Lakić Đorović: Sudite naredbodavcima zločina u Štrpcima, ne samo neposrednim ubicama

74
335

Stanica-Strpci
Srbija- U tekstu koji sledi, potpukovnik Đorović, detaljno je razložio dokaze koji neumoljivo dokazuju da su zločin u Štrpcima, otmicu i ubistvo svojih građana muslimanske nacionalnosti, planirali i naredili najviši funkcioneri Republike Srbije.

1. Srbija ne sudi naredbodavcima ratnih zločina. Njih čuva, promoviše na više pozicije i instalira u vrhove svih piramida državne i vojno-policijske i pravosudne vlasti. Suđenja izvršiocima zločina Srbija otpočinje tek kada je na to drugi prisile i nakon uništavanja svih tragova i dokaza odgovornosti naredbodavaca iz njenog državnog i vojno-policijskog vrha.

Svi masovni ratni zločini koje su srpske snage počinile na prostorima bivše Jugoslavije, od Pakraca na zapadu do Đeneral Jankovića na jugo-istoku, isplanirani su, osmišljeni i sprovođeni od najviših srbijanskih funkcionera (državnih struktura i vojno-policijskih čelnika). Sva masovna ubijanja pripadnika drugih naroda, sprovedena su sa ciljem zastrašivanja, progona, etničkog čišćenja i zaokruživanja „srpskih prostora“.

2. Gotovo celom svetu dobro je poznato – iz voza 671, koji je saobraćao na relaciji Beograd – Bar, u stanici Štrpci, 27. februara 1993. godine, Srbija je otela i ubila 19 svojih lojalnih građana, samo zbog toga što su muslimanske vere.

Otmica u Štrpcima i ubijanje otetih izvršeni su po prethodnom odobrenju najviših predstavnika vlasti Srbije, uz neposredno sudelovanje vrhova vojske, policije i tajnih službi (i vojnih i civilnih) Srbije.

3. Otmicu i ubijanje 19 svojih lojalnih državljana izvršila je država Srbija. Nakon skoro 22 godine uništavanja dokaza o zločinu i zločincima, prevashodno o naredbodavcima, Srbija najavljuje suđenje otmičarima i ubicama.

4. Ako je svet ne prisili, Srbija neće suditi ni naredbodavcima ovoga zločina. Oni su u vrhovima vlasti, i prirodno, neće suditi i osuditi sami sebe. Njihovo procesuiranje neće zahtevati nadležni tužioci i sudije, jer oni su, kao službine sluškinje, uništavali dokaze, skrivali zločince i pomagali im.

5. I najavljeno suđenje, kao i otmica i ubijanje, državna su dela i pregnuće države Srbije. Kao i o otmici i ubijanjima, odlućivaće isti – najbolji Miloševićevi i Šešeljevi učenici, generali, sudije, tužioci, advokati…

6. Nezakonitim, ponižavajućim i uvredljivim postupkom, radi skrivanja naredbodavaca, Srbija će i ovaj put bacati prašinu u oči i svome narodu i međunarodnoj zajednici.

7. Zločinci i oni što su za samo tri dana prljave sudske farse, na po 20 godina zatvora osudili 14 državnika najmoćnijih država sveta, poslije 22 godine uništavanja tragova i dokaza zločina, sada navodno hoće da sude sami sebi.

8. Dok javno obećavaju – da će, samima sebi, ovde u Srbiji, da sude i za genocid u Srebrenici, Beograd su oblijepili zahvalnicama Mladiću „što im je poklonio Srebrenicu“.

9. Svi iz državnih struktura, od Dobrice Ćosića i Slobodana Miloševića pa do rukovodećih i komandujućih u vojsci, policiji, tajnim službama, železnici… 30 dana pre otmice i ubijanja otetih iz voza 671, u stanici Štrpci, znali su sve detalje.

Njihovi, državni organi za ubijanje, po njihovom naređenju i odobrenju, isplanirali su, organizovali i sproveli i otmicu i ubijanja otetih.

10. Naime, direktor Sektora za odbrambene pripreme i zaštitu Železničko transportnog preduzeća (ŽTP) Beograd) MM, 1. februara 1993. godine, poverljivom informacijom, obavestio je Generalnog direktora ŽTP Beograd, citiramo: “Ovih dana, tačnije 28. 01. 1993. godine obavešten sam od šefa Sekcije STP Užice Ž… da će pripadnici Srpske vojske opštine Rudo izvršiti zaustavljanje voza i odvođenje putnika. Čitava akcija odvijala bi se na delu pruge Beograd – Bar koja prolazi kroz Bosnu i Hercegovinu. Verovatno u ukrsnici Štrpci ili stajalištu Goleš.” Dalje, direktor Sektora za odbrambene pripreme ŽTP (MM) obaveštava generalnog direktora ŽTP, o nizu mera i aktivnosti koje je preduzeo povodom najavljene otmice. Ističe da je informisao najuži stručni Kolegijum ŽTP, održao sastanak sa predstavnicima policije i službe Državne bezbednosti MUP-a Srbije i na kraju obavio razgovor sa pomoćnikom ministra odbrane Srbije, generalom Kuzmanovićem. Sam general Kuzmanovi preuzeo je obavezu da o najavljenoj otmici obavesti ministra odbrane Republike Srbije (tada, u ono vreme, Ministarstvo odbrane Srbije je odlučivalo o svemu, a Savezno ministarstvo odbrane gotovo da i nije postojalo). U tom razgovoru zaključeno je da ŽTP Beograd prestane sa daljim aktivnostima oko ovog slučaja, jer je sa svoje strane na vreme izvršio svoju obavezu. Povodom najave otmice obavljene su i konsultacije sa svim zamenicima generalnog direktora ŽTP Beograd i održan sastanak sa direktorima sektora eksploatacije, gde je zaključeno da je ŽTP Beograd preduzeo sve iz svoje nadležnosti…

U SUP-u Užice, 2. februara 1993, održan je sastanak trojice najodgovornijih funkcionera Sektora za odbrambene pripreme ŽTP Beograd sa načelnikom tog SUP-a (BP) i komandirom policije užičkog regiona (ÐK), radi provere verodostojnosti informacije o otmici. Na tom sastanku je zaključeno: „Potvrđuje se informacija o nameri odvođenja putnika iz voza i dodaje se da je to strateška operacija srpske vojske radi stvaranja uslova za razmenu zarobljenika i mrtvih. Zaključeno je da bi ovakav potupak srpske vojske bio neprihvatljiv iz više razloga. Ova rešenja treba tražiti u dubini bosanske teritorije stav je SUP-a Užice.“

Dva dana kasnije, 4. februara 1993. održani su i sastanci odgovornih ljudi sa železnice u Službi državne bezbednosti regiona Užice i Užičkog Korpusa VJ. Sastanku je prisustvovao i komandant toga korpusa, general Dragoljub Ojdanić.

