16. April 2011

Novi Pazar –  Gradske vlasti su „Bezistan bar“ dale na korišćenje „Lipi“ 1961. godine, a prije sedam godina je nekadašnji zakupac ovog objekta Ersan Čeli nad barom napravio diskoteku, čija je terasa na Bedemu. Čeli tvrdi da je u ovaj objekat uložio oko 300.000 evra, a da je zakupninu ovog prostora plaćao „Lipi“ do 2007. godine, kada je gradska skupćina donijela odluku da vrati ovaj objekat jer je ovo preduzeće tada bilo u procesu privatizacije, i da ga da na korišćenje JKP „Čistoća“, koje inače održava Gradski park.
– Plaćao sam potom zakup „Čistoći“, sve dok sud nije pobio ovu skupštinsku odluku, a onda sam prestao jer više ne znam čiji je zapravo ovo prostor. I „Lipa“ i „Čistoća“ tvrde da je njihovo i oba preduzeća mi traže veliki novac na ime neplaćene zakupnine. Vlasnik „Lipe“ nelegalno traži od mene da se iselim iz diskoteke, a ja ću se do kraja boriti da ovo kulturno dobro ne ode u njegove ruke jer smatram da kupovinom restorana nije kupio i prostor nad njim. Žao mi je samo što općina stoji po strani i nemo posmatra šta se radi sa gradskom imovinom. Ova diskoteka se nalazi djelom na Bedemu, a djelom nad restoranom „Bezistan bar“ i fizički su potpuno odvojene cjeline. To bi isto bilo kada bi neko kupovinom nekog lokala u zgradi smatrao da je kupio i stan iznad ili cio prvi sprat – kaže Čeli. On tvrdi da će, ukoliko dođe do toga da ga sudski organi prisilno isele iz ovog objekta, u pomoć pozvati građane, ali i navijače Torcide Sandžak, čiji je on predsjednik.
– Kao investitor ovog objekta, koji je na gradskom zemljištu, imam pravo prvenstva njegovog korišćenja. Ukoliko „Lipa“ uzme ovaj objekat, ostajem bez posla i imovine, kao i bez prihoda od kojih se izdržava moja familija, ali i još 20 porodica – kaže Čeli.
Hivzo Škrijelj, direktor JKP „Čistoća“, kaže da je ovo gradsko preduzeće zaduženo za održavanje parka, a da je samim tim i prostor Bedema u njihovoj ingerenciji.
– Mi se ne mješamo u sudski proces između Čelija i Šemsovića jer nam je svejedno ko će koristiti taj prostor. Ko god da ga koristi, mora da plaća zakupninu nama – kaže Škrijelj.
S druge strane, Ćerim Šemsović tvrdi da „Čistoća“ neargumentovano smatra da je prostor Bedema njen i da ne može da raspolaže njime.
– Škrijelju je očito neko dao nalog da tvrdi da je Bedem „Čistoćin“, bez i jednog valjanog dokumenta kao dokaza. Čeli je imao ugovor o zakupu prostora s „Lipom“, a onda se neko iz lokalne vlasti sjetio da i oni s njim naprave ugovor koji je ništavan i protivzakonit. Taj prostor je jedna cjelina i neko sada pokušava da je odvoji. Mi ćemo podići krivične prijave svih koji su sklapali ugovore o zakupu s tuđom imovinom. To bi bilo isto kada bi neko moj stan izdao na korišćenje nekom trećem licu, tvrdeći da je stan njegov ili da je kulturno-istorijski spomenik, što je očita otimačina. Nije točno da neki objekat kao kulturno-istorijski spomenik ne može biti privatizovan, a kome to nije jasno, neka se obrati Agenciji za privatizaciju. Ja sam taj prostor platio i plaćam porez na imovinu. Nisam protiv očuvanja kulturne baštine i hoću da na tom prostoru napravim etnorestoran, uz saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika – kaže Šemsović. On dodaje da je povrijeđen kao privrednik jer zapošljava oko 400 ljudi, a u Novi Pazar je investirao preko tri miliona evra.
– Kad dođe neki privrednik sa strane, svi skoče da mu pomognu i olakšaju, a ja kao kao lokalni privrednik imam opstrukciju sa svih strana – kaže Šemsović.
Azem Hajdarević, načelnik odeljenja za informisanje u novopazarskoj Gradskoj upravi, tvrdi da privatna lica ne mogu raspolagati spomenicima kulture, već samo grad.
– Zamislite šta bi se desilo s Kalemegdanom u Beogradu kada bi se on privatizovao, a on je, kao i naš Bedem, kulturno-istorijski kompleks od izuzetnog značaja. Gradsko pravobranilaštvo je dužno da štiti imovinu grada, pa tako i ovaj objekat, a vjerujem da će sve biti rešeno na zakonit i najbolji mogući način. Ranije vlasti su pravile greške, pa su bez razloga davale na korišćenje pojedine objekte preduzeću „Lipa“, koje je privatizovano prije dvije i po godine – kaže Hajdarević.

Najveći stepen zaštite
Rajko Čubrić, arhitekta konzervator iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu kaže da Bedem posjeduje najveći stepen zaštite, jer je proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
– Taj prostor koristi „Lipa“, ali ona nema vlasništvo nad zemljom, jer je grad vlasnik kompletnog prostora Bedema, kao i parka gdje je tvrđava. Vlasnik „Lipe“ može da koristi nepokretno kulturno dobro i da ga održava, ali ukoliko želi da promijeni djelatnost i namjenu mora da dobije dozvolu našeg, ali i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture – kaže Čubrić.

Izvor: Blic.rs

Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVI ODGOVOR

No more articles