gradjansko procesno pravo – moja skripta konacno

 
ПАРНИЧНИ СУБЈЕКТИ И ПАРНИЧНЕ РАДЊЕ
1. Материја но процес о право*
Ове две области су у парници неодвојиво повезане. У читавом низу ситуација примена
процесноправних- надлежност
правила условљена је применом материјалноправних.
Да ли ствар спада у суда (постојање процесних претпоставки утврђује преко
– материјалне норме). приликом одлучивања о тужбеном захтеву – процесно
Нарочито се се однос изражава
градиво суд подводи под материјалну норму. повлаче и материјалноправне последице
Постоји низ процесноправних чињеница које
(подношење тужбе прекида застарелост потраживања, достављање тужбе – опомена држаоцу
Форма
ствари, преображајна пресуда – нов материјални однос…)
– игра већу улогу у процесном него у материјалном праву. Поднесци морају бити
уредни, достављање позива и поднесака мора бити обављено на строго прописан начин, суд је
обавеза да постави поједина питања…). У нашем данашњем поступку форма је сведена на
неопходну меру.
2. Процесне претпоставке*
Процесна тпоставка је чињеница од чијег постојања или неп остојања зависи заснивање,
ток и окончање поступка.
Процесне услов за допуштеност тужбе , а од материјалне чињенице за
основаност тужбеног захтева
претпоставке су
ПОДЕЛА (ВРСТЕ) ПРОЦЕСНИХ. ПРЕТПОСТАВКИ
Опште и посебне
Позитивне негативне
– опште за сваку парницу, посебнеза некеврсте спорова.
била – позитивне морају постојати, а негативне не смеју постојати да
По службеној дужности и по приговору – у зависности како суд пази на њих. Више је по
би тужба допуштена.
Које важе до одређеног тренутка и које важе после правоснажности – временска
службеној дужности. отклоњиве
Отклоњиве и неоткл њиве
релевантност претпоставке. – углавном су
, али је мањи број неотклоњив
(апсолутна ненадлежност суда, међународна недадлежност, постојање друге парнице,
пресуђена ствар, закључено судско поравнање, непотпуна тужба, нелегитимитет странке,
Опште процес претпоставке
неблаговременост тужбе… ) Парнична способност
– Које се тичу суда: –
Међународна –
1. надлежност суда
– Имунитет или – Способност за заступање
(постојање – Уредно пуномоћје
– непостојање) Право на вођење спора
– Надлежност суда (да ли је надлежан 3. Кој се тичу жбе
други суд или управни орган) – Уредност разумљивост и потпуност
Стварна, месна и функционална тужбе ,
– надлежност
– Непостојање уговора о надлежности – Које се тичу предм та спора
Саставсуда 4. Nе bis in idеm – непостојање друге
2. К је се тичу странака: –
– Постојање странке парнице
– Туживост права и постојање правног
Страначка способност интереса за тужбу
Недостатак више претпоставки – у том случају првенство има судска надлежност, а
Посебне процесне претпоставка
затим не постоји редослед, већ принцип најликвидније претпоставке.
– прописане су само за поједине врсте спорова.
3. рнични субјекти
Парнични субјекти су пре свега странка и суд. Поред њих субјекти су и: заступник,
умешач, јавни тужилац, сведоци и вештаци.
1. Субјекти чије радње утичу на заснивање, ток и окончање поступка су .
2. Субјекти који радње не предузимају због себе већ због примарних субјекатастранкасуи суд

3. Субјектизаступницикојиинеумешачипрадузимају. парничне радње су сведоци и вештаци.
4. Теорије о парници
Парница као однос – парница се састоји из радњи субјеката у коме учествују суд и

Реалисти ка дефиниција

луралистичка дефиниција – однос између странака је двостран и у сваком се појављује
странке, појединачно.
суд. По једном схватању парница је однос суда са сваком странком посебно, док по другом тај
тростран Према томе треба
однос постоји и између странака директно, а не само посредно преко суда .
прихватити да је тај однос . настаје достављањем
тужбе туженом
Процесноправни однос је независтан од материјалног односа и
Све делатности. које странке предузимају су за њих терет који преузимају због жеље да
постигну правну заштиту или да се одбране, а не нешто на шта их суд може принудити, ни по
Суд има од еђене дужности
својој иницијативи ни на предлуг друге стране.
које одговарају правима странака: да узме тужбу у поступак,
да парницу мериторно оконча у разумном року, да странкама пружи могућност да се изјасне о
тр нке имају дужн и
предлозима друге стране, да пресуди.
да ако активно учествују у парници то чине савесно и поштено.
Схватање парнице као односа трпи критике јер се сматра да није реч о процесноправном
односу па ни о односу између странака уопште, већ о јавном (државном) карактеру права (уставна
категоријаарница). као правни положај већ је изнад права. Између судије и странака не
судија није субјекат
заповест
Према овој теорији .
постоји однос него изгледа
( очекивања користи за странку), могућности (да створи пов љни исход у спору)или ослобођења
Парничне радње према томе нису схваћене као израз права странака већ у смислу од
неког процесног терета. однос који се развија радњама процесних субјеката
У савременој правној науци теорија односа и правног положај налазе синтезу, тако да је
парница као целина правни прелазећи из
арница као развој
једног правног стања у друго.
Парница је непр идно збивање и преображавање, а свака промена настаје новом
Спољашњи развој
радњом неког од три субјекта.
нутрашњи развој– кретање и развој парнице у времену.
– с обзиром на садржину парничних радњи (да ли је спор чињенични,
правни или неке друге природе). између странака уд јавља као носи лац
У парници постојисупротности
и свака од њих захтева од суда да
интереса државе постоје између странака док се с
одлучи у њену корист. Те
и потврде правног поретка.
5. Право на судску заштиту

Теорије јединства
уживост субјективног права. није никаква посебна правна категорија већ само
Ова теорија сматра да право на тужбу
Монистичко схватање – из материјалноправног овлашћења извиру два захтева – један
право на т
Критика
према примарном субјекту (странци) а други према држави ради заштите. Веза између ова два
права се огледа да заштита не може постојати без субјективног права. : одлука
производи дејство и кад не одговара материјалноправном односу, а изузетно може постојати и правна заштита кад нема материјалног односа (тужба да се такав однос утврди ).

Дуалистичко схватање (теорије двојства)

држави, јавноп – процесноправно овлашћење грађанина
према материјалноправног
Право на правну заштиту је овлашћења према другом субјекту.
и јасно се разликује од
Данас је ово широко распрострањено схватање. од тренутка
захтевања заштите
Право на правну заштиту је овлашћење које за странку настаје према суду
Те рија правнозаштитног. захтева – право на правну заштиту припада само оном
Критика
тужиоцу који испуњава материјалноправне и процесноправне претпоставке за пресуду у своју
корист. : ако је извесна повољна пресуда чему онда парница, а запоставља се чињеница
Теорија права на пресуду уопште – право на заштиту је право да се донесе пресуда билу
да постоји расправа.

Савремене теорије
у чију корист.
Право на правосуђе – јавноправно овлашћење
судска власт је успостављена као обавезна. Свака тужба обавезује
на поступање па и неоснована . То је сваког субјекта да тражи од суда
одлуку. Право за заштиту као људско право – свако има право на:
– правично јавно суђење
– у разумном времену
и
– непристрасног, независног суда
– установљен законом
од стране , .
који је
Право на суђење у разумном року (принцип ус тановљен од стране Европског суда за
људска права) означава заштиту свих страна у поступку од прекомерног одлагања поступка,
према формулисаним стандардима (понашање тужиоца, сложеност спора, понашање суда,
Уставне одредбе раву на правну заштиту
специфичне околности спора).
непристрасног Устав прихвата дуалистичко
– устав садржи неке гаранције из чл. 6.
схватањеи јавноправни карактер права на правну заштиту.
ЕКЉП, али не и право на и случајног судију. Наш
6.
П јам и норме парничног поступка
норме Норме парничног посупка имају прину ноправну природу (ius cоg ns)- императивне
. Диспозитивне норме су изузетак.
Странке не могу споразумно уговорити да ће се на њихов однос примењивати неке друге
процесне норме.
Савремени процесни закони ипак овлашћују суд да изабере један од више начина
меродавно право lex fori
поступања. Ту постоји привидна сличност са диспозитивним нормама.
Правило је да је за домаћи суд . Суд Србије примењује само
процесно право Србије. немају ретроактивно дејство већ тренутно
Временско важење норми долази у питање само код ретроактивне примене и то код
стечених права. Ипак нису окончане , јер се
нови закони .
Фикције и презумпције
примењују на ситуације које спречило
Фикције – у процесним нормама има много више фикција него у
одуговлачење парнице. Презумпције сматра као доказано.
материјалним. служе да се неактивност странака замени њима, како би се
Тумачење норми парничног пос упка – rgum ntum
c ntr riо постоје код доказивања када се нешто формално тумачење
врши се применом аналогије,
везано , на начин да се открије смисао материјалноправних норми. Строго
за текст треба избегавати и само изузетно примењивати.
С У Д Општи поступак је правило у парници, а посебни поступци су изузетак.

7. штина правосудне функције*
Судска власт је једна грана државне власти. :
Декларатив а делат ост
Постоје три теорије о садржини судске
– суд је орган који само утврђује – декларише повреду. Донетом
пресудом се не ствара никакво ново правило.
– пресудом се стварају и формулишу правила понашања. Суд је дужанКонститутивнадапопуњаваделатностправнепразнине.
– основна делатност је да примени општу правну нормуДекларативноиутврди-креативнадаједошло доелатностповреде права, а кад то учини уколико не пронађе то правило у закону мора га тумачењем допунити, што може утицати на будуће случајеве.

– логичка операција суда, супсумација – подвођење чињеница под правну нормуСудски(горњисилогизамидоњи став)

8. Појам, врсте и степени суда* коме је поверено вршење судске власти у
Суд је специјализовани државни орган
законом- прописаном поступку.
– Државни орган
– Специјализован,
– Независтан,
Стални (трајни) орган у коме влада хијерархија.

Врсте:
1. Судови опште надлежности судови

Посебни (спец јализовани) : основни, виши иапелациони судови.
2. суд
Највиши суд је Врховни касациони : привредни, управни и прекршајнисудови.
3. .
Судови се оснивају и укидају Законом, и законом им се одређује подручје. Може имати
Седиште суда
судску јединицу изван подручја.
Подручје суда – место у коме се налази зграда суда . функцију.
– територија на којој суд врши своју
Однос између судова се огледа у томе да је виши суд надлежан да испитује правилност
Организациони облици рада ван суђења
одлуке нижег суда. ВКС – надзор. ,:
Судско одељење – кривично и грађанско а могу се основати и за радне, породичне
спорове, ванпарнично, извршно и тд. Судским одељењем руководи председник одељења
Седницу свих судија
кога поставља председник суда. У одељењу се разматра рад одељења, правна питања,
побољшање рада и стручности итд. сазива председник суда и на њој се
Судска правосудна управа судска правос дна управа
одлучује о питањима од важности за цео суд и спорна питања између одељења.
служе припреми – Србији су делатности ван суђења које
и организацији рада суда и суђења. Судска управа се врши у одређеном

Правна помоћ између судова .
суду а правосудна у свимсудовима у
Међусобна правна помоћ судова се састоји у предузимању радње од стране једног суда у
поступку пред другим судом.
Правна помоћ се предузима само по молби другог суда, а разлог је целисходност а некада и
неопходност, пре свега код извођења доказа. Замољени суд није овлашћен да цени целисходност
Међународна правна помоћ постоји ако је таква дужност предвиђена међународним
радњи већ само да их изведе.
уговором. Иако не постоји међународни уговор суд ће поступити по молби страног суда ако
судови те државе нама фактички пружају правну помоћ. Судови у том случају поступају по
правилима нашег парничног поступка.
9. Судије*
Избор, положај, разрешење и одговорност судија уређени су Уставом, Уставним законом и
Законом о судијама (2008).
– Модели избора судија у свету:
– Избор од стране парламента,
– Избор непосредно од стране грађана,
– Избор од специјализованог тела (правосудни савет)
Постављање судија од стране извршне власти (Владе, шефа државе).
Код нас постоји специјализовано тело – Високи саве судства, које је настало поводом препорука Комитета министара Савета Европе за земље источне, средње и југоисточне европе. Оваква тела нису опште прихваћена у свету. Замишљена су као равнотежа између извршне и судске власти у источним и југоисточним земљама нако пада берлинског зида.

Избор и ступање на дужност судија
први пут бирају на 3 године
Код нас је положај судија Уставом из2006 године погоршан. Тај Устав не садржи разлоге .
равни факултет
за престанак судијске функције, већ се то уређује Законом. Судије се опште посебне
п авосудни исп радног ку тва
За судију може бити изабрано лице кој је завршило и и положило
. Што се тиче потребно је испунити услове.
стручност су домаће
Посебни услови се прописују у зависности од степена суда. Општи услови
метње за избор
држављанство, , оспособљеност, достојност итд.
судије су неспојивост функције са другим положајима и занимањима.
Судије први пут бира Народна скупштина РС. Високи савет судства оглашава избор судија,
прибавља податке, мишљења о стручности, оспособљености и достојности. Након 3 године судије
Високи савет судства
на сталну функцију бира Високи савет судства.
је Уставни институт – независтан и самосталан орган који
обезбеђује и гарантује независтност и самосталност судија и судова. Има 11 чланова: 3 по
положају (председник ВКС, министар правде и председник надлежног одбора Народне
скупштине), 6 судија и 2 истакнута правника са 15 година искуства у струци. ВСС предлаже
Ступање на дужност
скупштини једног или више кандидата за једно судијско место.
– приликом ступања на дужност судија полаже заклетву пред
Положај судије – принципи
председником Народне скупштине.
Независ ост забрану основ ња ванредних, п ивремених преких судова
– финансијска (плата) и интерна независност (право на слободу схватања).
Овај принцип подразумева и распоређивање , и
забрану утицаја јавности на суд. Самосудска власт може да врши предмета
Непристрасност – судија се руководи властитом проценом чињеница и сопственим
судијама.
Сталност
тумачењем права.
Непреместивост
– судије се од стране ВСС бирају на сталну функцију.
– судије се не могу преместити у други суд и место без његове
сагласности. У случају упућивања (без сагласности) рад у другом суду траје привремено –
до годину дана.

Одговорност судије
ужива Кр вична одговорност – судија одговара за кривично дело, али као државни функционер
имунитет.
удаљен до укидања притвора, окончања поступка за разрешење или окончања
Судија не може бити приведен без одобрења ВСС. Ако буде покренут поступак
ривичног поступка.
судија ће бити одговорност – за штету коју судија проузрокује одговара Република Срб ја ,
Деликтнарегрес
Дисциплинска одговорност
која има право на . јавном опоменом, умањењем плате до 50 %,
забраном напредовања, – одговара за несавесно вршење судијске функције или
недостојно понашање. Може бити кажњен
Престанак судијске функци
од стране дисциплинске комисије ВСС. .
навршењем радног века
разрешењем
Судска функција редовно престаје из следећих разлога:
– Пре тога може престати
– Осуђен за кривично дело,
– Нестручног вршења дужности,
– Губитка радне способности,
Тешког дисциплинског прекршаја.
Разлоге за разрешење утврђује ВСС, а дисциплинску повреду дисциплински органи. Право
жалбе Уставном суду.
Судска функција може престати и на лични захтев ВСС.
10. дије поротн ци *
Судије поротници су правни лаици који учествују у суђењу и доношењу одлуке.
Код нас је избор судија поротника нерегулисан и неконтролисан, што умањује њихову
позицију. држављанин РС достојан
мање од 70 година , који је те функције и
има За судију поротника може бити именован
.

за малолетнике 5 година
именује ВСС
Посебнисудије поротници – из редова учитеља, наставника, васпитача… .
Судије поротнике на предлог министарства правде на период од
Престанак функције разрешењем, укидањем суда, истеком мандата
Поротници полажу заклетву. – . Судија поротник
може бити суспен ован
.
За свој рад судије поротници имају право на накнаду.
11. Стручно судско особље
Број судског особља одређује председник суда актом о систематизацији. Оквирна мерила
Судијски помоћници:
утврђује Министар правде.
Судијски сарадник
Виши судијски сарадн к
– може бити лице које има положен правосудни испит,
саветник – положен правосудни испит и 2 године радног искуства.
Судијски – лице које испуњава услове за судију вишег суда (само у судовима
Републичког ранга).
помоћници проучавају предмете које му додели судија и припрема их за суђења.
Судијски приправник
Може им се поверити обављање и других послова.
– лице које је завршило правни факултет и испуњава услове за рад
Пр правник волонтер
у државним органима. Приправници се примају у радни однос на 3 године, а ако „положи са
одликом“ у радни однос на неодређено време. – без радног односа ради
стицања радног искуства за полагање правосудног испита. . Разлози изузећа важе и за
12. узеће судија* спречавање пристрасног суђења судију
поротника и за вештака
Изузеће има за сврху
Разлози за искључење. (обавезно се искључује):
Ако је странка, заступник или пуномоћник странке,
Акционар или власник више од 3 % акција ,
Сродник по крви или побочној линији до 4 степена,
Старатељ, усвојитељ, усвојеник…,
Између судије и странке тече друга парница,
Разлози за изузеће (по оцени суда):
Поступао у стечајном поступку…
Пријатељство или непријатељство,
Поступак зузећа:
Сродство у даљем степену.
Судија који сазна за разлоге пр кида сваки рад и обавештава пр дседника суда
суд укида све радње
. О томе
морајупоновити
се пази по службеној дужности у току целог поступка. Акозахтев буде усвојен
које је преузо судија и оне се .
ОДНОС ПАРНИЧНОГ ПРЕМА ДРУГИМ ПОСТУПЦИМА
13. Парнични и крив чни поступак
Границе парничноги кривичног поступка су јасно одређене самим њиховим предуместом.
адхезиони поступак
У неким случајевима у кривичном поступку се одлучује и о грађанским правима,
парничног суда – . Таква правоснажна кривична пресуда има исто дејство као
Парнични поступак
и парнична. по уп к– заштита субјективних права, по тужби. Довољна формална истина.
Кривични – заштита правног поретка, по службеној дужности. Потребна
потпуна материјална истина.
суд није везан грађанском пресудом о постојању кривичног дела кад је од њега
зависила одлука у парници, иначе грађанска пресуда важи за кривични суд.
– најчешће када је реч о накнади штете из кривичног дела, разликује се да ли јеИзкривичномистогдогађајапресудом лице оглашено кривим или ослобођено.

кривим таква пресуда обавезује парнични суд. Ослобађајућа пресуда не везујеУколикопарничнијеоглашенсуд.