Radojko Petrić, predsednik opštine Prijepolje, u Skupštini opštine Prijepolje, 2. marta 1993. organizovao je sastanak sa političkom aktivom opštine, predstavnicima političkih stranaka i verskih zajednica sa tog područja sa jedinom tačkom dnevnog reda: otmica u Štrpcima. Sastanku je prisustvovao pravoslavni sveštenik Vasilije Starovlah. Prota Starovlah nije bio običan pop, već arhijerejski namesnik za više sandžačkih gradova, što znači da je imao veliku moć i crkvenu vlast koja nije zanemarljiva, pogotovo za to vreme i tu lokaciju. Pored toga, Starovlah je rođen u Rudom, a 13 godina je radio kao sveštenik u Višegradu. Taj pop Starovlah, dakle, po stanju u spisima predmeta, ucenjuje na sastanku prisutne Bošnjake i kaže da će on te putnike u roku od sat i po vremena dovesti žive i zdrave ako se puste četiri borca Radovana Karadžića, četiri heroja, kako se pop izrazio. U toj uceni sugerisao je prisutnim Bošnjacima da se obrate komandantu armije BiH Seferu Haliloviću, koji je Prijepoljac. Kada su mu odgovorili da oni njega ne poznaju, da do njega ne mogu da dođu, on im je odgovorio: „Onda ni ja ne mogu ništa da uradim za otete putnike“.

Očigledno – i otmica i ubijanja otetih isplanirana su, organizovana i izvedena zajedničkom akcijom vojski, policija, tajnih službi i drugih državnih struktura Srbije i Republike Srpske.

12. Zbog učešća u otmici i ubijanju 19 lojalnih državljana Srbije, osuđen je jedino Nebojša Ranisavljević. Viši sud u Bijelom Polju , 9. septembra 2002. godine, izrekao mu je i objavo presudu za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142 stav 1 KZ SRJ. Osuđen je na 15 godina zatvora. Krivica Nebojše Ranisavljevića u potpunosti je dokazana. Crna Gora je u to vreme bila članica Savezne Republike Jugoslavije (SRJ).

Suđenje je otkrilo i druge saučesnike i naredbodavce, ali njima nije suđeno.

13. Zoran Lilić, tadašnji predsednik SRJ, rekao je u poznatom intervju koji su državna glasilia prenela 20. avgusta 1994.: “Javnosti je poznata otmica putnika iz voza u stanici Štrpci. Svima je brzo postalo znano da je izvršilac bio nekakav Lukić, štampa je o tome pisala. Naša policija ga je našla i uhapsila rizikujući sopstvene živote. Istraga je povedena, ali niko, i slovima niko, nije hteo da pomogne da se dođe do jednog jedinog materijalnog dokaza. Na kraju su rekli da će njihovo pravosuđe to završiti i da je to delo uostalom izvršeno na njihovoj teritoriji, da su oni pravna država itd. Uputili su pismo za izručenje Lukića zbog, kako se to uobičajenim pravnim jezikom kaže: osnovane sumnje da je umješan u otmicu putnika itd. Kada je izručeni predat, odmah je pušten i čak nagrađen od strane rukovodstva Republike Srpske. Tim činom je postalo jasno ko bi mogao da bude idejni tvorac otmice putnika i da je Lukić bio puki izvršilac. Osnovna zamisao je bila da se izazovu krvavi sukobi u oblasti Prijepolja i Priboja kako bi se kroz tu, nacionalno mešovitu sredinu, prelio rat na prostore Srbije i izazvalo uvlačenje Srbije i Crne Gore odnosno Savezne Republike Jugoslavije u ratni vihor. Takva i slična dela nikada neće moći da budu opravdana, a kad bi ih iko mogao rangirati, onda bi po svojoj svireposti i bezobzirnosti bili gori oni koji su nalogodavci nego oni koji su izvršioci.”

Da ne bi sudili svojim generalima i drugim funkcionerima, kao naredbodavcima i saizvršiocima, Srbija je Milana Lukića izručila (ekstradirala) Republici Srpskoj. Učinila je to mimo procedure određene ondašnjim Zakonom o krivičnom postupku i uprkos nepostojanja zakonskih uslova za izručenje, budući da Republika Srpska u to vreme nije imala status države i nije bila međunarodno priznata.

Republiku Srpska je izručenog zločinca Milan Lukić dočekala kao nacionalnog junaka i heroja. Nije ga pritvorila niti je pokrenula postupak za raspravljanje odgovornosti.

14. Sve što je Srbija uradila pri hapšenju i izručenju Lukića Republici Srpskoj, gnusan je i države nedostojan čin. Po prljavom scenariju, svi učesnici postupak (Okružno javno tužilaštvo i Okružni sud u Beogradu, Republičko javno tužilaštvo i Vrhovni sud Srbije ), u celini, od početka do kraja,dogovornom podelom prljavih uloga, fingirali su vođenje postupka.

Ne obazirući se na zakone, zločinca su izručili Republici Srpskoj. Tim lažiranim postupkom, pred očima sveta, Srbija je, unižavajući sve instance svog bijednog pravosuđa, pokušala da dokaže kako nema dokaza za Lukićevu krivicu.

14. 1. Po prethodnom, državnom planu – da se sakriju naredbodavci a ubica Lukić prikaže kao nevin, čak srpski heroj – zamenik Okružnog javnog tužioca u Beogradu, Milena Inić–Drecun 6. aprila 1994. stavila je zahtev za sprovođenje istrage (Kt–601/94) protiv Milana Lukića, istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu, i to zbog krivičnog dela protivpravnog lišenja slobode iz člana 63 stav 5 u vezi stava 1 KZ RS. Umesto više stotina očevidaca otmice, premudra tužiteljka je predložila saslušanje samo šestorice svedoka: dvojice policajaca – pratilaca voza, otpravnika vozova u stanici Štrpci i trojice policajaca iz Užica, koji su bili putnici voza pošto su privatno putovali iz Užica u Priboj. Voz 671 iz koga su 27. februara 1993. na stanici Štrpci oteti putnici imao je skoro hiljadu putnika, koji su bili očevidci otmice, koji su videli otmičare i otete, a pošto je, u to vreme, od otmice bilo prošlo samo godinu dana, postojala je realna mogućnost prepoznavanja otmičara, pogotovu kada se Lukić nalazio u zatvoru. Tužiteljka Inić-Drecun nije predložio konduktere, mašinovođu i pomoćnika mašinovođe, iako je posedovala kompletan materijal sa izjavama koji je sačinila železnica. Pored toga postojale su izjave mnogih putnika voza 671 koje su dali SUP-u u Užicu.

Istog dana (6. aprila 1994. ) istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, Dragoslav Rakić, ispitao je okrivljenog Milana Lukića, koji je negirao svaku povezanost sa otmicom i doneo rešenje o sprovođenju istrage i određivanju pritvora protiv Lukića broj Ki– 566/94. U nastavku istražnog postupka istražni sudija Rakić još jednom je saslušao Lukića (7. aprila 1994.), dvojicu policajaca–pratilaca voza (14. aprila 1994.), i otpravnika vozova u stanici Štrpci (26. aprila 1994.). Trojicu policajaca–putnika voza, koje je javni tužilac predložio da se saslušaju u svojstvu svedoka, nije ispitao. U toku istrage nije izvršeno prepoznavanje okrivljenog Lukića u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku. Dakle, istražni sudija od blizu hiljadu putnika voza 671 pred čijim očima se odvijala otmica nije saslušao nijednog, a Lukić je bio u zatvoru, od otmice je prošlo nešto više od godinu dana, pa je postojala realna mogućnost prepoznavanja, pogotovu što su mnogi svedoci inspektorima MUP-a – Sekretarijat u Užicu izjavili da bi pojedine otmičare mogli prepoznati.

