Novi Pazar – Radna grupa na čelu sa profesorom dr Dejanom Milenićem, šefom Centra za obnovljive vodne resurse sprovešće na području Novog Pazara istraživanje za potrebe studije o geotermalnim podzemnim vodama na ovom području.
To je preduslov za razvoj banjskog turizma ali i stvaranje obnovljivih izvora energije. Studija će biti korišćenja kao smernica o upotrebljivim izvorima geotermalnih voda, čije bi dalje pravilno korišćenje doprinelo razvoju turističkih potencijala ali i poboljšanju ekonomskih prilika u gradu kroz zaposlenja u sferi turizma.
Radna grupa preko jedne decenije sprovodi istraživanja geotermalnih voda, a Novi Pazar je petnaesta u nizu lokalnih samouprava obuhvaćenih projektom, a prva u regiji Sandžak koja će za rezultat imati korektnu i veoma korisnu studiju.
„Posebno mi je zadovoljstvo što je istraživanjem obuhvaćen Novi Pazar koji je, siguran sam bogat podzemnim vodama, danas veoma dragocjenim u proizvodnji geotermalne energije. Strategijom, grad će stvoriti bolje uslove za dovođenje investitora i dobru podlogu za kvalitetniju plansku dokumentaciju kad je riječ o značajnim projektima.
Sublimirani podaci o vodnim resursima na jednom mjestu za lokalnu zajednicu će vrlo brzo predstavljati pravu dragocjenost“, kazao je Dejan Milenić šef Centra za obnovljive vodne resurse. Prema grubim procjenama, koje je saopštio Milenić, na području Novog Pazara postoje vodna nalazišta, čija temperatura dostiže nevjerovatnih stotinu stepeni. O važnosti studije i njenoj primjeni govorio je i član kabineta gradonačelnika Elvir Hamidović.
Toplifikacija objekata u gradu, poput škola i vrtića, ali i doprinos poljoprivredi kroz u svetu sve atraktivniju tolifikaciju staklenika , samo su neke od inovacija čija će realizacija biti moguća na osnovu studije. Predviđeno je da istraživanje na teritoriji Novog Pazara traje nešto preko četiri mjeseca.
Hamidović je ovom prilikom apelovao na građane Novog Pazara da izađu u susret članovima radne grupe prilikom njihovog rada na terenu.
(novipazar)
G-dine Rebronja, Vaši predlozi kako da se unapredi i u kom pravcu da se razvija turizam i ugostiteljstvo u Sandžaku je više nego impresivan. G-din Rasim Ljajić je i ministar turizma. Zašto mu ne prezentujete svoje ideje možda bi se iznašlo neko rešenje koje bi bar dovelo do pomeranja stvari u dobrom pravcu? Ja g-dine Rebronja kod Vas uviđam iskrenu nameru da učinite svojim velikim znanjem i umenjem nešto za rodni kraj. I kada bi se pola od toga što ste predlagali ostvarilo, Sandžaklije bi bile i site i na broju.
Nažalost, a da apsurd bude veći, najveću opstrukciju imam od strane onih koji bi trebali da razvijaju turizam.
Prosto neverovatno.
Molio sam gospodina Ljajića da mi njegovo Ministarstvo finansijski pomogne da posetim najveći sajam ugostiteljstva u Torontu, koji se održava 1., 2. i 3. marta, da vidim šta je najnovije u oblasti novih tehnologija i proizvoda, i da to prenesem, ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama zapadnog Balkana.
Isto tako, pozvan sam i da posetim sajam u Parizu, koji se održava 18. i 19. marta, gde se prikazuje šta ima najnovije iz te oblasti u Evropi, sa istim ciljem, da sve to prenesem svim ugostiteljima pomenutih zemalja.
Dobi sam odgovor, “da nisu nadležni za to”.
To nigde nema, da neko kome je posao da razvija turizam sebe proglasi nenadležnim.
A onda se pitamo zašto smo tu gde jesmo.
Eto razloga!
Uzgred, turizam u Srbiji “radi” sa 13% odsto popunjenih kapaciteta, što nije dovoljno ni za vodu, a kamoli da pokrije sve troškove, a pogotovo da ostvari profit.
Eto slike i prilike našeg “turizma”.
Da, razvoj banjskog turizma, zajedno sa planinskim (Golija) je prava stvar i pun pogodak. Ta dva segmenta treba da dopunjavaju jedan drugog.
U ovom slučaju, i zbog blizine, banjski turizma može da bude i deo onog na Kopaoniku.
Kada nema snega i kada je vreme loše, gostima na planinama je jako dosadno. Eto zgodne prilike da se banjaju. Banja je uvek tu i ne zavisi od vremenskih (ne) prilika.
Međutim, turizam se ne razvija “napamet”, tipa, “svi su dobrodošli”. U turzmu postoje niše (potencijalna tržišta) i segmenti (tačna interesna – ciljna grupa).
Moja malenkost je identifikovala i niše i segmente, ne samo za Sandžak, nego i za Srbiju ali i ceo zapadni Balkan.
Niše su Amerika, Kanada, Evropa i UA Emirati a segment – penzioneri.
Za razvoj turizma su neophodne dve stvari: da turisti imaju pare i vremena (kao i volje, odnosno, jak razlog).
Jasno je da penzioneri bogatih zemalja imaju, za naše prilike, visoke penzije i vremena na pretek.
Međutim, glavna stvar je; kako ih dovesti? i zašto bi oni dolazili kod nas?
Odgovor je: zbog najvećeg bogatstva koje neko može da ima, a to je njegovo zdravlje. Teško da je neko od penzionera zdrav a ako je gojazan, to je znak da je bolestan jer je gojaznost bolest sama za sebe, pride povišen krvni pritisak, dijabetes, bolovi u kičmi i kolenima (zbog tereta koji moraju da nose)… uglavnom zbog loše ishrane (masna hrana, alkohol…) i nezdravog života (piju, puše i špricere ruše a ne kreću se).
Tu dolazi do izražaja ugostiteljstvo 21. veka, koje leči uzrok gojaznosti a ne, kao medicina, njene posledice. Vrlo jednostavno, bezbednom, zdravom i niskokaloričnom hranom, što više fizičkih aktivnosti da sagori višak kalorija (7 minuta trčanja sagori 100 kalorija, 10 minuta džogiranja sagori 100 kalorija, 20 minuta brzog hodanja sagori 100 kaolorija…), gimanstika da razbije okoštavanje i omogući cirkulaciju energije, ispijanje 2-3 litra zdrave vode na prazan želudac da ispere unutrašnju prljavštinu organizma…i za tri nedelje, skida se nekih desetak kilograma.
To je taj zdravstveni turizma koji ne treba brkati sa medicinskim turizmom (zubari, plastični hirurzi i druge medicinske ulsuge).
Bujrum, i Pazar i Sandžak mogu da budu model i primer tog i takvog turizma.
Kad ako ne sad?