Претходно питање кривични суд правоснажно одлучио то везује
сам одлучити
парнични суд. може о томе – ако се постојање кривичног дела поставља као претходно питање,
парнични суд , али ако је
14.
анрични и управни поступак пр вне природе предмета.
Управним
јавноправна овлашћења
Питање разграничења се своди на одређивање има , а уколико су
се сматрају односи где једна страна
субјекти равноправни онда је реч о грађанском односу.
ЗПП одређује да о спору неће одлучивати суд ако је посебним законом прописана
надлежност другог органа. решење којим се оглашава ненадлежним
Сукоб надлежности Уставни суд .
Уколико утврди да није надлежан суд доноси везан одлуком органа управе
парнични
између суда и управе решава . , а ЗУП такву
ЗПП посредно прописује да је суда .
Границе српског парничног поступка
одредбу несадржи у погледу пресуда парничног
Територијално начело
Међународна надлежност
– границе деловања државних органа – државне границе.
– суд је надлежан за спор са елементом иностраности ако је то
осим ако није била прописа а
изричито предвиђено законом или међународним уговором. Српски суд ће признати
искључива надлежност домаћег суда .
страну судску пресуду иако је био надлежан и он,
Лица изузета од српског правосуђа – дипломатски имунитет. Овај имунитет се не
односи на спорове у вези са непокретностима на домаћој територији. Постоји спор да ли
имунитет уживају само лица или и држава.
НАДЛЕЖНОСТ И САСТАВ СУДОВА
15. Појам и врсте надлежности*
Надлежност – круг посло једног суда и обавеза поступања правној ствари.
Сас ав суда
Надлежност врсте суда расподела послова између судова различитих врста
– број и својства лица која суде. (принцип зборностисуђења). (између
Стварна надлежн т –
између различитих првостепених судо а
судова опште надлежности и привредног суда).
исте врсте – расподела послова
, на основу критеријума (вредност спора, природа предмета , својство
Функционална надлежност исте врсте – различитог степ на
субјекта). – веза – делокруг рада судова .
Месна надлежност
предмет). између подручја суда и неког елемента спора (субјекат,
– Атракција (привлачење) надлежно и надлежност суда пред
ојим већ тече п ступак потпуна н потпуна
– – када је прописана – само месна).
З ржавање надлежности( – стварна и месна и
– ако је суд надлежан у време подношења остаје надлежан и
по службеној дужности осим а месну
кад се промене околности. (пророгација)
Суд пази на надлежност .
ка у току целог поступка,
Надлежност је процесна претпост , а стварна и функционална не могу.
Месна надлежност се може уговорити .
Сукоб надлежности
– уколико се јави сукоб надлежности, суд не доноси никаво решење
већ уступа предмет непосредно вишем суду који решава сукоб, уколико је реч о су довима исте
Позитиван сукоб
врсте, а уколико су судови различите врсте сукоб решава ВКС.
– када два суда присвајају надлежност. Када суд сазна да о истој ствари
тече друга парница, одбацује тужбу.
16. Стварна надлежност*
Основни суд – у грађанским споровима, као првостепени, одлучује ако за одређене
спорове није надлежан други суд, и води ванпарничне и извршне поступке ако није надлежан
други суд (стамбени, радни односи, итд.)
– у првом степену одлучује према вредности спора (преко 100.000 евра, о оспоравањуВишиочинстасуд и материнства , о ауторским правима, проналаци, модели, узорци, штракл. Објављивање информације, матична евиденција и сл.

В шижалбиапелац они судови деле другостепену надлежност. Апелациони је надлежан да
одлучује по ако није виши. (виши је надлежан за спорове мале вредности, против решења, и
Привредни
у извршним и ванпарничним поступцима).
субјеката – суде спорове између привредних субјеката, интелектуална права
привредних ваздухоплови одлука арбитража , статусни спорови правних лица, страна
, поводом
улагања, бродови и , упис у судски регистар итд.
рховни кас циони суд
Привредни апелациони суд одлучује у другом степену.
– ванредни правни лекови, учестала спорна питања,
ревизија, и ванредно преиспитивање правоснажне пресуде
уједначавање тумачења и примене права. .
Ванредни правни лекови:
17. едност предмета спора*
Вредност спора – вредно т субјективног права за које се тражи заштита (главни захтев).
Вредностпр дмета спора је важна за
Поред главног постоји и споредни захтев који не улази у вредност спора.
– Стварну надлежност, :
–
– Састав суда,
– Право на ревизију,
– Да ли је спор мале вредности,
Примена одредби о платном налогу.
По тужби за новчани износ вредност спора је тај износ. Када предмет спора није новац
до 5 година
онда тужилац у тужби наводи вредност спора. Ако има више захтева – збир свих захтева. .
Ако се спор односи на будућа давања – збир свих будућих давања али највише
18. есна надлежност*
уређена ЗПП,
Месна надлежност је може уговорити
за разлику од стварне и функционалне.
Општа месна надлежност , а може је одредити и виши суд.
Меснанадлежностсе
– пребивалиште туженог. Држава, локална самоуправа –
Посебне месне надлежности
седиште скупштине, правно лице – место уписа у АПР.
– Искључива надлежност :
a. Forum rei sitae брод

Ваздухоплов и – за непокретности.
b. Војна јединица – место уписа у регистар
c. Спор поводом извршног или стечајног п сту ка
– команда војне јединице – привредни суд где се стечај спроводи
– Изабрана надлеж ост
d.
– када се тужиоцу преписти да изабере суд (брачни спор,
– очинство и материнство, законско издржавање, накнада штете, гаранција произвођача,
Помоћна надлежно т
радни однос, трговинско право, меница и чек, сметање поседа…)
– да се омогући једна тужба за више лица и да се омогући вођење
спора пред домаћим судом (брачни спорови, имовински односи брачних другова, очинство
Реторзиона надлежност
и материнство, законско издржавање и када нема опште месне надлежности у Србији)
Сп – ако је у страној држави допуштена надлежност против српских
азумна месна надлеж ост пророгациона клаузула
држављана, одређује се надлежност српског суда против држављана те земље.
Одређивање надлежности – у писменој форми. Прећутна
виш г су а
пророгација постоји ако странка не истакне приговор ненадлежности – прихвата.
– Делегација одређивање :
– Ординација
– одређивањесуда судском одлуком уместо оног одређеног законом,
– Концентрација када се на основу закона не може утврдити,
– ВКС врши
– одређује се законом за одређене групе правних ствари.
Састав суда
Саст в првостепеног суда – у првом степену суди су ја поједнац, уколико законом није
Састав друг степ ног суда увек у в ћу.
прописано да суди веће. Сметање поседа увек суди судија појединац .
троје судија
Врховни касациони суд – другостепени суд суди .
– суди у већу од је да суди веће – апсолутно
повреда парничног поступка.
битна Ако је у неком предмету судио судија појединац а требало

19. Други учесници у поступку пред судом

Јавно т жил штво
Главна функција ЈТ – гоњење учинилаца кривичних дела.
– У парничном поступку ЈТ:
– У поступцима поништаја брака из тзв. јавноправних разлога,
– Као умешач код постојања јавног интереса,
Улагање ванредног правног лека – захтев запреиспитивањеправоснажнепресуде.
ОрганЈавно правобранкојипредузималаштправнео радње ради остваривања права и
, њених органа, о других који се финснсирају из буџета. интереса Републике
Србије Јавни правобранилац – наведених органа. Сви поднесци, позиви,
одлуке се достављају директно ЈПзаконскинеорганузаступниккојизаступа.

Чл. 193. ЗПП – пре подношења тужбе покушај мирног решавања спора.
рган ст ратељства
Поред заступања, ЈП дајеи консултативна мишљењаорганимакојезаступа.
– Орган старатељства у парничном поступку се појављује код:
– Заштите права детета,
– Вршење и лишење родитељског права,
Давања стручног мишљења у спору између родитеља и деце,
Орган старатељства је учесник у поступку а не вештак.
20.
Адвокатура
Адвокатура самостална и нез висна служба пружања равне помоћи.
Функције
Њен положајјеодређен Законом о адвокатури (2011) као слободна професија.
правни савети, саствљање тужби, жалби, поднесака, заступање…
: заштита интереса странке и правног по ретка, а првенствено служба стручне
Услови за бављење адвокатуром: )
правне помоћи странкама (
Професионални услови – диплома правног факултета, правосудни и адвокатски испит.
Лични услови
достојност цењује слободно адв катска комора
Радни услови – држављанство РС, општа здравствена и потпуна пословна способност,
).
достојност за бављење адвокатуром (
Сметње – обезбеђен радни простор (канцеларија)
– радни однос, самостална делатност, осуђиван (недостојност), три године од
Права и дужности адвоката
претходног одбијања уписа.
на отказивањеПр: слободно одлучује да ли ће прихватити пружање помоћи, право на заменика, право
– Дужности:
пуномоћја, право на награду и трошкове, право на информисање.
– Стварно и ефективно бављење адвокатуром и чување достојанства професије,
– Чување адвокатске тајне
Обавеза стручног усавршавања и подучавања,
– Пружање равне помоћи (временски неограничено, чува све што је поверено)
– – не може да одбије ако га суд постави. Заступање се заснива
Обавеза одбијања пр вне помоћи
добијањем пуномоћја у писменом облику или на записнику.
– ако је заступао супротну страну, ако је поступао у
истој правној ствари као судија или у другом државном органу, ако су интереси странке
Обавеза предаје списа странци
– супротни његовим интересима.
тс приправници
Адвокатски приправници немају положен адвокатски испит. Закључују уговор са
адвокатом који има најмање 3 године адвокатске праксе. Сметње за адвоката постоје и за
приправника. Приправник је дужан да ради по упутствима адвоката. Уписује се у именик. АдвокатскаДисциплинскакомораодговорностимадисциплински орган. Казне – новчана казна, брисање из именика.

Привремени престанак бављења адвокатуром
– Због стручног усавршавања,
–
– Услед болести ,
– Због избора за народног посланика или одборника,
одређује привеменог заменика.
Код избора на јавну функцију у Републици, локалној самоуправи итд.
Прест нак бављења адвокатуром
Код привременог престанка
– У случају смрти – даном смрти,
–
– На лични захтев – даном брисања из именика ,
– Заснивањем радног односа ван адвокатуре,
– Небављење адвокатуром непрекиднодуже од 6 месеци,
– Незакључивање уговора о осигурању од професионалне одговорности ,
Забраном рада или престанком својства адвоката.
Претече адвоката су били логографи у старој Грчкој (Демостен). Први адвокати у 12. Веку
Начела адвокатуре:
у Француској.
– Аутономност – независни од државе,
–
– Слободна адвокатура – доступно сваком ко испуњава услове,
Професионалност – само обучени и специјализовани стручњаци.

НАЧЕЛА ГПП

Организациона начела*
21. ОвоНачелоначелозаконитостиозачаваобавезу суда да суди само по признатим изворима права: устав,

закон и други општи акти, потрвђени међународни уговори и општеприхваћена правила

међународног пр ва. заправну норму
везаност с
Начело законитости важи и за материјално и за процесно право.
Суштина је када . Због тога је дужан да познаје прописе.
Одступање
То је основни принцип у савременом праву који важи за све органе па и за суд.
– изузетно жалбу и ревизију
је суд овлашћен да пресуди по правичности.
Начело нез висности суда и судије .
22. Непоштовање овог начела је разлог за незави но од других органа
Забрана утицаја .
Пошто је дужан да поступа по закону, судсвоје одлуке доноси
Гар нције независности
других органа на рад суда.
Одступање – подела власти, независност судије (судија не може бити
одговоран за мишљење дато у одлуци), забрана утицаја других органа на суд…
преоптерећености. – од случајног одабира предмета може се одступити само због
људских права – уставна жалба и
поступакпред ЕСЉП.
Повреда независности суда и судије је повреда
23. Начело јавности
Обавеза суда да своју делатност учини доступном јавности увид у списе
, и правосваког да има увид у
Одступања н ци налне безбедности и јавног реда и морала .
судску делатност. Доступност путем медија. Право лица које има правни интерес на
– само због апсолутно битна повреда парничног. поступка .
24. Начело рав оправн сти
Неоправдано искључена јавност –
Право свакогна једнако вршење материјалних права и једнаку заштиту судовима.
Доступност правосуђа без
Пред Уставом и Законом су сви једнаки. Уставом се јемчи једнака заштитапред .
пуномоћника – странка која је парнично способна има право да сама,
Ра ноправан третм контрадикторности
, предузима све радње пред судом. (обостраног саслушања).
Одступања – преко начела
равноправности кривично дело
Повреда – само када су странке у суштински неједнаком положају.
је .
25. Право на правни лек
Двостепеност – овај принцип омогућава сваком да уложи правно средство проти
Одступ нема одступања
првостепене одлуке. Устав гарантује двостепеност што треба схватити као минимум.
– у Србији одлажеизвршење
однеправа на жалбу. Али жалба у споровима до 300
Ускраћивање апсолутно битна повреда поступка
евара за физичка лица/1000 евра за правна лица – . .
права на жалбу –
Функционална начела*
26. Начела диспозиције и официјелности ствар воље
Покретањепоступка
Без тужбе нема парничног поступка.
и његово одржавање је подношењем тужбе суду
Отпочињање носиоца права. . Тако покренут
суд везан тужбеним захтевом
Ток – парнични поступак се покреће
принцип официјелности (судско крет ње парнице),
поступак није непроменљив, али је .
– у домаћем праву преовладава
Оконча
за разлику од страначког кретања парнице где странке имају претежан утицај.
– – поступак се окончава судском одлуком али постоје изузеци:
– Повлачење тужбе,
– Судско поравнање,
– Признање и
одрицање од тужбеног захтева , радње располагања .
Одступања
Радњекојимасеспор окончава на тај начин су
– опште одступање: – суд неће дозволити располагање ако је у супротности са прин удним
– Посебнаодступања
прописима, јавним поретком и моралом.
А. Отпочињање – у адхезионом поступку, када не зависи од воље странке (код престанка
Ток
брака се мора одлучити и о родитељском праву).
Б. Окончање
– преовладава судско кретање парнице у односу на раније законско кретање.
В. – суд неће уважити располагања странака супротна са принудним прописима,
јавним поретко и моралом. битна повреда парничног поступка.
27. Расправно и истражно начело
Повреда начела диспосиције је
доказе. Расправно начело – процесни терет странака да пред суд изнесу чињенице и предложе
Чињенице суд не прикупља по службеној дужности већ их добија од странака. Суд
Странке редовно изосе пред суд чињенице суд није
изводи само оне доказе које странке једна другој оспоравају.
увек везан тим чињен цама доказима и доказе које њима иду у прилог. Али
сазнањаОдступања. истражно , тако да он, изузетно, може да употреби свој извор
када то јав интерес налаже. у брачним и
патернитетским споровима
– начело (по службеној дужности) се примењује:
засновати на чињеницама о којима Ипак суд не може своју одлуку
апсолутно битна повреда парничног поступка
странкама ниједата могућност дасеизјасне. –
28. Повреда код утврђивања чињеница – разлог за жалбу
Начело контрадикторности (обостраног саслушања странака)
погрешено и непотпуно утврђено чињенично стање је .
бавеза уда да свакој странци омогући да се изјасни о радњама противн а .
процесна равноправност
Парницасе без овог начела данасне може замислити. Суд мора пружити прилику.
– Одговор на тужбу странака путем:
Овим начелом се остварује
– на , шта има да каже поводом тврдњи отивника
– не може засно ати своју длуку ,
Питања расправи
– Суд начињеници о није пружена могућност да се изјасни,
Достављања правног лека противној страни.
Број одступања је веома битна повреда парничног поступка.
мали и само због онемогућавања одуговлачења поступка.
29. Начело окончања поступка у разумном року (процесна економија)
Повреда начела контрадикторности је
Скуп обавеза суда да о захеву странке одлучи у разумном року.
Понаш ње странке
Ово начело није ближе дефинисано али је постоји богата пракса ЕСЉП а односи се на:
Сложен ст спора – странка не сме тражити одлагање или пропуштање радњи без
оправданог разлога–, спорови са већим бројем захтева, спорови који би могли да утичу на
Понашање суда
друге спорове, са сложеним чињеничним и правним питањима, са нејасним основом.
Специфичне околности
– ако се кашњења могу приписати држави или суду,
цесна економија – нарочиту хитност захтевају: старатељство над децом,
са што мање издатака губитака
поверавање деце, радни спорови, физичке повреде… .
Употреба не сме бити наштету законитости правилности
– тежња да се спор реши
повреда људског права ужба ЕСЉП и .
овог принципа

Начело поучавања неуке стр нке – т .
30. Повреда овог начела је
Код нас парнично способна странка може лично да води парницу
оцесних права,
само у погледу п,без пуномоћника .
Тада постоји дужност суда да поучи странку, али а не у
погледу материјалних права. и на друга лица у поступку која нема адвоката
врати поднесак ради исправке
Ова дужност судасеодноси , несамонастранке.
Суд је дужан ускрати сведочење .
да може да самостранци
релативно битна повреда парничног поступка
Суд је дужан даупозори сведока , или одговори на питање.
Начело непосредности и посредности .
31. Повреда овог начела је
Непосредност исти суд извео доказе, прикупио чињенице и донео одлуку
Ова начела треба увек посматрати у пару. наставак се по. могућству
непоср дност је нач ло . Ако се рочиште одлаже,
У нашем праву – ако је
Одступања
обавља пред истим саставом већа. само прочита записник
– суд се овлашћује да не
понавља у целости поступак пред другим већем (да
пресуду укида апсолутно битне
не саслушава поново сведоке и изводи увиђај) већ да о томе због .
поступка.
повредеЗбог повреде начела непосредности виши суд
32. Начело савесног коришћења процесним правима
Међутим, из истих чињеница другостепени суд можеизвести другачији закључак.
Странка која злоуп требљава своја права – чини неправду другој страни. Нелојално
да спречи злоупотребу процесних овлашћења
парничење је апсолутно недопуштено, посебно према суду.
Облици н оштеног парничења:
Суду сеналаже .
– Процесне преваре без правог разлога
– Покретањепарнице ,
– одуговлачења
Радње поступка (предлагање нових доказа иако су они непотребни)
суднема овл шћења
Дужост је сваке странке да говори истину, не би смела да прећути неповољну чињеницу.
Код нас одбацити као недопуштену
да одбаци жалбу која је очигледно неоснована. због
не може мериторно да одлучи.
Када је поднета тужба ради привидног спора суд ће је
непостојања правног интереса, а Закон прописује 10-150.000
динара новчане казне за злоупотребу процесног права. Злоупотребом права се може
релативно битна повреда парничног поступка
проузроковати штета која се мора надокнадити.
Начело усмености и п смености .
33. Повреда овог начела је
Писмене
Парничне радње могу бити писмене и усмене.
– поднесци. Усмени поступак (расправа) не искључује поднеске.
Усменост има претежну улогу на основу усмене контрадикторне
Усменост има предности због концентрације поступка управљање од стране суда.
расправе. . Одлука се доноси
ЗПП је у великом мери форсирао писменост: тужба, одговор на тужбу, предлог за повраћај у
Усменост у првостепеном поступку
пређашње стање итд – писмени поднесци. свега , док је
поступак углавном писмен
другостепени своју примену налази пре
усмености – главна расправа писменост – жалба
, али не искључује ни усменост.
Начело релативно битна, повреда поступка.
и други правни лекови.
Непоштовање начела –

СТРАНКЕ
34. Пој м странке
заштита. физичко или правно лице тражи против кога се тражи равна
тужилац и тужени п
Странка је које или
двостраначкој конструкцији
Странке у парничном поступку су – .
Парнични поступак је заснован на , с тим да се на једној
Конфузија
гашења парнице наступа када сестранке сјединеи тада
страни може наћи више лица (супарничарство).
Парнична странка је процесноправни појам не материјиланоправни
долази до . Умешач није странка. атако означени. , јер тужилац и

