Novi Pazar – Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu je 16. maja organizovao naučnu konferenciju povodom obilježavanja XIV Dana kriminalističkih nauka pod nazivom “Sigurnost urbanih sredina”. Konferencija je imala za cilj omogućavanje naučno-stručnog usavršavanja u području kriminalistike i sigurnosnih studija kroz opsežan program i izlaganja većeg broja stručnjaka profesionalne i naučne javnosti.
Uvodna obraćanja imali su Mladen Ćavar, zamenik ministra sigurnosti BiH, Ines Krajčak, pomoćnica ministra unutrašnih poslova Republike Hrvatske, prof. dr Nebojša Bojanić, predsednik Organizacionog odbora Konferencije i prof. dr Nedžad Korajlić, dekan Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu.
Konferencija je organizirana u četiri panela i to: panel 1 na temu: “Uloga kriminalistike i kriminologije u kreiranju sigurnosne politike u urbanim sredinama”, panel 2 na temu: “Prevencija kriminaliteta u urbanim sredinama”, panel 3 na temu: “Savremena tehnika i tehnologija u sistemu sigurnosti gradova” i panel 4 na temu: “Upravljanje kriznim situacijama”.
Brojni izlagači iz oblasti kriminalističkih nauka iz BiH, Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Srbije, SAD-a su u okviru navedenih panela izložili različite teme kao npr. Rano otkrivanje i reagovanje na nasilje nad decom u BiH, Urbani prostor kao socijalni konstrukt, Uloga policije u prevenciji kriminaliteta, Organizovani sportsko animacijski programi kao model prevencije kriminaliteta u urbanim sredinama, Uvođenje testiranja koncentracije alkohola u krvi kao korak ka unapređenju prevencije nasilnog ponašanja posjetilaca sportskih takmičenja u BIH, Krađa identiteta i govor mržnje putem društvenih mreža kao novi oblik kriminaliteta u urbanim sredinama itd.
Učešće na konferenciji u okbitu panela 4 “Upravljanje kriznim situacijama” uzeo je i profesor Departmana za pravne nauke Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, prof. dr Nebojša Teofilović koji je prezentovao rad urađen u koautorstvu sa prof. dr Želimirom Kešetovićem na temu: “Problemi bezbednosti u srpskim gradovima”.
U pomenutom radu predstavljeni su i analizirani najvažniji pokazatelji bezbednosti za pet godina, od 2009 do 2013. godine, i to za četiri najveća grada u Srbiji: Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac. Takođe u radu je analizirano i funkcionisanje glavnih provajdera bezbednosti: policije, sektora privatne bezbednosti i građani. Profesor Teofilović je upoznao prisutne sa konstatacijom da je, u posmatranom periodu, bezbednosna situacija postajala sve složenija, a da su kapaciteti za odgovore na nju bili slabi i nedovoljni. Pri tome posebno je naglasio da je država/javna policija pod režimom lične vladavine Slobodana Miloševića u peroidu od 12 godina, odnosno od 1989. do 2000. godine, doživela ozbiljnu deprofesionalizaciju, zatim da status novog privatnog sektora bezbednosti nije bio normativno regulisan sve do kraja 2013. godine, kao i da profesionalni standardi još nisu uspostavljeni, tako da su zbog preovlađujuće državno centrične paradigme i sistemskih rešenja, građani praktično bili isključeni iz kruga subjekata koji mogu uticati na proces stvaranja bezbednosti, budući da su svedeni na puki objekat. Profesor Teofilović je istakao da postizanje visokog stepena bezbednosti u gradovima u Srbiji je moguće samo kroz istinsko partnerstvo između javne/državne policije, privatnog sektora bezbednosti i građana koji su svesni svoje odgovornosti za bezbednost njihovog susedstva i gradova, zaključujući da, u uslovima gde ne postoji sveobuhvatna strategija nacionalne bezbednosti, uključujući i strategiju prevencije, i gde državno centrično shvatanje bezbednosti preovlađuje, a s druge strane, svest i politička volja odlučilaca nedostaju, taj cilj je veoma teško postići.
(uninp)
