Sandžak – Posle tri decenije rada i života u Luksemburgu, Sulejman Badić riješio da ponovo investira u pešterski kraj. Kupuje zemlju za farmu ovaca, gradi i višespratnicu u Novom Pazaru
Nažalost, samo koji mjesec nakon prve posjete jednog premijera Srbije Pešterskoj visoravni, Đinđić je tragično izgubio život. Ni Badićeva mljekara nije bila mnogo bolje sreće, zbog osipanja stočnog fonda, nedovoljno mlijeka za otkup, neregulisanog plasmana i raznih administrativnih “podmetanja nogu”, Badić je odlučio da stavi ključ u bravu, rasproda opremu i vrati se u Luksemburg, gdje je danas, zajedno sa dvojicom sinova, uspješan trgovac i građevinar.
I mada ima jedno loše iskustvo, jer ga je propala mljekara koštala puno novca i živaca, Badić opet želi da se vrati u rodni kraj i da ponovo u Evropi teško zarađeni novac ulaže na svom rodnom Pešteru, za koji tvrdi da je raj za proizvodnju zdrave hrane i ekološki čiste i obnovljive energije. Upravo u te oblasti planira ozbiljne investicije.
– Vjerovao sam tada u Đinđićeve reforme i njegov put ka Evropi, da se nije desila tragedija, sve bi danas u Srbiji bilo drugačije, već bi bili u Evropskoj uniji, a ja bih bio veliki proizvođač mlijeka na Pešteru i izvoznik – priča Badić dok u Novom Pazaru počinje da gradi višespratnicu sa poslovnim i stambenim prostorom.
Na Pešteru je, za početak, kupio 20 hektara zemlje, planira da uskoro znatno proširi budući “ranč” na kome će izgraditi farmu ovaca i krava.
– Namjeravam da izgradim i vjetrenjaču, sličnu onoj koju su Slovenci izgradili u selu Gradac kod Leskove, ona već proizvodi puno struje – kaže Badić i naglašava da ga je na novi povratak “podstakao” sadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić. – I Vučić, kao nekada Đinđić, čini sve da se Srbija reformiše i da što prije postane dio Evropske unije. Vjerujem u Vučićeve reforme i zbog toga sam se odlučio da ponovo ulažem u moj rodni kraj. Od države ne tražim mnogo: samo dobru infrastrukturu, podsticajnu poresku politiku, brzo dobijanje potrebnih dozvola i pomoć kakvu imaju farmeri širom Evrope – kaže Badić.
ČEKAJU AUTO-PUT
Badić kaže da ga je obradovala vest da će premijer Srbije doći na Pešter i da će dovesti velike proizvođače i prerađivače mesa iz Italije i Arapskih Emirata. Ovaj i drugi Pešterci sa nestrpljenjem očekuje da trasa Koridora 11 od Požege krene podnožjem Golije i preko Peštera do Boljara na granici sa Crnom Gorom.
– Tek kad stigne auto-put, Srbiji i Evropi će se otvoriti svi potencijali Peštera i Golije, nadamo se da će se to desiti do 2020, kako je ovih dana objavljeno – kaže Badić.
(Novosti)
Ovog su coveka upropastili braca Zornic (Murat, Rika zvani Vrnika i Sako)iz Tutina placali su ljudima da stavljaju kreca u mlijeko, posle bi im slali inspekciju i zbog toga su zatvorili mlekaru. Da nisu zatvorili mlekaru imalo bi 100 zaposljenih…
Sve dok je na scjeni Hazbo m i klapa. junice, ovcice i kozoce ce se krasti, a vetrenjace su davno oduhali.
Zbog toga u Sjenici vazi samo ono vidi mo se nikad vise.
To optinri to sda lesinari. lupajte minuse. dan noc citate sandzak press. ko vam he kriv sto ste cefine sa majke pokrali pa se bojite.
Pusti ga malo iz ruku habo
Nema ovdje, u Sandzaku,progresa.Zaboravljeni ljudi od “bosnjackih”politicara,u Beogradu,u foteljama,ili ovdje,takodje u foteljama,zaboravljeni i od Sarajeva.Namjerno se zapostavlja ovaj dio,da bi u buducnosti bio najsiromasniji u Srbiji,svojevrsan Bangla Des.Pogledajte,srbijanske firme imaju zastupnike za BiH u Banja Luci,Bijeljini,R.Srpskoj.Hrvatske firme imaju u Z.Mostaru,Livnu,tamo gdje su Hrvati u vecini,a sarajevske firme nemaju zastupnike u Sandzaku,za Srbiju,vec u Beogradu,Nisu,Kragujevcu…Bosnjake iz BiH ne interesuje Sandzak.
Pešter ima zaista sve predispozicije da u narednim godinama postane privredno čudo. Potencijala koliko hoćeš, a malo iskorišćeno. Valjda je svima jasno da je i država prepoznala velike mogućnosti koje Pešter može da pruži svom stanovništvu i regiji uopšte. A možda je najveće blago spremnost Sandžaklija da se vrate iz dijaspore, pokrenu biznis, otvore nova radna mesta i udahnu perspektivu ovom kraju. G-dinu Badiću svaka čast na spremnosti i pored jednog razočarenja. Dok je ljudi kao što je on, g-din Rebronja i drugi, nove generacije će imati neku perspektivu i nadu u bolje sutra.
