Skoro da nema arheološkog lokaliteta u Starom Rasu gde je na velikom prostoru od Golije do Peštera “svaki kamen istorija”, koji poslednjih godina nije poharan u potrazi za navodno zakopanim blagom Nemanjića.
Nepoznati tragači često dolaze i iz inostranstva, a osim krampova i ćuskija, koriste i najsavremenije detektore za otkrivanje plemenitih metala. Obično kopaju noću i za sobom ostavljaju porušene zidove, polomljene nadgrobne ploče, oskrnavljene spomenike…
Poslednji put zlato su tražili na lokalitetu Gradina, u Postenju kod Novog Pazara, gde je ekipa arheologa akademika Jovanke Kalić pronašla ostatke nekoliko crkava. Najverovatnije ništa nisu našli, a pričinjena šteta bila je velika.
– Narod je prosto opsednut Nemanjinim blagom. Gde god smo počinjali istraživanja, za nama su išli nepoznati ljudi koji su nam, tražeći zlato i druge dragocenosti, rovarili po arheološkim lokalitetima i nanosili nam veliku štetu. Nisam čula da se neko obogatio. Pre mislim da džabe kopaju. Nemanja je bio skroman čovek, zlato je tada bilo retkost, ako ga je i bilo, zašto bi ga zakopavali po temeljima i crkvama – kaže Dragica Premović-Aleksić, arheolog i dugogodišnji direktor Muzeja Ras u Novom Pazaru.
Na udaru tragača za zlatom najčešće su i Deževska dolina u kojoj se nalaze ostaci Nemanjine saborne crkve i rodne kuće Svetog Save, Gradina na Pazarištu, stari grad Jeleč na Rogozni, Maglič u dolini Ibra, crkva Pavlica kod Raške, ostaci crkve Svete Varvare u Lukocrevu kod Novog Pazara, Vrsenica kod Sjenice, Gluhavica kod Tutina…
– Pre nekoliko godina neko je ovde u Deževi, pored Nemanjine česme, noću iskopao veliki ćup. Sutradan smo pozvali policiju, jasno se videlo ležište ćupa, nažalost, nikad nije otkriveno ko je kopao i šta je bilo u ćupu. Mislim da ne kopaju ljudi džabe – ističe priča meštanin Prvoslav Senović.
Na meti tragača za Nemanjinim blagom najčešće je bila Petrova crkva kod Novog Pazara, po mnogima najstarija hrišćanska bogomolja na Balkanu, svetsko kulturno dobro pod zaštitom Uneska, koja je dva puta organizovano i javno “prekopavana”.
– U crkvu su u proleće 1942. banuli Nemci koji su bahato prekopali njenu unutrašnjost. Išli su i do tri metra dubine. Našli su nekoliko sanduka i više dragocenih predmeta koje su odneli. Niko verovatno nikada neće saznati šta se nalazilo u sanducima. Po jednoj verziji, Nemac, komandant ove operacije, sklonio je blago negde u Švajcarsku, a potom je poslat na Istočni front gde je poginuo. Ko zna da li je svojim naslednicima i saradnicima rekao gde je blago sakrio – priča Vukašin Kašo Roglić, čija je kuća samo stotinak metara od Petrove crkve.
– Posle Nemaca došli su komunisti. Pod budnim okom Udbe oni su pedesetih godina prošlog veka ispod jednog zida pronašli sanduk pun dragocenosti. Niko tada nije smeo da pita šta su tražili i šta su našli – priča 85-godišnja Božidarka Janić.
Imala je dvadesetak godina kada kada je kao i drugi meštani želela da sazna šta traže u crkvi, ali nikom nisu dozvolili da priđe.
– Nekoliko dana bio je blokiran i put Novi Pazar – Raška, koji prolazi tik uz Petrovu crkvu. Čula sam da je lično Slobodan Penezić Krcun nadzirao potražnju za zlatom – ističe Božidarka.
Zvanično, Udba je našla sanduk jednog ilirskog kneza u kome je bilo puno ćilibara, raznih dragocenosti i starog oružja. Deo tog blaga navodno se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, a deo je, sumnja se, Tito poklanjao stranim državnicima ili je završio u privatnim kolekcijama tadašnjih komunističkih moćnika.
Tajni tunel
(Vesti online, D. N. Petrović)
Da li ima neko knjigu u kojoj se opisuju znakovi uklesani u kamen
Dali zna javnost šta se nalazilo u četiri urne koje su nađene u Selu Pružanj. Moramo znati da je na tom arheološkom iskopavanju radila Arheolog Dragica Premović. Da nezaboram i Gomilu ispod koje je nađeno sve ono što je pripadalo Ilirskom knezu a koja se nalazila baš ispod Petrove crkve. Za sada toliko jer bi se moglo postaviti hiljadu pitanja o svemu onome što je pronađeno na Sandžaku. Javnost nikada nije imala uvid niti je o tome bila obavještena.