Nezavisni arapski mediji otkrivaju šta se zapravo krije iza dogovora Emirata i Srbije

Srbija – Nezavisni arapski internet portal “Middle East Eye” otkriva detalje dogovora između Emirata i Srbije koji se kriju od domaće javnosti.

Teleprompter.rs prenosi pijrevod teksta objavljenog 15. avgusta na internet sajtu nezavisnog arapskog glasila “Middle East Eye” (MEE) pod nazivom: “The UAE’s shadowy dealings in Serbia”.

Mutne radnje UAE u Srbiji

Ujedinjeni Arapski Emirati optuženi su da koriste investicije u trgovini srpskim oružjem u cilju distribucije oružja po Bliskom istoku i djeluju kao posrednik za Sjedinjene Američke Države i Izrael.

Ujedinjeni Arapski Emirati investirali su milijarde dolara u Srbiju u protekle dvije godine.

Rukovodstvo Emirata sklopilo je unosne ugovore u cilju razvoja srpske industrije naoružanja, kupljen je značajan udeo u nacionalnoj avio kompaniji i srpskoj vladi su odobreni krediti u iznosu od nekoliko milijardi dolara.

Razlozi zbog kojih UAE investiraju u Srbiju obavijeni su velom tajne. Međutim, izvori “MEE” iz Srbije otkrivaju da te investicije prevazilaze sve potencijalne finansijske dobitke.

Prestolonaslednik Abu Dabija, princ Muhamed bin Zajed al-Nahjan, optužen je za posredovanje između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela u Istočnoj Evropi, pokušavajući da eksploatiše lošu pravnu regulativu na srpskom tržištu oružja u cilju distribucije oružja širom Bliskog istoka.

Ulaganja Emirata u SrbijuIza ove ogromne investicije krije se silueta Muhameda Dahlana (Mohammed Dahlan), bivšeg palestinskog moćnika u izgnanstvu. Za njega se tvrdi da predstavlja sponu u komunikaciji između obaveštajnih službi UAE, SAD i Izraela dok potpomaže korumpirane investicije Emirata u Srbiji od kojih najveću korist imaju srpski politički lideri.

Ugovor vredan 200 miliona dolara između srpske kompanije “Yugoimport SDPR” (kompanija koja se bavi prometom oružjaprim. aut.) i arapske kompanije “Emirates Advanced Research and Technology Holding (EARTH)” potpisan je prošle godine na Izložbi međunarodne odbrane u Abu Dabiju.

Izvor iz Srbije izjavio je za “MEE” da se ova investicija odnosi na srpski raketni sistem “ALAS” (Advanced Light Attack System), “višenamensko protivoklopno oružje efektivnog dometa do 60 kilometara”. Izvor “MEE” tvrdi da su UAE zainteresovani za ove rakete jer “bi trebalo da svojom snagom unište sve postojeće modele tenkova na svetu”.

Prema podacima “Međunarodnog instituta za istraživanje mira” iz Stokholma, UAE su četvrti u svetu po uvozu oružja. Samo su 2012. godine potrošili 19 milijardi dolara na vojnu opremu. Uzimajući u obzir da u UAE živi manje od milion stanovnika, u smislu komada oružja po glavi stanovnika, UAE se smatraju najnaoružanijom nacijom na planeti.

Odnos između UAE i Srbije, u pogledu odbrane, sve više se zbiližava, kaže izvor “MEE” iz Srbije i dodaje da se “prvobitni oblici saradnje zasnivaju na nivou bezbednosnih agencija, vojne policije i specijalnih jedinica kao i u oblastima informacionih i komunikacionih tehnologija i odbrana od sajber napada”.

Iako izvor “MEE” tvrde da su UAE pretežno zainteresovani za rastuću srpsku odbrambenu industriju, Emirati su uložili novac u nekoliko drugih grana privrede.