тужени постају на основу чињенице да су у тужби
стечај, поништај брака од стране
То се најбоље види у
трећег лица, привремени старалац заоставштине итд
поступцима где тужилац не истиче право према туженом (
имају једнака права ) где не постоји материјалноправни однос .
Тужилац и тужени Т рет доказивања пада на ту иоца То се
у поступку, иако у стварности немају.
ублажава поучавањем неуке странке. . ане ставио у
ЗПП 2011 је чланом 193. пореметио овај принцип када је државне орг
повољнији положај обавезним предлогом за мирно решавање спора (60 дана дилаторног рока,
мора да постоји. Непостојећи субјект не може бити
обавезна медијација, дискриминација странака).
странкаДау парници (НН лице).
би неко имао својство странке
Престанак својс ва странке:
-Ако је тужилац престао да постоји – пре него што је подено тужбу, парница се не може
-Ако је тужени пр стао да постоји – пре него што је достављена тужба
ни покренути нити водити. , суд такву
тужбу одбацује.
– Ако тужилац или тужени престану да постоје – након заснивања парнице
Неки сматрају дасепоступак обуставља по сили закона. долази до
пр кида поступка .бити тачно одређене, не одредиве.
Обе странке морају :

35. Страначка сукцесија промене ст анке
– Универзалном сукцесијом
У току парничког поступка може доћи до
– Сингуларном сукцесијом (материјалну сукцесију прати процесна)
– Вољом странака (материјалну не прати обавезно процесна)
Процесна сукцесија (промена парничних странака):
Преиначење тужбе,
Ступање трећег лица уместо странке,
Ступање умешача уместо странке,
Ступање именованог претходника уместо странке,
Преузимање поступка од наследника.
има парницу стању у којем се налази приликом промене

спорно право пренесе у току парнице нема законске сукцесије
Новастранка између – . , а спор се
Уколико се току
Питање отуђења спорног права у п рнице – више различитих мишљења
може завршити међу странкама који је и почела .
(наставити спор са истим захтевом и истим странкама, забрана отуђења спорног права, фикција
ЗПП – ако странка отуђи своје право у току парнице пресуда има
заступања странке којој је отуђено право, спор завршити међу истим странкама али дејство и
дејство и према стицаоцу, паиако је савестан.(најлошије решење).
према стицаоцу итд.)
Својства странке*
36. Страначка способност
Свако лице које може бити носилац материјалних права и обавеза има страначку
способност.
Апстрактна
Страначкаспособност почива на материјалноправномсубјиктивитету.
Конкретна: – свако физичко или правно лице,
– закона (ЈТ, орган старатељства, привредна друштва у оснивању, стечајна маса,
оставштина)
– наз основу судске пресуде (може се признати неком облику удруживања које нема та
својства по закону). само у текућој парници
на основу Ово признањестраначке способности делује
.
материјалноправномСтраначка субјективитетуспособност.је процесноправни појам који само почива на

37. Парнична способност
Уколико недостајестраначка способностсуд се не може упустити у поступак.
То је својство странке да пуноважно, својом вољом предузима радње у поступку,
па нична способност процесноправни појам
непосредно или преко заступника. који се ослања на
Као и страначка и није
Парнична спос бност физичких лица
материјално право. Ко нема страначку не може иматини парничну способност.
Лице или има или нема парничну способност.
делимична. – као пословна способност да може бити
Парнично способна је она
Парнична способност физичких лица огра иченом и и делимич ом посл ном
странка која је потпуно пословно способна.
бношћу – односа
проистеклих
и та лица имају потпуну парничну способност само у оним споровима
материјалнопраног у коме су пословно способни. У осталим
прав лица
споровима немају парничну способност.
Парнична способност – стиче се моментом регистрације кад и пословна.
општа проце на претпоставка
За парничну странихдржављана меродавно је право тедржаве о способности.
способност је , на коју суд пази у току поступка.
апсолутно битнаповреда поступка.
Парнично неспособној странци суд мора да постави заступника, ако нема законског.
Непостојање уредног законског заступања је
Свако физичко лице које поступак се прекида се да има парничну
је пословно способно претпоставља
Постулациона способност
по сили закона.
способност. Уколико је у току поступка изгуби
Способност да странка заступникама,беззаступника пре узима све правне радње у поступку.
Поред тога, иако има странка може да сама предузима радње уколико има
постулациону способност.
38. Стварна и процесна легитимација странке*

Проц сна легитимација правном интересу странке да води поступак.
Активна
Није дефинисана законом. Састоји се у
– – да буде тужиоц, да води парницу против одређеног туженог ако:
– Има право да уопште води судски поступак ,
– Тврди да је тужени угрозио његово право и
Пасивна
Вођењеспора није пренето на неко треће лице.
– – да се спор води против тачно одређеног туженог ако:
одбацивање тужбе као недопуштене
Су испуњени услови за активну легитимацију тужиоца и спор није пренет на треће лице.

Стварна легитимација .
Недостатак процесне легитимације–
Лице је стварно легитимисано ако је учесник материјалноправног односа из кога је
настала парница. материјалноправне природе а не процесноправне.
Стварна легитимација је
– Популарна тужба одвојене :
Процесна и стварна легитимација се увек не поклапају и могу бити
– Јавни тужилац – свако може бити тужилац,
– Заштита ауторских и сродних права преко специјализоване установе,
– непостојањебрака у јавном интересу,
– Стечај – преко стечајног управника,
– Заоставштина – кад су наследници непознати – заступник заоставштине.
ЗАСТУПАЊЕ СТРАНКЕ
39. Законски заступник*
То је лице које на основу акона или одлуке надлежног (управног) орг на овлашћено и
дужно- парни неспособне странке предузима парничне радње.
да у име и за рачун парнично
–
Законски заступник је физичко лице
Има обавезу да заступа неспособну странку

З ступање малол тника – по закону родитељи или усв јиоци заступају малолетну децу
ступање пунолетних стараоц
заједно. Ако родитељско право врши само један родитељ, он је законски заступник.
– законски заступник је пунолетног лица.
посебно овлашћење подношење повлачење тужбе,
Законски заступник предузима парничне радње без посебног овлашћења, осим за
признање или одрицање од тужбеног захтева, кључење поравнања и сл.
најзначајније радње за које мора имати : поднесци
Странка нема овлашћење да предузима правне радње,
даимаовлашћење.
па се , позиви и остало
Привремени заступник
достављају заступнику. Затупник мора да врши дужност савесно и
– Суд ће поставити привременог заступника:
– Ако нема законског заступника,
– Постоји супротност интереса код законског заступника и странке,
– Обе странке имају истог законског заступника,
– Непознато боравиште туженог а нема пуноможника,
Тужени и заступник се налазе у иностранству и није могуће достављање.
За привременог заступника се може поставити само адвокат. Оглас се истиче на огласној
табли суда, службеном гласнику и интернет страници суда.
40. Заступн к правног лица*
У парници важе одредбе о заступању Закона о привредним друштвима, као и статута.
– Закон о привредним друштвима познаје 4 врсте заступника:
– Законски заступник,
– Статутарни заступник,
– Заступник по запослењу и
Прокуриста.
Заступник ПД не мора бити физичко лице. Постоји и претпостављено заступање када ПД
Ортачко друштво АД
континуирано прихвата да га неколице затупа.
посебно овлашћење за најважније радње
заступа сваки ортак, а затупа по закону генерални директор.
јавноправобранилаштво .
И законски заступник мора да има .
Републику Србију заступа Поред
41. Пуномоћник*
Пуномоћн к је адвокат који у име и за рачун странке предузима парничне радње.
адвоката правно лице може заступати и запослени са положеним правосудним испитом.
мора бити адвокат ванредних правних лекова
Странка може парницу водити сама. Али ЗПП/2011 прописује да ако ангажује
пуномоћника он од стране адвоката , он неће бити
. Код улагања
из иностранства мора имати пуномоћника
допуштен ако није изјављен . за примање писмана који не мора
Странка
Опште номоћје не овлашћује за вођење парнице
бити адвокат. , па се мора дати посебнофизичко. лице
вољно пуномоћник је , а
Радње пуномоћника се сматрају радњама странака,
Пуномоћ ик може бити:
заступање је (не на основу закона).
– Са завршеним правним факултетом,
–
У поступку по ванредним правним лек вима мора бити адвокат (ревизија).
Адвокат и приправник уписан у именик адвокатске коморе.
ЗПП/2011 има проблематичне одредбе о пуномоћнику. Оне отежавају право странке на
приступ суду и право на једнаку заштиту. По ранијим прописим странку је могла засту пати свако
процесно способно лице. Закон о адвокатури/2011 – адвокат слободно прихвата пружање помоћи.

Пуномоћје се за нива једностраном изј вом воље заступане странке. Између

уговор о налогу

Обим п оћја .
пуномоћника и странке постоји однос који представља
Опште
Посебна пуномоћја:
пуномоћје.
-Парнично пуномоћје – најчешћи облик. Даје се за конкретну парницу и оно овлашћује по
– Ужа посебна пуномоћја
правилу за све радње у поступку. Исто важи и за адвоката и за запослено лице.
– ограничена на један стадијум парнице или на одређену радњу.
Пуномоћје се може пренетићја. Супститут одговара за штету према странци, а први пуномоћникреношењезаизборпуном.Адвоката може замењивати приправник ако је странка то изричито рекла.

Радње пуномоћника се сматрају радњама странке. У случају неслагања пуномоћника и странке, меродавно је оно што је изјавила странка. Странка може опозвати признање које је дао
Процесни значај пуномоћја
пуномоћник на рочишту.
Суд у току целог поступка пази на уредност пуномоћја по службеној дужности, а
Falsus procurator, negotiorum procurator
пуномоћник је приликом прве радње дужан да поднесе пуномоћје.
Пуномоћник са неуред м пуномоћјем је Falsus procurator. ратификовати
Суд му ускраћује заступање.
Све радње које је такав заступник предузео се укидају. Пуномоћје се може али
Negotiorum procurator
само за све радње, не делимично.
је лице које предлаже да му суд дозволи заступање иако нема
Negotiorum procurator-ом.
пуномоћје, али се према околностима очекује да ће бити ратификовано. С обзиром да ЗПП/2011
утврђује да то мора бити адвокат, готово је немогућа ситуација са

Правоснажниместанакпуномоћја ,
илиокончањем,пар ице

пуномоћника или престанком бављења адвокатуром, смрћу странке,
Опозивањем отказом
Смрћу
Губитком парничне способности странке,
Странка може имати више пуномоћника и сви су овлашћени да заступају. Један
Уже пуно оћје престаје стек предвиђеног врнеопозивихменаили предузимањ м радње.
пуномоћник не може противљењем да отклони дејство радњи које је предузео други пуномоћник.

СУПАРНИЧАРСТВО
42. Пој м за нивање супарничарства
Супарничарство постоји када се на тужилачкој или туженичкој стра нађе више лица.
факултативно – закон само изузетно
Супарничарство је по правилу прописује да мора
заснива подношењем тужбе где је обухваћено више лица
постојати супарничарство. То значи да суд неће одбацити тужбу ако нису поднели сви заједно.
после заснивања парнице вољом странака . Поред тога
Супарничарсво се
догађаја – или услед неког ванпроцесног
може се засновати
. супарничари морају да испуњавају опште услове (способности).
Сви
Од супарничарства треба разликовати спајање парница, које је могуће само под законом
одређеним условима. .
43. Врсте супарничарства
допуштено само ако је одређено З коном
Материјално и формално
Супарничарство је
Просто (обично)и јединствено
– у зависности од постојања материјалноправног односа,
Активно, пасивно и обострано – да ли је обавеза суда да одлучи једнако према свима,
Изворно и накнадно – на тужилачко, туженичкој или на обе стране,
Безусловно супсидијерно
– када језасновано,
Зако ски случ јеви супарничарства
– да ли постоји илине постоји неки услов
позвати заједничког пуномоћника
– посебно прописани случајеви.
Суд може супарничаре да именују . Пресуда делује на
Материјално супарничарство
сваког супарничара према противној странци. из истог м тер јалноправног односа.
Материјалноправна заједница
Постоји када њиховаправа проистичу
1. Из истог чињеночног снова – сусвојина, заједничка својина, санаследници итд.
2. процењује се на основу тврдње тужиоца у тужби
– заједнички уговор, заједнички деликт, догађај и сл.
Постојање супарничарства стварно надлежан за све а месно бар за једног.
. Да би
постојало супарничарство потребно је да је суд

Ф рмално супарн ч рст о из битно истврсног њеничног и правн г основа .

Постоји када њихова права происичуисте врсте супарничарство
суд и стварно и месно надлежан за сваки захтев. може постојати само
ако је Ту је реч о захтевима или обавезама . Ово
росто супарничарство
арничне радње сваки од супарничара може самостално нез ви но да предузима
Постоји када рокови истучу п себно.
други а се сматрају доказане.
. Ако један оспорава чињенице а други не, суд изводи доказе само према њему, а
Код овог супарничарства и Суд
према томе, може изрећи и делимичну пресуду, само према неким супарничарима, а она се може
Јединствено упарничарство
побијати само у делу који се односи на једног супарничара.
Постоји када се спор може једино решити једнако према свим супарничарима . Ово није
чест случај и њих одређује закон, или природа правног односа (оспоравање тестамента важи за
нужност подједнаког пресуђењапрема свима
све, поништај уговора по тужби трећег важи и за остале итд). морају учествовати.
Битно за ово супарничарство је законом
лица, иначе неће постојати стварна легитимација
одређенаДа би вођење парнице било допуштено у супарничарству
нужном супарничарству по службеној дуж ости.
О и суд ће одбити захтев као неоснован.
фикцију јединст ени супарничари се сматрају као је на ст анка
– води серачуна .
Неповољне дње
Закон је прописао
– ако неки од супарничара предузима неповољне радње (признаје
тужбени захтев и супарничаресл.)другисе противе, таква радња нема правно дејство. Делатне радње једних
Активно и пасивно, Изворно и накнадно и законско супарничарство.
важе за све друге , као и рокови.
Суп рничар тво о тужби трећег лица (главно мешање) заснива
пар ицу.
нову покретањем новог поступка из већ засноване парнице.
Када треће лице приступа тужбеном захтеву, оносе не меша у туђу парницу него Захтев
То се сматра
Супарничарство главног дужника и јемца
умешача не мора бити исте врсте као у текућој парници. да
поверилац прво позове главног дужника даиспуни обавезу
Да би настало ово супарничарство, треба да се уговор о јемству томе не противи и
С парничарство са евентуално туженим (супсидиј рно. супарничарст о) да
усмери према другом.
да се Тужбени захтев може гласити тако да уколико се захтев не усвоји према једном туженом,
избегне ризик погр шне тварне легитимације
Тужбом се мора одредити редослед тужених. Овим тужилац жели
је за оба суд месно надлежан. и друге парнице. Супарничарство је могуће само ако
процесна
рет оставка да је према првом супарничару тужбени захтев авоснажно одбијен. Овде
Да би се засновало супсидијарно супарничарство мора да постоји
постоји одложни услов. Када се према првом донесе одбијајућа пресуда, мора се застати са
Супарничарство послодавца и запосленог
поступком до правоснажности те одлуке.
супарничарством осигуравача ивласника возила.
То је просто супарничарство, али није евентуално, већ су они солидани дужници. Исти је
случај и са
ИНТЕРВЕНЦИЈА (МЕШАЊЕ) У ПАРНИЦИ
44. Учешће умешача* .
Умешач придружује једној од стран ка
помагање странке контролисање начина вођења спора
Циљ је (интевенијент) је треће лице које се у спору
успех- и – заинтересованост за
Добровољно мешање
у спору. – по сопственој иницијативи,
– Принудно мешање
Обич о мешање – на позив суда или једнеод парничнихстранака.
равни интерес придружити једној од странака
Лице које има правног интереса за успех једне од странака .
може се у парници .
Битан услов је постојање

У нашем праву умешач није странка, а у англосаксонском праву стиче то својство. У
француском праву се прави разлика између главног и споредног мешања, тако да главни умешач
има својство странке а споредни не.помоћникекономскинтрол странке. Једино правни интерес може
Умешач је у нашем праву – и до
ступити авоснажног окончања парнице
бити разлог за мешање, а није довољан само , морални и сл. .
Треће лице може као умешач све
мора приконити једној страни естврстан , већ се
Умешач не можебити некокоје већ странка у парници, и не можебити н
. Својсво умешача се признаје посебном одлуком суда на коју има
не може предузимати диспозитив радње
право жалбе само уколико се одбије захтев за мешање. . Радње
Умешач нема својство странке и
које он предузима не везују суд ни странке. Он је само помагач и његова жалба нема суспензивно
да ут че на садржину пресуде не може да оспорава чињенично
дејство. На крају и пресуда не гласи на умешача. , али он
стање Улога умешача је
интервенцијски ефекат само на однос између помогнуте странке и
нити правне квалификације.
умешача.
Пресуда има
Супарничарска интервенција дејство као да их је
едузела омогнута странка. има поло ај странке.
не може предузимати
Уколико умешач има супарничарски однос, његове радње имају
диспозитивне радње Он Ипак, он
са помогнутом странком чини једну странку
(повући тужбу, одрећи се тужбеног захтева и сл. ) акосестранка томе
45. Обавештење о пар ици .
противи. Супарничарски умешач
То је радња којом странка ставља до знања трећем лицу да постоји парница
за учешће тог лица као умешача. , најчешће
у случају када постоје претпоставке Обавештење је могуће све до
Суд обавештава РЈП ,
завршетка парнице. Уколико се пропусти да се обавести – не престају права трећег лица.
ка
п етходн односнодругог овлашћеног за заступање јавног интереса.
Држаоц именује оног у чије име ствар држи
позваније да се од тужбе брани .
ствари у својинском поступкуима право да
ако он недође, тужени се не ослобађа
Именовање се чини зато јер је именовано лице .
46. Интервенција јавног тужиоца .
Суд ће позвати именованог на рочиште, али
ЗЈТ предвиђа учешће ЈТ у парничном поступку али увек као парничне странке а не као
суд позвати ЈТ умешач у јавном
умешача (поништај уговора, развод брака и сл.). Разлози за мешање нису наведени. Остаје да се
интересу. када је потребно његово мешање у парницу. Он је
закључи да ће
47. Интервенција органа старатељства
Њега суд позива на сва рочишта и доставља му све поднеске.
Најчешће се орган старатељства јавља као странка по дужностиовлашћујепоступку (мишљење
о правима детета и сл.). У случајевима када га Породични закон несвојство умешача у интересу
на подизање тужбе –
детета
али одређује да суделује у парници, орган старатељства има
.
ПАРНИЧНЕ РАДЊЕ
48. рничне радње странака* предузето редовно у оквиру поступка, које је
понашање странке
процесним правом
уређеноПарнична радња је
. – (активно или пасивно),
– заснована на правно релевантној вољи,
– Вољна радња – не матријалним.

– ДеловањеУређенапроцеснимстранкекојеправомнијерегулисан процесним првом нема карактер парничне радње.

