Tutin- Skoro godinu dana kako su azilanti stigli u Tutin i Sjenicu.
Dovoljno dug period da se ljudi naviknu na njihovo prisustvo, ali i dovljno vremena da se oni sami prilagode okruženju.
Razgovarali smo sa jednim od njih i saznali koliko su zadovoljni uslovima koji su im pruženi od strane grada i njegovih predstavnika.
” U kampu niko ne brine o nama, nemamo advokata a i hrana je loša ” ističe Kemal Lee.
Iako su ih ljudi lijepo prihvatili ipak postoji doza netrpeljivosti kod pojedinaca koji ne mogu a da ne prokomentarišu njihovo prisustvo. Broj azilanata varira, u pocetku ih je bilo do 250 a sad ih ima svega 40 po riječima Kemala I Jahje, dvojice azilanata koji su bili naši sagovornici.
Nezadovoljstvo je vidno ali za sad nemaju drugog izbora, neki ostaju do kraja zime, drugima to nije prepreka da nastave svoj put ka Evropi.
(SANA- Dženefa Zećović)
Ovo je amaterski prilog u kojem je sve proizvoljno i neprofesionalno urađeno. Prvo, u kampu nikad nije bilo 250 lica, jer je kapacitet kampa 150 mesta. Drugo, imena lica koja su navedena u tekstu su nama nepoznata i uopšte ih nemamo u bazi podataka. Teće, po Zakonu o azilu zabranjeno je javno otkrivati njihov identitet ( lik, ime i prezime). Četvrto, ovo je vrlo osetljiva tema i samo na osnovu dozvoljene posete od strane Komesarijata za izbeglice i migracije može se posetiti kamp i objavljivati bilo koji prilog u sredstvima javnog informisanja, naravno poštujući Zakon o azilu RS. Peto, i najbitnije u Tutinu još ni jedan incident se nije dogodio vezano za azilante, građani su ih prihvatili kao svoje a i oni se osećaju kao kod svoje kuće. Posebna je priča što je Tutin samo jedna prolazna stanica za sve azilante koji su bili smešteni kod nas, oni svakodnevno dolaze i odlaze, brojke su svakog dana drugačije, neki odlaze nakon 2-3 dana a neki se zadržavaju mesecima. Vreme boravka nikako ne zavisi od uslova u kampu nego od njihove “konekcije” za odredišno mesto koje im je krajnji cilj. Koristim priliku da se zahvalim građanima Tutina na tolerantnom odnosu prema azilantima na silnim donacijama koje imamo svakodnevno, VELIKO HVALA SVIMA.
– Imaju oni bogme rahatluka u Tutinu,i to kako…ljudi su ih u Tutinu vodili i na iftare,i na sve zivo,i to kod svojih kuca…ali,znas ono…daj nekome saku,on hoce cijelu ruku. Najbolje je njima onda bilo kao one zime u Obrenovcu,tu bijahu bas zadovoljni. Cuj gluposti,pa kako njih ljudi u Tutinu gledaju,to nigdje na svijetu nema.
Pomognimo ovoj deci da pronadju rahatluk medju nama i ucinimo sevap.