Kunem vam se vjerom i Kur’anom

6
15

Uloga pljevaljskog muftije Mehmed-ef. Šemsikadića u borbi za prava muslimana Bošnjaka Sandžaka i Bosne.

Mehmed Šemsikadić rođen je 1827. godine u uglednoj pljevaljskoj familiji u Sandžaku.  Obrazovanje je započeo u rodnim Pljevljima, nastavio u Sarajevu, gdje završava medresu. Nastavlja školovanje u Istambulu, na čuvenoj Šeherzada medresi, koju sa uspjehom završava. Nakon završnih studija vraća se u Pljevlja gdje se zapošljava kao vaiz u pljevaljskoj Ruždiji, a 1866. je imenovan za muftiju u Taslidži (Pljevljima).

Odlukom Berlinskog kongresa Bosna i Hercegovina je aneksirana i pripojena Austrougarskoj. Tada je došlo do odvajanja Sandžaka od Bosne. To je naišlo na oštru reakciju i negodovanje, pa i pobunu Bošnjaka muslimana Sandžaka i Bosne i Hercegovine. Jedan od glavnih aktera ove pobune, a ujedno jedan od najvećih boraca za prava Bošnjaka muslimana Sandžaka i Bosne bio je muftija pljevaljski Mehmed-ef. Šemsikadić, u narodu poznat kao Muftija Šemsikadić.

Od Berlinskog kongresa Mehmed Šemsikadić se politički aktivira i uspostavlja vezu sa vodećim ljudima u Sarajevu koji su se pripremali za oružani otpor Austrijancima. Istovremeno radi na formiranju antiokupacionog otpora na Kosovu kako bi u svoje redove privukao i albanske dobrovoljce. Šemsikadić dolazi u Sarajevo 12. jula 1878. zajedno sa Hafiz-pašom, novim vojnim zapovjednikom Bosne, koga je poslala Turska. Muftijin dolazak bio je u funkciji dogovora oko odbrane Bosne. Austrijske trupe prodiru u Bosnu 29. jula 1878. godine.
Pljevaljski muftija je na noge podigao dobrovoljačke odrede Bošnjaka i krenuo ka Bosni da je brani. Kada su izašli iz Pljevalja i prošli Dolove, Mehmed Šemsikadić silazi sa konja, diže ruke i upućuje sljedeću dovu:  „Bože, ne vrati nas poražene bez obraza i Bože, sačuvaj nam Bosnu i Hercegovinu od neprijatelja.“ Njegovim odredima prilaze i Bošnjaci iz Istočne Bosne, tako da uvećana vojska dolazi u Sarajevo 4. augusta 1878. gdje biva dočekana sa dobrodošlicom. Nakon kraćeg boravka u Sarajevu, Mehmed Šemsikadić predvodi nekoliko hiljada vojnika u Tuzlu, gdje dolazi 8. avgusta i nakon dva dana žestokih borbi uspijeva odbraniti Tuzlu. Zaposjeda obje strane rijeke Spreče, ugrožava neprijateljsku bazu u Doboju, a u jednoj od tamošnjih teških bitaka ranjava i austrijskog podmaršala Šmigoca. Odgojen u starobosanskom duhu da se sa neprijateljem nema šta pregovarati dok gazi zemljom, sarajevskim agama poručuje sljedeće: „Čujete li Sarajlije i svi ostali! Ja sam vam Švabu dobro dočekao i vratio ga od Tuzle i Brčkog, a jedna mi je vojska kod Maglaja gdje će Švabu dočekati. No, čujete li age Sarajlije! Kunem vam se vjerom i Kur’anom, ako li mi nevjeru učinite, žive ću vas sve odrati!“

Padom Sarajeva 19. avgusta 1878. Mehmed Šemsikadić se povlači u Sandžak da izbjegne opkoljavanje. Tamo nastavlja sa svojim aktivnostima protiv Austrijanaca. Izložen pritiscima, na poziv sultana Abdul-Hamida II, seli se u Tursku gdje biva proglašen specijalnim musafirom.
U znak poštovanja dobija i veliki zemljišni posjed – Čekmedže čiflik na obali Mramornog mora. Austrijskom okupacijom Bošnjaci se počinju masovno iseljavati iz Bosne i Hercegovine u pravcu Sandžaka, Albanije i Turske. Mehmed Šemsikadić iznenada umire u svojoj 60-oj godini života, 29. januara 1887. godine.  Kao zaslužna i izuzetno cijenjena ličnost Turskog carstva, ukopan je u dvorištu džamije Sultan Mehmeda Fatiha (Osvajača) u Istambulu.