Разлике између парничне и материјалноправне радње:-Понашање–дастранкејепропуштањемпредузетарадња,

Парнична радња Изјава воље
– –

– –

– –
– –
– –
Недостаци мане воље
способно ти странке. , нескладу са законом у погледу –
облика, садржи ипарничних радњи могу бити:
ко вертовати поновити
санирати
Радњасанедостатком семоже након чега ће је суд сматрати за правилну.
Такође, радња се може на тај начин што ће се .
49.
Врсте парничних радњи
1. Вољне невољне – по правилу су вољне, што значи да је странка хтела саму радњу.
парнична у заблуди, под претњом или преваром јесте
Ако је поднесак потписан од стране другог и поднет без знања странке – није
радња, . –
парнична радња. Радња предузете
2. Изричите и конклудентне
са маном воље
3. Посредне и непосредне – правило је изричите.
o процесни)
Предлози (стварни и – посреднерадњесу правило:
o Тврдње (чињеничне и правне)
o Означавање доказног средства (повлачење тужбе, одрицање од жалбе тд .)
4. Опозиве и неопозиве – опозиве (може је касније лишити дејства), неопозиве (не може
Нападне и одбрамбене
5. је касније лишити дејства).
6. Писмене усмене не двостране
7. Једностране
и дв– писмене (поднесак), усмене на рочишту су резултат
сагласности странака само ако је законом предвиђено
обеју – редовно су једностране, а
(уговор о пророгацији,
споразум да у другом степену суди веће, уговор о надлежности арбитраже, судско
поравнање).

50. Облик парничних радњи

Поднесци
писмени облик
То јеОдређујући парничне радње странке.
1. Припремни – њиме се ставља неки процесни предлог (тужба, одговор на тужбу, жалба)
2. Остали – њиме се наводе чињенице које треба изнети на припремном рочишту,
3. разумљив, потпун и благовремен
– саопштења о адреси, саопштење о опозиву пуномоћја итд.
има адвоката – поступак се не враћа на исп авку
Поднесак мора бити (15 дана пре рочишта).
Ако странка увреду
и допуну, а ако нема вратиће

Језик у поступку – новчана казна.
се ради исправке и допуне као неукој странци. Ако поднесаксадржи неку
језик и ћирилично писмо
У Србији је у службеној употреби српски првос епеног да .
Од овог принципа се одступа на подручју случају где у живи становништво
националне мањине (15 % према последњем попису). У том јепоред српског језика и
Другостепени поступак право употребе свог
ћириличног писма у службеној употреби и језик и писмо те национлне мањине.
језика поднесцима. је на српском језику али странке имају
употреби споразуму странака
суду у Када учествују станке чији језици нису исти – на језику , ако је у том
и језик мањине. Ако се не споразумеју – одређујподнесцисуд. жалбе, тужбе се могу
Ако у суду није у употреби језик мањине – , молбе,
подносити на језику мањине, а отправци им се преводе и достављају.
51. В еме парничних радњи
чишта свака радња предузима према суду.
Правило је да се
Рочиште је време намењено усменим радњама странака и суда. Оно се одређује у
обавезна факултативна
сваком поједином случају, означавањем дана и тренутка. (када суд сматра) рочишта.
Постоје (главна расправа) и

оквир
Временски оквир је обавезан права на суђење у разумном року .
дисциплинскипрекршај судије
и поставља се због расп вљања .
Временски оквир је прелиминарни план усмен
Непоштовање временског оквира представља на п ипр.
Он се утврђује Решењем о одређивању временског оквира мном рочишту на
. План
предлог стра ака
је прилиминаран и провизоран тако да може бити промењен. Суд утврђује временски оквир
које позива да их дају. Ако странке не дају предлог, може их казнити, или сам
Место одрж вања рочишта
решити временски оквир. Против овог Решења није допуштена жалба.
– је по правилу зграда суда. Суд благовремено позива све
странке и остала лица да присуствују рочишту. Изузетно, рочиште се може одложити .

Рокови
Рок је временски период одређен за предузимање парничне радње странке, а

изузетно и суда (за доношење пресуде након закључења гл. расправе и за писмену израду пресуде).

Врсте рокова
Преклузивни
Инструктивни
– истеком странка губи право да предузме парничну радњу,
Перемпторни – чешће за радње суда .
Дилаторни – радњу треба предузети док рок тече,
Апсолутни – радњасеможе предузети тек по истекурока
Релативни – конкретно одређени дан
Субјективни
– наступањем одређеног догађаја
Објективни – од времена када странка сазна
Законски – од настанка догађаја
Судски – одређени законом, не може се продужити.
ачунање рокова
– кадасуд одреди рок, може га суд и продужити.

Временске јединице – да , месеци и године.
празници
Рок почиње да тече прво наредног дана и истиче истеком последњег дана.
У рок се рачунају и и суботе и недеље, али ако рок падне у нерадни дан, помера
Од жавање рокова
се на први наредни радни дан.
Странка је одржала рок ако је предузела радњу пре његовог истека. Ако је поднесак упућен
електронском поштом, време подношења је време потврде пријема.
52. ропуштање парничних радњи*
Парнична радња је пропуштенаако није предузета у време за које је везана.
Последице пропуштања по сили з кона
Усмена радња је пропуштена и странка није дошла на рочиште ауредно је позвана.
Преклузија настају :
Презумпција да је предузета друга радња
– немогућност предузимања радње по протеку рока.
есуда због пропуштања друге – ако не исправи поднесак сматра се да га је
повукла. те ке последице
Правило о преклузији се примењује изузетно случају.изостанканка. Странка која је
пропустила припремно рочиште повлачи доношење пресуде због , а тужени је не може
побијати због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.
Из станак само једне странке не задржава даљи ток п ступка .
Ако са главне расправе изостану и тужилац и тужени, тужба се сматра повученом.
Ако једна странка нијеприсутна трпи последице немогућности да одговори на тврдње
Неспорном чињеницом се сматраи она чињеница која нијеоспорена.
друге, што је иначе обавеза.
53. Враћање у пређашње стање* како би се странци
Закон предвиђа враћање у пређашње стање (restitutio in integrum)
само на предлог преклудиране странке
омогућило да предузме радње које је пропустила. и то:
имало за последицу преклузију
Повраћај се може дозволити ,
разлог оправдан
Ако је пропуштање ,
Ако је
Ако је предлог поднет благовремено (8 дана од престанка разлога за пропуштање, а
Постпак по предлогу
најкасније 60 дана од пропуштања)
– решава суд пред којим је радња пропуштена. Прдлог се подноси
писмено, а неблаговремен и недозвољен предлог се одбацује. Ако се повраћај дозволи није
допуштена жалба. парница се вр ћа оно
коме била пре ропуштања. укинуће
тање уПравоснажношћу Решења о дозволи повраћаја у пређашње стање,
Суд ће поводом тога заказати ново рочиште, а
се све радње којесу донетеповодом пропуштања. Трошкове сноси предлагач.
ПАРНИЧНЕ РАДЊЕ СУДА*

54. дске одлуке* којом се
последица пар чна радња суда ауторитативно изриче да је настала

правна Судска одлука је к нститутивна
декларативнеприроде
Р е из одређених претпоставки. , али може бити и .
Најчешће је судска одлука акт
решења – се решава о свим питањима која нису предмет спора. Надлежост за доношење
Пресудаје подељена између председника и већа (веће кад је законом предвиђено).
доноси веће
Пресуду – њоме се усваја или одбија тужбени захтев .
по одржаној главној расправи. И пресуда и реше ње се доносе након
Непостој ћа пресуда – је пресуда која нема сва обележја пресуде (не потиче од суда и сл).
гласања после већања. се
Непостојећом пресудом спор не решава , тако да странке могу тражити наставак спора .
Пресуда без дејства
Непостојећа је нпр. пресуда у којој је једна странка измишљено лице.
– постоји као државни акт којим се спор решава. Она ће остати на
снази ако не буде нападнута . О овоме суд пази по службеној дужности. Пример – пресуда о разводу
брака након смрти брачног друга. Странка може тражити доношење декларативне пресуде да је
пресуда без дејства.
До ЗПП/2011 ова два појма нису била позната нашем процесном праву.
55. Управљање парницом* – радње које се односе на временски развој поступка
1. Формално управљање
Материјално управљање
(заказивање, одлагање рочишта, позивање итд.)
Концентрација процеснеграђе
2. :
питања
Ограничења на одређена – спајање више парница у једну
Припремање главне расправе – доношење међупресуде и делимичне пресуде
Доказивање – испитивање процесних претпоставки, припремно
рочиште, увиђаји, вештачења решењем није
– суд утиче на странке да у првостепеном поступку изнесу све доказе.
дозвољено правожалбе поступком се најчешће спроводе . На ова решења
Радње управљања
, а иста се може побијати жалбом против пресуде.
56. остављање* упозна са садржином
пр изводи
спроведе на начин у складу са законом .
Достављањеима засврху да селицекомеседоставља
и када се др сат није упозано са садржином. , достављање
ејст Кад се достављање оваквог
достављањаЗПП/2011 увео као новине – достављање електронским путем. Код
мора се обезбедити доказ да је достављање извршено штампаном потврдом о
стављ ње адвокатима – новина је достављање у суду – поштански преградак
достављању. , који се
прибијањем на врата
отвара на захтев адвоката а по одлуци председника суда. стана или пословне просторије.
Начин, време и место
Достављање се сматра извршеним
Достављање се увек врши преко суда, а изузетно директно између странака, али и тада
лица запослених у суду државних органа
морају доставити суду заједно са доказом о достављању. и организација
регистрованих за достављање и електронскимпутем
Достављање се врши преко , других .
Време достављања . Достављање се врши
Место достављања – радним даном, дању од 07-22.
– стан, радно место или зграда суда.
Предаја другом лицу Такво лице не може
Може се изврштити неком од одраслих чланова домаћ нства .
Лично достављање
пуноважно одбити пријем. Такође се може доставити и другом лицу које ради са адресатом.
Одлуке ротив јих је допуштена посебна жалба морају се лично доставити, или
законском заступнику. Ако се не затекне оставља се 30 дана даподигне у суду и истиче на огласној
Д стављање адвокату
табли након чега се сматра да је достављање извршено.
Може се извршити осим њему и лицу које ради у његовој канцеларији, као и у преградак.
Достављање заступнику
Када странка има више адвоката довољно је да се достави једном од њих.
Д стављање државним о ганима
Ако странка има заступника, њему се врши и достављање.
Врши се достављањем у просторији која је намењена за то – писарници.
Достављање у иностранству
Војним лицима, полицији и сл. достављање се врши њиховој команди.
Врши се дипломатским путем, ако међународним уговором није другачије предвиђено.
Странка је дужна да пријави сваку промену адресе одмах суду. Ако не пријави, дост ављање
Одбијање пријема
се сматра извршеним након 8 дана од прибијања на стару адресу.
– ако неоправдано одбије пријем, оставља се у просторијама или на
Прибијањем на врата стана или пословне просторије достављање се сматра
столу, и тиме се сматра да је достављање извршено.
извршеним.
57. Записници *
к је удска констатација предузетим радњама на рочишту.
Записник сесачињава израдом писаног текста на основу диктата судије, а може и на
основу тонског или оптичког снимања. Тонски запис се у року од 8 дана мора преточити у писани.
записник о главној расправи
О мање важним радњама саставља се службена белешка.
– У се нарочито уноси:
– Да ли је расправа јавна или је јавност искључена,
– Садржина изјава странака, њихове предлоге, доказе итд.
ништа да се бр ше, д даје или мења
Исказисведока, вештака итд, .
У записнику не сме доказ о садржини
Д казна снага редоследу радњи
На основу записника се остварује увид у ток и садржај поступка. на рочишту. Раније је
– записник је
записник о већању и гласању
био необорив доказ, а сада има исту снагу као свака јавнаисправа.
Посебан значај има . Он се ставља у посебан омот и може га
отворити само виши суд када решава о правном леку.
ПОСТУПАК ПРЕД ПРВОСТЕПЕНИМ СУДОМ
58. ба – општа разматрања
Тужба је једнострана парничнапотребнадња тужиоца којом започиње парнични поступак.
покреће парнични поступак
За подношење тужбе није сагласност противника.
Тужбом сезаштита угроженог рава ,
Тражи се двоструко усмерена ,
Тужба је – према суду и према туженику. Преиначење, противтужба
или стављање прејудицијелног захтева се сматра новом тужбом.
Реч тужба – означава тужбени захтев и тужбу као поднесактужилац. мора да има правни
инт ресПравни. интерес – да би подизање тужбе било оправдано
Он постоји кад год је неко право неподмирено тако да се једино интервенцијом суда
кондемнаторне тужбе
може поправити. правни интерес се претпоставља.
Код преображајне тужбе
Код правни интерес већ постоји због саме правне промене.

одбацити тужбу посебан интерес самог тужиоца.
недопуштену
Под правним интересом треба разумети Уколико њега
нема председник већа ће на припремном рочишту, као .

Врсте тужби*
59. Тужба за чинидбу (кондемнаторна тужба)
Кондемнаторна тужба – постоји када тужилац тражи да суд туженог осуди да испуни
неку чинидбу.
Чинидба позитивна релатив их апсолутних права
негативна .
Њоме се може тражити заштита како тако и
може бити (чињење) и изврш ње
принудно (трпљење, уздржавање). Ако
Осуђујућа (ко демнаторна) пресуда .
тужени не испуни чинидбу тужилац може тражити њено
Доспелост чинидбе – је најчешћа врста пресуде. То је заповест државе
Ако није доспела захтев је
да туженик нешто учини, и он је потчињен принудној сили државе.
преурањен. – је битан услов за осуђујућу пресуду.
Будуће чинидбе – законског издржавања и ко
предаје ствари дате у закуп пре престанка закупног односа.
могуће је да чинидба није доспела код: да
Извршност пресуде рок)
(парициони
испуни чинидбу – наступа протеком рока до када је тужени требао добровољно
. Он почиње да тече наредног дана од достављања пресуде, и
најчешће износи 15 или 8 дана. под претњом пр нудног извршења .
противчинидба
У изреку пресуде се обично уноси –
60. Тужба за утврђење (деклар тивна тужба)*
Некада је тужиоца услов за дозволуизвршења.
Декларативна тужба – постоји када се од суда тражи утв ђење јед ог правног односа.
Овом тужбом суд треба да утврди само да постоји неко право, правни однос или повреда
декларативна тужба за утврђењеповреде права личности.
права личности , истинитост или неистинитост неке исправе.
Новина у ЗПП/2011 је само садашњег права
Декларативном тужбом се може тражити утврђење постојање , а не
и неког права које треба да настане у будућности. само чињенице
предвиђене законом или другим прописом.
ЗПП/2011 је прописао да се декларативном тужбом могу утврђивати
Тако је отпала ранија пракса да се утврђује нпр. име,
утврђивања правног односа мора бити конкретан
датум рођења лица (због уништених матичних књига услед ратова). и
Ако се тражи или права –
материјалноправни. није подобна за извршење .
На постојање правн интереса суд пази по службеној дужности
Деклараторнапресуда , али с обзиром да је
могуће
Инцидентни захтев за утврђење
ЗПП/2011 прописао када је поднети деклараторну тужбу треба поћи од тога да он постоји.
захтева за утврђење постојања правног односа
до постављања – у току парнице по кондемнаторној тужби, може доћи
од кога овај први зависи. Овај
61. Преображајна (конститутивна) тужба*
инцидентни захтев има природу посебнох тужбеног захтева.
реображајно пр во носиоца да једностраном изјавом оствари
промену умате јалнопра номодносу.
овлашћује свог
Постоје три врсте таквих права: стављено до знања,
пристане напромену
Којесеостварујесамо када другој странибуде ,
Када друга страна треба да
ЗПП позн ову врсту тужбе
Када није довољна само воља правног субјекта овлашћеног на промену.
преображајна нијеподобна за извршење
Врсте преображаја али је пракса и наука одавно познају као посебну врсту.
.
На тужба
1. Модификација
Престанак постојећег правног односа
– повећање износа издржавања, повећање ренте и сл.
2. Настанак нов правног односа – развод брака, поништај уговора,
3. тужбом – утврђивање очинства, материнства и сл.
Када се овом фикција да је посао закључен
налаже закључење неког правног посла, он се не може принудно
извршити ако то тужена страна ипак одбије, али се ствара правоснажношћуПресудакојомпресудесеусваја. преображај може деловати и за будућност и повратним дејством.

62. Садржина тужбе*
Општи елементи – назив суда, имена и презимена странака, пребивалишта, означење
Специфични елементи
заступника, потпис тужиоца.
елементи
Факултативни – тужбени захтев , чињенице, докази, вредност спора.
Тужбени захтев – правни основ тужбе и тужбенипредлог.
тужиочеву тврдњу да суд треба да
на основу чињеница наведених у тужби
пресудиНије законом дефинисан, али га треба схватити као .
мора да буде одређен
о правној последици .
Тужбени захтев
Одређеност
– Карактеристике тужбеног захтева:
– Процесноправни карактер
– субјективна и објективна,
– Субјективност – то је тужиочева тврдња,
– Везаност суда захтевом
– представља тужиочеве претензије,
Чињенични наводи – суд не сме прекорачити тужбени захтев,
Они пр дстављају основ тужбеног захтева. Суд је дужан да закаже рочиште и када су
чињенице такве да је тужбени захтев очигледно неоснован. Излагање чињеница на суду мора да
Факултативна садринатужбе
буде потпуно, а у тужби је довољно да буду и сажето изнете.
Поред општих и специфичних делова тужба може да садржи и неке споредне захтеве, као
нпр. за ослобађање плаћања трошкова, за доношење привремене мере итд.
Тужбени предлог
Посебно су значајна следећа два факултативна елемента:
– њиме тужилац формулише изреку првостепене пресуде којом се
Правни осн в – иако није дужан тужилац често износи правни основ тужбе. Суд ће ипак
усваја тужбени захтев.
пресудити по било ком применљивом правном основу независно од изнетог у тужби када је реч о
кондемнатороној тужби. То није случај код декларативне и преображајне тужбе, јер тужилац
захтева да буде пресуђено управо по изнетом правном основу.
63. Ис ов тност тужбеног захтева* код преиначења тужбеног захтева или поводом
приговора да тече другапарница
Питање истоветности се поставља
материјалноправна. и процесноправана схватање истоветности тужбеног
Постоједвочлана
захетва, као и схватања по којем је тужбени захтев измењен када је измењен било који
Навођењеправног основанијеобавезно а и када се наведе у тужби суд није везан.
од основа (чињенични или правни).
Чињенични основ није промењен ако се иста последица изводи из истог чињеничног
основа који се само другачије приказује. ако се наводи други разлози за поништај уговора, или се
Чињенични основ је промењен
Већ на аутора код нас сматра да про ена правног основа не значи промену тужбеног
наслеђивање заснива на једном па затим на другом тестаменту.
захтева, осим евентуално када је реч окондемнаторној тужби.
64. Спајање тужбених захтева*
радња тужиоца којом предлаже суду да води један парнични поступак о већем
броју тужбених захтева.
То је
Иницијално спајање – када се предлаже у самој тужби,
Накнадно спајање
По начину спајања– после подношења тужбе.
Кумулативно спајање
– кумулативно, евентуално и алтернативноспајање.
Право куму атинво спајање тужилац предлаже да их суд све усвоји
– Постоји кад има више тужбених захтева а .
Неправо кумулатив – заједнички правни и чињенични основ (довљно да је суд
– стварно надлежан за један од захтева)
– различити основи (потребно је да је суд стварно
надлежан за све, а месномакар за један захтев)
Код кумулативног спајања вредност спора се одређује збиром свих захтева.
Веће суди о свим захтевима и кад је за један од њих прописан судија појединац.
усвоји. (Тужилац предлаже спајање два тужбена захтева тако да се о другом пресуди ако се први не
Тужилац у тужби мора да одлучи који је главни а
који евентуални захтев. стварно и месно надлежан за
сваки захтев.
Евентуално спајање се може употребити само ако је суд
једном пресудом делимична пресуда није дозвољена
Алтернативно спајање , и .
О захтевима се одлучује
тужени ће испуњењ м једног од
извршити пресуду. (facultas alternativa припада туженику).
захтеваТужилац предлаже да суд усвоји све захтеве, али коме припада право
ЗПП не га уређује.
избора Разлика између евентуалног и алтернативног спајања је у томе
– тужиоцу или туженику. Када тужилац има право избора онда се он мораодредити још у
Алтернативно влашћење ног
тужби и то је евентуално спајање, а ако га има тужени спајање је алтернативно.
– није спајање тужбених захтева . Оно постоји када
тужилац изјави у било којем делу парнице да ће се сматрати намиреним ако тужени на неки други
начин испуи обавезу. Ова изјава није тужбени захтев, тако да сесуд не упушта у расправу оњој.
Евентуално спајање
facultas alternativa припада тужиоцу).