Jedan od najistaknutijih ugovora bio je sa “Etihad Airways” oko kupovine 49 odsto gubitaškog srpskog preduzeća “JAT Airways” u avgustu 2013. godine. Kao plod te investicije, osnovana je nova kompanija, “Air Serbia”, sa ciljem da postane lider u transportu u Istočnoj Evropi.

Bivši ekonomski savetnik u Vladi Srbije označio je ovaj ugovor kao koruptivan.

“Etihad je za dogovor sa JAT-om obezbedio zajam, ne investiciju, koji bi kasnije trebalo da bude pretočen u deonice”, izjavio je za “MEE” Dušan Pavlović, bivši savetnik u Ministarstvu privrede od septembra 2013. godine do januara 2014. godine.”Republika Srbija je garanter za ovaj zajam i ako nova kompanija propadne, građani Srbije će biti ti koji će morati da plate 40 miliona evra.”

“Ukoliko bi se ovo dogodilo, biće potrebno isplatiti dodatnih dva miliona evra na ime pravnih troškova kompaniji za koju su vezani ljudi bliski premijeru Srbije”, kaže on.

Dogovori između UAE i Srbije čuvaju se u tajnosti daleko od javnosti zbog jednog uslova u ugovoru koji su potpisale obe vlade u martu 2013. godine, navodi Pavlović.

“Ovaj ugovor sadrži odredbe kojima se poništavaju neki domaći zakoni. Na primer, svaka investicija koja dođe iz UAE ima prioritet u odnosu na domaće dogovore”, dodaje on.

“U ugovoru o ulaganju UAE u Srbiju piše da detalji svih dogovora moraju biti čuvani u tajnosti.”

Pavlović je osporio većinu ovih investicija i kritkovao srpsku vladu iz razloga što laže svoje građane.

On je predloženu multimilijardersku investiciju Emirata u nekretnine u Beogradu ocenio kao “totalno apsourdnu”, napominjući da u siromašnoj državi kao što je Srbija “jednostavno ne postoji tržište za luksuzne stanove”.

Takođe je kritikovao prodaju poljoprivrednog zemljišta UAE u vrednosti od nekoliko stotina miliona evra jer se lokalnim meštanima onemogućuje pristup velikim poljoprivrednim površinama. On je tvrdnje vlade da je zemljište napušteno ocenio kao “potpunu laž”.

Srpski zvaničnici s ponosom su proglasili interesovanje UAE za Srbiju kao dokaz da Srbija postaje ključni regionalni igrač.

“UAE veruju u političku stabilnost Srbije, u naše ljudske resurse i to [investicije] je rezultiralo prijateljstvom i razumevanjem između Aleksandra Vučića i šeika Muhameda bin Zajeda”, rekao je Siniša Mali, ekonomski savetnik premijera i kandidat za gradonačelnika Beograda, za televiziju “Bloomberg” u martu ove godine.

Iako se zna da postoje dobri lični odnosi između srpskih i emiratskih lidera, izvori “MEE” iz Srbije tvrde da iza saradnje između UAE i Srbije stoje geostrateški ciljevi.

“Moguće je da UAE koriste bliske veze i investicione strategije u Srbiji kako bi se suprotstavili turskim rivalima u pogledu stvaranja čvrstog obruča i proširenja ekonomskih i geopolitičkig uticaja na Balkanu”, kaže izvor “MEE”.

“Strateško pozicioniranje UAE nasuprot turskim regionalnim uticajima na Balkanu verovatno je osnovni razlog za stratešku saradnju između UAE i Srbije.”

“Ovo je sigurno urađeno po nalogu SAD i Izraela.”

Izvor “MEE” tvrdi da su Srbi prirodno nastrojeni da se suprtostve turskim uticajima na Balkanu zbog “bojazni da Turska može iskoristiti svoju moć da ponovo kolonizuje Srbiju”.

Analitičari kažu da je Srbija otvoreno neprijateljski nastrojena prema Turskoj uzimajući za primer otkazivanje trilateralnog sastanka sa Turskom i Bosnom prošle godine.