Doprinos Muftije Šemsikadića odbrani Bosne i Hercegovine ogledao se u sljedećem:

-angažovanjem           Mehmed Vehbi-ef. Šemsikadića i Salim-bega Selmanovića u rukovodstvima pokreta otpora, prvenstveno u Sarajevu, a zatim na širem području Bosne i Hercegovine;

– učešćem posebnog odreda u borbama na prostorima između rijeka Bosne, Save i Drine, posebno oko Gradačca, Gračanice, Doboja, Brčkog, Tuzle i drugih mjesta na tom prostoru;

– učešćem muslimana Bošnjaka iz Gusinja, Plava, Bijelog Polja, Taslidže, Nove Varoši, Sjenice, Prijepolja, Novog Pazara u radu prve i druge Skupštine Prizrenske lige na kojima je donijet mobilizacioni plan Lige, na kojima su ovi delegati uspjeli da se u spomenuta programska dokumenta Lige unesu i usvoje opredjeljenja i obaveze Lige da će sa svojim vojnim snagama učestvovati i u odbrani Bosne i Hercegovine.
Spomenut ćemo neke od tih akcija i odluka:

– Iz raznih mjesta u današnjim granicama Crne Gore i Sandžaka putem depeša upućeni su protesti Berlinskom kongresu i ambasadama evropskih sila u Istanbulu: 10. maja iz Plava; 29. maja iz Sjenice, Novog Pazara i Nove Varoši; 15. juna iz Novog Pazara, Gusinja, Sjenice i Taslidže (Pljevalja); 15. juna iz Podgorice, Spuža i Žabljaka na Skadarskom jezeru; 15. juna iz Bara; 16. juna iz Bara i Tuđemila (muslimansko selo u okolini Bara)

U donošenju ove odluke od strane muslimana Bošnjaka učestvovali su predstavnici Gusinja, Novog Pazara, Sjenice i Taslidže.
Naravno, pored svih navedenih činjenica, ono što je od posebne važnosti istaći, a što je i glavna teza ovog dijela da odlaskom Turaka sa ovih prostora muslimani Bošnjaci i Albanci, prije svega, bivaju ostavljeni na milost i nemilost onima kojima su predstavljali lak plijen na putu osvete zbog „turske krivnje“.

Jedina institucija i njeni predstavnici koji su imali snage i volje da se bore za prava svog naroda tada, a i danas, bila je Islamska zajednica i njeni najveći predstavnici, muftije i muderisi, te naravno imami sa svojim džematlijama.

