzane Grubješić, potpredsednice Vlade Srbije za evropske integracije.
“Više nije moguće voditi politiku na dva koloseka – i EU i Kosovo”, rekla je Grubješićeva, precizirajući da “napredak Srbije u procesu evropskih integracija “najdirektnije i isključivo” zavisi od rešavanja kosovskog pitanja”.