“Trebalo bi držati na umu da pravoslavna Srbija nikada nije bila posebno oduševljena ponovnim jačanjem uticaja Turske na Balkanu, za razliku od muslimanske Bosne”, kaže za “MEE” srpski novinar i analitičar Vladimir Pekić.

Pekić još dodaje da UAE možda ulažu u srpsku odbrambenu industriju kako bi se suprotstavili ruskim uticajima na Balkanu.

“Moguće je da UAE pronalaze način kako da aktiviraju srpsku odbrambenu industriju, imajući u vidu to da Srbija odbija da postane članica NATO-a, na način na koji bi to SAD i EU prihvatili”, kaže on. “Srbija konstantno balansira između EU i Rusije u pogledu spoljne politike i Zapad možda pokušava da spreči zbiližavanje Srbije i Putinove Rusije iz oblasti odbrane”.

Interesovanje UAE za Srbiju ne pokreće samo političko manevrisanje na Balkanu. Ulaganja u srpsku odbrambenu industriju mogu da dovedu do jačanja njihove moći na Bliskom istoku, tvrde visoki bankarski zvaničnici.

“Jedan zvaničnik vlade mi je rekao prošle godine u Beogradu da UAE žele da proslede zalihe oružja svojim prijateljima u regionu”, kaže Timoti Eš (Timothy Ash), šef odeljenja za nova tržišta banke “Standard Bank”, za “MEE”. “Srbija ima veliku industriju oružja i višak vojne opreme. Očito je da za tu visokokvalitetnu opremu postoji tržište na Bliskom istoku.”

“U Srbiji postoji veoma sofisticiran sektor oružja sa mnogo feksibilnijom regulativom za izvoz i UAE žele to da iskoriste”, dodaje on.

UAE su se u prošlosti našli na udaru zbog reizvoza oružja na Bliski istok. Švajcarska je 2012. godine na kratko suspendovala sve dozvole za izvoz oružja UAE nakon medijskih saznanja da su se ručne granate proizvedene u Švajcarskoj, a potom prodate Emiratima, našle u rukama grupe pobunjenika u Siriji.

Švajcarci su ukinuli zabranu nakon što su zvaničnici UAE “u pisanom obliku uverili [švajcarsku vladu] da, osim ručnih granata, nijedna druga vrsta sredstava za ratovanje uvezena iz Švajcarske nije reeksportovana.”

Pojedine kontroverze oko industrije naoružanja UAE vezuju se za prestolonaslednika Abu Dabija lično. “Njujork tajms” (New York Times) je 2011. godine objavio da je šeik Muhamed zadužio Erika Princa (Erik Prince), osnivača “Blackwater Worldwide”, da oformi privatnu plaćeničku armiju u njegovo ime.

Armija je bila oformljena iz više razloga, uključujući i taj da bi se “smirila pobuna unutar UAE”. Princ je angažovao stotine kolumbijskih plaćenih vojnika, izbegavajući da angažuje Muslimane jer “se na njih ne može računati da ubijaju druge Muslimane”.

Mogućnost istraživanja novih tržišta oružja koja su slabo regulisana očito predstavlja izazov za UAE, objašnjava (Timoti) Eš iz Standard Banke. Iako je rat na Kosovu izazvao probleme u odnosima između Srbije i Emirata, ti problemi su prevaziđeni uz pomoć političara koji su videli obostranu korist od ponovnog uspostavljanje pozitivnih odnosa, navodi on.

“Bivša Jugoslavija je kroz istoriju imala tesne odnose sa Bliskim istokom. Vučić je te dugogodišnje odnose iskoristio”, dodaje on. “On je te odnose kultivisao i to za Abu Dabi predstavlja priliku da se započnu lepe investicione prilike.”

Uloga Muhameda Dahlana

Aleksandar Vučić izabran je za premijera Srbije u aprilu ove godine. On je ranije bio poznat po velikoj mržnji prema Muslimanima. Godine 1995. izjavio je da će Srbija “ubiti 100 Muslimana za svakog Srbina koji bude ubijen” tokom građanskog rata.