Autor: dr. Admir Muratović


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

6 KOMENTARI

  1. Gospodine, zao mi je sto tako mislite, jer po mom dubokom uverenju imate iskrivljene stavove sto se tice principa objektivnosti u procesu spoznaje istorijske istine.
    Da se odmah razumemo: ja sam prihvatio polemiku vezano za Vas tekst obrazlazuci ono sto Vi pisete, a ne Vas licno. Usput, i Vi ste meni nepoznati tako da i moj nick Angus Young ne bi trebao da predstavlja nikakav problem.
    Takodje, zao mi je sto moju kritiku dozivljavate licno, g.Muratovicu. Plasim se da nemate dovoljno iskustva u diskusijama ovakve prirode…jer da ste ovo sve prezentovali na nekoj tribini (recimo u Berlinu), morali bi ste znati da Vas ceka mnostvo najrazlicitijih pitanja posetilaca Vase prezentacije. Zato Vas molim, u cilju demokratskog uvazavanja razlicitosti, ne kvalifikujete MENE LICNO po prevazidjenoj i mracnoj komunistickoj ideologiji “Onaj-Ko-Govori-Protiv-Svog-Naroda”.
    Gospodine Muratovicu, ja volim svoj narod kao i Vi i zaista me iznenadjujete kad profilisete mene licno na osnovu jedne objektivne kritike.
    Sustina je u tome, sto sam ja povezao cinjenice i sadasnjost i indukcijom dolazim do zakljucaka. Pretpostavljam da ste istoricar, ali je zabrinjavajuce kako Vi gledate na istoriju u smislu “crno-belo”.
    Dalje, zacudjujuce je kako pravite kontinuitet izmedju Mehmeda Semskikadica i Acifa Hadziahmetovica, dve licnosti koje su imale DVE SASVIM razlicite uloge u DVA SASVIM razlicita istorijska trenutka. Najsokantnije je kad i Rifata Burdzovica stavljate u isti kos sa znacajnim Bosnjacima!
    Ako imate afirmativan emotivni stav prema Brozovom sistemu i komunizmu, onda ja bih se povukao iz diskusije. O komunizmu i Brozu sam sve rekao ovde, pa ako zelite-citajte: http://novipazar.wordpress.com/2010/01/04/1456/
    Fenomen izdaje po Vasim recima pocinje tek u novijoj proslosti Bosnjaka. Takodje, to je jako proizvoljan stav iako se slazem sa Vama da su izdajnici bas ti koje ste pomenuli. Da nije bilo izdajnika kroz proslost Bosnjaka, Bosnjaci bi davno resili svoje nacionalno pitanje.Uvek ih je bilo, i uvek su vise nanosili stete svom narodu neko i sam neprijatelj.
    I na kraju da odgovorim na Vase pitanje koje umalo zaboravih: ” Znači li to da su i oni Bošnjaci koji su išli u djurumlije i branili Istanbul na Čanakale bili naivni ljudi koji su jeftino izgubili glave!? ”
    Da. U pravu ste. Bili su naivni ljudi i jeftino su izgubili glave.Niste se zapitali kako to da je od ukopnog broja zrtava toj bici (260 000), izginulo 30 000 Bosnjaka? Ne cini li Vam se da su gurnuti u prve borbene redove?
    Hocete li da saznate sta je Turska radila sa Jermenima nakon te bitke i kako ih je dovela gotovo do istrebljenja? Znate li da su u tim pokoljima ucestvovali i Bosnjaci?
    Ako hocete da znate nadjite knjigu: Henry Morgenthau – Ambassador Morgenthau’S Story
    Turci nisu bili nikad naivni sto se tice Bosnjaka. Nisu zalozili ni jedan svoj interes prema velikim silama kroz istoriju zbog Bosnjaka na Balkanu, a o pokolju koji se desio u BiH nad Bosnjacima, njihov stav se nista nije bitnije razlikovao od Zapada koji je samo osudjivao sve to.
    Dakle, Turska je ostavila Bosnjake na milost i nemilost neprijatelju, a kad je trebalo zbog nje -uvek ih je uzimala.

    Selam.

    0

    0
  2. Nisam imao namjeru da o ovome diskutujemo na u najamnju ruku, ciničan način. Način na koji dotični gospodin, koji je uz to i anoniman, govori o svom narodu, o Bošnjacima je u najmanju ruku neprihvatljiv.
    Znao je Muftija Šemsikadić da ide u veoma tešku borbu, sa neizvjesnim krajem, nisu mu bile strane te činjenice.
    Znači li to da su i oni Bošnjaci koji su išli u djurumlije i branili Istanbul na Čanakale bili naivni ljudi koji su jeftino izgubili glave!? Očigledno je Agnus od onih koji Sandžaklije optužuju i za “izazivanje” poslednjeg rata u Bosni, pošto je to ista matrica po kojoj temelji svoj stav o Muftiji Šemsikadiću.
    Slažem se da je Aćif efendija jedna velika, možda i najveća ličnost u historiji Sandžaka, ali je njegova borba bila samo kontinuitet borbe koju je vodio Muftija Šemsikadić, ali i bošnjački lideri, usvajajući Sjeničku deklaraciju. Mišljenja sam da je, bez obzira na njegov ideološki stav, i Rifat Burdžović Tršo jedan od velikih sinova ovoga naroda koji se borio za njegova prava. Ali sam nepopravljivog stava da u Sandžaku nikada nije bilo izdajnika, niti u redovima političara, niti u redovima uleme, sve do pojave ovih poslednjih političkih vazala i njihovih “izdajnika u ahmedijama”.