65. Радње поводом тужбе*

Подношење тужбе суду
Процесноправно дејство
За подношење тужбе важи све као и за сваки поднесак.
– суд своју надлежност цени према чињеницама на дан
Материјал вно дејство – даном подношења тужбе прекида се рок застаревања.
подношења тужбе.
прекинутом У новомЗОО
Ако је тужба одбачена, па буде поново подигнута у року од 3 месеца, сматра се да је
застаревање даном подношења прве тужбе. не важи правило да право на
накнаду нематеријалне штете прелази на наследнике ако је тужилац умро након тужбе.
Такође, ако тужилац умре након покретања спора за развод брака , наследници могу

само са деклараторним захтевом

Преиначење тужбе – да је постојао основ за развод.
наставити поступак али
Објективно преиначење
Променом истоветности
Прошир њем тужб ног захтева
– тражи се одлука друге садржине,
Додавањем но ог захтева – због нових чињеница,
– уз постојећи захтев. расправи
поднеском или
Смањење захтева није преиначење, већ делимично повлачење тужбе.
Тужба се може преиначити пристанак тужен свег до закључења. Ако се
преиначује после достављања тужбе – потребан јенаступиле . Акосе тужени противи о
дозволи преиначење одлучује суд, осим ако су нове околности. Против решења о
дозволи преиначења није допуштена посебна жалба. Кад усвоји преиначење усваја и нов
Субјективно преиначење
временски оквир. е.
Постоји када се ум сто туженика жели да тужидругог
За овакво преиначење неопходан је пристанак тог лица, а уколико се првотужени
Повлачење тужбе
већ упустио у расправу, потребна је и његова сагласност.
Овом радњом тужилац изјављује да више не тражи судску заштиту. до правоснажног
окончања по тупка
Повлачењем тужбе парница престаје да тече. Повлачење једопуштено
, што је раније био случај само за брачне спорове.
Тиме се тужиоцу који је изгубио спор да је могућност да избегне правоснажно окончање
спора. Повлачењем тужбе спор се није мериторно решио – допуштена је нова парница, а
трошкове сноси тужилац. усмено на рочишту или поднеском
Изјава о повлачењу даје се .
Тужбу је, ипак могуће повући, само док жалба не буде изјављена, а ако буде изјављена, суд ће утврдити да је пресуда без дејства а жалбу одбацити као недопуштену.

– ако суд врати тужбу на допуну и исправку а тужилац то не учини у Фикцијаостављеномповлачењароку–тужбатужбећесе сматрати повученом.
ПРИПРЕМАЊЕ ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ
66. Општа разматрања о припремању главне расправе
заказ вањем главне спр ве. почиње после подношења тужбе суду завршава се
испитивање пр цесних претпоста ки предмета
Припремање за главну расправу и спора.
неправилности Сврха је

Ово је важно због тога, да у каснијем периоду не би дошло до тога да се спроведене радње морају
Претходно преиспитивање тужбе – да ли је уредна, да ли је суд надлежан и тд. Тужба се
поновити због .
обезбеђење доказа, преиначење тужбе, спајање парница, одређивање судских
доставља туженом и истовремено се позива на припремно рочиште којим руководи председник
рокова, постављање привремених заступника и сл.
већа. Ту се испитује –
На припремном рочишту се не одлучује о предмету спора, осим одрицања и признања.
67. Одбрана ту ног
Уздржавањем
Тужени се може бранити :
Признавањем од изјашњења,
оспоравањем)
Брањењем ( тужбеног захтеа
тужбеног захтева.
Материјална одбрана – оспорав ње тужбеног захтева
Одбрана може бити процесна (формална) или материјална.
1. Оспоравање истинитости тужбеног захтева

Истицањем неоснованости– када сеоспорава једнаили вишечињеница,
2. Материјалноправни приговори – према изнетим чињеницама,
3. Претходно питање – пребијање, застарелост,
4. – отварањем претходних питања.

Формалноправна одбрана
1. Одговор на тужбу
2. Противтужба

Приговори

чињеничне тврдње туженог у циљу одбијања тужбеног захтева .
То суврсте приговора
1 недостатак пословне способности, претња, превара…
Триспречавају , који:
укидају испуњена обавеза, споразумни раскид уговора…
захтев – застарелост, н испуњење уговора од тужиоца…
3. заустављају
2. захтев – само ако се странка на њих позове
заустављају
захтев –
Приговоре који пречавају укидају по службеној дужности. ,

захтев суд узима у обзир
док на приговоре који с приговора прво узима подобнији да доведе
захтев
одбијања тужбеног захтева. – се у обзир онај који је
до Ако се истакне више
Средства против приговора
оспоравање истинитости приговора,
правна неоснованост
нове чињенице приговора,
Материјалноправни приговори (пребијање и застарелост) се не могу истицати у
жалби. које приговор лишавају дејства.
68. игов р ади пребијања на приговор туженог.
Пребијање само оно пребијање које врши суд
е врши пресудом
Процесно право признаје
– Узајамност, , на основу једностране изјаве воље, када постоји:
–
– Истоврстност и
Доспелост потраживања.

Вансудско ( анпроцес пребијање) извршено пребијање. То пребијање није

укида пре или ван суда
Овај приговор се подноси када је
Судско пребијање тужбени захтев, ако је основан. По службеној дужности.
процесна радња, и приговором се
Извршено пред судом у парници. Ово је процесна радња и њоме се зауставља тужбени
почиње да тече парница о
захтев. Њега суд узима само када се странка обрати ради пребијања.
Када се изјави. приговор пребијања у парници
Приговор се подноси до закључења припремног рочишта или главне
противпотраживањуна крају доноси мериторну одлуку која обухватаоба захтева
расправе, зависно од околности случаја. Суд расправља и о тужбеном захтеву и о .
Дисп зи ив
потраживање,
1. Констатација да постоји противпотраживање .
2. Констатација да постоји одбија тужбени захтев,
3. Ако је приговор основан –
69. Приговор застарелости*
ЗОО – застарелост:
Престаје право захтевање испуњења обавезе,
Наступа кад протекне законом одређено време за испуњење, не тече парница не
материјалноправни
Суд се обазире само по приговору странке. приговор о коме и
уизреку
уноси сеПриговор застарелости је
пресуде. мора да буде:
70. Претходно питање* претходно питање
постојања једн права
Даби једно питање могло да буде
Питање погодно , неког другог спора
условља ајући значај
Такво питање које је као главно питање за вођење
Мора имати решено у неком другом поступку
(да се без његовог решења неможе решити спор),
Ако је такво питање већ онда није претходно питање, већ
Решење претходног питања од стране суда или упућивање друг м уду
је реч о везаности суда.
Закон налаже да сам суд реши претходно питање
законског издржавања детета
, ако посебним прописима није
другачије утврђено. Одступањеје код сачека одлукудругог суда .
Међутим, могуће је да се о таквом питању већ води други спор. Тада суд може сам да реши
то питање или да прекине поступак и . странка,
у чијем је то интересу, изјави да ће том питању покретнути тај други поступак
Такође је могуће да суд прекинепоступак и сачекати исход другог п оступка када
Суд је везан одлукама парничногулазиу зреку образложење пресуде. .
Одлука о претходном питању и кривичног суда или управног органа када је то
Квалификовано решење претходног питања
питање код њих решено као главно питање.
обавеза суда да то питање р ши јер је постало пред ет спора (кад је
условљавајући однос). .
оспорен Постоји као туженик прејудицијелну противтужбу
инцидентни захтев,
Такав захтев подносе странке заједно или сам тужилац подиже
само ако је над ежан и о њему ће суд решавати али
квалификовано. у изреци пресуде или међупресудом .
Решење претходн г питања од стране ВКС
Суд решава о овом питању
у већем броју предмета
ЗПП/2011 је предвидео овакав начин решавање претходног питања кад:
условљавајућег значаја
Треба тиме заузети став не по.
Ако је то питање службеној дужности правних ставова
Само ако сепрвостепенисуд обрати – поступку за утврђивање.
ВКС решава овакво претходно питање нижестепени судови су везани. , у
поступком
року од 60 дана, а ако питање није од значаја за већи број предмета, одбиће да заузме став.
Првостепени суд у овом случају застаје са , а сви
71. дговор на тужбу* у општем парничном потупку. То је и
обавезна радња суда обавезна р дња туженог
Одговор на тужбу је
јер је он обавезан да наложи туженом да да одговор на тужбу у року од 15
дана од пријема тужбе.
– Одговор на тужбу се на даје:
– Код сметања поседа,
– Платног налога,
– Спорова мале вредности и
Потрошачких спорова. 30 дана преклузија и суд доноси пресуду
због пропуштања. након чега наступа ,
Рок за одговор на тужбу је
Суд је дужан да о томе поучи туженика.
дали пр знаје или спорава тужб ни захт в
Одговор на тужбу садржи што и сваки поднесак. Поред тога одговор на тужбу мора да .
садржи процесне приговоре и одговор на питање
Ако оспорава, мора садржати и чињенице на којима заснива своје доказе. Обавезан елемент је и
фикција да није поднет
постављање пуномоћника за пријем писмена ако је туженик у иностранству. . Ово је
Ако одговор не садржи ове потребне елементе наступа
веома строга последица, па пракса иде ка ублажавању. спречава преклузију
Подношење благовременог одговора на тужбу .
72. отивтужба* у оквиру поступка покренутог тужбом.
тужба против тужиоца
Врсте противружби
Противтужба је
1. Конексна
Прејудицијелна
– кадапостоји извесна материјалноправнавеза тужбеи противтужбе.
2. Компензациона – код претходног питања, и увек је декларативна.
3. – противтужба за пребијање. Приговор пребијања може ићи само до
износа тужбеног захтева, док противтужбом се може ићи и ван тог оквира.
За противтужбу је надлежан суд пред којим тече парница по тужби, ако би иначе био
стварно надлежан по том захтеву. Подноси се писмено или на расправи до закључења расправе.
Противтужба и тужба се редовно спајају у један поступак, расправу и одлучивање.
Ток припремног поступка

73. Претходно испитивање тужбе
Недостаци су: процесне претпоставке.
Да лису испуњене
неуредна тужба, недостатак способности, недостатак уредног заступања,
ненадлежност суда и сл. доноси Решење одбацује тужбу
Ненадлежности суда и због:
Ако претпоставке нису испуњенесуд
Неблаговремене тужбе
Постојања друге парнице
Правоснажно пресуђене ствари
Закљученог судског поравнања
Непостојања правног интереса тужиоца
Неотклањ ња нед статака у остављеном року
обезбеђењу доказа ослобођењу од плаћања трошкова
Поред овога суд код претходног испитивања на предлог тужиоца може одлучити и о
остављање тужбе туженом поступка тужиоца.
74. или
парница почиње да тече (литиспенденција).
настаје процесноправни однос са процесним дејствима
Достављањем тужбетуженом
Није више допуштена друга тужба за парницу
Од тог тренутка са истим предметом спора:,
Не може се изменити изабрана месна надлежност тужиоца
Неможе жилац преиначити тужбу
тренутка м гућа противтужба.без пристанка туженог
Материјалноправна дејства:
Одтог је
Туженик доспева у доцњу,
Савесни држалац одговара као несавесни ако изгуби спор.

75. Припремно рочиште виш могу износити нове чињен це

ЗПП/2011 је битно изменио и пооштрио последице припремног рочишта :
нити предлагати ве доказе. учине
После закључења припремног рочишта странке вероватним да нису могле да их
То могу урадити само ако
30 дана одподношења одговора
изнесу или поднесу на припремном рочишту.
Заказује се и одржава процесним претпоставкам
ра правља о на тужбу туженог. а и донекле о
не изводе докази
На припремном рочишту се . доставља најмање 8 дана пре
Позив
предмету спора, али се одржавања. Ако је
тужилац уредно поз ан зостане сматраће се да је тужба овучена
за припремно рочиште се
питање – . Ако тужени изо стане
расправа се изводи са тужиоцем. прво се расправља о томе.
Ако се постави процесне претпоставке,
У позиву за припремно рочоште се странкама налаже да поднесу све исправе и предложе
све доказе. Решење о временском оквиру
не више од два рочишта . Савет Европе је издао препоруку да
Суд обавезно доноси
се суђење састоји суд се више не може огласити ненадлежним,
(једно за припрему и друго за извођење доказа).
туженине може именовати претходника.
спора Након закључења припремног рочишта –
Суд на припремном рочишту чује о процесним претпоставкама, не о предмету
. одлучити немериторно – пресудама на основу приз ања,
одрицања или због пропуштања. Мериторно
О предмету спора се може
закључењем судског поравнања се спор на припремном рочишту може окончати
вештака . позивање предложених сведока и
налагање сношења трошкова
Даље припремање главне расправе своди са на
Зака ив ње рочишта за главну расправу за извођење доказа.
, као и на
Суд заказује рочиште за главну расправу најкасније 30 дана од припремног рочишта, и
то по правилу једно рочиште.
Главна расправа*
Главна расправа су радње суда и странака ради образовања процесног градива за
доношење одлуке о тужбеном захтеву. Главна расправа јетежиште поступка.
76. Јавност главне расправе
Општа јавност – суд је дужан да омогући присуство јавности тако да рочишту могу
Страначка јавност
присутствовати сва лица старија од 16 година.
– поред рочишта, странке могу присуствовати свим парничним
Искључ ње јавности
радњама, осим већању и гласању.
– – може се искључити одлуком суда само у случају заштите:
– Националне безбедности,
– Јавног реда и морала
Малолетника и приватности учесника. кључена законом .
не односи на странке
У брачним и породичним споровима јавност језаступнике апсолутно
Исључење се образложена и објављена.
, њихове и умешаче. Одлука о искључењу
битнаповреда поступка. Неоправдано искључење јавности је
јавности мора бити
77. Концентрација процесне грађе
Начело концентрације – закон налаже да се главна расправа обави једном рочишту
на да се парница не.
развлачи.
Читав први стадијум – припрема за главно рочиште томе служи. Тежња је
1/3 првобитно утврђеног временск гоквира промена не може бити већа од
Уколико се временски оквир мења и рочиште одлаже, та
ЗПП/2011 – предлаг ње д каза чињеница. је могуће само на припремном рочишту
рочишту за главну расправу. Касније то није могуће. , а ако
Евентуална мак има
није одржано припремно – на првом
расправа била подељена – је раније постојала у циљу концентрације поступка, када је
одсецима (напад, одбрана, реплика напада, одбрана…). Сада је ова
максима напуштена јер постоји припремно рочиште, али је ЗПП/2011 вратио у поступак.

Одступање од наче а концентрације постоји у случају када странка без своје кривице
78. Руковођење главном расправом*
није могла изети чињенице или предложити доказе. објављује
Руковођење од стране председника
Формално руковођење отвара расправу,
даје и одузима реч поставља им питања
припада председнику већа. Он
руковођење , поучава итд.
предметМатеријално, странкама,сведоцима, вештацима,
буде свестрано. је такође у рукама председника, где се он стара да претресање
низ Решења управљ њу парницом : за испраљање поднесака,
Председник доноси обезбеђење
Председник ван рочишта и пресуде на основу признањаили одрицања
постављањепривременог заступника, доказа итд.
од стране већа – .
Руковођење доноси и о:
у доношењу одлука искључењу јавности, одлагању
рочишта, закључењу и оновном отварању јавне расп аве.
Састоји су . Веће одлучује
спојен рницама не суди исто веће
У расправљањем . Тада секонцентрација
се може десити да у њима
врши заједничким – ако је у свим парницама бар једна странка исто лице. На тај
одступање када суд одреди одвојено расправљање
начин се убрзава расправљање и смањују трошкови. о
Од концентрације постоји –
појединим захтевима који су обухваћени истом тужбом.
жалба. Суд није везан решењима за руковођење парницом, а на већину решења није допуштена
Одржавање реда на главној расправи* казне :
Удаљење из суднице
За нарушавањереда у судници предвиђенесу
Новч на казна и не задржава њихово звршење
од 10-150.000 динара. .
Жалба против ових решења
Уколико прекршилац у остављеном року не плати казну она ће се заменити казном
затвора у складу са законом о извршењу санкција.
79. Ток главне рас аве
отвара расправу објављује предмет расправе
утврђује присуство позваних .
Председник судапрво и
Након тога (да би се расправа могла одржати обе странке
т жба се сматра повученом
морају бити уредно позване, рочишту мора присуствовати и активно учествовати макар
једна странка а ако обе изостану да . ли је одр ано ипр мно
рочиште. ље разликује у зависности од тога
Ток поступка се да
Ако је оно одржано, суд се више не може огласити месно ненадлежним, председник
присутне упознаје са током и резултатом припремног рочишта и приступа се доказивању.
Решење о извођењу доказа
Ако није било припремног рочишта тужилац излаже тужбу а туженик одговара на наводе.
Ако странке остају при својим наводима, гл вна расправа траје релативно кратко , јер обе
Након изношења тужбе и одбране, суд доноси .
остављање питања
остају при изнетимчињеницама и доказима.

