Ekipa stručnjaka Biološkog fakulteta iz Beograda u noći između srede i četvrtka uspavala je trogodišnjeg medveda na planini Jadovnik, kod Prijepolja i okačila mu ogrlicu sa odašiljačem pomoću kojeg će, putem mobilne telefonije, na računaru pratiti njegovo kretanje.
Gorski car, koji je te noći dobio ime Miloš, upao je u zamku na visu Kašan u selu Milošev Do, na hranilištu, gde mu donose kukuruz i u blizini „restorana“ za orlove u koji se dovoze uginule domaće životinje ili klanični otpaci. Hvatanje i markiranje mede izvedeno je uz pomoć članova Udruženja građana „Jadovnik oaza netaknute prirode“, koje godinama brine o ishrani orlova, medveda i druge divljači.
U hvatanju mrkog medveda na obroncima Jadovnika učestvovao je osmočlani tim, koji je predvodio dr Duško Ćirović, docent Biološkog fakulteta u Beogradu.
„Ovo je prvi medved koji je markiran izvan Nacionalnog parka prirode Tara i on će nam reći kako se kreću medvedi, kakva staništa preferiraju na ovom obodnom delu naše zemlje. Takođe, dobićemo vrlo korisne informacije o njegovoj ekologiji, koje ćemo moći da koristimo i primenimo na njegovoj budućoj zaštiti. Sa druge strane, značaj ovog projekta je i u tome što se po prvi put u hvatanju medveda uključuju mladi ljudi sa fakulteta i aktivno učestvuju u istraživanju ekologije medveda na prostoru Srbije“, naglašava Ćirović.
Medved Miloš bio je 20. po redu kojeg je Ćirović markirao do sada, a za studentukinju Biološkog fakulteta Mariju Spasić hvatanje medveda bilo je prvo iskustvo i predstavlja ostvarenje sna iz detinsta.
„Još uvek sam pod jakim utiscima koji rečima ne mogu da se opišu i na tome sam jako zahvalna profesoru Ćiroviću koji me je uvrstio u tim. Straha nije bilo, a tokom celog procesa markiranja adrenalin je radio“, uzbuđeno ističe Marija.
Ova „operacija“ trajala je oko 45 minuta, a od medveda su uzeti uzorci krvi i dlake za genetička istraživanja i bioanalize, zatim je premeren, nakon čega mu je stavljena ogrlica oko vrata pomoću koje će moći da se prati njegovo kretanje u naredne tri godine.
Zanimljivo je da ogrlica košta 3.200 evra, baterija u njoj aktivira se svakog sata i putem dži-pi-es sistema podaci o lokaciji stižu na računar u „štabu“ istraživača.
Mrki medved (ili više njih) iz klisure Mileševke i oni koji prolaze koridorom preko Jadovnika i Zlatara, skoro cele godine mogu da biraju obroke na hranilištu Kašan.
Ovde i bez susreta i viđanja znaju za posete gorskog cara. Kamere foto-zamki na smrčama beleže dolaske, gošćenje, pa i predahe i dremuckanje mede od po dva-tri sata ili kako u brlog u čestaku omorika odvlači tele, june ili deo krave sa hranilišta beloglavih supova.
„Kao i ranijih godina, pojačali smo ishranu medveda u toku priprema za zimski san. Uhvaćeni meda je sedam dana bio redovni posetilac, a kamere su zabeležile i susret dva medveda, u pokušaju da jedan drugog uplaše ili oteraju sa drvenog korita“, kaže Vjekoslav Joksimović, član UG „Jadovnik“.
I bez čitanja „zapisa“ stočari na obodu klisure Mileševke i padinama Jadovnika znaju da je „krupna zverka“ u blizini – po noćnom zavijanju vukova. Uz podsećanje na staru mudrost: seljak je dužan da nahrani sve – u kući, oko kuće i u šumi, meštani kažu da, zahvaljujući „meniju“ na Kašanu, medvedi već nekoliko godina nisu pričinili štete u torovima i pčelinjacima, sem što otresu neku voćku. Letos, naglašava Joksimović, niko nije prijavio štetu.
Ime po epskom junaku
„Većali smo koje ime da mu damo.Prihvaćeno je Miloš, po epskom junaku iz pesme „Ženidba Dušanova“ – Milošu Vojinoviću, koji je bio čobanin u ovdašnjem Miloševom Dolu, a stanište medveda je reka Mileševka“, kaže kum Vjekoslav Joksimović.
(Zlatar info)
