Turska Halk banka otvorila je filijalu u Novom Pazaru. To je jedno od tridesetak otvorenih predstavništava u Srbiji i prva filijala jedne turske banke koja je počela sa radom u Sandžaku, javlja Anadolu Agency (AA).
Halk banka u Novom Pazaru od ove sedmice zvanično pruža usluge klijentima, a interesovanje u prvih nekoliko dana je više od očekivanog.
Povodom početka rada u Novom Pazaru predsjednik Izvršnog odbora Halkabank a.d. Beograd Kenan Bozkurt posjetio je Gradsku upravu Novog Pazara i razgovarao sa gradonačelnikom Nihatom Biševcem.
Biševac je poželeo dobrodošlicu turskim bankarima i istakao važnost te banke za privrednike i stanovništvo Novopazarskog kraja.
”Saradnja između Srbije i Turske raste na svim nivoima, a rezultat te privredne saradnje je i otvaranje Halkanke, od juče i u Novom Pazaru. Nadam se da će otvaranje ove banke biti podstrek za dolazak turskih investitora u naš grad“, rekao je Biševac izrazivši očekivanje da će otvaranje prve turske banke i pružanjem bankarskih usluga pomoći razvoju grada.
Podsjetivši da je Halkbank prije godinu ušla na tržište Srbije s ciljem da poveća ekonomsku saradnju između Turske i Srbije predsjednik Izvršnog odbora Halkabank a.d. Beograd Kenan Bozkurt je naveo da su ”rekli da će doći sa brzom i kvalitetnom uslugom i da će se proširiti na sve veće gradove”.
”Novi Pazar je ove godine, nakon Beograda, naša peta otvorena filijala. U ovoj regiji ćemo nastaviti sa otvaranjem naših filijala i dati doprinos u ekonomiji, to nam je misija“, rekao je Bozkurt najavivši uskoro otvaranje filijala u Tutinu i Sjenici.
On je istakao da je u Novom Pazaru interesovanje za Halkbanku više od očekivanja i da ta banka, poštujući konkurente, ”neće biti mirna i da će izaći na ovdašnje tržište”.
”Cilj nam je, misija i vizija, da ekonomski most između dvije zemlje uzdignemo na potrebni nivo. Mi smo banka koja u svim zemljama podržava realni sektor, istovremeno smo banka koje je konkurentna u svim sektorima. Iste usluge ćemo pružati i na ovom prostoru, znajuću snagu svoje konkurentnosti“, poručio je predstavnik turske Halkbanke.
Kao nova banka na području Novog Pazara i okruženja banka će pružati sve standardne bankarske usluge i proizvode. Prema riječima direktorice filijale Alme Kršić prioritet su privrednici, ali će i rad sa stanovništvom biti zastupljen.
PR menadžer Halkabank a.d. Beograd Kristina Lazarević podsjeća da je Halkabanka univerzalna banka koja radi sa klijentima privrede i do sada u Srbiji ima 20 filijala, osam ekspozitura, četiri šaltera i očekuje da se širi svoju mrežu.
”Novi Pazar je samo početak što se tiče ove regije jer imamo velike očekivanja, pripremili smo posebne kredite dobrodošlice“, poručila je Lazarević.
Zvanično otvaranje prve filijale Halk banke u Novom Pazaru zakazano je za 14. oktobar ove godine.
Halkbanka je 19. oktobra 2015. otvorila prvu filijalu u Srbiji u beogradskom poslovnom centru New Mill, što predstavlja početak uspostavljanja mreže filijala na srbijanskom tržištu.
Turska Halk banka (Türkiye Halk Bankası A.Ş) je u maju prošle godine vlasnik 139.680 akcija, odnosno 76,75 posto akcionarskog kapitala Čačanske banke. Halk banka kupila je akcije četiri najveća akcionara Čačanske banke: Republike Srbije, Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodne finansijske korporacije (IFC) i Beogradske banke u stečaju.
Halk banka je stekla večinu akcija sa pravom glasa, čime je zvanično postala većinski vlasnik Čačanske banke. Čačanska banka je preimneovana u Halbank a.d. Beograd.
(Anadolija)
@ Rožaje – dijaspora:
Restoran je bila škola gde sam, pored ostalog, testirao i osvajao mnoge proizvode.
Povukao sam se jer nisam hteo da radim tamo gde mi psuju tursku majku. Moji gosti su bili porodice i obližnji studenti i profesori sa fakulteta Dramskih umetnosti. Onda se pojavili kriminalci, organizovane bande, koji su mi se uselili u lokal i odatel “ordinirali” i ja sam morao da zatvorim da bih se oslobodio njih. Oni se preselili u neke druge lokale i tamo bilo mrtvih do kolena.
Računam, bolje tamo nego kod mene, zar ne?
Sada sam u mogućnosti da pomažem drugima kroz nove tehnologije, proizvode i obuku odgovarajućih kadrova.