Istražni sudija je u toku istrage koja je trajala samo 20 dana (znači trajala je 10 dana manje od vremena za koje je određen pritvor okrivljenom) ispitao okrivljenog i samo trojicu svedoka bez preduzimanja bilo kakvih drugih istražnih radnji. Istog dana kada je ispitao poslednjeg svedoka (26. april 1994.) istražni sudija, umesto da dostavi spise tužilaštvu da ono odluči da li će podići optužnicu, staviti predlog za dopunu ili proširenje istrage ili odustati od daljeg krivičnog gonjenja, kako je to uobičajeno i kako se radi u svim iole značajnijim i činjenično i pravno komplikovanijim predmetima, sam piše predlog krivičnom veću Okružnog suda – da u smislu člana 171 stav 1 tačka 4 Zakona o krivičnom postupku, obustavi istragu pošto nema dokaza da je okrivljeni učinio krivično delo. Po ovom članu 171 Zakona o krivičnom postupku u predmetima u kojima je zahtev za sprovođenje istrage stavio javni tužilac, nije postupio nijedan istražni sudija u bivšoj i sadašnjoj Jugoslaviji od 1945. godine do danas. Član 171 u stavu 2 predviđa: „Ako istražni sudija nađe da postoje razlozi za obustavljanje istrage.. obavestiće o tome javnog tužioca. Ako javni tužilac u roku od osam dana ne obavesti istražnog sudiju da odustaje od gonjenja istražni sudija će zatražiti da veće odluči o obustavi istrage.“ Istražni sudija je 26. aprila 1994. saslušao svedoka, našao da postoje razlozi za obustavljanje istrage i o tome obavestio zamenika Okružnog javnog tužioca, koja je odmah izjavila da ne odustaje, ali istovremeno nije povukla spise na razmatranje (videli smo da o obaveštenju istražnog sudije može da odluči u roku od 8 dana) niti je insistirala na saslušanju svedoka koje je predložila u zahtevu za sprovođenje istrage.

Verovatno se radilo o dogovoru istražnog sudije i zamenika tužioca da tako postupe, pošto se nekome mnogo žurilo, jer istog tog dana (26. aprila 1994.) istražni sudija u pismeno obrazloženom predlogu traži da krivično veće Okružnog suda obustavi istragu protiv Milana Lukića, što krivično veće Okružnog suda i čini i to odmah sutradan po stavljanju predloga od strane istražnog sudije (27. aprila 1994) donoseći rešenje Kv–554/94, kojim obustavlja istragu protiv Milana Lukića i ukida mu pritvor.

14. 2. Sledećeg dana, 28. aprila 1994, drugi istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Dobrivoje Gerasimović donosi rešenje Kri–607/94 o određivanju takozvanog ekstradicionog pritvora Milanu Lukiću. U obražloženju tog rešenja piše: “Preko nadležnih organa dostavljen je zahtev za izdavanje stranca Lukić Milana, s obzirom na činjenicu da je u Republici Srpskoj izvršio kriv. delo razbojništva iz čl. 150 KZ Republike Srpske – posebni deo. Kako je priloženo rešenje istražnog sudije Osnovnog suda u Sarajevu KI–67/94 od 05. 04. 1994. godine, to istražni sudija smatra da postoje razlozi iz čl. 191 st. 2 tač. 1 ZKP da se Lukić Milan kao stranac pritvori jer niti ima mesto stalnog boravka na teritoriji SR Jugoslavije niti postoji način da bi se legalnim putem doveo u sud pa te okolnosti ukazuju da postoji opasnost od bekstva. Prethodno je istražni sudija utvrdio da su ispunjeni svi uslovi iz čl. 525, 526, i 527 ZKP radi postupka za izdavanje Lukić Milana kao stranca.“

Radi se o neuobičajenoj i prosto neverovatnoj brzini postupanja. Naime, u samo tri dana (26–28. april 1994.) urađeno je sledeće: saslušan je svedok u istražnom postupku; istražni sudija je obavestio zamenika javnog tužioca da postoje razlozi za obustavljanje istrage; zamenik javnog tužioca izjavio je da ne odustaje od zahteva za sprovođenje istrage; istražni sudija pismeno obrazloženim predlogom tražio je od krivičnog veća Okružnog suda da obustavi istragu; krivično veće Okružnog suda obustavilo je istragu rešenjem Kv–554/94 i istražni sudija Dobrivoje Gerasimović odredio je tzv. ekstradicioni pritvor Milanu Lukiću rešenjem Kri – 607/94.

15. Predsednik Komisije za prikupljanje informacija o otmici putnika iz voza 671 izvršenoj u Štrpcima 27. februara 1993., koju je formirala Skupština Crne Gore, Dragiša Burzan uputio je 31. januara 1996. pismo Filipu Vujanoviću, ministru za unutrašnje poslove Crne Gore u kome ga između ostalog obaveštava sledeće: “Svjedok poznat Komisiji, čiji iskaz Komisija poseduje i kojeg je svojevremeno ponudila MUP-u Crne Gore, a koji je dostavljen i Javnom tužiocu Srbije izjavio je da su Neša Ranisavljević, star (sada) oko 30 godina, rođen u Despotovcu, i MJ star (sada) 33–34 godine, rođen u Kninu, učesnici otmice (otmičari). Ova dvojica su krajem marta 93-će liječeni od rana u Urgentnom centru u Beogradu. Nastanjeni u Beogradu. Postoje i njihove fotografije u posjedu svjedoka. Mnogo više detalja sadržano je u dokumentu u posjedu Komisije.”

16. Opšte je poznato, u Višegradu i široj okolini na potezu pored reke Drine, 1992. i 1993. godine nisu ratovale nikakve paravojne i parapolicijske jedinice, nikakve razularene bande bez više komande, nije se radilo o hajdučiji, otmicama, pojedincima koji isteruju neku svoju pravdu i osvetu. Ništa od svega toga. Sve je to stereotip koji su stvorili oni koji su organizovano, sistematski i sa tačno određenim ciljem vodili ratove, ubijali ljude, palili kuće, stvarali logore, razarali gradove, silovali žene, mučili decu, rušili bogomolje. Radilo se, dakle, o regularnoj vojsci Republike Srpske koja je imala naoružanje i veći broj vojnika, nižih i viših oficira iz bivše JNA.

Komandanti najviših vojnih formacija na ovom području Luka Dragićević, Damjan Mitrašinović, Mihailo Petrić, Slobodan Cerović, Momčilo Tuba bili su viši oficiri JNA, nakon početka rata u Bosni, odlukom Generalštaba JNA, upućeni na ratište pored reke Drine i nakon Dejtonskog sporazuma vraćeni u Srbiju na dužnosti u Vojsku Jugoslavije, na kojima se i danas nalaze.

17. Dakle, informacija o najavi otmice primljena je izuzetno ozbiljno i preduzete su mere da se o njoj obaveste svi relevantni faktori, uključujući najodgovornije u železnici, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Vojsci Jugoslavije, što je brzo i efikasno uraðeno.

