Novi Pazar – Prof. dr Nerzuk Ćurak, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Sarajevu, održao je 22.01.2013. godine iz predmeta Interkulturalno razumevanje, ljudska prava i pomirenje, predavanje na temu: “Pojam i vrste sukoba (osnovi sukoba na globalnoj, regionalnoj i lokalnoj razini, sukobi na individualnom nivou) i Logika mirovnog obrazovanja”.
Predavanje je održano putem video linka.
Cilj predavanje je omogućavanje polaznicima kursa da se upoznaju sa istorijskim razvojem teorije mira, kategorijalnim aparatom i ključnim narativnim konceptima discipline. Takođe, cilj predavanja je osposobljavanje polaznika kursa za kritičku analizu različitih formi društvenih konflikata, te da na osnovama mirovne edukacije razviju genološke vrednosti i građanski aktivizam u svrhu izgradnje mirnih društava u regiji, s posebnim akcentom na ulogu nastavnika i studenata u afirmaciji regionalne mirovne kulture.
Profesor je, najpre, upoznao polaznike kursa sa pojmom mira i različitim shvatanjima istog, a zatim je ukazao na potrebu izučavanja mira. S tim u vezi, profesor Ćurak je istakao sleđeće: “Naučno bavljenje ratom i mirom je staro koliko i nauka, ali se tek krajem 19. i početkom 20. veka pod utiskom građanskih mirovnih pokreta i pod uticajem straha od velikog svetskog rata razvijaju međunarodni instituti u kojima se formiraju ideje o konstituiranju međunarodnih mirovnih organizacija. Nažalost ti instituti, debatni klubovi i sl., postat će instrumenti za opravdavanje spoljnih politika pojedinačnih država.
” Profesor je takođe naglasio da je naučno verifikovanje istraživanja mira priznato pedesetih godina dvadesetog veka kao odgovor na atomsku pretnju i hladni rat – razvoj mirovnih instituta u Severnoj Americi (SAD i Kanada) i Norveškoj, Velikoj Britaniji, Japanu, Indiji, Francuskoj i Holandiji – polemologija se počinje sistemski istraživati kako bi se kroz izučavanje konflikata razvijao i podsticao mir.
Drgui deo predavanja profesor je posvetio mirovnoj edukaciji (pedagogiji mira), odnosno razvoju procesa obrazovanja u i o miru. Tom prilikom, istakao je da je zapravo pedagogija mira posrednik između teorije (nauka o miru) i prakse (mirovnog odgoja). Posebnu pažnju posvetio je mirovnim studijama, odnosno suštinskim pitanjima koji se odnose na smisao i upotrebu znanja o miru.
S tim u vezi istako je da je dolaženje do sistemskih opštevažećih saznanja o uzrocima koji dovode do rata ili eskalacije konflikta, odnosno poznavanje uzroka rata nepohodan uslov za stvaranje mira i upoznao studente sa tipologijom uzroka rata prema Kenetu Volcu (Kenneth Waltz), zatim sa Lederasovom (John Paul Lederach) piramidom izgradnje mira i civilizacijskim heksagonom Ditera Senghasa (Dieter Senghaas) i njihovom teorijskiom doprinosu izgradnji kulture mira i mirovnom rešavanju konflikata.
Na kraju, profesor je zaključio da je osnovni cilj mirovnih studija izučavanje mira kao uslova socijalnog i političkog sistema, u vezi s pratećim konceptima kao što su pravda, rat, dostojanstvo itd.
Dok, predmet izučavanja mirovnih studija obuhvata ocenu mira, elemente mira, kao i njegova različita društvena tumačenja i procene. Profesor je posebno naglasio da ne postoji još uvek jedinstvena metodologija za to, niti postoje određene granice.
Otuda izraz “mirovne studije” koji je delimično neprecizan ali je istorijskim razvojem stvorio uslove za izgradnju nauke o miru. Teorija mira je racionalni pokušaj podizanja mirovnih studija na viši nivo metodoške, empirijske i teorijske opremljenosti s ciljem stvaranja mreže znanja i ljudskog kapitala a u svrhu povećavanja izgleda za mir na bilo kojoj razini ljudske egzistencije. U praktičnoj ravni to znači stvarnu izgradnju mirovnih veština i nenasilne kulture.
(UNINP)
