Pokornost vođi, halifi i drugim nadređenima je obaveza prema Kur’anu i sunnetu. Dokaz za to su riječi Uzvišenog:
يا أيها الذين آمنوا أطيعوا الله وأطيعوا الرسول وأولي الأمر منكم
“O vjernici, pokoravajte se Allahu i pokoravajte se Poslaniku i predstavnicima vašim.” (Nisa’, 59)
Rečeno je da su predstavnici vođe, učenjaci, kao i vođe izvidnica. U hadisu od Ebu Hurejre r.a, Poslanik ,s.a.v.s., kaže: “Ko mi se pokorava i Allahu se pokorava, a ko mi je neposlušan i Allahu je neposlušan. Ko se pokorava vođi – meni se pokorava, a ko se ne pokorava vođi – ni meni se ne pokorava.” (El-Buhari)
I hadis: “Slušajte i pokoravajte se i kad bi vam crni rob kao namjesnik bio postavljen, a glava mu kao crni suhi grozd.” (El-Buhari)
Pokornost je uslovljena u svemu što nije nepokornost Allahu dž.š.. Od Alije r.a, prenosi se da je Poslanik ,s.a.v.s., rekao: “Nema pokornosti stvorenju u nepokornosti Stvoritelju. Pokornost je u dobru (prema pravilima šerijata).” (El-Buhari, Muslim, Ebu Davud i En-Nesai)
Pokornost je uokvirena nesuprostavljanjem šerijatu. Od Ibn Omera , r.a, se prenosi da je Poslanik ,s.a.v.s., rekao:
“Na čovjeku muslimanu je da sluša i pokorava se, volio to ili mrzio, osim da mu se grijeh naredi. A ako mu se grijeh naredi – nema slušanja ni pokoravanja.” (Prenosi se u Sunnenima)
Šerijat sa svim pravilima nastoji ujediniti ljude, a odbaciti neslaganja koja su razlog cijepanja, slabljenja snage ummeta i vladavine neprijatelja, svejedno, radilo se o vojsci ili vođi muslimana. Zato, pokornost označava izvršavanje naredbe i pokornost masa vladaru kojem je predata vlast. U tome je mudrost i milost Allahova prema Svojim stvorenjima, jer nije ispravan ummet bez odgovorne vlasti koja ispravlja greške, upućuje zalutale, uči neznalice, liječi bolesne i hvata zločince; opravdavajući povjerenje, sudeći po pravdi i izvršavajući obavezu. U Sahihima se prenosi:
“Dali smo prisegu Allahovom Poslaniku ,s.a.v.s., na poslušnost i pokornost u teškoćama i dobru, i u dobru i u zlu, na davanje prednosti drugima, da nećemo nepokorni nadređenima biti i da ćemo govoriti istinu gdje god bili ne bojeći se radi Allaha ničijeg prijekora.”
U drugoj predaji stoji:
“I da nećemo nepokorni nadređenima biti. Reče: ‘Osim da vidite otvoreno nevjerstvo za koji imate dokaz kod Allaha.”
Od Ibn Omera r.a, se prenosi da je rekao:
“Čuo sam Allahova Poslanik s.a.v.s., kako govori: “Ko umre odvojen od zajednice muslimana umro je paganskom smrću.”
Od Abdullaha ibn Omera prenosi se:
“Ko dâ prisegu vođi, a on mu pruži ruku i iskreno to učini, neka mu dâ ako može. Ako drugi vođa dođe suprotstavljajući mu se – ubijte ga.” (Muslim)
Od Ebu Hunejde Vaila ibn Hadžera r.a, prenosi se da je Seleme ibn Jezid el-Džafi upitao Poslanik ,s.a.v.s.,:
“Allahov Vjerovjesniče, šta misliš kada bi nam došli nadređeni koji bi tražili a ne bi davali naša prava, – šta tada naređuješ?” Poslanik ,s.a.v.s., se udalji od njega. Opet ga je upitao, a Poslanik ,s.a.v.s., reče: “Slušajte i pokoravajte se, oni će odgovarati za svoje postupke, a vi za svoje!” (Muslim)
Od Abdullaha ibn Mes’uda r.a, prenosi se da je Allahov Poslanik s.a.v.s., rekao:
“Poslije mene će biti borba za prestiž i djela koja ćete prezirati.’ Rekoše: ‘Allahov Poslaniče, šta nam naređuješ?’ Reče: ‘Izvršavajte prava drugih prema vama, a molite Allaha za svoja prava.” (Muttefekun alejhi)
Poslanik ,s.a.v.s., kaže:
“Kome bude postavljen namjesnik i vidi da on čini grijeh prema Allahu, neka prezire ono što (namjesnik) radi i neka ne napušta pokornost.” (Muslim)
Pokornost nadređenom i izbjegavanje opiranja je tačka razdvajanja ehlis-sunneta, haridžija i rafidija (šija). Onaj ko ustane na islamskog vladara u islamskoj državi presuda mu je smrtna kazna.
– Poslanik, s.a.v.s., je rekao: “Ko god vidi kod svog vođe nešto od nepokornosti Allahu, treba osuditi srcem taj grijeh, ali ne smije se ni pedalj udaljiti od poslušnosti (njemu).”
– Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: „Onaj ko mi se pokorava, pokorava se Allahu, a ko mi je nepokoran, nepokoran je Allahu. Onaj ko je pokoran vladaru, pokoran je meni, a ko je nepokoran vladaru, nepokoran je meni. Vladar je kao sklonište, za čiju sigurnost se muslimani trebaju boriti i gdje oni trebaju tražiti zaštitu. Ako vladar vlada ljudima pravedno i postupa pravedno, onda će on biti nagrađen za to, a ako radi suprotno, biće odgovoran za to.“ (Buhari)
– Huzejfe ibn el-Jemen, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Poslije mene će doći vođe koji neće slijediti moju uputu i koji neće slijediti moj sunnet, a među njima će biti oni čija su srca kao šejtanova srca u ljudskom tijelu.” Pa je Huzejfe upitao: “Šta treba da radimo, ako doživimo to vrijeme?” Allahov Poslanik, s.a.v.s., je odgovorio: „Slušaj i pokoravaj se vladaru, čak i ako te napadne s leđa i uzme ti novac.“ (Muslim)
– Avf ibn Malik, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Najbolji od vaših vladara su oni koje vi volite i koji vole vas, koji prizivaju Allahov blagoslov na vas i vi prizivate Njegov blagoslov na njih. A najgori od vaših vladara su oni koje vi mrzite i koji mrze vas, te oni koje proklinjete i koji proklinju vas.“ Kada je upitan od prisutnih: „Trebamo li ih svrgnuti mačem?“ Odgovorio je: „Ne, sve dok uspostavljaju namaz među vama.“ (Muslim)
– Ibn Abbas, r.a., prenosi da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: „Svako ko ne voli nešto od njegovog emira – vođe, treba biti strpljiv. Bilo ko da napusti pokornost emiru – vođi, pa makar i na kratko vrijeme, umire smrću džahilijjeta.“ (Buhari i Muslim)
– Osnova šeriata (akide, vjerovanja ehli-sunneta) je pokoravanje emiru, čak i ako je griješnik sa velikim grijesima, ako naređuje dobra djela. Ali, ako naređuje zabranjeno, ne pokoravamo mu se, ali ne ustajemo protiv njega (ovo je napisano u knjigama Šafije, Ahmeda, Et-Tahavija, ibn Tejmijje), kada kufr i nevjera ne dolazi od njega, jasan kao sunce koje obasjava dan. Ako nema takvog kufra, onda takvi koji ustaju protiv šeriatskog vladara su haridžije. Isto tako, ehli-sunnet je ubijeđen da je potrebno voditi džihad do Sudnjeg dana, bilo da je vladar plemenit ili zao (griješnik).
– Allahov Poslanik, s.a.v.s., kaže: „Ko god ponižava vladara, Allah će njega poniziti.“ (Tirmizi)
– Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: „Onaj ko daje zakletvu vladaru, treba da mu u zalog da svoju ruku i iskrenost svoga srca (da mu se preda), treba da mu se pokori svim svojim bićem. Ako neko drugi krene naprijed i osporavajući njegov autoritet, onda mu (muslimani) trebaju odsjeći glavu.“ (Muslim)
– Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao: „Ako vam neko dođe, dok ste ujedinjeni oko jedne osobe, i želi da vas razdvoji i podijeli vašu grupu, tada mu odsijecite glavu!“ (Imam Muslim).
– Imam Ebu Hanife r.a., je mišljenja da se neće klanjati dženaze-namaz muharibu – onome koji vojno ustane protiv imama.
– Od Ummu Seleme, r.a., se prenosi da je Poslanik s.a.v.s. rekao: „Biće vam postavljani emiri – vođe, pri kojima će biti djela koja su vam draga, ali i onih koja su vam mrska, tako da ko srcem bude mrzio (takve postupke) – biće pošteđen grijeha; ko protiv takvih djela bude ustao (jezikom ili rukom) – biće spašen, ali (griješan će biti) ko (takva djela) bude prihvatio i zadovoljan bude bio!“ Rekoše: „Zar se nećemo boriti protiv takvih?“ Reče: „Ne, sve dok budu obavljali namaz!“ (Muslim, Tirmizi, Ebu Davud) U drugom hadisu se navodi: … Rekosmo: „Božiji Poslaniče, zar nećemo protiv takvih ustajati?“ Reče: „Ne, sve dok sa vama budu obavljali namaz!“ (Muslim)
– Poslanik, s.a.v.s., je rekao: „Ostavljam vam u oporuku bogobojaznost i da slušate i da budete pokorni pa makar vam pretpostavljeni bio rob Abesinac…“
– Odgovor šijskog vođe britanskom špijunu u 18 vijeku da je zabranjeno ustati protiv sultana, a ako počne da ih ubija, tada mu se suprotstaviti a ako prestane tada mu se opet pokoriti.
– Zaključak Britanaca: Većina Sunni Muslimana prihvata Halifu kao Poslanikova namjesnika. Oni vjeruju da je Farz iskazati mu poštovanje slično poštovanju Allahu i Njegovu Poslaniku.
– Ni kršćanski ratovi ni tatarski ratovi nisu zaustavili napredovanje Muslimana, već napuštanje objave tj. pokornosti vođi.
– Najbolji muslimani su zabranjivali ustanak protivu vladara i borbu protivu njih u danima fitni kao što je bio slučaj sa Abdullah ibn Omerom i Se'id ibn el-Musejjibom i Ali ibn el-Husejnom i ostalima kada su u godini El-Hurre zabranjivali ustanak protivu Jezida. Isto su činili Hasan El-Basri, Mudžahid i ostali, kada su zabranjivali učestvovanje u ustanku Ibnul-Eš'asa.
– Od Poslanika, s.a.v.s., se bilježi da je naredio borbu samo protiv haridžija El-marikin, protiv kojih se borio Ali ibn Ebi Talib, r.a., kod Nehrevana, nakon njihove pobune protivu njega.
– Riječi mudraca: “Šesdeset godina nepravedne vlasti su bolje od jedne noći bezvlašća!”
– Onoga ko se suprostavi Poslaniku, a poznat mu je pravi put, i koji pođe putem koji nije put vjernika, pustićemo da čini šta hoće, i bacićemo ga u džehennem, – a užasno je on boravište! (Žene, 115)