18. Svi odgovorni funkcioneri ŽTP Beograd angažovani na rešavanju situacije nastale prijemom informacije o najavi otmice ispitani su na suđenju u Bijelom Polju i potvrdili verodostojnost i autentičnost povrljivog materijala koji je dostavljen sudu.

19. Policajci-pratioci voza u svom patrolnom listu imali su zadatak i obavezu da pomognu vojnicima Republike Srpske, prilikom eventualnog odvođenja putnika iz voza u stanicama Štrpci i Goleš. Tu obavezu su potpisale njihove pretpostavljene starešine koje su bile obaveštene o najavi otmice iz voza u Štrpcima i koje su znale za ranije otmice iz vozova.

20. Kondukteri i policajci-pratioci voza su prilikom pregledanja karata i legitimisanja, u toku kretanja voza iz Beograda prema Baru, a pre stanice Štrpci, zapisivali imena putnika Bošnjaka.

21. Veliki broj naoružanih i nenaoružanih policajaca i vojnika iz Srbije i Jugoslavije koji su bili u vozu, uopšte nisu pitali uniformisana lica zbog čega se ti putnici izvode, niti su na bilo koji drugi način intervenisali da se to obustavi. Naprotiv, većina se sa tim ljudima koji su naoružani i u uniformama upali u voz prijateljski pozdravljala: „Gde ste, braćo, četnici?“ Oni su im odgovarali: „Poručite braći muslimanima da ovuda ne prolaze bez pasoša“.

22. Otmičari su propustili lokalni voz Prijepolje–Beograd, nisu ga zaustavljali, iz njega nisu vršili otmicu putnika iako je on naišao dok su oni bili u stanici Štrpci pre dolaska voza 671. Ta okolnost nedvosmisleno i jasno ukazuje da je otmica detaljno planirana, organizovana, koncentrisana i usmerena na voz 671. Očigledno je da je otmica isplanirana na visokom mestu i da su u vezi sa tom planiranom otmicom i kašnjenje polaska ovog voza sa stanice u Beogradu, kao i drugim karakteristikama vezanim za kretanje ovog voza i ponašanje osoblja u njemu.

23. Nakon što se dogodila otmica, sva zvanična lica železnice u koje spadaju mašinovođa, otpravnik vozova, kondukteri, milicioneri-pratioci voza dali su svoje pismene izjave i to sutradan nakon događaja otmice putnika. Ta dokumentacija je skrivana na železnici i nikom nije dostavljena niti data na uvid, sve do juna 2002, kada su novi rukovodioci ŽTP “Beograd“ dostavili poverljive dokumente koje je predsednik veća Golubović pročitao na glavnom pretresu, a sva sredstva informisanja objavila.

Tek posle toga, i pošto su pozvani da svedoče pred Višim sudom u Bijelom Polju, bivši rukovodioci železnice doneli su tu dokumentaciju koja je sačinjena sutradan po udesu i koja je morala biti dostupna svima, i sredstvima informisanja, i oštećenim porodicama, i sudu, i Skupštini Crne Gore, a ona je skrivana skoro deset godina.

24. Ta otmica je izvedena skoro javno, samo što nije direktno prenošena na televiziji. Mnogi svedoci-očevici otmice, naglašavaju da su i u momentu otmice znali da otmičari izvode Bošnjake i da im se ne piše dobro. Navodimo kazivanja nekih svedoka-očevidaca otmice i jednog očevidca ubijanja i skrivanja tela ubijenih

24. 1. Otpravnik vozova na stanici Štrpci SI, naveo je da su izveli Fikreta Memovića, čoveka koji je radio na železnici i sa kojim je jedno vreme zajedno radio u Priboju i bio nerazdvojn prijatelj. Pokušao je da spreči njegovo izvođenje, ali naoružani otmičari su mu zapretili da će i njega odvesti.

24. 2. Svedok ZM je putovao iz Požege sa maloletnim šesnaestogodišnjim Senadom Ðečevićem iz Bara. Njih dvojica su bili u istom kupeu u vozu 671 i sedeli jedan naspram drugog. Mali Ðečević je odmah po ulasku u kupe zaspao. Kada su otmičari upali u voz, probudili su ga i pitali kako se zove. Kada im je odgovorio izveli su ga iz voza. Svedok ZM je protestovao: „Pustite dete, šta je ono krivo “. Na to su mu otmičari odgovorili: „Ko te šta pita, ‘oćeš li metak?“.

24. 3. Svedok BO, koja je bila u vozu, kaže da je izvođenje ljudi iz voza prokomentarisala rečima: „Kukala im majka noćas.“ Dalje, izjavila je da je jedna devojka plakala nakon izvođenja putnika.

24. 4. Svedok RJ, koji je takođe bio u vozu, izjavio je pred sudom da su u bifeu voza, nakon izvođenja putnika, neki ljudi komentarisali: „Onaj što su ga izveli predstavljao se da mu je ime Dragan, a vidi se da je lagao, jer sigurno je musliman, čim su ga izveli.“