Da ti nisi Titova pionirka? Pravi komunisticki govor…hehehehe K oljice mogla bi ti zaduziti malo ovaca pa na Pester…to bi ti bila dobra terapija od ovog upinjanja na SP gde pokusavas da budes najpametnija ali ti ne ide…
Hvala, uvažena Olivera.
Vama će biti drago da čujete da posedujem poseban program za razvoj Peštera a i poseban razlog.
Naime, moja rahmetli majka, Hamida, je rođena na Pešteru, u selu Braćak.
Pešter, sa centrom u Sjenici, vidim kao razvijeni turistički zimsko-letni centar, vazdušna banja, namenjena za lečenje velike pošasti razvijenog sveta – prekomerne gojaznosti.
Ogromno tržište škembavih Amerikanaca, Kanađana, Evropljana…, u prvo vreme naša dijaspora, devizni penzioneri, a kasnije i mnogi drugi.
Ne da se grade zgradurine od stakla i betona, nego etno-sela sa apartmanima za 2-4 osobe, za duži boravak.
Stvar je i u njihovoj ishrani. Ne ono što jedu tamošnji žitelji, nebezbednu i nezdravu hranu, već po sistemu da “surutka cveće bere, varenika travu kosi a kajmak zemlju kopa”.
Moji pomenuti musafiri “cveće beru” i hrane se bezbednom hranom po američkim Hasap standardima, zdravom i niskokaloričnom hranom po kanadskim standardima i Halal po muslimanskim standardima.
Pride, na prazan želudac ispijaju 3-4 litra zdrave vode da isperu unutrašnju prljavštinu organizma, pa još i što više fizičkih aktivnosti (Pešter idealan za nordijsko skijanje zimi i nordijsko pešačenje leti – ono sa štapovima) da sagore što više kalorija.
To je zdravstveni turizma i za tri nedelje, garantovano, skidaju desetak kilograma.
Nakon toga dolazi na red medicinski turizam u Pazaru (zubari, plastični hirurzi…) pa kulturni (obilazak crkava, manastira, džamija, šoping…) i povratak, kao novi, i naša najbolja reklama.
Vama će biti drago i da čujete da je resorno Ministarstvo i turizma prepoznalo
vrednost, pored ostalih projekata modernizacije kafansko-menzaškog ugostiteljtva i reforme primitivnog sindikalno-pansionskog “turizma” za celu Srbiju, te da će me, najverovatnije i ako Bog da, finansijski pomoći da posetim najveći kanadski sajam ugostiteljstva u Torontu, koji se održava 1., 2. i 3. marta, da vidim šta ima najnovije u tehnologijama i proizvodima Severne Amerike, kao i sajam u Parizu, koji se održava 18. i 19. marta, da tamo vidim šta je to što Evropa nudi iz te oblasti.
Nakon toga, naouružan sa najnovijim znanjima, kreće, ako Bog da, pomenuta modernizacija i reforme.
Očekujem da ugostitelji iz celog regiona onda dolaze u Pazar da vide čudo neviđeno (nigde pod kapom nebeskom ni bolja hrana, ni jeftinija ni preofitabilnija) i da uče od nas.
Malo li je?
Kad ako ne sad?
jaooo olja…pa to tek sada drzava prepoznala veliku mogucnost jel? Generacijama nas diskriminise ta drzava da bi bas mi otisli u inostranstvo. Da ta drzava ulaze na infrastrukturu kao u ostali deo srbije mozda bi nesto i moglo uradit. a i oni koji su pokusali ostali su pokradjeni zbog drzavne korupcije. Prster ce pokrenut 2 stvari, da srbija prestane sa diskriminacijom i da napravi infrastukturu ili da to prepusti autonomnom Sandzaku da sam sredi.
Imate fenomenalne kapacitete za seoski turizam u kombinaciji sa savremenim stocarstvom. Uvedite internet na Peshteri i modernizujte cobane sa montbikovima ili na konjima…ko moze ima crrosmotora i drugih terenaca. Zapadnjaci bi placali da provedu sedmicu u takvom mongolskom ambijentu u sred evrope.
Za zimski period skuteri i ostale zimske djakonije…Sklapati ugovore sa Senatorijumima iz zapadne Evrope i otvarati “Bolnice za mentalne pacijente” Peshterski ambijent moze i da leci dusu u kombinaciji sa zdravom hranom.
Pre svega vam treba dobra i iskrena volja da se dogovorite sa drzavom Srbijom oko Kantonalnih ingerencija, a onda krenuti u aktivnu komercijalizaciju svih atraktivnih i perspektivnih projekata.
Moramo sami pokusati da iskoristimo potencijale Pesteri. Ako budemo cekali drugi ni mrvice necemo dobiti.