Predsjednica Savjeta za mlade grada Novog Pazara i edukatorka u Kancelariji za mlade Aleksandra Majstorović smatra da je vršnjačko nasilje posledica nedostatka komunikacije roditelja sa djecom.
Ona je radiju Sto plus rekla da će Savet za mlade sredinom naredne godine objaviti novi Lokalni akcioni plan i Strategiju za mlade, u kojima će poseban deo biti posvećen vršnjačkom nasilju, preventivnim merama i kontrolisanju ustanova koje direktno ili indirektno rade sa mladima.
“Želja našeg tima je da se više radi sa roditeljima, a ne samo sa mladima. Kancelarija za mlade radi sa mladima od 15 do 30 godina, ali zbog stvari koje se dešavaju i zbog sve manje komunikacije bitno je uključiti i roditelje. Dakle, potrebno je i njima pokazati mehanizme delovanja i prevencije u određenim situacijama, a važno je pružiti podršku i školama“, rekla je Majstorovićeva.
Ona je dodala su ovu godinu u Novom Pazaru obeležile ružne slike vršnjačkog nasilja, a da po brojnosti zabeleženih oblika ovog problema taj grad ne zaostaje za ostalim delovima Srbije.
“Poslednji slučaj koji se desio u neposrednoj blizini Osnovne škole Vuk Karadžić, poslao je potresnu, groznu i strašnu sliku nasilja. Internet ili virtuelno vršnjačko nasilje je uzelo maha, jer mladi gotovo sve snimaju mobilnim telefonima, pa su nam sada dostupnije te scene nego ranije“, rekla je Majstorovićeva.
Istakla je da zaposleni u Kanacelariji za mlade bar jednom mesečno obilaze srednje škole u ovom gradu, razgovaraju sa đacima, pričaju o njihovim problemima.
“Na žalost, srednjoškolci ne veruju dovoljno svojim pedagozima i psiholozima, što nama pruža dovoljno prostora za rad sa njima, jer smo približnih godina. Studentski parlament je nedavno organizovao tribinu na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru na kojoj smo pričali o nasilju i zaključili da brojni akteri koji rade sa decom nisu edukovani i ne znaju kako da reaguju u takvim situacijama“, rekla je ona.
Majtorovićeva kaže da su tokom godine sa učenicima osnovnih škola organizovali radionice Nasilje nema opravdanje, u okviru kojih su gledali predstavu tokom koje su glumci pokazivali različite oblike nasilje, na koje je oko sedam odsto đaka reagovalo smejanjem.
“Radionice su pokazale da su đaci već videli da mladić udara devojci šamar, čak to i ne smatraju oblikom nasilja. Smešne su im uvrede, pogrdni nazivi, kažu da to govore i jedni drugima tokom svakodnevne komunikacije. Sve to ukazuje na neophodan rad sa roditeljima i pružanje podrške jedni drugima, kako bi svi rešavali probleme zajedno, jer se nasilje tiče svih nas“, rekla je ona.