24. 5. Jedan od svedok likvidacije i skrivanja tela ubijenih putnika otetih u Štrpcima (DP), osim u bjelopoljskom sudu, 1. marta 2013. javno je svjedočio u poznatoj radio-emisiji: ”Stajali su na vrhu tog dela brane, a oko njih su stajali Lukićevi ljudi. Svaki gest koji sam mogao da napravim bio bi koban za mene. Nisam hteo da učestvujem u tome, nisam hteo čak ni da se ti ljudi otmu, nisam hteo ni da se pobiju ti ljudi… Mesto koje ja zovem most, odnosno voda što pada na turbine pa se tu odbija od turbine – tu su ljudi pali… Ubijeni su nevini ljudi. Ubila ih je država, sopstvena vlast. Ubila ih je, kidnapovala, Vojska Jugoslavije. Vojska Jugoslavije je kidnapovala putnike, svoje građane. Otmicu je organizovala, to je jasno i decidirano, prozirno i sva istraživanja to govore i to smo mi znali odmah na početku ali smo i dalje išli, tražili pomoć od vlasti prenebregavajući to da su otmicu organizovali Ćosić-Milošević. Dragićević, potpukovnik višegradske brigade, sada je u službi u Beogradu, Mitrašinović, potpukovnik goroždanske brigade, iz Beograda ga premestili da bi formirao goraždansku brigadu. Kako su mogli postaviti Mitrašinovića iz Beograda, premestiti da službuje, tako su ga mogli okrenuti telefonom i reći – “Halo, vratite putnike” – i oni bi bili vraćeni za dva sata. Boban Inđić bio je njegov podčinjeni, kapetan interventne čete, Petrić potpukovnik sada ruđanske brigade, Mitrašinović dao vozila, otmica izvedena vozilima. Oni su stvorili Lukića, oni su Lukića i te paravojne jedinice uzimali kada im zatrebaju da bi radili prljave poslove koje vojsci ne bi doličilo da radi, pokupili ih, dali im kola, prošli sve punktove, dali im oružje i uradili to. Njima su rekli ‘otmica se vrši da bi se izvršila razmena za borce na Jovandan koji su na ruđenskoj teritoriji, da se izvrši zamena’. Oni su sa tim motom otišli, drugi moto im je bio pljačkanje. Ranisavljević je dobio tada dve burme, jednu je odneo svojoj supruzi isto veče, jednu je zadržao za sebe… Mi smo svi komandu imali iz štaba. To je bio ovaj Dragićević, …Na primer, mi zvani ‘skakavci’ bili smo kaljeni borci. Znači, mi smo prošli i Vukovar i Tenje, i osiječki aerodrom, i Svinjarevo. Mi smo bili ti koji smo se ubacivali u njihove redove, koji smo uvek pravili nered u njihovim redovima, špijuni smo ih mi zvali, to su ljudi koji su se presvlačili u civilno odelo i onda šetali po Višegradu i oko Višegrada, imali svoje imanje i tako te stvari. Mi smo u Višegradu onda prozvani ‘skakavci’ jer mi smo uskakali. … Bio je upoznat MUP, Državna bezbednost, Generalštab, vojska, svi organi Srbije i Crne Gore. Jasno mi je da nisu hteli ništa uraditi. Žao mi je što ova vlast već tri godine nije prstom mrdnula, što se nisu potrudili da se zločinci otkriju, otkriju pod znacima navoda, jer se tačno zna ko su i šta su jer Ranisavljević je jedan od onih koji su učestvovali. …To je vrh prethodne vlasti, MUP i Generalštab, sve institucije koje su bile tada glavne i odgovorne. …Sedam njih su ne bačeni nego su ubijeni tu na ivici toga mosta. …Po Nebojšinom pričanju oni su ubijeni na drugom mestu i sahranjeni na drugom mestu. Ja danas tvrdim i znam i uvek sam znao gde su ti ljudi sahranjeni, i na jednom i na drugom mestu. Ljudi koji su na brani ubijeni, njih je skoro pre par godina izbacila Drina. Vlast u Višegradu ih je sahranila zajedno sa drugim ljudima. Nikada nije dokazano, nikada nisu hteli ni da pitaju koji su ti ljudi, nešto bar može da se dokaže, neki deo njihov da se nađe. …. Obraćao sam se, postoji i snimljeni dokaz, postoje živi dokazi, svi oni znaju … Ono što sam rekao istina je. U zatvor sam otišao u Crnu Goru, oni su planirali da me zatvore. Ja sam se javio Burzanu, javio sam se telefonom i on je rekao da dođem u Podgoricu u državnu bezbednost, tamo sam izjavio sve kako je bilo, šta je bilo. Sve sam im dao dokumente, sve, sve, sve. Na osnovu toga su posle i uhapsili Nebojšu i onda su morali mene nešto da zakače, da zakače zato što ga nisam prijavio. A ja sam prijavio, ja sam mnogo i pre nego što sam otišao u Crnu Goru prijavio, ali niko nije reagovao na to. … Prijavio sam MUP-u Crne Gore, ali niko nije reagovao. Dok nisam kontaktirao sa Burzanom, niko to nije znao. Kao što se na poslednjem suđenju u Bijelom Polju nikada nije pojavila snimljena traka. Nikada se nije pojavila. Čak se sud i začudio da sam bio kod državnog javnog tužioca, da sam razgovarao sa Filipom Vujanovićem… Ja sam toliko bio uporan da im dokažem, da im to kažem. …Otkako su došli na vlast, ništa nisu uradili. Nisu ni pokazali nikakav interes za to. Ja nisam mogao videti svog brata mrtvog, da bar te kosti mogu sahraniti po običajima i kako to zaslužuju. Sva ta zlodela, sve te otmice su teške, meni je moja najteža. Najteža mi je zato što je to organizovala jedna država, organizovala je otmicu poštenih, nevinih ljudi, onih koji su sve svoje obaveze prema toj državi izvršavali. Jer oni koji nisu verovali toj državi nisu ni išli tim vozom. Jedan deo te vlasti se nalazi u Hagu, jedan deo je i danas u Beogradu, piše knjige ili komanduje vojskom…. Zna se, oni koji su to uradili, koji se šetaju slobodno po ovoj zemlji, gde su i šta su. Naši zahtevi su i ovde da se ovaj postupak okonča. Ako postoji mogućnost da se kosti naših najmilijih nama predaju i opet, opet, opet samo da se zločinci izvedu pred lice pravde. Pošli smo prema brani, Boban Inđić je išao kolima, otišli smo kolima i imao sam šta i da vidim. … Posle sam saznao da su to ljudi oteti iz voza koji su bili spremljeni, takoreći, bio sam siguran posle da su oni bili spremljeni da se ubiju. Stajali su na vrhu tog dela brane, a oko njih su stajali Lukićevi ljudi. Svaki gest koji sam mogao da napravim bio bi koban za mene. Nisam hteo da učestvujem u tome, nisam hteo čak ni da se ti ljudi otmu, nisam hteo ni da se pobiju ti ljudi…”

25. Crnogorski nedeljnik „Monitor“ u broju od 5. marta 1993. objavljuje tekst M. Perovića u kome piše: „Kad je sedamnaest pribojskih Muslimana oteto iz autobusa, bio je to incident i opomena državi da ne pruža dovoljnu sigurnost svojim građanima. Otimanje Muslimana iz voza na pruzi Beograd-Bar na teritoriji koju kontrolišu srpske formacije incident se pretvara u državnu politiku, jer su i ovaj podvig izvele jedinice koje su saveznici Vojske Jugoslavije. Ako to što je snašlo putnike na pruzi Beograd-Bar ne bude dovoljna opomena građanima Crne Gore i crnogorskoj vlasti, uskoro će sve nas pogoditi ista sudbina. Kad su odvodili komuniste, ćutali smo. Kad su odvodili Jevreje, ćutali smo. Kad su došli za nas shvatili smo – govori jedno svjedočenje iz perioda njemačkog fašizma. Najteža je bila istina, kažu rijetki svjedoci koji su se osmjelili da nešto, uz zagarantovanu anonimnost kažu o tome šta se tog subotnjeg popodneva događalo na stanici u okrajku razorene Bosne. Oni kojima je presuđeno nijemo su napuštali kupe ne tražeći objašnjenje. Nijesu se ni bunili, ali ni molili za milost. Bio je dan, i ostalih hiljadu putnika čak i da nijesu htjeli, morali su vidjeti beskraj ljudske nemoći, s jedne, i oholosti, s druge strane. Oni koji su došli sa oružjem, nijesu se ni trudili da pronađu kakav takav izgovor. Bili su jači – i to je bilo dovoljno.“

U istom broju „Monitora“ N. Novović navodi svedočenje jednog očevidca otmice:

„Najjezivije je bilo to što, u stvari, nije bilo nikakvog otimanja. Niko se nije bunio, sve se odvijalo u zlokobnoj tišini. Sve to nije trajalo mnogo duže od pola sata. Začudo, voz je nastavio put kao da se ništa nije dogodilo. Od Štrbaca do Priboja se stiže za deset minuta, i tamo se voz zadržava tek toliko da putnici izađu i uđu. Niko nikoga ni o čemu nije obavještavao, nije se pojavila milicija, vojska, ni pomena o uzimanju izjava od putnika ili nečem sličnom.“