Vučić je sada u, kako on opisuje, “bliskim ličnim odnosima” sa šeikom Muhamedom.

Taj blizak odnos i kasnija velika ulaganja UAE u Srbiju mogući su samo zahvaljujući jednom čoveku: Muhamedu Dahlanu (Mohammed Dahlan).

Dahlan, bivši palestinski špijunski vođa u Gazi, živi u izgnanstvu u UAE od kako je prognan sa Zapadne obale u junu 2011. godine. Palestinski predsednik, Mahmud Abas (Mahmoud Abbas), optužio ga je za finansijsku proneveru i njegovu ulogu izraelskog agenta u pokušajima atentata na pokojnog Jasera Arafata (Yasser Arataf).

U javnosti je poznat kao savetnik za bezbednost šeik Muhameda.

Dahlan je bio okosnica u poboljšanju odnosa između Srbije i UAE 2012. godine nakon što su odnosi zahladneli kada su Emirati četiri godine ranije, kao prva arpaska zemlja, priznali Kosovo kao nezavisnu i legitimnu državu.

Dahlanova uloga posrednika zasnovana je na njegovim ličnim interesima u Istočnoj Evropi, sa akcentom na Crnoj Gori. Dodeljeno mu je crnogorsko državljanstvo 2012. godine uprkos “veoma restruktivnoj politici” koja ne dozvoljava dvojno državljanstvo, opisuje srpski analitičar Pekić.

Crnogorski zvaničnici nisu objavili razlog zbog kojeg su Dahlanu dodelili državljanstvo, ali izvor “MEE” iz Srbije nagoveštava da to verovatno ima veze sa njegovim unosnim poslovima u Crnoj Gori, napominjući da postoje čvrsti dokazi da je Dahlan iskoristio Crnu Goru kako bi oprao novac iz Palestine koji je proneverio.

Dahlan je u Crnoj Gori registrovao brojne kompanije uključujući i “Levant International Incorporation”, koja je registrovana za poslove savetovanja i upravljanja, kao i kompaniju “Manarah Holding”, koja je osnovana za razvoj projekata u vezi sa nekretninama.

U javnosti ne postoje detalji oko finansijskog poslovanja ovih kompanija, ali internet sajt “The Richest”, koji se bavi procenom bogatstva javnih ličnosti, procenjuje Dahlanovu neto vrednost na oko 120 miliona dolara.

Čini se da je Muhamed Rašid (Mohammad Rashid) Dahlanov ključni saradnik u Crnoj Gori. On se u privrednom registru pojavljuje u četiri Dahlanove kompanije. Rašid je Kurda iz Iraka, a ranije je bio ekonomski savetnik Jasera Arafata.

Rašid je registrovao nekoliko kompanija u Crnoj Gori i dobio nekoliko pozajmica u vrednosti od 13 miliona evra od braće Đukanović, od kojih je jedan, Milo, premijer Crne Gore.

Preko jedne od Dahlanovih kompanija, “Monte Mena Investments”, koja je registrovana još u Panami, Dahlan, prema rečima izvora iz Srbije, sarađuje sa egipatskim milijarderom Samihom Savirisom (Samih Sawiris). Saviris je 2011. godine dobio crnogorsko državljanstvo i spekuliše se da planira da investira milijardu evra u crnogorsko poluostrvo Luštica.

Tvrdi se da je Dahlan iskoristio svoje crnogorske veze kako bi omogućio posetu premijera Mila Đukanovića Emiratima prošle godine. Prema rečima srpskog premijera Vučića, ta poseta je bila ključna u poboljšanju odnosa sa Crnom Gorom kada je izjavio da mu je “drago što je Đukanović o Srbiji rekao par dobrih reči u toku razgovora sa zvaničnicima UAE. Bio je dovoljno kulturan da ih posavetuje da ulože u srpsku odbrambenu industriju.”

