Osmogodišnji Nemanja već tri godine 16 kilometara prelazi dug put na konju. Od ove godine pridružila mu se i sestra Milica.
Najmlađi Bojovići zajedno sa još jednim učenikom prvakom čine cijeli razred i pohađaju nastavu u selu Aljinovići u Zlatarskom kraju. Uprkos udaljenosti i lošim vremenskim uslovima, djeca nisu napravila nijedan izostanak od početka godine.
Iako je materijalna situacija za porodicu Bojović teška, oni ne planiraju da napuste svoje ognjište.
– Mi smo jedina porodica u selu koja ne prima nikakvu pomoć, a imam dvoje djece – rekao je otac.
Kad gledas srbijanske medije covjek bi mogao pomisliti da u sandzaku zive samo srbi. Kako ih nije sramota?
У Рашкој области живе само Срби. Углавном су православни и муслимани…
Srbovanje i cinjenice nikako nemogu zajedno. 😉 😆 Srbovanje ti ga dode ko pricanje bajki. Cesto krvavih bajki. Srbovanje naime uvijek za rezultat ima zlocine i genocide.
Elem – po popisu iz 2011 u srbiji ima 145.278 bosnjaka. 🙂 U tu cifru nisu uracunati oni na privremenom radu u inostranstvu a ima ih mnogo.
Фукаро,
Моја професија ме је научила да се користим чињеницама, а не националним “смерницама” америчких пудлица у престоници. Прочачкај мало порекло своје породице па ћеш видети да сте, и то у не тако давној прошлости (углавном у 18. веку), примили ислам, а да су ти дедови били православци. Прочитај шта о томе врло аргументовано и са пуно доказа пишу историчари који су се тим бавили (углавном сви муслимани) као, пример, Салих Селимовић. Тзв. бошњаци настали су деведесетих година у сарајевском хотелу “Holiday Inn”. Пре тога су то име користили Аустроугари као средство манипулације. Прочитај мало песме Османа Ђикића, Авде Карабеговића, Омер-бега Сулејманпашића. Нема патриотскијих песама српске поезије него што су ови и неколицина других муслиманских песника написали. И да завршим цитатом о муслиманима ових простора из романа “Дервиш и смрт” славног српског писца Мехмеда – Меше Селимовића:
“Најзамршенији људи на свијету. Ни са ким историја није направила такву шалу као са нама. До јуче смо били оно што данас хоћемо да заборавимо. Али нисмо постали ни нешто друго. Стали смо на пола пута, забезекнути. Не можемо више никуд. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке ријеке, и нема више ни тока ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. С нејасним осјећањем стида због поријекла, и кривице због отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо у напријед, зато задржавамо вријеме, у страху од ма каквог ријешења. Презиру нас и браћа и дошљаци, а ми се бранимо поносом и мржњом. Хтјели смо да се сачувамо а тако смо се изгубили, да више не знамо ни шта смо. Несрећа је што смо завољели ову своју мртвају и нећемо из ње. А све се плаћа па и ова љубав.”
Све сажето, јасно и гласно речено!!!
Ma svasta mi nesta naprica ali cinjenica stoji – Bosnjaka u srbiji 150 hiljada. 🙂
Bosna inace najstarija zemlja na zapadnome balkanu. Kad smo mi bili civilizacija vi srbi ste jos bili katolici… 🙂
A tvojim SANU iskonstruisanim mitovima i lazima se mogu samo grohotom smijati 😆 Deder inace pogledaj sta ono ilija garasanin rece o bosnjacima istocnog zakona – prije procesa srbizacije 😉 🙂