Farmerice nema ko da šije

7
6

Farmerice nema ko da šije

Prije godinu dana italijanska kompanija Moda kampanja otvorila je, uz veliku pompu, u Bijelim Vodama kod Novog Pazara, fabriku za proizvodnju muških i ženskih pantalona od kepera i teksas platna.

Bila je to prva direktna inostrana investicija koja je u ovom gradu otvorila nova radna mesta. Zvaničnici su tada rekli da taj proizvodni program na velika vrata vraća Novi Pazar na tekstilnu mapu Srbije i regiona, a grad dobija veću perspektivu. Fabrika je trebalo da uposli 300 kvalifikovanih konfekcionara. Ispostavilo se, međutim, da su jedva uspeli da uposle šezdesetak proizvodnih i radnika iz pratećih službi. Posle nekoliko mjeseci fabrika je prestala da radi i sada je niko više ne pominje. Otvorene privredne perspektive pale su u zaborav. Kao glavni razlog za ovakav fjasko navodi se nedostatak kvalifikovane radne snage u tekstilnoj industriji.

I novopazarski proizvođači tekstila žale se da sve teže do kvalifikovane radne snage. Kažu, odlaze im radnici u inostranstvo gde ih poslodavci angažuju na građevinskim radovima. To jeste teži posao, ali se više isplati – tamo za jedan mesec zarade više, nego ovdje za tri. Da u prestonici džins odjeće nedostaju kvalifikovani krojači i šivači potvrđuju i vlasnik Dječije konfekcije Stig, Tigrin Kačar i menadžer klastera Asocijacije tekstilaca (ASTEX) Nermin Balija.

– Problem sa nedostatkom radne snage u našoj branši je veoma izražen, jer se suočavamo sa neusklađenošću između naših proizvodnih potreba i obrazovanja. Mladi su gotovo nezainteresovani da se školuju za poslove u tekstlnoj industriji. Mi smo u poslednjih sedam, osam godina u većem obimu prisutni na inostranom tržištu i sada kada nam traže robu, zbog nedostatka radnika, ne možemo da postignemo i isporučimo onoliko koliko nam kupci traže – ističe Kačar i dodaje da grupa novopazarskih proizvođača tekstila, u saeadnji sa Privrednom komorom Srbije, realizuje projekat u novopazarskoj Školi za dizajn tekstila i kože.

On podseća da se ovaj projekat, kroz duelno obrazovanje, realizuje od ove školske godine. Objašnjava da su se proizvođači obavezali da u svojim proizvodnim pogonima organizju kvalitenu praksu, kako bi učenici mogli na licu mjesta da provjere u školi stečeno znanje, kao i da ih po završetka školovanja zaposle u svojim firmama.

I menadžer ASTEX Balija ocjenjuje da je za tekstilnu industriju svaki kadar deficitaran, “jer radnici svakodnevno odlaze u inostranstvo” i procenjuje da, trenutno, novopazarskim konfekcionarima nedostaje oko hiljadu radnika. Ova Asocijacija pokušava da problem riješi stipemdiranjem studenata na tekstilnim fakultetima u Beogradu i Zrenjaninu.

– Mi već tri godine stipendiramo 20 studenata. Nažalost,nemamo zainteresovanih srednjoškolaca za stipendiranje i kasnije upošljavanje u našim firmama. Ovo, očigledno, nisu atraktivna zanimanja za njih – naglašava Balija i dodaje da je prosječna zarada krojača i šivača 500 evra.

Novopazarski proizvođači džinsa priješli su put od proizvodnje “original falsifikata” svetskih marki, do sopstvenih brendova. Sada iz ovog grada na trište odlazi pedesetak domaćih robnih marki, a početkom devedesetih, u Novom Pazaru, bilo je registrovano više od 500 konfekcionara. Godine recesije su više nego prepolovile taj broj – procenjuje se da ih sada ima oko dve stotine. U klasteru ASTEX ih je 155, dok broj usposlenih premašuje 6.000. Inače, broj radno angažovanih zavisi od sezone. Kada se na tržište “izbacuju” novi modeli i kolekcije, onda se uposli veći broj radnika, poslodavci tvrde, po ugovoru o dijelu.

Iskorišćeno 30 odsto proizvodnih kapaciteta

O “krvnoj slici” novopazarskih tekstilaca najbolje svjedoče podaci. Svi proizvođači raspolažu najsavremenijim proizvodnim pogonima, u čiju su izgradnju uložili sopstvena sredstva, ali je samo 30 odsto kapaciteta iskorišćeno. Od ukupno 155 tekstilaca, okupljenih u klaster ASTEX, njih 11 ima standarde ISO9001. Najveći deo proizvodnje, odnosno oko 65 odsto, plasira se na tržištima Rusije, zemalja EU i regiona. Novopazarski proizvođači džinsa sav repromaterijal uvoze – najviše (70 odsto) iz Turske, a potom iz Grčke i Pakistana.

(Danas)


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

7 KOMENTARI

  1. Uslovi rada su ocajni ,mozemo nabrojat malo pozitivnih stvari u krojackim supama takozvanim radnjama ,u ponekim radnjama nezna se ni radno vreme a od radnika se trazi maximum za mizernu sumu centi od komada i ti ljudi sto rade u onfekciji sigurno planiraju da menjaju posao.

    0

    0
  2. Uslovi rada su ocajni ,mozemo nabrojat malo pozitivnih stvari u krojackim supama takozvanih radnjama ,u ponekim radnjama nezna se ni radno vreme a od radnika se trazi maximum za mizernu sumu centi od komada i ti ljudi sto rade u onfekciji sigurno plabiraju da menjaju posao.

    0

    0
  3. Ovom radniku kapa do poda ja sam otisao u nemacku prije 10 dana radi se brate krvavo ali se isplati a krojacki umire to vise niko nece da radi a gazde neznaju jos pravo stanje sta se radi po sivarama sefovi lazu gazde kako je sve ok jeste okk za sefove uvlacu se u guzicu gazdama

    0

    0
  4. Niti je problem u obrazovanju niti u nedostatku radnika!
    ASTEX mlati praznu slamu!
    90tih je običan radnik zaradjivao 1000 DM.
    Sada oko 200 – 300 eura i većina njih nije osigurana. Sa tim parama se jedva preživljava. Većina radnika stanuje privatno, rade i muž i žena, od plate mora da odvoje za stan…itd.
    Gazde se ponašaju kao robovlasnici ( čast izuzecima).
    Oni ne počinju posao ako se zarada ne duplira u odnosu na uloženo.
    Smanjite apetite gospodo ako želite radnike i uložite u njih umesto u dzipove i luksuz!
    Radnik je nezaštićen i oseća se nesigurno, dovoljno je da gazda ustane na levu nogu i – otkaz!
    Šta preostaje radniku?
    Naravno inostranstvo.
    U najgorem slučaju ovde ili u CG – bauštela, bar zarade nekih 500 e minimum.
    U poslednje vreme je aktuelna Nemačka, s obzirom da je po prvi put olakšano dobijanje radne dozvole i može se raditi legalno.
    Da li je dobro da ostanemo bez radnika, ne znam, ali je dobro da radnici bar mogu da odu što dalje od ovih naših feudalaca! Ni tamo ne sede, ali bar zarade!

    0

    0

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.