председник већа. Странке питања сведоку, вештаку и осталима упућују
преко председника већа
Питања упућује
надлежности, , а директносамо по његовом одобрењу.
О процесним претпоставкама се може расправљати ако је тужени на њој ставио приговор:
постојања друге парнице или пресуђене ствари,
постојања поравнања или
одрицања д тужбеног захтева.
Суд ће о овом приговору одлучити одвојено или заједно са главном ствари. Ако се
приговор усвоји, било посебно или пресудом, против њега је допуштено право жалбе јер се њиме
Одлагање због спречености судије или
окончава поступак.
доказа.
извођења нових главне расправе може бити само изузетно –

КадаЗкључењесесматраглвнеда јераспрвепредмет расправљен и може се прећи на мериторно одлучивање –

Веће већању и гласању
главна расправа сезакључује. . поново отворити
ради допуне поступка
се повлачи и приступа .
Изузетно се главна расправа може
ДОКАЗИВАЊЕ
80. Дужност тражења истине у поступку
Суд мора утврдити да ли је тврдња односно изнета чињеница странке истинита.
Признате
поступку имају и чињенице – треба узети као истините. Такав значај у садашњем парничном
н чело материјалне истине
које нису оспорене. , под утицајем учења о
Ранији ЗПП је имао тврдо
јавноправној природи судских поступака. Ово начело важи и данас али у далеко блажем облику.
истина није битна ризнање, одрицање,
Томе у прилог иде и чињеница да је и самим ЗПП предвиђено да неке пресуде могу бити донете и
опуштање. – п
на основу неистинитих чињеница, или макар оних где
Слободнједнаоцена доказа – означава то да суд може спровести и доказе које није
предложила ни доказивање се изводи само о спорним чињеницама
странка. суд је дужан да образлаже
транка неку чињеницу не изнесе
с Међутим , а такође и . ЗПП/2011 је дозволио да
дефинише своје материјалноправно
становиште. поступку као судијино уверење у подударност
чињеница са стварним стањем.
Истина се у парничном
81.
Основни појмови о доказивању
Појам доказивања – предлози странака за извођење доказа , решавање који докази треба
1. Доказна средства –
да буду изведени, подношење доказа, прибављање доказа , извођење доказа итд.
2. Доказна снага – су ствари и лица помоћу којих суд стиче сазнање о чињеницама.
3. Доказ – подобност да код суда створи уверење о постојању чињнице.
4. доказ
Главни чињеница којасеутврђује.
5. Противдоказ – о чињеници о којојстранка сноси терет доказивања
6. Непосредни доказ
– када странка уверава суд у супротно од главног доказа
7. Посредан доказ – доказивањеуправо чињеницекоја ствара дејство
8. Индиција – друга чињеница из које се извлачи закључак о непосредној
9. доказивања
Предмет – помоћни предмет доказивања
10. Извођење доказа (thema probandi) – чињеница коју треба утврдити.
11. Оцена доказа – употреба доказног средства

ЗПП не садржи забрану на недозвољен начин ЕСЉП
– да ли чињеницу треба узети за постојећу.
не допушта употребе доказа до кога се дошло , али
Степеновање доказа
употребу таквих доказа.
Виши степен – уверење (убеђење). Њиме се отклања свака сумња у постојање чињенице.
Н жи степен
могућа
– вероватност (обична) – више разлога за уверење о постојању чињенице
него против. Чињеница је . основаности процесних
довољна је вероватност
По нашем данашњем процесном праву за доношење одлуке о
предлога . одбацивања тужбе потребно
уверење (убеђење)
је Међутим, када се ради о процесним сметњама које доводе до
. суднеће дозволити противдоказивање увиђаја.
Раније саслушање странака није било погодно за убеђење. Данашња судска пракса је
напустила то становиште. Такође,
82. Предмет доказивања* само
чињеничне тврдње
Иако се у науци често говори да се доказују само чињенице, у ствари доказују се
Чињен ца . колн ст, људска радња или стање свести.
је свака спољне унутрашње
То значи да могу бити како позитивне негативне .
чињенице тако и .
Такође чињенице могу бити и
Ставови искуства вештака могу бити предмет доказивања
норме се упознају путем .
Правне и . Суд
стране
у законима и другим прописима .
је дужан да познаје правне норме како домаће тако и
83. Потреба доказив ња*
Овим се врши разграничење које се чињенице морају доказати а које суд узима без
Чињенице које се не доказују
доказивања као основ своје одлуке.
1. Призната чињеница прећутног/конклудентног признања
– ЗПП/2011 је знатно променио појам неспорне чињенице, на тај
начин што је увео и могућност није оспорила . Наиме,
изричито признала чињеничну тврдњу, иако је није
довољно је да противна странка
Признате чињенице. се не доказују само чињеница која је
неповољна за странку која је признаје.
а признати се може
Дејство признања је неотклоњиво.
2. Вансудско признање нема дејство судског и може бити само индиција .
Опште озната чињеница
– оне се такође не доказују али је потребно да се странка на
из еког другог поступка
њих ипак позове, иако има и другачијих мишљења. Суд под општепознатом
Претпостављене чињенице закон претпоставља
3. чињеницом може подвести и чињенице познате . .
кривичном ресудом
Чињенице доказане – не доказују се чињенице које
Пр ватно знање судије – такве чињенице сене оспоравају.
4.
изнети као сведок
– не спада у општепознате чињенице и он не сме такве чињенице
Када се не изводи доказивање о чињеницама .
сам да цени. Таквечињенице судија једино може
То су чињенице које би суд био дужан да доказује
због недостатка доказа ли тешкоћа у доказивању
, али се ипак не изводе докази. оцене
Утврђивање износа штете снову своје слободне
– када
само у погледу висине , и
наступи оваква ситуација суд ће висину штете утврдити
Неполаг ње предујма трошко а назначено
то , а не у погледу права на накнаду. лице не положи предујам
– уколико
Неизвођење доказа у одређеном року
трошкова, такви доказисе неће извести, – докази се изводе у складу са утврђеним
в еменским оквиром суда
Образовано уверење и после тога није дозвољено доказивање.
Стручно знање суда – ако је суд стекао довољно уверења (убеђења) на основу
других изведених доказа неће изводити нове.
вештачењем. – ако суд сам располаже стручним знањем неће изводити доказе
84. Терет тврдње и доказивања*

Терет тврдње
Закон прописује да је странка дужна да изнесе све чињенице може сам
суд нена којима заснива доказе
или побија тврдње противника. Ако странка не предложи доказе, то да учини,
као раније. истражно начело брачни и родитељски спорови
Терет докази ања – .
У неким случајевима се примењује
мериторно одлучи. суд не може да обије да
применом правила терету докази ања
И када нису изведени сви докази, и није стекао уверење, .
оказивања истинитост
Те Суд ће у том случају одлучити
пресудити на шт ту оне странке која је нешто била дужна да докаже а није
да ће суд – је дужност странке да увери суд у чињенице. Ово значи
странка сноси терет доказивања чињенице која њој иде у прилог.
Свака вероватноћа . То је
За процесноправне чињенице
материјалноправно питање. доказивања – гранич и случај ви .
Пребацивање терета довољан степен доказаности је
1. Законске презумпције – суд је дужан да одређену чињеницу сматра као истиниту
(претпоставка, презумпција), и на тај начин је лице којо она иде у корист ослобођена
терета доказивања.

2. отежавањеО /осујећивање доказивања – наше право не признаје да
/ доказивање утиче на расподелу терета доказивања, за
разлику од неких правни система који сматрају да на странку која је тако поступила
3. Одмеравање висине штете слободном оценом – само у погледу висине, када је то
треба да пређе терет доказивања.
немогуће на други начин утврдити или би било скопчано са несразмерним
трошковима, суд ће утврдити по слободној оцени. У супротном то је терет тужиоца.
85. Извођење оказа*
Докази се редовно изводе на предлог странака.
Тужилац доказе предлаже већ у тужби а туженик у одговору на тужбу. Међутим, суд ће и
изводе на главној расправи
сам извести неке доказе за које утврди да странке не могу располагати захтевом.
Докази се рочиште увиђ јем ван суда
посебно на основу Решења о доказивању. У току главне
аслушањем болесног сведока ради извођења доказа или
расправе суд може да закаже и
. Доказ који је изведен на посебном рочишту, на главној расправи
Пре главне расправе се могу изводити докази
сеупотребљава – читањем записникасамо. изузетно о чињеницама о постојању
процесних претпоставки.
86. Оцена доказа *
завршава оценом доказа
Доказивање се не постоји закон ка оцена. доказа
У нашем праву начело слободне оцене доказа
, тј. закон не прописује шта се има
сматрати за доказано а шта не Уместо тога важи – судија
Закон не рангира доказе
цени по свом искуству и ставовима. доказну снагу.
употребити за доказивање сваке чињенице
Свако средство се може по томе који докази имају јачу или слабију.
Закључак доказаности – Према томе индиција
може имати већу снагу од непосредног доказа.
суд доноси на основу целе расправе. начелом тражења истине и
У нашем праву је начело слободне оцене доказа повезано са
начелом усмености.
Странке не могу уговорити да ће се одређене чињенице доказивати само одређеним
старије поступке законска оцена доказа
доказним средствима. То није слободна оцена доказа. . Ту је постојао ранг
За је била карактеристична
појединих врста доказних средстава по доказној снази, па није ни било оцене доказа.
Неки елементи овакве оцене доказа ипак постоје и данас:
– Саслушањедругихдоказастранака. – има слабију снагу него остали докази, и извешће се кад нема

– доказимаFrmd. prоbаtiоnеm – нека процесноправна питања се могу доказати само одређеним

– мора се извести када судија не поседује потребно знање.
– Увиђај са вештацима изведених свих доказа после
Оцена доказа се врши након закључења главне расправе.–сесматрајуистинитим.
У образложењу пресуде суд обавезно наводи зашто је неком доказу дао значај, а неком не.

87. Обезбеђење доказа * неће моћи да се изведе
бити отеж но
да буду изведени унапред
Ако околности указују да неки доказ на главној расправи или ће
његово доказивање само наиницијативу странке. .
, закон предвиђа могућност
поднесак којим тражи обезбеђење
Оваквом извођењу доказа се приступа
Странка подносиог који би могао спречити или отежати где наводи чињеницу, доказ који
треба извести као и разлози доноси се Решење о рочишту извођење касније.
Ако се уваже за извођење доказа.
Издатке сноси предлагач.
ПОЈЕДИНА ДОКАЗНА СРЕДСТВА
88. ђај*
Увиђај је непосредно чулно опажање суда
слушањем, пробањем или уз помоћ вештака
о својствимастварии лица. .
Увиђај се може обавити –

не долази до оцене доказа
Увиђају се прибегава када је потребно да суд непосредно утврди стварно стање. Пошто суд
не могу се принудити да трпе увиђај на сопственој личности
сазнаје сопственим опажањем . .
Ни странка ни суд
Увиђај се често изводи ван судске зграде.
89. Исправа* предмет на коме је писаним знацима
изражена тврдња или чињеница.
неотиснути електронски запис.
Није законом дефинисана. У науци се узима као
Врсте исправа Спорно и у ЗПП/2011 –
Јавна исправа
Нејавна исправа
– коју је издао надлежни државни орган у прописаном облику.
Диспозитивна исправа
– свака друга исправа.
Доказна исправа – садржи правни посао (уговор, понуда…)
– потврда да је у прошлости закључен правни посао.
налази к странке дужна је да је пон се
1. Ако се исправа код противника да поднесе по н логу суда .
која сена њу позива –
2. Ако се налази – дужна . Може одбити да
поднесе исправу само под условима под којима може да ускрати исказ. Немогуће је
у рукама трећег лица
принудно извршење.
3. Ако се налази код другог гана
– по правилу није дужан да поднесе исправу.
4. Ако се исправа налази претходно или правног лица – суд ће на предлог
странке или по службеној дужности прибавити исправу. Да би суд захтевао исправу
За јавне исправе важи претпоставка да су истините. У оцену њене д казне снаге се
потребно је да је то странка безуспешно покушала. од њеног потписника.
суд е упушта. За нејавне исправе важи претпоставка да потичу
Истинитост руком писане исправе се доказује упроређивањем рукописа. Оно даје
90. Сведок*
Сведок је лице које суду даје исказ о свом опажању чињенице из прошлости.
не дајући своје мишљење незаменљив.
Свако о л це може бити сведок . Сведок је
само своје сазнањео чињеницама
Дужност сведочења Закон не прописује узраст. Не може бити сведок
општа грађан ка дужност
само лице које физички није способно да да исказ.
– сведочење је исказ
приступи суду да да . Сведок је дужан да
кривична одговорност. .
икада му ништа није познато о спорној околностии
Забрана саслушање сведока лужбене или војне тајне
За лажно сведочење је прописана исповедник
1. Ускраћивање сведочења .
Ускраћива појед – због одавања
2. говора , лекар или адвокат.
х– пуномоћник,
3. не – тешка срамота, знатна имовинска штета,
пр нудно привођење и новчана казна 10-
кривичо гоњење себеили сродника .
динара са трошковима привођења
150.000Ако се сведок не покори и приступи суду –
. Исто важи и за сведока који без разлога напусти
није могућеизрећи казну затвора.
место саслушања. Суд ће такву казну изрећи и сведоку који ускраћује исказ.
вођење доказа сведочењем
По ЗПП/2011
Сведочење се врши само непосредно на рочишту пред судом.
Изузетено се сведок може саслушати:
Читањем писане изјаве сведока,
Саслушањем путем конференцијске везе.
Суд сведоке саслушава појединачно, прво узимајући генералије и опомињући га да је
дужан да говори истину. Затим сведок изности све што му је познато и није дозвољено читање
припремљеног текста. Након тога му се постављају питања ради провере, допуне и разјашњења, а
ако се искази два сведока не подударају изводи се суочење. Ако сведок не зна језик обезбеђује се
тумач. Оцена доказа путем сведока – исказ позвног сведока има већу вредност од случајног
сведока. Ако је сведок ускратио свој исказ – суд из тога не сме извлачити никакве закључке.
91. так*
Вештак је лице које располаже одговарајућим тручн м знањима и у поступку даје
стучни суд
свој налаз и мишљење. Вештак износи свој на основу чињеничне грађе.
Вештак је зам нљив, за разлику од сведока. ЗПП вештаку даје значај као и сваком другом
Пос ављање вештака предлаже странка
доказном средству. Посебна врста вештака су тумачи . , наводи предмет вештачења, а може
одређено лице
притом да предложи – вештака
. О том предлогу се изјашњава противна страна.
Уместо предлагања вештака , странка може да поднесе налаз и мишљење „свог“ вештака
који се доставља противној странци на изјашњавање. Вештак може бити само лице са
Обавезе вештака одазове позиву поднесе
списка судских вештака. суда и благовремено
мишљење.
свој налаз и – вештак је дужан да се
не може бити принуд приведен
Вештачење може ускратити само из разлога из којих се може
Изузеће вештака разлога , за разлику од сведока .
ускратити сведочење. Вештак
Суд даје налог озн чава питања као из судија.
– искључење и изузеће изистих
за вештачење и 15 дана
Налаз Ми љење .
Писмени налаз имишљење вештака доставља се суду у року од
– опис предмета вештачења. – стручни суд вештака . поновно
вештачење истом вештаку задовољан вештачењем због недостатака, наложиће
Уколико суд не буде
ново са другим вештаком њенице нису
. Странка може да ангажује и другог вештака, а ако чи .
довољно расправљене и суд може одредити заједнички налаз и мишљење
Ако је одређено више вештака они дају супервештачење . И ту се може
кривична одговорност “.
одредити ново вештачење, али то није никакво „
право на награду и на накнаду трошкова
За давање лажног вештачења – .
Вештак има .
92. Странке* слична улози сведока не може принудити
одговорна кривично
Улога странке је у . Странка се на исказ, али је
у обеју странака.
за давање лажног исказа. За правно лице се саслушава његов заступник.
Извођење доказа се састоји саслушање Одредбе о извођењу доказа
непосредно предпарничним судом
саслушањем сведокапримењујусеи на странака. , а изузетно пред замољеним.
Саслушање се врши
ОКОНЧАЊЕ ПРВОСТЕПЕНОГ ПОСТУПКА
Неке радње странака којима се окончава поступак
93. ојам и врсте диспозитивних парничн х радњи*
диспрозитивне радње на други начин осим пресудом
диспонира (располаже) тужбеним захтевом . То су
Парнични поступак се може завршити и .
диспозитивн радње:
Материјалне – њима се
Судско поравнање, тужбеног захтева
Признање/одрицање од
Одрицање права на жалбу
оцесне диспозитивне радње:
Одустанак од поднете жалбе
Преиначење тужбе
Повлачење тужбе
– Једностране
Диспозитивне парничне радње се могу поделити на:
– востране (признање, одрицање тужбеног захтева, повлачење жалбе итд.
(судско поравнање).
Диспозитивним парничним радњама се поступак може правоснажно окончати, окончати
директна диспозиција
без правоснажног- дејства и окончати без пресуђења.
– индиректна диспозиција
– располагање тужбеним захтевом
94. дско поравнање* – пропуштања (да се одговори на тужбу итд)
споразум решавају спор окончавају
поступак. поравнања , и тиме
Судско поравнање је уговор којим странке :
материјалноправни
– Постоје различита схватања о природи судског
авна) радња
– сагласна парнична ( уговор и несадржи процесноправне елементе.
– збир материјалног и процесноправног обестране
уговора.
– Мешовита
одмах правоснажно
природа једног уговора. само у гран ма тужбеног з хтева
Судско поравнање је
, а рок за испуњење одређују саме странке.
Судско поравнање се може закључити . Ако дође
као да постоји правоснажна
до прекорачења, треба сматрати да је тужени на то пристаоситуацијада је део поравнања.
прес даЗакључењем судског поравнања је створна
ога суда је само да укаже на могућност
У.Вансудско поравнање нема такво дејство, већ само материјалноправно.
поравнањускладусастављапринудним прописима, јавним поретком и моралом.
закључења судског поравнања, као и да врши
оцену да ли је оно се зап сник .
О мах пр восн жно Не може
уговорити опозив
Поравнање се може закључити све до правоснажног окончања парнице.
се може побијати .
рав ањесудског поравнања, јер је оно се
како од странака тако и од јавног тужиоца. Ако
поравнање поништи, поступаксе наставља као да није ни било закључено.
Посебан поступак је поступак медијације, и ако се он покрене застаје се са поступком.
95. Застоји у поступку

Прекид поступка
Прекид поступка престанак процесне делатности прекид рокова
1. Прекид по сили зако а и .
– :
Смрт странке,
Губитак парничне способности,
Смрт законског заступника
Престанак правног лица
Стечај,
Престанак рада суда услед рата,
решењем суда
У другим законом одређеним случајевима.
2. Прекид да о претходном: питању не решава сам
Ванредни догађаји
Кад суд одлучи (поплаве, пожариитд) , Радње суда за време
прекида су неважеће морају се после наставка рада поновити Радње странака нису
Против Решења о прекиду поступка допуштена је посебна жалба.
неважеће и .
и не морају се понављати .
Наступањем прекида престају да теку рокови, али у зависности од разлога престанка
Настављање поступка
могуће је само према једној странци (смрт, парнична неспособност…).
само по сопственој иницијативи.
– ако се поступак наставља након смрти странке, могу га
наставити његови наследници , али Лице може да одбије да
имовинапрелази на наследника у моменту смрти
преузме поступак после смрти странке, изјављујући да није наследник или да се одриче наслеђа.