U „Monitoru “ od 12. marta 1993. S. Cerović piše: „Grupa bandita zaustavi voz, legitimiše putnike, u prisustvu policije izvede iz njega Muslimane i odvede ih u nepoznatom pravcu – što će reći, zapravo, u vrlo poznatom, da ih hladno likvidira – ta situcija je viđena samo sa Jevrejima u Drugom svjetskom ratu.“

26. U strogo poverljivoj dokumentaciji, koja je pročitana na glavnom pretresu, u dokumentu koji se zove „Procena političko–bezbednosne situacije u železničkom čvoru Užice“ piše: „Najveću opasnost za bezbednost pruge i objekata na njoj predstavljaju radnici muslimanske nacionalnosti. Oni su upoznati sa svim detaljima organizovanja železnice jer su uključeni u svakodnevan proces rada. Što se tiče radnika muslimanske nacionalnosti zaposlenih u ŽTO (kojih ima 732) za sada se ne eksponiraju kao neprijatelji, ali nam otežavaju posao jer zbog njih tj. nepoverenja u njih ne možemo da realizujemo neke operativne zamisli..“

Taj citat najbolje, najpreciznije i najtačnije predstavlja situaciju u Srbiji i Jugoslaviji u vreme otmice, kada je i sama pripadnost muslimanskoj nacionalnosti bila opasna po život.

28. Vojne tajne službe od 1992. do 1995. godine predvodio je general Nedeljko-Neđo Bošković, a Resor DB Srbije od 1993. do 1998. Zoran Mijatović. Ova dvojica, general Marko Negovanović i njegov pomoćnik, a sada advokat, Goran Dolović, kao i desetine, odnosno stotine njima podređenih iz onog vremena, imali bi i morali bi da kažu – ko je sve sudelovao u otimanju, ubijanju i skrivanju tela otetih u Štrpcima. Posebno, oni bi morali da ispričaju sudu i ko je skrivao zločince i uništavao dokaze.

29. Jedinice Vojske Jugoslavije na području Drine, u ono vreme predvodili su: general Života Panić (načelnik General-štaba VJ 1992. i 1993), Dragoljub Ojdanić (komandant Užičkog korpusa), te Ljubiša Diković, komandanti graničnih jedinica i drugi njima podređene.

Podsećam, nedelju dana nakon otmice – 4. aprila 1992. VJ, odnosno Užički korpus, započeli su granatiranje Višegrada, a 13. aprila 1992, jedinice Užičkog korpusa ušle su u BiH.

Svakako, otmica i ubijanje 19 svojih lojalnih državljana, samo su jedna od zločinačkih aktivnosti sprovedenih po Planu “Zima 1993” (o kojima sam već opširno govorio) i uvod u dugovremeno zastrašivanje i ponižavanje Muslimana sa Pešterske visije i drugih delova Sandžaka tokom 1994. godine.

Đorović Golubov Lakić,
potpukovnik pravne službe JNA u penziji

U Beogradu, 14. jula 2014

(zokstersomething)


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

POVEZANI ČLANCI

74 KOMENTARI

  1. Pitao bih ovog vepra Mustafu Demirovica:
    Drago mi je sto slusas gusle u toku ramazana, ali reci ti nama “postenjacino” sta je sa pesmama koje ste posvetili Seranu Oricu za zlocin u Krvicama? Sta je sa ilahijama koje pozivaju na istrebljenje Hriscana.?
    U tudjem oku vidis trn, a u svome ne vidis balvan, svinjo usmrdela..I da me ne pitas ko sam, sta sam, odakle sam:

    Dejan Deks Stefanovic
    Ulica Stevana Nemanje BB
    Novi Pazar – Srbija

    Idemo profesionalci, objavite komentar.

  2. Ne York Times je u posjedu audio zapisa dobijenog od ukrajinskih bezbjednosnih struktura, koji ne ostavlja nikakve sumnje da su PUTNICKI avion malezijske drzavne aviokompanije juce oborili rusko-pravoslavni teroristi:
    http://www.nytimes.com/video/world/europe/100000003007777/audio-of-intercepted-calls-of-separatists.html?hp&action=click&pgtype=Homepage&modref=HPAudioRefer&module=b-lede-package-region&region=lede-package&WT.nav=lede-package
    “Prorocanske” rijeci Kaarla Bildta da je pravoslavlje najveca opasnost za evropsku civilizaciju se ostvaruju na najjeziviji nacin.
    Rusko-pravoslavno mesetarenje po Balkanu dobija sasvim novu dimenziju.
    Nakon ovoga ce vucic morati da se izjasni.
    Nema vise prostituisanja vec nedvosmislen odgovor:
    Brisel ILI Moskva.
    Nema ni srbovanju po “andricgradu”.
    Laktasenkova politicka karijere je sigurno zavrsena.
    Na redu je preispitivanje njegovih kriminalnih aktivnosti.
    BRE!
    BEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!

      • Ajde da pokusam da ne odgovorim na tvoje infantilne provokacije vec da progovorimo jezikom argumenata.
        Budi na minut COVJEK @postcard i reci iskreno:
        Zar nije Vucic 28.juna 2014. godine u takozvanom “andricgradu” SAHRANIO IDEJU nove i drugacije srbije za narednih 20 godina!?
        Odakle mu morbidna potreba da ugadja teskom bolesniku kakav je danas srbija dajuci mu LAZNU NADU, dok ovaj umire.
        Rezultat njegove nazovipolitike je ponovno bujanje cetnickofasistickog nakota ciji je reprezent onaj umobolnik koji je prije par veceri ludovao na sandzakpressu!!

      • Ok …Jesi me pito jesam li za Brisel? Jesam li reko …Brisel…jesi ti tad provociro?
        mogo sam reci jesam za Brisel i za Rusiju,,no to ne moze..nema hocu kakim necu..
        u svoje sam ime odgovorio…pitao sam tebe …nisi odgovorio …nije bitno…idemo dalje..Jesam li bio covek ?jesam skrenuo paznju onome juce sto koske pominje….
        mogo sam cutat…no ti si i to drugacije skonto….nemoze se bolan Srbija izvinjavat za svaku budalu…a vi jednacit pojedinca i Drzavu…sve dok bolesnik ne umre postoji nada…sta bi sad trebalo da se svi kolektivno samoubijemo da bi neki bili satisfactioned..?Srbija je krenula i nema zaustavljanja ,imace zakon koji se mora postovat,,i ne smije svako pricat sta hoce a da ne odovara za to..mislim za nedela koja cini…Pusti umobolnike ,njih uvek ima i bice…oni su tamo negde …sanjare…romantizam je cudo…ja uvek biram realizam …i dogovor..

      • Tra, la, la la…….bla, bla, bla……..
        Suma sumarum:
        Nasi su “nestasni decki” iako nas je vise od 50% takijeh, a vi ste “balije” zato sto javno govorite o njihovim “nestaslucima”!
        Da ponovim pitanje:
        Zar nije Vucic 28.juna 2014. godine u takozvanom “andricgradu” SAHRANIO IDEJU nove i drugacije srbije za narednih 20 godina!?
        I dam odgovor:
        JESTE, na moju veliku radost!
        Zasto radost, pitat ce se odmah intelektualna gromada Dr Onjak!?
        PRVO, zato sto ova generacija srbijanskih politicara nije u stanju da shvati da je genocidni rajh u BiH OMCA OKO VRATA srbiji, a ne RAZLOG ZA PONOS!
        Kako se normalna osoba moze ponosit’ rezultatom genocida pobogu!?
        I DRUGO, zato sto ce ovaj aksiom nekom narednom Vucicu valjda konacno doci iz Kostunjave gu.ice u pomahnitalu glavu!

