Evropski boj u Libiji

0
6

Libija – Pobunjenici –  tvrde da su povratili Bregu, grad na istoku Libije, ali su, istovremeno, pretrpeli udarac od za njih do sada nepoznatog „neprijatelja“ – savezničkih aviona.

Najmanje deset pobunjenika poginulo je kada im je konvoj bombardovao koalicioni avion na putu između Brege i Adždabije. Dopisnik Bi-Bi-Sija opisuje da su ustanici, koji su se vozili u pet transportera, prvo pucali u vazduh iz protivavionskog oružja – ne zna se da li su nešto proslavljali, ili su se, kako tvrde, među njih infiltrirali Gadafijevi vojnici, ali je iz vazduha ubrzo stiglo uništenje.

vlasti odbacile su kao „sulud“ predlog pobunjenika o primirju (koji je bio uslovljen odlaskom vojske iz gradova na zapadu zemlje), a koalicione vazdušne napade nazvale „zločinom protiv čovečnosti“.

– Ako ovo nije ludost, ne znam šta je – kazao je portparol libijske vlade Musa Ibrahim. – Nećemo napuštati naše gradove, mi smo vlast, ne oni.

U Misrati, jedinom uporištu ustanika na zapadu zemlje, u subotu su se, prema izveštajima stranih medija, nastavili napadi vojske lojalne Gadafiju. Bi-Bi-Si prenosi tvrdnje lekara iz opkoljenog grada da je meta napada glavna bolnica, kao i da je u ovom mjestu od sredine marta poginulo više od 140 ljudi.

NATO, koji sada upravlja akcijom u Libiji, saopćio je u subotu da istražuje izveštaje o pogibiji pobunjeničkih boraca. Upravo su od ovakvih, „neželjenih“ žrtava, od početka vazdušnih napada bežali njihovi planeri. Komentator agencije Rojters Pol Tejlor piše upravo o strahu zapadnih političara od „bombe koja pogađa bolnicu ili sirotište“ u ratu za koji kaže da ga „Barak Obama nije željeo, Dejvidu Kameronu nije bio potreban, s kojim Angela Merkel nije umjela da izađe na kraj, a Silvio Berluskoni ga se plašio“.

„Samo je Nikola Sarkozi gledao na narodnu pobunu u Libiji koja je počela 15. februara kao na priliku za političko i diplomatsko iskupljenje. Hoće li energično vođstvo francuskog predsjednika nad međunarodnom koalicijom biti dovoljno da popravi njegove izglede na izborima iduće godine, veoma je neizvesno“, piše u analizi Rojtersa.

U istom tekstu, vodeća svjetska agencija piše da je „put ka zapadnoj vojnoj intervenciji bio popločan međusobnim sumnjičenjem, strahovima od upadanja u novu kaljugu u nekoj muslimanskoj zemlji i sumnjama u vezi sa velikom nepoznanicom, libijskom opozicijom“.

Londonski „Gardijan“ prenosi analizu Majkla Bojla, stručnjaka iz oblasti političkih nauka sa La Sal univerziteta u Filadelfiji (SAD). Veoma kritičan prema američkoj poziciji u libijskom konfliktu, Bojl je sažima kroz krilaticu koju sve vrijeme ponavljaju portparoli, generali, admirali, sekretari i drugi zvaničnici iz Vašingtona: „SAD ne traže promjenu režima, ali Gadafi mora da ode“. Te kontradiktorne riječi ocenjuje „tipičnim za haotičnu strategiju intervencije u Libiji“.

– Velikodušno je nazvati takvu strategiju „haotičnom“ – piše ovaj američki stručnjak.

– U početku posvećena isključivo odbrambenim operacijama da bi se zaustavilo napredovanje libijske vojske u gradove poput Bengazija, Obamina administracija ubrzo je počela da sa pobunjenicima koordinira vazdušne napade da bi potisnuli Gadafijeve snage. To je pretvorilo SAD, Britaniju i Francusku u saborce u građanskom ratu, bez obzira koliko tvrde da su samo uključeni u „kinetičku vojnu akciju“ ili da koriste neki drugi orvelovski eufemizam, činjenice su jasne. Službenici CIA sada su u Libiji da koordiniraju napade s pobunjenicima…

Bojl piše da je „možda najviše obeshrabrujući aspekt operacije u Libiji to što dokazuje da je predsednika Baraka Obamu zavela moć Ovalnog kabineta“. On je, kako navodi, „izdao mnoga obećanja iz vremena kada je bio samo predsjednički kandidat: isti misleći čovjek koji je jednom govorio da SAD nikada ne treba da ulaz u rat bez odobrenja Kongresa nije tražio takvu dozvolu, i čekao je deset dana prije nego što se obratio Amerikancima da im opravda operaciju“.

„Isti predsjednik“, nastavlja ovaj autor, „koji se zarekao u svojoj strategiji nacionalne bezbednosti da će uzeti u obzir ograničenja naših ekonomskih resursa prilikom donošenja spoljnopolitičkih odluka, poveo nas je u rat koji košta stotine miliona dolara… Nesrećan rezultat je da predsjednik Barak Obama počinje da liči na svog prethodnika mnogo više nego što bi on sam, ili njegove pristalice, željeli da priznaju“.

S obzirom na to da je ovaj rat „rođen u Parizu“, komentator Rojtersa proriče, međutim, da će on posledice imati upravo po naš kontinent.

– Krajnje je vrijeme da Evropljani prestanu da prenose svoje sopstvene odgovornosti na Vašington – smatra Nik Vitni, saradnik Evropskog savjeta za spoljne odnose. – Ako Zapad omane u Libiji, biće to prije svega evropski poraz.

Izvor: Novosti.rs


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.