Обустав е поступка .
Ипак, на основу закона о наслеђивању,
До обустављања долази ако дође до конфузије (сједињења) тужиоца и туженика, или због
Посебни случајеви застоја
смрти у парници за непреносива субјективна (лична) права.
ЗПП/2011 не познаје мировање
пропуштањем сматра да је тужба повучена
поступка до којег је долазило споразумом због
суд може застати са поступком до доношења одлуке о уставности. .
пропуштања странака.Сада се
Парнични
ПРЕСУДА
96. ојам и врсте пресуда* одлучује о основаности тужбеног захтева .
Врсте пресуда
Пресуда јепојединачни судскиакткојим се
1. Према садржини: :
Осуђујућа (кондемнаторна),
Утврђујућа (декларативан), Преображајна (конститутивна)
2. Према окончању спора: Коначна Међупрасуда,

3. Према целовитости: Потпуна Делимична

4. Према држању странака:

На основу контрадикторног расправљања, Због изостанка, Због пропуштања, Због одрицања, На основу признања.
5. Према праву: Материјалноправно засноване и Процесноправно засноване
97.
Осуђујућа (кондем аторна) пресуда*
авезује на чинидбу трпљења заповест
састојати чињења, пропуштања
Пресуда којом се туженик од . или . То је
државеЧинидба се може чинидбу.
Доспелост чинидбе
туженом да изврши
ња гла расправе преурањена тужба
доспела до закључ – да би била донета кондемнаторна пресуда, чинидба мора да буде
Изузетно донети за будуће чинидбе .
се може . Ако није – :
– пресуда
– За законско издржавање,
Пар циони рок
Предаја ствари дате у закуп, пре истека закупа.
– је рок за добровољно извршење осуђујуће пресуде, наког чијег протека
она постаје извршна и погодна за принудно извршење.
Осуда на противчинидбу код кондемнаторне пресуде се не може принудно извршити.
Утврђујућа (деклараторна) пресуда*

одбија суд у пресуди одређује садржину права није
је декларативна
Деклараторном пресудом се одлучује тако да .
запринудноизвршење. тужбени захтев . Ова пресуда
подобнаСвака пресуда којом се
еображајна (конститутивна) пресуда*
односа. ус аја захтев за заснивање, промену или престанак једног
наступаправоснажношћу
правногПреображајно пресудом суд .
самоизвршавају“.
Њоме „је изречена правна промена која
98. елимична пресуда*
Ове пресуде се сазрео само део захтева .
1. Дељивост захт ва квантитативно дељив
Делимична пресуда седоноси када је за коначну одлуку
одређена количина, цена, више захтева, тужбени и
– тужбени захтев( мора да буде да би се
противтужбени итд)
могла донети делимична пресуда
2. Сазрелост правоснажна и извршна независно
– део тужбеног захтева мора бити „зрео“ за пресуђење.
Међупресуда и коначна пресуда* од окончања поступка.
Делимична пресуда постаје
Међупресуда се доноси када се поред основано ти тужбеног захтева оспоравадужностиизнос.
међупресуду основаности .
Међупресуда се може (а не мора) донети на иницијативустранке или по службеној
наставља само износу. позитивна тужбеног захтева за који је уверен, а расправу
Суд доноси
износу декларативна пресуда. Она је основана када се очекује да
Међупресуда је увек
ће расправа о бити дуга и скупа.

а пресуда
о основу и висини
Пресуда на основу признања и на основу одрицања*
99. Коначном пресудом суд одлучује тужбеног захтева.
1. На снову признања: усваја

Пресудом на основу признања суд
тужени вољно изјављује
тужбени захтев. да је захтев основан.
Признање је процесна радња којом
на рочиштуили поднеском
Признање је материјална диспозитивна радња. .
не упушта уистин ст
Признање се може извршти противно
Након признања суд се чињеница.
Признање се неће прихватити ако је принудним прописима, јавном поретку и
моралу. безусловно , а ако је дато под манама воље може се побијати.
2. На снову одрицања:
Признање мора бити
одбија тужбени захтев.
Воља тужиоца
Пресудом на основу одрицања суд
за одрицањем од тужбеног захтева.
на рочиштуили поднеском.
Одрицање је материјална диспозитивна радња.
Одрицање се може извршити
Пристанак туженог није потребан.
Одрицање се неће прихватити ако је противно принудним прописима, јавном поретку и
моралу.
есуда због изостанка*
100. Ако је дато под манама воље може се побијати. уредно позвани тужени није дошао на
рочиште. само ако је тужба допуштена
Пресуда због изостанка се доноси зато што ситуација.
Може се донети поистовећује се када се тужени не упуста у
расправљање не осп рава тужбени захтев.
Са физичким недоласком
уреднопозван
– Условиза доношење пресуде:
– Уредно достављена тужба
Тужени ,
– ије оспорен тужбени захтев, поднеском,
– Не постоје општепознате околности које би спречиле долазак туженог,
–
Захтевом странке могу слободно да располажу. одложити за
најдуже 30 дана
Ако нема доказа да је позив упућен а нема доказа да је уручен, може се
строге последице не може се побијати због
ради утврђивања околности.
непотпуно и погрешно утврђеногчињеничног стања .
У нашем праву су доношења ове пресуде –
101. Пресуда због пропуштања*
захтев. Када тужени пропусти да одговори на тужбу – суд без расправљања усваја тужбени
П ез мпција прећутног признања чињеница – пресуда се доноси управо као и да је
тужени присутан али признаје наводе тужиоца. На овом становишту стоји и пракса.
И правна политика налази оправдање због пасивног става туженог којим се успорава
поступак. строге последице не може се побијати због
непотпуно погрешно утврђеногчињеничног стања.
У нашем праву су доношења ове пресуде –
наложено да одговори на тужбу, као да је тужба туженом уредно достављена да му је
да је упозорен на последице.
Да би се пресуда донела потребно је припремно
чињенично
ако приложени д кази ротиврече наводима у тужби одбиће се предлог за
Тужба мора садржати потпуно стање. Ако то не садржи заказује се
доношењепресуде због проп штања.
рочиште. Такође,
Није допуштена пресуда због пропуштања у брачнимодложитиродитељским споровима.
Пресуда без контрадикторног расправљања* .
Кад нема доказада је тужба уредно уручена може се
пресудаутврди да међу странкама нису спорне чињенице и да не постоје друге сметње
Ако без расправљања.
донеће се
Пресуда се доноси:

оспоравао чињенице које сунеспорне
Без расправе, п оцесне приговоре који су,
Тужени је неосновани .
Тужени истицао само
признала или ихније оспорила
У случају да је изнето другачијематеријалноправно схватање мора се заказати расправа.
Не доказују се чињенице – које је странка .
102. оношење пресуде*
скуп парничних радњи којима се мериторно окончава поступак
у име народа .
Доношење пресуде је супсумације.
Суд пресуду доноси одмах већања гласања
Време д ношења по закључење главне справе.
Доношење пресуде иде преко судије појединца или .
– одлагање до 8 дана инструктиван У
Већање и гласање пресуда се доноси . Рок је .
оцена
сложенијимспоровима допушта сеодступање –
– ту спада може се поново отворити расправа
да ли чињенице и предмет треба сматрати доказаним.
усвојити одбити . Ако
Ако се покаже да је током расправе било пропуста –
пропуста нема суд ће већином гласова захтев.
или
Одлука се донси . Редослед питања одређује председник већа. Ако се не
Објављивање пресуде наглас чита
постигне већина, раздвојиће се питања гласати поново док се не постигне већина.
разлоге.
изреку и укратко саопштава – пресуду објављује председник већа тако што
писмено израђује 8, изузетно од 15 дана
Пресуда се акт (неизменљив) .
перфектан у року од
објављен отправљен суда када буде објављен, односно ако није
Пресуда постаје од .
, онда од момента кад је
103. Садржина пресуде*
Пресуда садржи – изреку, диспозитив и образложење. Недостатак ових делова је битна
провреда парничног поступка. обележја суда, странака и предмета ближе
одређује парница. (назив суда, име и презиме председника и чланова већа, име и презиме странака,

Увод садржи – спољна спора чиме се
пребивалишта и боравишта, вредност спора итд).
Изрека
1. Садржина мериторну одлуку о главној ствари
одлуку о споредним захтевима одлуку о противтужбеном и
– изрека садржи , и (усвајање или
прејудицијелном захтеву.
одбијање), затим
Поред тога изрека може да садржи и одлуке о неким питањима које немају карактер
2. тужбеног захтева. морају бити конкретне, одређене и у целини.
везан тужбеним захтевом
Одлуке у изреци пресуде .
Образложење
Суд је
– У образложењу суд излаже:
– Тужбени захтев,
– Одбрану – посебно приговоре,
– Доказе,
– Резултат доказивања,
– Оцену доказа,
Чињенично стање које је узео као подлогу одлуке.
П ука авном леку
Пресуда не садржи образложење ако су се странке одрекле права на правни лек.
лека рок за подношење – спада у образложење пресуде. Ту треба навести назив правног
. Ако је рок погрешно унет а странка је изјавила правни лек након истек
прописаног у оквиру наведеног – правни лек се сматра благовременим.
104. Допуњав ње, тумачење и исправљање пресуде*
пропусти да одлучи свему – пресуда се допуњује.
До унска пресуда – пропусти
У случају да суд одлучивањем Ако тужилац не
затражи допуну накнаднимако је да одлучи о делу тужбеног захтева, суд доноси
фикција повлачење тужбе у том делу
допунску пресуду о ономе о чему није одлучио. . Ради
пресуде у одређеном року наступа
доношење допунске пресуде закузује се главна расправа, итд. Ако се односи само на трошкове,
Тумачење пресуде нејасна разлог за жалбу,
одлучује председник већа решењем. извршном
– изрека може бити , што је нејасна у али виши суд
или другом парничном поступку суд утврдити
може тумачити пресуду и по службеној дужности. Међутим, ако је пресуда
смисао .Испр вљање председникпресу – у том случају ће (извршни или парнични)
отклањање грешака у именима, бројевима,
– исправљање је
тексту . У свако доба
већа може исправљати грешке, па и после правоснажности.
105. Правоснажност пресуде*
Појам правоснажности е се више нападати редовним правнимлеком
– Формална правоснажност не мо
Спорови морају имати крај који је обележен правоснажношћу.
жалбу. – .
Првостепена пресуда
Другостепена пресуда је правоснажна истеком рока за жалбу или одрицањем права на
према свакој странци п ебно
– јеправоснажна када је постала перфектна (неизмењива). .
Матер јална правоснажност
У нашем правуважи принцип одвојене правоснажности –
– испољава се у дејству пресуде према свима. Везаност суда
Општа дејства
и других органа пресудом.
Посебна дејства – снага законске истине. И када не одговара стварном стању пресуда
обавезује. Други суд одбацује тужбу ако је правоснажно пресуђено.
– дејство на субјективно право – убудуће од доношења пресуде. И
нетачно утврђено стање делује али само међу странкама.
Станке могу да своје односе уреде и другачије вансудским поравнањем, ако располажу
правима, без обзира на донету пресуду.
година. Потраживање за које је прописан краћи рок, када је утврђено пресудом застарева за 10
Преображајно дејство – не може се покренути нова бракоразводна парница након што је
пресуђено.
Границе правоснажности
Извршно дејство припада само кондемнаторној пресуди.
не делују апсолутно само на одлуке у изреци
О јективне границе .
Судске пресуде . Разлози,
Субјективне гр нице – правоснажност се односи
само између парничних странака
образложења, правна схватања не подлежу правоснажности. , уз
– одређена одступања : – правоснажност делује
– родитељство, статус правних лица (делују према свима),
– универзални сукцесори, колективно намирење (стечај),
В еме ска граница
према трећим лицима делује ако она изводе своја права
– правоснажност делује од момента када одлука постане перфектна.
Правоснажност не застарева, али може застарети субјективно право из пресуде.
Правоснажност се везује за чињенично стање у моменту закључења главне расправе.
106. Решење
Врсте решења:
Управљање поступком,
За окончање поступка,
Којима се одлучује о тужбеном захтеву и
Већање и гласање
Сва остала. – важи све као и за пресуду.
Достављање може изјавити жалба
тражитиизв шење захтева поступак , за
уд је везан – достављају се само решења против којих се
и ако то . Сва решењесе објављују.
која се може
парнициСва. за своја решења. не делују у другој
решења су погодна за формалну правоснажност, али материјално
На решења се сходно примењују одредбе о пресуди.

Правни лекови
107. ојам и подела правних лекова*
Правни лек је парнична радња којом странка предлаже да суд укине или преиначи
одлуку која је за њу неповољна.
Предлог за враћање у пређашње стање нема ово обележје, већ да се предлагачу омогући
рсте правних лекова
предузимање пропуштене радње.
Редовни – против неправоснажне одлуке
против правоснажне одлуке
Ванредени – не мора се доставити противној странци
мора се доставити противној странци
Једнострани –
Двострани – спречавају наступање правоснажности
Суспензивни – не спречавају наступање правоснажности
одлучује виши суд
Несуспензивни –
Деволутивни – одлучује исти суд
директно се напада одлука
Ремонстативни –
напада се друга одлука
Самостални –
Везани –
108. довни правни лекови побија неправоснажна одлука
пресуде
Редовни правни лек је парнична радња странке којом се .
Жалба против решења,
Жалба против платног, налога
Приговор против . суспензивно и деволутивно
само ако је дон та на његову штету
Редовни правни лекови, поправилу имају дејство . Правним
Странка може побијати судску одлуку
одрећ одустати
леком странка нема право истицања нових захтева.
Странка се може или од правног лека. Тим радњама одлука постаје
правоснажна. примењују се и на друге правне лекове, ако нешто друго није прописано.
Одредбе о жалби
Жалба против пресуде*
109. Допуштен ст жалбе *
Жалбом се могу побијати ве врсте пресуда.
– Жалба се изјављује поднеском који садржи:
– Означење пресуде,
– Разлог побијања ,
– Изјаву о обиму побијања, тпуно делимично
Може да садржи и жалбени предлог (није обавезно). изузетно 8 дана
Пресуда се може побијати 15 дана .
или
париционим од достављања пресуде, . Рок за
Жалба се изјављује у року од
жалбу се редовно поклапа са суспензивно дејство
роком. . испод 300 евра
Нема суспенз вно дејство
Благовремено изјављена жалба има за физичко
лице односно 1,000 вра жалба против првостепене пресуде
за правно лице.
110. Жалбу може изјавити и законски заступник и пуномоћник, али само онолико колико
злози жалбе*
према изреци побијане пресуде није успела у спору.
Разлози жалбе су неправнилностиу степену материјалног
рв м процесног. и права. Међутим у
Постоје две врсте : повреда
в да дредби арничног поступка
ЗПП је из практичних разлога изведена тројна подела:
чињенично, стање и
материјалног права
Погрешно и непотпуно утврђено
пропуштања изостанка
Погрешна примена и . се не може побијати због погрешно и непотпуно
Пресуда због
утврђеног чињеничног стања.
Битне повреде одредби парничног поступка ):
Апсолутно битне повреде мора укунути
О процесним претпоставкама
(пресуда се
– тичу суда (није судска надлежност, неправилан састав суда, није се изузео судија а
м рао је итд.)
– Које се тичу странака (учествовало лице које не може бити странка, није заступало
овлашћено лице, није заступао законски заступник…)
– Које се тичу тужбеног захтева ne bis in idem
– Које се тичу тужбе тужба поднета после проп саног рока )
– – (повреда начела
О начелима
Које се
– Повреда парничног поступка официјелности, непосредности, јавности,
начела контрадикторности,
О посебним врстама пресуда признања одрицања
диспозиције, језика итд.
О писменом саставу пресуде – изрека неразумљива и противречна сама себи и
образложењу. – на основу и донете противно закону.
предлога странке. по службеној дужности, а само неке на основу
На већину апсолутних повреда суд пази
Релати но битне повреде: суд це ни у

свакомп јединачном случају.
То су повреде којенеби имале исти утицај у свакој парници. О том утицају
неоправдано одбијање захтева за изузеће, искључење јавности,
ускраћивање сведочењаитд. Постоје када суд није у потпуности применио процесне одредбе.
У ове повреде спадају:
Погрешно и непотпуно тврђено чињенично стање
Када суд неку чињеницу пропусти да утврди или је погрешно утврдио.
нове чињенице
Може бити и последица погрешногправног схватања.
По ЗПП/2011 и доказе странка може поднети само до закљушења
припремног рочишта, односно првог рочишта за главну расправу. Након тога, странка мора
учинити вероватним да их није могла употебити раније.
Погрешна примена материјалног права
Када суд није применио материјалну одредбу коју је требао да примени .
– погрешно схватио материјалноправну одредбу
– Ако је суд погрешно подвео чињенично стање под одредбу.,
Ако је суд
Због материјалноправне неправилности не може се побијати пресуда на основу признања
или на основу одрицања.
111. Ток поступка пред првостепен м с дом*
Судија известилац изв штај
проучавапр дмет и по но
Он – кад списи стигну у другостепени суд одређује се судија известилац.
Нејавна седница – другостепени на седници или расправи.
Расправа суд по правилу одлучује на нејавној седници, и дужан је
да одлуку донесе у року од 9 месеци.
нове Факултати на расправа – ако другостепени суд оцени да је потребно да се неки докази
(не да се нови изведу), или да се изведу докази које је првостепени суд одбио да изведе.
Потребно је да жалилац докаже да чињенице и доказе није могао извести у првостепеном
Обавезна расправа пресуда већ јед м била уки ута
поступку. могу износити нове чињенице и докази . На
овој расправи се – ако је у истој правној ствари
постоји , поред оних који нису изведени јер их
првостепени суд није сматрао релевантним. Овако утврђено чињенично стање се не може
побијати ревизијом па фактички једностепеност.
Кад отвори расправу, другостепени суд мора утврдити временски оквир. Расправа почиње
излагањем известиоца а затим извођењем доказа итд.
После доношења одлуке суд враћа списе првостепеном суду.

Побијана пресуда се испитује само у оном обиму којем је захваћен жалбом . Али на
112. Одлуке другостепеног суда*
апсолутно битне повреде поступка суд пази по службеној дужности.
Иако је првостепени суд утврђивао разлоге допуштености жалбе, другостепени суд то
поново чини. није пуштен reformatio in peius . За странку која се жали одлука не
У поступку по жалби
одржана
може бити мање повољна него првостепена (ако се самоона жалила).
Ако по жалби није расправа подлогу другостепене пресуде чине докази и
Другостепена пресуда
чињенице из првостепеног поступка , а ако јесте сам образује подлогу.
Потврђивање потврђивање диспозитив другостепене пресуде гласи исто.