      • Pretpostavlja da je u pitanju neki od tvojih “bolno jakih” argumenata kakve smo od onog umobolnika slusali prije par veceri.
        Da imas i trunke morala Dr Onjak, ne bi ni odgovarao!

      • Nisi ti za razgovor vidim..bio sam korektan prema tebi… a sad Odjebi!
        iskomleksiran si,prosipaj kisu negde drugde…sitna si ti riba…. i ti si za Zavod za javno zdravlje gde i onog tvog Acifa poslah…

      • Nisi imao, niti imas bilo sta posebno da kazes Dr Onjak pa mi nije tesko da te apsolviram.
        Tim prije sto ce uskoro Ramazanski Bajram, a onda, ako Bog da, malo duzi odmor na nekoj plazi!
        Ustvari Dr Onjak dogodilo ti se sto i Dr Olji, koja te slagala da si pametan, znajuci dobro da nisi!
        Namerio si se na superiornijeg u svakom pogledu i na kraju si morao da podignes sva cetiri ekstremiteta u zrak.
        Ne cudi me tvoj vokabular znajuci od koje si sorte!
        Otpozdravljam ti na isti nacin, ali na engleskom jeziku!

      • Na engleskom kazes?hehe..moze i na turskom?
        dobro hajde engleski pa moze malo i kokn ..i rebel…
        To one another in time
        and his name BESE [ was }HUGO…
        after some time …became UGO..
        after litlle morggen…became GO…
        I posle ,juce ,danas ,sutra ostade isto ime GO..
        sto na turskom znaci…CIPLAK

      • BLJAK!!
        Mrsomu.is kao nesto, ali te nizak IQ saplice!
        Rekoh ti Dr Onjak da je Dr Olja tvoj nivo!

      • Hugo, hvala ti što si mi udelio kompliment. Godi mi tvoj zaključak da smo ja i Postcards from past na istom nivou. Još jednom ti hvala.
        Tvoja “superiornost” poseduje isto tako adekvatnu komparaciju. Nisam morala dugo razmišljati, da bih došla do zaključka da si stvoren za Melissu.

  3. Savjetnik MUP-a Ukrajine Anton Gerascenko je saopstio da su rusko-pravoslavne teroristicke bande danas oborile majezijski PUTNICKI avion sa vise od 300 putnika. Prezivjelih nazalost nema.
    Medju stradalima ima gradjana SAD Francuske, Holandije, Velike britanije, od kojih je preme Independentu OSAMDESETORO DJECE!
    Americki senator Mekkejn je rekao da ce ruska vojska ili ukrajinski separatisti “platiti paklenu cijenu” dokaze li se da su na bilo koji nacin umjesani u obaranje putnickog aviona.
    Podsjecanja radi na strani Putlerovih rusko-pravoslavnih teroristicki bandi ratuje i ne mali broj cetnickih vasljivih teroristia iz Srbije.
    Brisel i Vasington ce nadam se umjeti da na pravi nacin cjene ovu cinjenicu.

    • ma poslusace tebe i brisel i vasington pa cak i ankara ako treba.
      a dok si u kancelariji, apeluj molim te na njih da preuzmu i nesto protiv terorizma koji vrsi hamas nad izraelskim narodom.

      • Taj isti Izrael je bio glavni finansijer “Milosrdnog andjela” kad su cigani letjeli u nebo pa si se tad osecao potisteno i ponizeno dog te andjeo przio a ti virijo ko mis iz nekog podruma i psovao im majku inperijalisticku.

    • Pošto sam lično ispratila nemali broj dobrovoljaca, a u međuvremenu saznala da su dobili vaške, želim da im pošaljem šampon protiv istih. Koji mi šampon preporučuješ, impotentni?

    • Nemaju nimalo maste ti Ameri, vec na isti kalup, po ko zna koji put.Samo, nije sad Srbija u pitanju da je upljeskaju bombardovanjem, vec nuklearna sila.Mogu da ga duvaju, sto bi rekla mladez.

  5. ISTINA BOLI !!! SVE JE TO TAKO BILO, TI DOKUMENTI POSTOJE, TO SU ZVERI, BOLESNICI TO NISU SRBI, ONI NAM VEČ DECENIJAMA KALJAJU DOSTOJANSTVO, ČAST, LJUDSKOST. TREBA GLEDAT DA SE NESTO TAKVO NIKAD NE PONOVI. SETITE SE BIVŠE JUGOSLAVIJE- SVIJET SE ČUDIO NAŠOJ SLOGI, IZVINITE BOŠNJACI, KOSOVARI, HRVATI.

    • dzabe se izvinjavas njima ovde ( ima za to drugih portala). ja sam to nekoliko puto bio “covek” i iskreno izvinuo. kao – “daj da vidimo dal ce se neki srbin naci da se izvine” i ja ajd da pokazem dobru volju, kad ono usledile opet psovke, vredjanja, cetnik, vlah, genocidas, decozder itd.

      • Nošta nije džabe,a koliko je to tvoje ivinjenje bilo iskreno vidi se u tvojim narednim komentarima.Zna Bošnjak da cjini i poštuje istinu,dokaz toga je i svaka pohvala ljudima koji tu istinu zapisaše.Dimitrije Tucović je pisao istinu šta se radilo sa Bošnjacima Sandžaka,ali nećeš naći tu ulicu nigdje u Sandžaku jer to smeta Srbima,ali ćeš naći onih kpoji su klali i ubijali Bošnjake.Suživot je poznat u Sandžaku i svi mi poštujemo svoje komšije,dođu uvjek tako neki i kavgu zamjetnu među nama.Nažalost oni koji sanjaju da Bošnjaka nema na prostorima na kojima su hiljade godina bitisali.

      • pokazi ta naredna komentara.
        nit vredjam nit psujem al podyebawam, sto jes jes.
        vecina ovde demantuje da su srbi u bilo kakvom obliku zrtve, tako da…..
        a ja ipak, bez ikakvih problema, mogu reci da mi je zao svih nevinih zrtava, kako muslimanskih tako i albanskih, hrvatskih.
        haj sad ti….

  6. Ovaj Sandzak press ubjedljivo najcitaniji u Srbiji.Ovi ga cetnici citaju vise nego svoje, bas interesantno.Dobro je dako nauce nesto I integrisu se konacno

    • Šta se čudiš pobro, dobar glas se daleko čuje. Tako i mi, čuli za SP, musafirimo i prosto ne možemo da odemo više. Ko jednom dođe na SP, iščita članke, pogleda komentare, da svoj komentar, replicira na tuđi, odgovori na upućenu mu repliku, taj više ne odlazi. Ovo ćeš morati prihvatiti kao realnost i pomiriti se sa time.