    0

    0
  3. Ja sam pristalica one latinske ” historia est magistra vitae” , i cvrsto verujem u to da pazljivim analiziranjem istorijskih dogadjaja mi Bosnjaci mozemo imati dubok uvid u nas same, ali ako iskreno to i zelimo.
    Posto istorijska istrazivanja imaju svoju metodologiju, a ja nisam istoricar, svi koji se bave istorijom neka mi oproste unapred na mom logickom preispitivanju isecaka dogadjaja. Naravno, uzimajuci samo fragmente iz dogadjaja je kao kad iz konteksta recenice izvodimo generalne zakljucke, ali mislim da se mogu neka pitanja otvoriti o tom “junastvu” i “izdajstvu” Bosnjaka kroz istoriju, i koliko je do sada to realno sagledano.
    Zasto je bitno da znamo istorijsku istinu bas sad?
    Istorija se nesumnjivo ponavlja. Da sam Karl Jung sad bih arhetip prosecnog Bosnjaka podelio samo u dve kategorije:
    a) nedodirljivi i bahate vodje i vladari
    b) pokorni i ponizni narod sa apsolutnom poslusnoscu
    Treceg nema. Nema onoga izmedju sto bi bila kriticka misao, slobodni esalon ljudi koji bi obuzdavali prve i ohrabrivali ove druge. U istoriji nas Bosnjaka gotovo i da nije bilo.
    Zbog toga je i dragocen ovaj tekst gospodina Muratovica gde se to zaista i vidi. Obicni i pravdoljubivi Bosnjaci su uvek bili mali ljudi, anonimusi, nepoznati, i ziveli su verovatno ceo zivot u svojoj skromnosti, dok su “velicine “ poput muftije Mehmed-ef. Šemsikadića bili cuveni, vidjeni i poznati do dana danasnjeg po svojoj probitacnosti, pa ih gledamo kao heroje zbog buna koje su dizali “ borili” se za prava Bosnjaka.
    A kako su se borili, opet divan primer tekst gospodina Muratovica.
    Dakle, Mehmed ef. Semsikadic je iz Pljevalja otisao u Bosnu da se suprostavi okupatoru. Pitanje je: zasto je on to uradio kad je i Turska znala da je to besmisleno posle Berlinskog kongresa , jer bi u protivnom nastavila rat sa Austro-Ugarskom za svoju teritoriju? Da li je Sultan zaista verovao da pobunjenicka jedinica iz Sandzaka se moze suprostaviti jednoj velikoj sili kao sto je Austro-Ugarska i koja je vec porazavala Tursku vojsku?
    Mislim upravo suprotno: ta pobuna je napravila RAZDOR medju Bosnjacima. Opet divan izvod i primer iz teksta g.Muratovica:
    “Odgojen u starobosanskom duhu da se sa neprijateljem nema šta pregovarati dok gazi zemljom, sarajevskim agama poručuje sljedeće: „Čujete li Sarajlije i svi ostali! Ja sam vam Švabu dobro dočekao i vratio ga od Tuzle i Brčkog, a jedna mi je vojska kod Maglaja gdje će Švabu dočekati. No, čujete li age Sarajlije! Kunem vam se vjerom i Kur’anom, ako li mi nevjeru učinite, žive ću vas sve odrati!“
    Ovo nisu reci harizmaticnog vodje.Ovo su reci silnika i bahatog poglavice. Ovo je bila pretnja Sarajevu.
    U istorijskim nalazima zaista se kaze da je postojala zebnja Bosnjaka iz Bosne i Hercegovine kako ce Austro Ugarska sprovoditi tu vlast. Ta zebnja je brzo iscezla jer su Austrijanci postovali veru Bosnjaka, organizovali gradski zivot, cinovnike, skole…ukratko narod je osetio progres, koji se razlikovao od turske, dogmatske i parazitske vladavine. Austrijska vlast je donela dobro u Bosni i Hercegovini.
    Potez Mehmeda Semsikadica mogu da protumacim kao apsurd istog inteziteta kao kad bi nas danas Muamer ef. Zukorlic pozvao da osnujemo bataljon boraca i idemo u Tursku da pomognemo u borbi protiv Kurdskih separatista, jer , Boze moj, Turci su nasa braca!!
    Dakle, zasto nije Mehmed Semsikadic sacekao razvoj situacije, pa ako su Sarajlije , Tuzlaci, Travnicani zadovoljni, zasto ne bi bio i on?