Taj savet je rezultirao ulaganjem Emirata u srpsku industriju oružja u proteklih nekoliko meseci.

U aprilu 2013. godine, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić – Vučićev ključni saveznik, odlikovao je Dahlana Ordenom srpske zastave za “njegov doprinos mirnoj saradnji i prijateljskim odnosima između Srbije i UAE”.

Dahlan može biti savetnik iz oblasti trgovine oružjem jer za sebe tvrdi da poseduje iskustvo iz oblasti tajne trgovine oružjem. Palestinska stranka “Fatah” optužila ga je da je bio umešan u poslove isporuke oružja poreklom iz Izraela lideru Libije Muameru Gadafiju (Muammar Gaddafi). Vikiliks je objavio depeše koje otkrivaju da je imao veze sa Libijom jer se 2010. godine u Španiji sastao sa Gadafijevim sinom Saifom (Saif).

Pored potpore ulaganjima UAE u srpsko oružje, izvesno je da Dahlan igra ključnu ulogu u ispunjenu cilja Emirata da se zadovolje američki i izraelski interesi u Istočnoj Evropi. Izvor iz srpske obaveštajne službe, koji je zahtevao anonimnost, za “MEE” kaže da Dahlan ima “tople odnose” sa bivšim direktorom CIA, Džordžom Teneton (George Tenet), kao i veze sa Amnom Šahakom (Amnom Shahak) iz izraelske armije i Jakov Perijem (Yaakov Perry) iz Mosada.

Izvor još tvrdi da Dahlan ima veze sa razotkrivenim izraelskim agentima u Istočnoj Evropi preko Adnana Jasina (Adnan Yasin) koji trenutno živi u Sarajevu. Jasin je nekada bio zaposlen u palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji. Bio je uhapšen u Tunisu 1993. godine kada su francuske bezbednosne agencije “izrazile zabrinutost zbog njegovih aktivnosti”.

Jasin je priznao da je 1991. godine radio za Mosad.

Prema pisanju sajta “Intelligence Online”, između UAE i Izraela postoji direktna veza. U izveštaju iz 2012. godine piše da je “trgovina između dve države, najviše iz oblasti bezbjednosti, iznosila blizu 300 miliona dolara prošle godine [2011].”

Iako prisustvo Izraela Zalivu nije ozvaničeno, nedavno je otvorena “virtuelna ambasada” na Tviteru kako bi se promovirao “dijalog sa narodima članica Saveta za kooperaciju arapskih zemalja”.

Zalivski monarsi su posebno osetljivi kada se u javnosti dovedu u vezu sa Izraelom. Ambasador Saudijske Arabije u Velikoj Britaniji prošlog mjeseca izdao je saopštenje u kojem odbacuje tvrdnje da je njegova država, kao i Egipat, sa Izraelom učestvovala u koordinisanju smrtonosnog napada na Gazu kada je stradalo blizu 2.000 Palestinaca.

Vest o mutnim poslovima UAE u Srbiji u kojima je ključnu ulogu imao Muhamed Dahlan neće pomoći državama (Persijskog) zaliva u namjeri da sakriju povezanost sa Izraelom.

Moćni šeik Muhamed bin Zajed opisuje odnos sa Srbijom na dvosmislen način. On je pohvalio “iskrenost srpskih prijatelja” i dodao: “Mi [UAE] verujemo u Srbiju. Vjerujemo u naše prijateljstvo.”

Zbog tajanstvene prirode bilateralnog dogovora između Emirata i Srbije, nije moguće sa sigurnošću precizirati koji su tačno ciljevi tih odnosa. Međutim, pojedinim analitičarima je veoma jasno da iza ovonastale ljubavne afere Emirata sa Istočnom Evropom postoji mnogo više nego što se čini na prvi pogled.

Prijevod: Redakcija Teleprompter.rs
Izvor: Middle East Eye