Esad Kundaković: ‘Izgubio sam sina u Siriji zato što ga nisam saslušao’

Novopazarac Esad Kundaković, otac Eldara Kundakovića koji je prije tri i po godine poginuo u borbama protiv snaga Bashara al-Assada u Siriji, danas puno vremena provodi sa mladim ljudima iz ovog grada i okoline, pokušavajući da ih “uputi na pravi put”.

Nastoji da tim mladim ljudima, opterećenim dilemama koje im nameće domaća i svjetska svakodnevnica, objasni da izlaz nije u nasilju.

Savjetuje ih da ne odlaze u rat, objašnjava da islam nema razumijevanje za ekstremizam, poziva islamsku zajednicu da to bolje objasni, te poziva roditelje da pažljivo slušaju svoju djecu i njihove probleme.

Sve zajedno u etnički mješovitoj sredini, kakav je Sandžak, Esad Kundaković apeluje na suživot, razumijevanje i prihvatanje različitosti.

“Ja sam Esad Kundaković koji poštuje mrava, neću ga zgaziti, izaći ću u susret svakome, pomoći ću svakome, ali nikome neću dati da ugrozi moj iman, veru i porodicu”, ovim riječima počinje razgovor za RSE.

Njegov Eldar, tada 27-godišnji mladić, poginuo je 14. maja 2013. godine, samo mesec i po dana nakon što je otišao iz Srbije, u borbama za zauzimanje jednog zatvora pod kontrolom sirijskih državnih snaga.

Sa njim je tada poginuo i Almir Salihović iz Rožaja, koji je za sobom ostavio petoro djece.

Eldar, svršeni novopazarski gimnazijalac i student psihologije, bio je odgajan u verskom duhu, a sebe je pronašao na putu duboke posvećenosti islamu.

Na umrlicama kojima su tada Novopazarci obavješteni o smrti svog sugrađanina pisalo je da je Eldar “poginuo na Alahovom putu u Siriji”.

Eldarova majka Nasija smatra da ovo “nije kraj i da su oni sa njim samo jedno izvesno vreme rastavljeni, te da će opet jednog dana biti zajedno”.

Sa Esadom razgovaramo u njegovoj krojačkoj radionici u Novom Pazaru, koju često posećuju mnogi mladići, Eldarovi prijatelji, ali i oni koji ga nisu poznavali, sa željom da čuju njegove stavove o mnogim verskim pitanjima.

Svakodnevica ovih mladića uglavnom je obojena nezaposlenošću i niskim standardom, ali, kako Esad kaže, velikim poštenjem i željom da se na životnom putu ne ogriješe.

Osim toga, Esad prisustvuje i različitim okupljanjima Novopazaraca na kojima mladima ukazuje na značaj obrazovanja koje je bitno da bi veru shvatili na pravi način.

“Stalno sam u kontaktu sa mladima, ne puštam ih dok mi neke stvari ne objasne, dok ne prelome, dok ne vidim da normalno mogu da hodaju po svijetu. Mi ne možemo da mijenjamo tokove historije, ali možemo da utičemo na nju. Čovjekova misija na Zemlji nije da samo on živi i da se skloni u svoju kuću, već da pogleda i one ljude na ulici koji nemaju kuću. Ako si zadovoljio svoje potrebe, moraš da vidiš šta drugi radi, da budeš pored njega da ne napravi nešto pogrešno”, priča Esad Kundaković.

Nije stvar u tome, navodi on, da nekoj osobi samo kažeš da to ne radi, već da je pripaziš – dok ne nauči da radi kako treba.

“Upravo to radim, prisutvujem raznim skupovima. Gde god se bar troje ljudi okupi – ja sam tu. Sve me interesuje. Prisustvujem raznim tribinama, skupovima, razmenama mišljenja i stavova. Bitno je da skinemo naočare koji su nam drugi stavili i da imamo strpljenja da saslušamo drugu stranu, pa onda donosimo zaključak. Alah nas je stvorio različite da bi mogli da razmenjujemo mišljenja”, priča nam Esad, koji ima još jednu ćerku i sina.

“Treba da sjedimo sa djecom, da ih razumemo” (na slici: Esad Kundaković u razgovoru sa mušterijom u krojačkoj radnji)
Eldarov otac svim roditeljima poručuje da se više druže sa decom, da ih prihvataju onakve kakve jesu, sa svim problemima i porocima.

“Izgubio sina zato što nisam imao vremena da ga saslušam. Za mene je bilo gubljenje vremena da sednem sa njim da vidim šta ga tišti, zbog čega pati, šta to suoseća sa ljudima u Siriji. Čovek mora da ima dosta strpljenja da radi sa tom omladinom, a većina nema. Ja volim tu decu, sa nekima koji su sada u Siriji sam u kontaktu, kao što sam bio u kontaktu i sa nekima koji su poginuli”, ističe.

Naš sagovornik navodi da je svu tu ljubav prebacio na ovu djecu.

“Učim ih da vole sve ljude, jer mi rastemo zajedno, u jednoj klupi sjedimo, jedemo isti hleb. Kako ću da odvojim moje prijatelje Miroljuba ili Moca od moje braće? Smatram da mediji treba da potenciraju pozitivne priče, mi moramo da promovišemo vrijednosti, da teramo omladinu da radi, da stvara, jer naša omladina zna da troši, a ne zna da zaradi”, riječi su Esada.

Braniti komšiju je obaveza

Smatra da omladina iz Sandžaka može da pomogne braći u Siriji tako što će protestima ukazati na njihove probleme, a ne da ide na ratište dok ljudi iz Sirije beže, a 70 odsto ljudi sa strane im brani ognjište.

“Mladima poručujem da koriste svaki momenat za korisne stvari, za rad, za ostvarivanje pozitivnih ciljeva, da pomažu jedni drugima. Neka uveče razmišljaju o tome šta će sutra korisno da urade. Molim Alaha da nijedan roditelj više ne doživi šta sam ja doživeo, nego da se raduje diplomi sina”, iskreno će Esad.

Navodi da se, uprkos gubitku sina, na veselja rado odaziva.

“Nedelju dana posle pogibije sina sam išao na veselje, jer se radujem uspesima drugih i ljudi to osećaju. Kada neko osjeća da se ti raduješ njegovom uspehu, onda se on sa tobom druži, a hteće da te sasluša i posluša kada ga nešto savjetuješ. Mi živimo za život. Muslimanima Alah naređuje da životom brane svoju veru i čast, ali i veru svakog brata i sestre, to nam je sveto. Ako je ugrožen komšija Zoran, komšijska obaveza je da odeš i da braniš njegova prava”, zaključuje Esad Kundaković.

Izvor: RSE