    Sad se vratite na onu moju podelu Bosnjackog arhetipa na apsolutne vodje i apsolutne poslusnike i videcete da ima smisla.
    Ta pobuna Mehmeda Semsikadica je bila isto toliko besmislena kao i atentat Gavrila Principa na prestonaslednika Ferdinanda, nakon cega Srbija je to nesrazmerno skupo platila: tokom rata izgubila je 1.300.000 stanovnika što je činilo 33% populacije ili čak 60% muške populacije. Znaci, i srpske i bosnjacke besmislie su uvek bile slicne.
    Velicinu Mehmeda Semsikadica koji je isao u Bosnu, nikad necu uporediti sa velicinom rahmetli Aćif ef. Hadžiahmetovića, plemenitog coveka, patriote, koji je branio i odbranio svoj kraj i svoj narod od cetnika, a nije isao da ga brani kod partizana, gde su se vec bili infiltrirali bosnjacki izdajnici –komunisti, koji su a kraju izdali i zverski likvidirali. To licemerje i izdaja traje i dan danas od strane “aktuelnih” nasih vodja i koji su samo, eto, podneli zahtev za rehabilitacijom i cute, dok ga se neki i stide i osudjuju svaku transparentnost rahmetli Aćif ef. Hadžiahmetovića.
    Dalje citiram gospodina Muratovica : “Padom Sarajeva 19. avgusta 1878. Mehmed Šemsikadić se povlači u Sandžak da izbjegne opkoljavanje. Tamo nastavlja sa svojim aktivnostima protiv Austrijanaca. Izložen pritiscima, na poziv sultana Abdul-Hamida II, seli se u Tursku gdje biva proglašen specijalnim musafirom… U znak poštovanja dobija i veliki zemljišni posjed – Čekmedže čiflik na obali Mramornog mora ”
    Zakljucak, pobuna nije uspela, rat je gotov, Bosnjaci porazeni ALI Mehmed Semsikadic se seli u TURSKU i dobija sve pocasti ( od sultana Abdul-Hamida II koji je, usput receno, svrgnut i zatvoren 1909 god jer nije nista mogao uciniti da spreci propast Osmanlijskog carstva).
    Znaci Mehmed Semsikadic nije bio gubitnik !
    Upravo u ovoj hronologiji koju navodi gospodin Muratovic ja vidim i jedini MOTIV pobune Mehmeda Semsikadica. Da li je Acif ef. Hadziahmetovic mogao da pobegne pred komunistima? Jeste, ali mu ponos i cast nisu dozvoljavali. Podsecam da je Acig ef. bio skolovan covek sa zavrsenom vojnom akademijom.
    Oko doprinosa doprinos Muftije Šemsikadića koje navodi gospodin Muratovic ne bih previse pisao. Taj doprinos je bio bez efekta i epilog je poznat: Bosnjaci su stradali u I sv.ratu, stradali u II sv ratu, asimilirali komunisti u Brozovom sistemu, zatim opet velikosrpski projekat je oziveo 90-tih gde su Bosnjaci bili pred bioloskim istrebljenjem…
    Doprinos je merljiv, ako je doprinos opipljiv i delotvoran. Ovaj “doprinos” Muftije Šemsikadića je u Bosnjackoj istoriji iz danasnje perspektive samo beznacajno slovo na papiru.
    A Berlinski kongres je ostao i opstao.

    0

    0
  4. Donekle se slažem sa Angus Young.I ja sam se uvijek pitao zašto je Muftija Šemsikadić tako postupio i bez potrebe organizovao otpor protiv austrougarske monarhije kada se Turska dobrovoljno odrekla od Bosne,znamo da je takav potez odgovarao najviše Srbiji.Možda je bolje bilo da je tu energiju Muftija Šemsikadić usmerio na vraćanje Sandžaka svojoj matici Bosni.

