Najčešći tipovi : kritičari, negativisti, sveznalice/baloni i buldožeri, neodlučni, superprijatni i ljubazni, tihi i hladni, otvoreno agresivni/snajperi
NAJBOLJE BI bilo kada bismo ljude koji važe za teške mogli da izbegavamo.
Nažalost, u većini situacija to je nemoguće. Prinuđeni smo da sa njima komuniciramo ili sarađujemo, u školi, na fakultetu, poslu, kod kuće, u komšiluku…
I svaki put kada natrčimo na osobe “teške kao crna zemlja”, imamo dilemu kako da im pristupimo. Ako koristimo njihov stil komunikacije, čini nam se, oni će nas najbolje razumeti, ali i najviše izludeti. A ako ostanemo dosledni svom rečniku, tonu i načinu komunikacije, opet nema garancije da ćemo sa teškom osobom izaći na kraj.
Kako god da se postavimo, velike su šanse da sa “teškašima” izvučemo deblji kraj. Ali da li je baš tako?
Nebojša Jovanović, psiholog, psihoterapeut i lajf kouč OLI psihodinamskog integrativnog metoda, navodi najčešće tipove teških ljudi i “uputstvo” za komunikaciju sa njima. Ističe da je učenje veština komunikacije sa teškim ljudima često sastavni dio treninga životnih veština koji se sprovodi u “OLI centru”, budući da nas oni okružuju na svakom koraku i otežavaju nam život.
Da li u komunikaciji sa teškim ljudima treba koristiti njihova sredstva da bi nas razumeli ili se ponašati sasvim suprotno?
– Teški ljudi imaju komunikacione stilove koji su usmereni na manipulaciju i stvaranje doživljaja neravnopravnosti u odnosu. Ako bismo ispunili njihova očekivanja “upecali” bismo se i igrali komunikacionu igru koju oni diktiraju i koju su dobro uvežbali. Posledica toga biće da ćemo se osećati poniženo, frustrirano… što i jeste njihov cilj i oblik dominacije. Sa teškim ljudima treba imati određene veštine asertivne komunikacije kojima možemo da se odbranimo od njihovog stila komunikacije.
Ako neko za sebe proceni da je težak čovjek, da li je to već pola riješenog problema?
– To je dobar početak. Za teške ljude se, narodski rečeno, kaže da su “nedokazani”, jer do njih ne dopire ono što im se govori, ne primećuju na koji način povređuju druge ili im nije ni stalo do toga da li nekoga povređuju. Osoba koja ima uvid u svoj komunikacioni stil i prihvati da to nije u redu, da ne želi da bude takva, ima mogućnost da to i promeni. Ne možemo da promenimo ono što ne priznamo, čega nismo svesni, ili ono što ne želimo da menjamo. Mnogi teški ljudi ne žele da menjaju svoj stil komunikacije, čak su i ponosni na njega. Stilovi komunikacije se teško menjaju i zbog toga što osoba od njih ima neku korist, uspeva da izmanipuliše druge, da se probije, istera svoje… Problem je u tome što oni ne uviđaju da od takog ponašanja imaju više štete nego koristi.
Ni svi teški ljudi nisu isti. Kakvi tipovi teških ljudi postoje i sa kojim se najteže izalazi na kraj?
– Postoje različiti tipovi teških ljudi. Neki su otvoreno teški, agresivni, nametljivi, dok su drugi teški “ispod žita”, potajno, pasivno agresivno. Najčešći tipovi teških ljudi su: “kritičari“ (stalno kritikuju), “negativisti” (stalno prognoziraju negativno), “sveznalice”/”baloni i buldožeri” (zahtevaju da se sve radi na njihov način jer sve najbolje znaju), “neodlučni” (stalno menjaju mišljenje, teško donose odluke), “superprijatni i ljubazni” (uvek govore pozitivno, obećavaju sve, ali ne ispunjavaju, ne znate šta misle), “tihi i hladni” (od njih ne dobijate odgovor kada vam je potrebno, oni “niti šume, niti žubore”, sa njima nemate otvoreni konflikt, ali vas izluđuju svojim nekomuniciranjem).