Модификованопрвостепене пресуде –
– 1. жалба неоснована, потврђује пресуду у погледу основа
а враћа у погледу висине. 2. Суд након укидања првостепене пресуде отклони недостатке
Преинач ње
и сам одлучи поново као првостепени. – стављање ван снаге првостепене пресуде и
првостепене пресуде
Другостепено р ш ње
истовремено доношење другачије пресуде.
1. Одбацивање недопуштене жалбе,
2. Обустављање поступка и
3. Укидање првостепене пресуде и враћање првостепеном суду,
4. Укидање првостепене пресуде и уступање надлежном суду и
5. Укидање првостепене пресуде и одбацивање тужбе као недопуштене.
За све ове случајеве другостепени суд мора разлоге образложити, а првостепени суд је
Последице укидања пресуде
везан ставом другостепеног суда из образложења. може
одлучити и без поновне расправе.
Након укидања пресуде она се вража првостепеном суду у року од 30 дана, а он
стадијум. Ако се заказује нова расправа парница се тиме враћа у ранији
113. лба пр тив решења*
Жалба је дозвољена против свакогрешењења , ако није изричито другачије прописано.
допуштена посебна жалба
Ако је прописано да жалба није допуштена, се побија жалбом против пресуде.
1. Решења против којих је (којима се окончава поступак и
2. сл.) допуштена везана жалба (побијају се жалбом против
Решења против којих је
пресуде) није допуштено право жалбе нема у
Другостепена решења се не могу побијати жалбом.
3. Решења против којих (закон искључује жалбу)
увек суспе зивно дејство. Жалбе против решења
Жалба против решењане доставља се противник уна одговор и по тој
жалби суд не заказује расправу.
ВАНРЕДНИ ПРАВНИ ЛЕКОВИ
114. визија против пресуде* против пресуде побија другостепена пресуда
против решења
само ако је другостепени суд укинуо
Ревизија је ванредниправни лек којим се .
првостепенупресудуи одбацио тужбу.
Ревизија је изузетно допуштена – 100.000 € није
дозвољена у имовинским споровима
Ревијија се можеизјавити у року од30 дана оддостављања пресуде. Ревизија
спору ада је брак поништен или разведен
300.000 € за правна лица , нити у брачномчија је вредност испод за физичка односно
.
осеб визија
Ревизија је данас једини лек којимфизичко лице приступа ВКС, уз сва ограничења.
је од општег интереса – по посебној дозволи Апелационог суда, када је значај питања такав да
његовор решавање у поступку ревизије. Одлучује ВКС.
Поднесак за ревизију треба да садржи исто што и жалба.
115. Разлозизлозизазаревизијуревзијумогу бити:

– Апсолутно битне повреде парничног поступка:
– Није била судска надлежност,
– Донета пресуда због признања, одрицања, изостанка или пропуштања противно ЗПП,
да су већ б зуспешно истицани
Непрописно одбијен захтев за употребу језика и писма, у жалби или
Услов за истицање ових разлога је
Релативно битне повреде
другостепеном поступку. материјалног права
Погрешна примена парничног поступка – свеповреде.
Погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање – само ако је посебним законом
само правно питање
изричито наведено да се ревизија може изјавитииз овог разлога. , а не
Ревизија је поступак у којем се као спорно појављује

116.
Поступак ревизије
чињенично.
Ревизија се подноси суду који је изрекао првостепену пресуду и доставља се противној
странци. адвокат и
Неће се дозволити ревизија: изјављена од неовлашћеног лица, лица које није
битне повреде поступка обе пресуде се укидају
лица које нема правни интерес или је одустало од ревизије. у целини или
Ако се утврде –
делимично. повреда матери алног права – пресуде се преиначују , а може и укину ти
Ако је утврђена
и вратити на поновни поступак.
На поступак ревизије се примењују некеодредбе о жалби против пресуде.
Ревизија против решења оступакправоснажно
којим се
Закон посебно прописује два случају за ревизију против решења:
Против решења окончава,
Ако би се у истом случају, да је донета пресуда могла изјавити ревизија.
Ревизија није допуштена против решења којима се неки споредни поступак.
117. онављање поступка*
налога Предлог за понављање поступка може се поднети против пресуда, решења и платног
. Разлози
– Апсолутно: бит повреде парничног поступка
– страначке
Пропуштање достављања,
Недостатак способности,
Кривично дело одлучујуће за пресуду
– Новооткривене околности и чињенице само ако странка није могла да
Ако је пресуда заснована на другој одлуци а она је преиначена,
их изнесе у р нијем току поступка.
Све ове околности су разлог за понављање поступка али
5 година 60 дана
Рок заподношењезахтева је , и тече у зависности од разлога.
Надлежности и поступак
Објективни рок је . суду који је поступао у првом степену
– благовремен допуштен .
Предлог за понављањепоступка поступа се 30,
– Суд испитује да ли је предлог одговори у р ку дана
– расправа претходне .
Предлог седоставља противнику на
Затим се заказује . Расправа је наставак и окончава се пресудом.
Ако странка истовремено изјави и ревизију и понављање поступка, суд ће одлучити који
ће предлог узети у разматрање а у којем ће застати са поступком.

ОвајЗахтевзахтевза преисможеподнетиитивање правоснажне одлукепротив сваке пресуде. Уместо јавног тужиоца у овом поступку не може ступитисамо јавнистранкатужилацкаосупсидијарни тужилац. О овом захтеву одлучује ВКС без расправе.

118. ИздациПарнчниучињенитрошковиутоку*и поводом парнице су – парнични трошкови.

представљају процесни тер т
Св ка странка сн си трошкове .
Трошкови странака
странка не уплати предујам суд одустаје од извођења
доказа. Ако које проузрокује својим радњама. Суд одређује странци
рок за уплату предујма трошкова.
која изгуби п рницу накнади парничне трошкове
Странка трошкове сразмерно свом успеху .
дужна је да другој странци
Ако не изгуби ни једна, свака странка сноси . Тужилац
Изузетак крвивицом странке
је дужан да противној странци накнади трошкове и када је тужба одбачена.
повуче тужбу .
– ако су трошкови настали
Свака странка судског поравнања
Тужилац који дужан је да надокнади трошкове. .
Супарничари једнаке делове
сноси своје трошкове у случају
на .
Јавни тужилац има право на трошкове али не и на награду. Правобранилац има право на
награду у висини адвокатске тарифе. искључиво на захтев странке.
Не треба признати трошкове пуномоћнику ради доласка из другог места.
Ослобођење плаћања трошкова
О накнади трошкова суд одлучује
не плаћа удске таксе ни предујам за извођење доказа
„Сиромашко право“ – цени суд на основу уверења општинског органа за имовину.
бесплатног пуномоћника из предрачунских средстава
суда. Ако се ослободи , странка . Ова средства се надокнађују , а има
право и на
Ако суд утврди да се имовно стање странке поправило укинуће ослобођење.
Накнаду и ових трошкова сноси странка која изгуби спор.
ИЗВРШНИ ПОСТУПАК

119. Учесници у извршном поступку
ПоверилацИзршни поверилацје Без повериоца не можепостојати извршни поступак. То је лице коме је
лице чије се потраживање обезбеђујеизвршнојостварује.
посебноисправмовлашћењедосуђено. потраживање. Он је означен у исправи и није му потребноизвршном
Извршни дужник
Пренос потраживања – најчешћејето правоснажнасудска пресуда о наслеђивању.
Дужник је лице п ема коме се стварује потраживање. И оне је обавезан учесник.
Он је означен извршном исправом.
Извршни противповерилац
Пренос обавезе – најчешће се доказује изводом из регистра. повериоца и дужника.
дође до промене процесног положаја
Дужник извршног дужника
Када у току поступка
То је лице које има неку обав зу према дужнику
забрани да он измири обавезу према дужнику
а коју није измирило. Извршни
поверилац може у поступку тражити да се решење о преносу према извршном повериоцу. Када
реће лице .
то решење постане правоснажносуд доноси
То је лице које има такво право да спречава и звршење да учини
заложни повериоци сувласници . То лице има правода улаже
вероватним
приговор против решења о извршењу. То лице мора своје право пред судом
. То су најчешће , на непокретности итд. .
120. Основ за изврш ње САМО на основу извшне и веродостојне исправе
вршне исправе
Извршење се можеспровести
Извршна одлука суда (пресуда, решење, и сл)
судско поравнање
Извршно управног прекршајног поступка (решење, закључак и сл.)
Поравнање у управном поступку
Извшна одлука из и .
извршног н слова проистиче дужнос суда да д зволи предложено извршење.
из ење јавна справа диспозитива закону може тражити
одступање
Извршна исправа је на основу које се,
Потврда зв шности од извршне исправе.
. Није дозвољено никакво
Извршне – је неопходна да би се могло приступити извршењу.
исправе доносе редовни судови у парнично, кривичном поступку и поступку
Привремене мере
пред привредним судовима.
Извршност одлуке *
– средство обезбеђења.
Судска одлука ка наложено извршење постаје извршна правоснажношћу и

теком париционог ркојом је
Одлука , а којом је наложено трпљење – правоснажношћу (15 или 8 дана).
не могу улагати редовна правна средства
управног органа постаје извршна по правилима управног поступка. Услов је да се
против такве одлуке пре равоснажности . сметање поседа,
Извршне могу постати и одлуке предвиђају
, када жалба не одлаже извршење.
бесправног усељења, новчаног издржав ња малолетне деце и сл.
Кратки рокови (3 и 8 дана) се често у поступцима за
записником о поравнању
Подобност исправе за и вршење .
Доспелостпотраживањаседоказује
поверилац дужник
– Да би исправа била подобна за извршење у њој мора бити назначено:
едмет и ,
– Извршни
– Обим, врста време
извршења , извршења . одређеног и одредивог извршења
Пракса се ипак – .
одредила за обим
није утврђен парициони рок утврдиће га суд
Правно-технички мањкаве исправе нису подобне за извршење. у извршном
Ако извршном исправом –
поступкуПренос. и прелаз потраживања или обавезе
јавну исправу о преносу потраживања (решење о
Могуће је да суд одреди извршење и на предлог лица које није извршни поверилац, али то
наслеђивању и сл.)
лице тада мора да поднесе доказ –
родостојна исправа
Веродостнојне исправе су:
Меница, чек, обвезница и друга хартија од вредности,
Банкарска гаранција, акредитив итд,
Јавна исправа која гласи на новчану обавезу и сл. извршни дужник и
извршни поверилац, предмет, врста, обим и време потраживања доспелост потраживања
Неопходно је да се из веродоснојне исправе могу несумњиво одредити .
121. чела извршног п ступка* и
Начела грађанског процесног права у коме доминира парнични поступак проширена су и
Начело уставности
на извршни поступак . – општеприхваћено начело. Устав – највиши правни акт. Сви
1.
закони и подзаконски акти морају бити сагласни са Уставом. Посебно – језик у
2. Начело законитости – сва подзаконска акта морају бити у сагласности са законом.
поступку.
Начело формалног легалитета
3. Објављују се пре ступања на снагу. Судови врше контролу законитости.
Дом нантно нач ло
исправе у било ком смислу. – недозвољеност мењања и прилагођавања извршне
које је теоријски беспрекорно.
Начело правног интереса
Могуће одступање је само код заштите јавног поретка , и принудних прописа.*
4. – не може покренути ни водити поступак лице које нема
5. Начело универзалности примене извршног права
правни интерес, који се доказује извршном исправом. – правила извршног поступка се
примењују на читав низ других прописа – у другим поступцима (царински,
Нач ло диспозиције
прекршајни, лицитације, јавна надметања, итд.)
6. – поверилац сам одлучује да ли ће тражити извршење или не.
Поред тога може тражити само део потраживања.*

7. Начело официјелности – одступање од начела диспозиције – извршење по службеној
Н утврђ вања истине
дужности (јавно правобранилаштво и сл.)*
8. начело – најновијим законом је ублажено и редуковано ово
, смањене обавезе суда а границама спр вођења извршења Извршни судија
уповећано ангажовање странака. .
Ра правно начело изузетак,
утврђује материјалну истинусамо
9. – двостурког намирења тивизвршења
мање изражено начело. Да омогући странама у
Начело ефикасности изузетан значај или .
поступку да се изјасне. Код
10. – има Опремљеност
посебно у извршном поступку. Да се
Начело економичности службе.*
11. извршење спроведе у накраћем могућем року. Да се извршење
могућим трошковима
са најмањим – наслања се на начело ефикасности.
Начело усмености . на лицуместа
спроведе
12. надметања приликом спровођења , или
јавног – ретко се примењује,
Начело писмености .
13. код усменог
Начело јавности – доминира извршним поступком.
14. Начело тајности – ограниченијеу односу на другепоступке. Објављивање одлукаитд.
15. – изузетак. Утврђује се посебним решењем из разлога безбедности,
Начело двостепености
16. општег интереса и заштите појединачних права грађана.
– општеприхваћено уставно начело. То је мера заштите од
Начело заштите извршног дужника у први план ставља извршни
злоупотребе, корупције и локалних утицаја. Раније је било ограничено.
17. по ерилац – у закону се извршење не може
упротно закону.
спровести, али се мора заштитити и извршни дужник тако да се ца итд.
личне ствари, штите се жене, болесна лица,
.Хумано поступање, са најмање последица по дужника. Из
правило н јниже прихватљиве понуде – непокретност се на другом надметању на
извршења се изузимају тзв
Помоћ неукој странци
18. може продати испд 2/3 вредности.*
Начело савесног коришћења процесних права
– суд је дужан да поучи станку о њеним правима.
19. Начело једнакости намирења – право на улагање правног лека без
21. злоупотребе права (неоправдано одлагање, одуговлачење итд.) први у времену јачи у
Начело пр енства намирења
20. – општеприхваћено. Сви имају право на намирење.
пр ву. – у случају више поверилаца –
Превенствено се намирују – трошкови поступка, законска издржавања, пореске
обавезе па затим остало.
122. Средства извршења
НајчешћиИзврењавиднаизвршењановчаним. потраживањима*
1. Из повреде права на – доставом решења Органу за принудну наплату,
2. Потраживања зараду – мора се назначити код кога је у радном односу ради наплате из зарадепр.маЈеданпојединцудеозараде је заштићен – до 1/3.

НајефикаснијеПрноссредставасредствона рачунуакодужниккод банкеимасредстава* на рачуну код банке. Потребно је навести матични број и ПИБ.

Решење о извршењу – доставља се Организацији за принудну наплату.
ТоИзвршењејерезервнонасредствопокретнимизвршењастварима.Месноје* надлежан суд где се налазе покретне ствари. Дозвола извршења – прва фаза.
Процена – попис и процена покретних ствари. Сматра се да су брачни другови сувласници на једнаким деловима и није потребна сагласност другог за процену. Извршитељ пописује ствари али судија може неке да изостави.
Заложно право –моментом пописа стиче се заложно право и од тог момента су сва лица која стекну неко право над тим покретним стварима несавесна.

Правило је да . Из износа добијеног продајом покретних ствари намирују се трошковипроценупоступкавршисудскииспореднаизвршитељпотраживања и на крагу – главни дуг.

123. Извршење продајом непокретности*
Решење о извршењу и забел жба у јавне књиге налаже катастру забележбу

поверилац стиче заложно право.
Тим решењем суд одређује извршење и истовремено
Утврђивање вредности непокретности
решења о извршењу. Забележбом извршни утврђује се вредност непокретности. Утврђује се
правоснажности Решења
тржишна вредн ст
Након
непокретности (не грађевинска и друга). Земљиште – бонитет, класа,
култура итд., а за објекте је најважнији елеметнт усељивост. Вредност непокретности се утврђује
Поступак продаје
Решењем при чему се не узима само налаз вештака већ и други чиниоци.
Након процене доноси се Закључак о пр даји
цена
назначена најнижа који мора бити истакнут најмање 30 дана на
рочиште запродају ново занајмање 30 дана
огласној табли суда. У закључку је . Учесници у продаји наизменично нуде
цену. Ако не успе, нова се мора заказати 10 минута. није било
нове нуде. Решење досуђењ непокретности
Непокретност је продата на рочишту ако накно последње понуде , а лице коме
непокретност остављеном
је Када се продаја закључи доноси се року.
редаја непокретности
досуђена је дужно да уплати цену у
непокретности Решење (нов ЗИО – закључак) о пред ји
По уплати цене у предвиђеном року суд доноси
својине
уписује право купцу. На основу тог Решења у катастру непокретности се брише забележба а
принудно исељење
. Извршни дужник губи право својине на непокретности . Ако је у питању
стамбени објекат, потребно је да се некада изврши . Суд о томе одлучује
Н м рење извршног повериоца
закључком. рочишту за
намирење трошкови извршења, порез на пренос
Када решење о предаји непокретности купцу постане правоснажно на
апсолутних права споредна потраживања из преосталог дела се намирује извршни
, из средстава добијених продајом намирују се
п верилац. а
Извршни поверилац може оспорити споредна потраживања других, које они морају да
докажу извршном исправом као што су заложна права и сл. Камате се признају само за последње 3
године.После одржаног рочишта за намирење, ако преостану средства враћају се дужнику.
124. В нсудски извршитељ* фавориз вали извршног дужника кроз
друштве е својине
Ранији законски текстови код нас су
фаворизовање . Међутим, сада је једно од важнијих принципа – суђење у
Послове извршења споредни органи“
разумном року, што се односи и на извршни поступак. . Од
помоћни органи“
најранијих дана помињу се у„ многим земљама , па и код нас обављају увек „
. У римском праву – записничари, у средњем веку
судови католичке цркве – инквизиција, а код нас се извршни поступак први пут уређује 1930.
поредно-правна решења
Године кроз правила имовинских закона. Тада се први пут помињу судски извршитељи.
Суд
У свету постоје два система извршења:
1. Посебне службе
– једини извршава,
Ал анија с мостални судски
2. – – мање или више незваисни органи за извршење.
извршитељ са својим подручјем деловања (лоше решење –
Бугарска – паралелни систем приватног и јавног извршитеља (на 30,000 становника један
злоупотребе)
БиХ
извршитељ).
Хрватска
– не постоји јединствен систем, различито по ентитетима.
Румунија – традиционалан систем извршења, чиновници суда.
Словенија– јавна и приватна делатност. Банке могу да имају своје службе извршења.
Мађарска независних судских извршитеља на конкурсу
– јавна делатност. Министар именује извршитеље који се уједињују у коморе.
–преко . Бирају се и имају
различите врсте одговорности.

Македонија – извршење не спроводи суд. Извршилац је приватно лице, које не сме да
Решења у нашој земљи
одбије извршење.
До 2011 – систем судског извршења. Од ЗОИ извршење преко судског извршитеља и
извршитеља. У прописима се нигде не говори о личности извршитеља нити о стручној спреми.
од 07- 20 часова
Често су извршитељи са незадовољавајућом стручном спремом и не познају ток поступка.
Извршења се могу спроводити . Извршитељ је дужан да води рачуна о
достојанству извршног дужника, и требало би дабуде добро обучен за обављање специфичних
послова-Ов. ашћен је да отвори закључане просторије
-Има овлашћења да удаљи лица која га ометајуу присуству два пунолетна грађанина.
– Полиција нема овлашћења да било шта предузима. у извршном поступку без налога
– извршитеља. оцену вредности
Најкомпликованије радње су испражњење просторија од лица и ствари, и спровођење
Извршитељ врши ствари,
одређених привремених мера.
Ради бољег организовања служби извршења, према препорукама Европског суда за
људска права, у циљу суђења у разумном року, неопходно је да се пропише одређена стручност за
извршитеље, као и да се обезбеде материјално-технички услови за рад, поред увођења вансудских
извршитеља, са чиме се започело новим законом.
Судско и вансудско извршење, са строгом контролом и прописаним одговорностима.
Обавеза закључења уговора о осигурању.