Ceo region zapadnog Balkana se ubrzano razvija turistički. Grade se novi luksuzni hoteli za koje su potrebni i novi meandžeri kuhinja & restorana i kuvari & konobari. Kao u fudbalu, oni su glavni igrači a ne zgrade (stadioni). Takvih još nema kod nas jer ih naše škole ne pripremaju.
Pored izgradnje novih hotela, moraju se modernizovati i svi postojeći. Tu treba “samo” izbaciti postojeći tehnološki krš i postaviti najsavremeniju tehnologiju da bi mogli da proizvode i prodaju najbolju, najjeftiniju i najprofitabiniju hranu.
A baš Rožaje bi bogao da bude centar za obuku kadrova za potrebe crnogorskog turizma. U hotelima “Rožaje” i “Turjak”, kao i kafiću “Tajson” i onom objektu na magistrali, pod uslovom da imaju odgovarajuću tehnologiju. Bez obzira što su opremljeni novim uređajima, postoji razlika između novih uređaja i nove tehnologije. Nov šporet “Smederevac” je primer novog uređaja a stare tehnologije.
Svejedno, ne vredi polemisati sa neukim ljudima. Oni veruju u ono što vide a ovde se radi o viziji i vizionarstvu. U dobrom sam društvu jer ni jednom inovatoru i modernizatopru nije lako bilo.
Ipak, znam da je Allah dž. uz mene. Bio, jeste i biće. A ako je On uz mene, ko može biti protiv mene?
Aferim, hošgeldum i hairli bilo!
Baš mi je ta karika falila za početak modernizacije ugostiteljstva i turizma Srbije (tehnologije, proizvoda, menadžmenta i zaposlenih).
Još pre šesnaest godina sam bio u Bursi, kao musafir vlasnika INOKSAN MUTFAK.A.S., efendi Vehbi Varlika, u vezi distribuiranja njihovih proizvoda na tržištu Balkana. Nije bilo pravo vreme ni pravi vakat.
Prošle godine, oktobra meseca sam bio na sajmu ugostiteljstva u Milanu (Italija) i ponovo se sreo sa Inoksanom, njihivim sadašnjim Export menadžerom, efendi Ahmetom Ayarom. Pao je dogovor da, uz božju pomoć, krenemo što pre.
Glavni problem je bila bezparica.
E, sada ću biti u mogućnosti da ponudim svim ugostiteljima i hotelijerima, klaničnoj i pekarskoj industriji, najpre u Sandžaku, kreditiranje tehnologije koja će, garantovano, sama sebe isplatiti u rekordno kratkom vremenu iz profita.
Čak i da imaju svoje pare, ne preporučujem jer otplata anuiteta spada u troškove poslovanja.
To vam je ta američka škola totalnog biznisa, gde je takmičenje ko će biti bolji, brži (produktivniji), jeftiniji i profitabilniji, koja će preporoditi Sandžak, Srbiju a bogme sve druge zapadnobalkanske državice.
Učiniću sve da otvorimo u Pazaru veliki prodajno – izložbeni centar a kasnije, ko zna? ako bog da i proizvodnju u Pazaru.
Malo li je?
Aman da bi da otvoriš makar spicaru
Hvala ali ja sam prošao kroz tu fazu razvoja. Bio sam vlasnik prvog američkog restorana u SFRJ na Novom Beogradu.
Sada želim da modernizujem ugostiteljstvo i reformišem turizma i školstvo u toj oblasti, u svim zemljama zapadnog Balkana.
Da, modernizacija počinje od tehnologije, kako bih mogao da modernizujem proizvode, a onda i menadžment i zaposlene.
Uzgred, već sam obavestio o tome turski Inoksan i kažu da oni već rade sa Halk bankom, i da neće biti problema da ugostitelji i hotelijeri dobiju potrebnu tehnologiju na kredit.
Čim dobiju tehnologiju, imaće i proizvode i efikasnu proizvodnju i prodaju tako da će ta tehnologija sama sebe isplaćivati. Bez boljeg i jeftinijeg prizvoda nema posla a time ni profita. Svako bi da kupi “Mercedes” po ceni “Fiće”, a pitanje je ko može to da im omogući?
Ako može bez “Mercedesa”, vala ne može bez hrane. A ti vaši ćevapčići, manitije i burek, koji su “plafon”, korišćenjem srednjovekovnog tehnološkog krša, pored ostalih mnogobrojnih proizvoda, mogu da budu mnogo bolji, jeftiniji i profitabilniji korišćenjem najsavremenije tehnologije. Tehnologije i znanja za 21. vek.
Muradine kuco stara, pa kad si imao restoran znas da je ugostiteljstvo nesigurna grana za ulaganje kapitala, i dobro znas da ti za to nisi kadar i da bi samo propao na principima zdrave ekonomije, a ako mislis da se sljepas i varas druge da te finansiraju to je druga stvar.