Šta odlikuje “kritičare” i kako sa njima izaći na kraj?
– Oni dobro umeju da uoče neke probleme, ali ne umeju konstruktivno da ih reše. Najčešće ispoljavaju ljutnju, bes ili prezir i kroz to izražavaju svoj osećaj superiornosti i moći. Njihova životna pozicija je “Ja sam u redu, ti nisi”. Sebe doživljavaju kao velike borce za pravdu. Svojim nekonstruktivnim kritikama uglavnom izazivaju konflikt. Ne treba se upecati i ući u konflikt sa njima. Treba im ukazati pažnju i saslušati ih. Često je od koristi metod parafraziranja: “Ako sam vas dobro razumeo, vi mislite da…” Ali ne treba se upecati na njihove generalizacije (“Uvek, nikada, treba, mora”, kritike ličnosti, a ne konkretnog ponašanja) već tražiti specifične odgovore (“u ovoj konkretnoj situaciji vi mislite da… zato što”) i pobijati ih konkretnim primerima. Usmeravajte ih na konkretan problem, ovde i sada, ponudite konstruktivna rešenja. Korisno je tražiti da kritiku napišu, jer će to pokazati koliko su duboko ušli u problem.
Koje su glavne odlike “negativista” i kako da se ponašamo u njihovom društvu?
– To su oni od kojih najčešće čujete: “Neće to upaliti”, “Nema šanse”… Oni obeshrabruju druge ljude, navodno dobronamerno (najčešće je motiv za to njihova zavist, koje nisu svesni). Uglavnom su usmereni na potencijalne teškoće, a ne na cilj. Nisu spremni na normalne životne rizike, ali zavide onima koji jesu i pokušavaju da ih pokolebaju u pokušajima. Kako se ponašati? Ne dozvolite da vas pokolebaju, ali pazite da ne radite njima u inat nego za cilj koji je vaš (posebno ako su vam roditelji – da biste im nešto dokazali). Ukazujte im na činjenice, pokažite da ste odlučni, ali nemojte dokazivati ko je u pravu, jer to je zamka (na svaku grešku ili neuspeh mogu vam reći “eto, zar ti nisam rekao…”). “Negativisti” vam, čak, mogu biti od koristi, jer vam mogu ukazati na stvari na koje treba da obratite pažnju, ako to uzmete kao upozorenje, a ne kao obeshrabrenje. Ne ljutite se na njih, već ukažite na alternativno rešenje.
Kako se postaviti prema “sveznalicama” ako ih prepoznamo u društvu, na poslu…? Zašto su takvi ljudi teški?
– To su oni koji zahtevaju da radite kako oni misle da treba, i samo tako. Ne slušaju druge. Samopouzdani su, drugi gotovo da im nisu potrebni. Deluju frustrirajuće i hladno, kompetitivni su, ubijaju kreativnost, ne daju mogućnost da kažete svoje mišljenje, stalno prekidaju… Pored njih ljudi se osećaju obeshrabreno i nesposobno. Oni nastupaju kao autoriteti i u stvarima o kojima malo znaju. To su, uglavnom, narcisoidne ličnosti sa kompleksom “više vrednosti”. Kako se ponašati? Ako zavisite od takvih, ne konfrontirajte im se, ali hrabro postavljajte promišljena pitanja u vezi sa temom. Nikako nemojte da zauzimate poziciju “eksperta br. 2”. Isplati se zauzeti blago podređenu, ali saradničku poziciju, pažljivo predočiti alternativna rešenja, dobro se pripremiti, upoznati sa problematikom, slušati, ne prekidati, ne ići u kofrontaciju, parafrazirati njegove stavove i, na osnovu njih, postaviti proširena pitanja (“kako to sprovesti…”). “Buldožera”, ako vam je nadređen, treba pustiti da bude ekspert.
Da li su “neodlučni” najmanje teški? U čemu je njihova “težina”?