      • Dobro je da vas ima,bar možete istinu da saznate.Vakat je i da je priznate isto kao gospodin Đorović Golubov Lakić,
        potpukovnik pravne službe JNA u penziji.
        Svaka čast potpukovniče ja vam odajem priznanje za hrabrost. Ipak ima poštenih i hrabrih u vašem korpusu.

  8. Gde bre vi zivite mater vam jbm neotesanu. Zatucana ste nacija 100%. Zatupljujete narod ovakvim glupostima.
    Pa vama je bre svaka vest o nekakvom zlocinu, genocidu, ubistvu. Jbm li vam decu u majcinoj utrobi.
    Stalno za necim zalite, stalno uterujete neku pravdu uteram vam ga majci zamotanoj. Ko o cemu vi o genocidu zrtvice moje malene. Samo kukate citav zivot, a nikad niste objavili vest o zlocinima nad Srbima i Crnogorcima, detence li vam krvavo..Svaki dan izvestavate o genocidima pizda vam materina bolesna. Pa da smo vas stvarno toliko klali vi ne biste sad ovoliko jeli go*na, pose*em vam se posred genocida.
    Pose*em vam se na svaku kosku koju iskopate, seme vam se zatrovalo Muhamedansko.
    Idemo profesionalci, objavite komentar nabijem vas na qurac sve koliko vas ima.

    • hej D eks 522!!! nije ovo nacin da tako izjavljujes svoje misljenje …..ne treba tako,,,ne vidim razlog da psujes i da galamis u etar bezveze i da neke svoje unatrasnje probleme ovako izbacujes…treba da pokazes kulturu ophodjenja sa onima koji drugacije misle i drugacije pisu…ovo je vreme argumenata i sve je dostupno za proveriti ,samo nije za budale i nepismene koji ne vide nista ispred sebe…Mi Srbi idemo ka Evropi i tako se moramo ponasati…na njihove psovke i laprdanja moramo odgovoriti trezveno i sa argumentima..To je ono sto njih najvise boli..Istina…a ovim galamama i psovkama samo mozes visu stetu pravit…Nisu svi ljudi isti ,i svi ne misle isto ,to nemoj nikada da zaboravis…I medju njima ima nase brace koja nisu zalutala, to nek ti je uvek na umu kada ne uspes da u sebi savladas bes…..S, verom u boga …pozdrav….

    • Deks dije vnago, volio bi da te vidim u 4 oka pa da to sve kazes, ali masne damu, ckopi dnaje,
      lako ti je da lajes pod laznim nikom I sjedeci I krijuci se zdopiiii.

      • Srbija brale, Srpski Novi Pazar
        Ulica Stevana Nemanje BB tacnije posle skretanja za ulicu Stana Bacanin
        Izvoli mu*onjo, sestru ti jbm

      • Samo sanjaj. Novi Pazar je u Srbiji.
        A sandzak? Gde je on? Nema ga ni ispod zukorliceve ahmedije, a kamoli na nekom papiru. Jos uvek ti na drzavljanstvu pise Republika Srbija go*no izlizano.

      • Imenjace, da li bi bio ljubazan da mi ne krades nickname, kako ne bi doslo do zabune? Nisam ni upola zadojen mrznjom koliko si ti..
        Hvala u napred.

      • Za svojih 500 godina postojanja Osmanlijski seher Jeni Pazar je tek 100 godina okupiran od strane Srbije. Na Balkanu je sve promijenjivo pa i ova neugodna situacija po lijepi seher.
        Do godine u Turskoj!

      • Baš si kontradiktoran. Prvo nas obaveštavaš da ćeš dogodine biti u Turskoj, a sada kažeš da ćeš ostati. Pa ako ipak putuješ, red te je ispratiti. Spakovati ti nešto za put, dati džeparac da ti se nađe. Ako si pak odustao od puta, onda i nema potrebe da dolazim.

    • Deks 522

      Sadrzaj teksta govori sve o tebi i tebi slicnim . Nego ne cuh jesul Strpci izmisljeni ili smo mozda sami sebe oteli i pobili.

    • Koji si ti jadnik.Ode Kosovo,odlaze Vojvodina i Sandzak i ti to vidis a nista ne mozes da uradis protiv toga.Zato i lajes jer samo kerovi laju.Moli boga da Vucic spusti loptu inace vam se tesko pise. I da znas da su Naser Oric,general Dudakovic,general Halilovic,komadant Ramus Haradinaj,komadant Hasim Taci,general Gotovina spremni.

      • Vojvodina i taj tvoj sandzak odlaze vec 20 godina, samo sto se uopste nisu ni pomakli, go*no.
        Oric, Dudakovic,Halilovic, su bili spremni od 92 – 95, a Haradinaj, Taci su bili spremni i od 98 – 99 pa koliko vidim i dalje prekopavaju i prebrojavaju kosti. Cim malo zagrebu zemlju ispadne po neka smrdljiva koscurina. Sto ih barem ne poglodjete kad ih iskopate jer su vam i onako sve kuhinje zatvorene semku li vam otrovnu jbm.
        Ajmo profesionalci, objavite komentar.

    • dekas tisi jedno cetnicko kopile pa imas li svoju mamu ili sestru dijete ti si bolestan mozda si ucestvovao u genocidu kad ti tako smeta genocid su pocinili cetnici ravan Ausvicu pa zasto cutati samo sto vi i dalje sebe lazete nemozete da se vratite u normalu ko Germani dase izvinete zrtvama i pocnete zivjeti ko ljudi bez psovke progone zrtve eto si lud nema ti spasa a tek kad dodes u dzehenem dobices stasi zasluzio gore nema lazi sve se zna
      GENOCID GENOCID GENOCID GENOCID GENOCID GENOCID BUDI COVJEK PA SE LJECI DA NETRUJES OKOLINU NEKA ZIVI KO VOLI ZIVOT BOG MU DAO KOSI TI DAGA UZMES DUNJALUK VELIK IMA MJESTA ZA SVE SAMO BUDALETINE NEZNAJU DAGA DJELE

    • Nervozan neki srbenda. Ovaj ima turske krvi za izvoz. Turci su ih naucili da psuju. Prababa ovog supka je izgleda bila dobra ucenica.

    • Deks522 ti si žena. Budi muško pa se lijepo pretstavi da vidimo kosi, đe živiš, da te obiđe neko ako bude potrebe, i nemoj se skrivat kad si toliko grlat

      • Presaltaj komentare, ostavio sam vam tacnu adresu mudzahedini moji hrabri.
        PS. Kad budes dolazio povedi seku da ispita da li sam zensko.

      • Deks 522, j*** svoju mater posto je rodila kopile, pazi da ti Turci ne poj.bu dijete posto ga je napravio debil, posto si je.ac na baterije opali po tvojoj krmaci posto je to tvoj nivo i tvoj kvalitet, nemoj da zabijas glavu u pijesak pred istinom, mozes naletjeti na kakvu masovni grobnicu.Mnogo si ljut valjda imas turske krvi , vjerovatno ti se baba druzila sa nekakvim turskim agom, a mozda ti je i majku kakav turcin obalio , ono u prolazu dok prolaze kroz srbiju kad idu na odmor, ili si mozda i sam isao na odmor u Tursku pa ti je i zenu neki osunecen nakatario.
        Tako ako ti je malo ovo ti se javi da ti i dalje pocastim bliznju i daljnu familiju.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.