– To su ljudi sa kojima je teško komunicirati jer stalno menjaju mišljenje, pa nikada ne znate na čemu ste. Teško donose odluke. Često su frustrirani i ne znaju šta da rade. Podložni su negativnim emocijama, osećaju uvređenosti, napuštenosti… Oni žele da udovolje drugima, previše razmišljaju o tome šta će ko reći, prikrivaju svoje negativne emocije prema drugima. Njihovi odnosi su ambivalentni, i zbog toga su neodlučni.
Zašto su i preterano prijatni i ljubazni ljudi na ovoj listi? Kakvi prepoznati “folirante” i sa njima postupati?
– To su ljudi koji, veoma ljubazno, daju nerealna obećanja, govore nam ono što želimo da čujemo, izbegavaju kritiku, konflikte, nasmejani su i ljubazni sve dok nam nešto ne zatreba. Imaju snažnu potrebu da se dopadnu, ali pritom koriste manipulaciju. Neće rizikovati da izgube prijateljstvo time što će otvoreno odbiti da vam nešto učine, već će pronaći gomilu finih opravdanja, tako da nećete moći otvoreno da im zamerite. Njih treba isprovocirati da kažu šta zaista misle. Ne dozvolite im da daju nerealna obećanja! Zajedno definišite cilj nizom jasnih, dobro osmišljenih pitanja. Možete im reći da ćete ih više ceniti ako vas budu odbili, nego ako vam budu dali lažna obećanja.
U čemu je “feler” tihih i hladnih osoba? Kako njima doskočiti?
– Nikada ne znate šta misle i osećaju. Uglavnom odgovaraju sa “da” ili “ne”. Kod njih nema očekivanog emocionalnog odgovora, pa tako stvaraju napetu emocionalnu situaciju. Njih treba isprovocirati da progovore. Započnite razgovor o neobaveznim temama, postavljajte otvorena pitanja na koja ne može da se odgovori sa da ili ne: “Šta vi mislite, osećate, kako reagujete na to i to…”. Gledajte ih u oči (ali prijateljski, ne oštro). Budite strpljivi. Sa njima ne može lako da se ostvari razmena. Ako se osoba otvori, budite spremni za nastavak razgovora.
Agresivne, impulsivne i neprijateljski nastrojene ljude, čini se, najlakše ćemo prepoznati. Kako izbeći konflikte sa njima?
– Oni su otvoreno teški. Sila je njihova životna filozofija i potreba. Teže osećanju moći i te težnje ostvaruju otvoreno agresivnim sredstvima. Oni su siledžije, i to smatraju svojim pravom. Imaju dvostruke standarde za sebe i druge. Konflikte prave jer se tako prazne i zadovoljavaju potrebu za nadmoćnošću. Sklonost ka ovakvom ponašanju pojačava se dolaskom na neki rukovodeći položaj. Izreka kaže “daj čoveku vlast, pa ćeš videti kakav je”. I u komunikaciji sa njima važi zlatno pravilo: “ponašajte se drugačije od njihovog očekivanja”, a oni očekuju da ćete ući u konflikt, osećati se poniženo, stalno se baviti njima… Ne ulazite u borbu sa dobrim borcima. Zauzeti se za sebe znači kontrolisati osećanja, ostati na liniji zbog koje ste u komunikaciji sa tom osobom, ponavljati u sebi šta treba da uradite. A evo šta treba da uradite: dajte im vremena da se isprazne (za to vreme možete da brojite u sebi), ukažite im pažnju, oslovite ih imenom, gledajte ih u oči, stavite ih u položaj u kojem ste vi – da sede, ili i vi ustanite. Zaboravite na ljubaznost i kulturno ponašanje. Kada naprave pauzu uzmite reč, a ako vas prekidaju izborite se za nastavak priče. Govorite koristeći “ja govor” (“po mom mišljenju niste u pravu”). Neće ići lako, ali je moguće naučiti kako da izađete na kraj i sa ovakvima.
(Novosti)