    0

    0
  5. Veoma sam zahvalan Agnusu Youngu što me je udostojio svog komentara na tekst objavljen u poslednjem broju našeg voljenog časopisa Glas islama.
    U svakom slučaju svako ima pravo na svoje vlastito promišljanje i da iz toga izvodi zaključke za koje misli da imaju uporište u historijskim činjenicama. Uvažavajući Vaše cijenjeno mišljenje, ne želeći da ulazim u neku širu polemiku, dopustite mi da još jednom podvučem da je Muftija Šemsikadić odista bio jedan od najvećih Bošnjaka u historiji Sandžaka.
    Intencija mog pisanja o ovom junaku je bila da ukažem na činjenicu da Sandžak, nikada u svojoj historiji, bez obzira na cijenu koju je plaćao, a plaćao je, nije imao izdajnike. Nije to bio ni Muftija Šemsikadić koji nije htio biti od onih koji će otkazati poslušnost sultanu (vjerska obligatna dužnost), kao što su u jednom historijskom trenutku to učinili muslimani Bosne i Kosova sa svojim autonomaškim pokretima.
    Držim da je to, kao i učešće brojnih sandžačkih Bošnjaka, koji su položili svoje živote za odbranu Hilafata(djurumlije), bilo glavni zalog da Sandžak izbjegne ratna dješavanja tokom 90-tih.
    Nije isto Turska za vrijeme halifata, za vrijeme crvenih, i za vrijeme Erdoana. Na žalost, Bošnjaci su otišli u muhadžirluk za vrijeme ovih drugih, zato su tako i prošli. Mada se može govoriti i o tome jesu li uslovi za muhadžirluk bili ispunjeni!?
    s poštovanjem!

    0

    0
  6. Ako pokusamo napraviti objektivnu procenu na osnovu poprecnog preseka istorije Bosnjaka kroz ulogu muftije Mehmed-ef. Šemsikadića moze se uociti nekoliko zanimljivih teza koje bi mozda dobro doslo strastvenom istoricaru da rekonstruise motive pobune Bosnjaka nakon povlacenja Turske i aneksije Bosne i Hercegovine. Ponavljam, napisacu samo teze jer nisam istoricar, ali sto je moguce objektivnije.

    – Uzrok podele BiH i Sandzaka: da li je Turska zaista toliko bila slaba, i u takoj losoj politickoj poziciji da je morala dopustiti tu podelu. Na Berlinskom kongresu je odlučeno da Bosna, iako teoretski i dalje pod osmanlijskoj vlasti, bude okupirana i administrirana od strane Austro-Ugarske.
    Da li je bio moguc dogovor Turske i Austro-Ugarske da i Sandzak dobije takav status ili je to samo bila puka nemarnost i Turske za Bosnjake u BiH i Sandzaku?
    – Navodim citat “Jedan od glavnih aktera ove pobune, a ujedno jedan od najvećih boraca za prava Bošnjaka muslimana Sandžaka i Bosne bio je muftija pljevaljski Mehmed-ef. Šemsikadić, u narodu poznat kao Muftija Šemsikadić.”
    Koji su njegovi motivi bili za tu pobunu? Istorija kaze da su Bosnjaci u BiH sa rezervom docekali austrougarsku vlast, i to je bilo tacno. ALI, kasnije su shvatili da ta vlast ni malo nije losa, jer Austro-Ugarska je postovala prava Bosnjaka i uvazavala njihovu islamsku veroispovest. Dakle, KOJI motiv je bio Mehmeda Semsikadica da krene iz Sandzaka da vodi pobunu u BiH? Da li su bili neki licni interesi, ili MOZDA Sultanovi, od kojeg je kasnije dobio beneficije… ” na poziv sultana Abdul-Hamida II, seli se u Tursku gdje biva proglašen specijalnim musafirom.” !!!
    Dakle, ja ne mislim da je prevashodno bio njegov motiv borba za prava Bosnjaka , kako kaze autor. Iza toga je bilo nesto sto treba dublje istraziti.
    A evo i zasto to mislim:
    Godine 1831. diže se velika pobuna Bošnjaka na čelu sa Husein-kapetanom Gradaščevićem za autonomiju Bosne. Te iste godine bosanska vojska, sa Husein-kapetanom Gradaščevićem na čelu, osvaja Travnik i zarobljava vezira, te ga javno ponižava, terajući ga da skine novu “reformsku” odeću i obuče tradicionalnu nošnju. Zatim, bosanska vojska od preko 25.000 vojnika nanosi veliki poraz Velikom veziru na Kosovu, a 12. septembra 1831. godine, u Sarajevu, i zvanično proglašava autonomiju Bosne, što je praktično značilo puna nezavisnost Bosne, iako je diplomatski poručeno sultanu da će se i dalje on smatrati vrhovnim vladarom Bosne. Sultan, potom, uspieva da unese neslogu među Bošnjake, i pridobija na svoju stranu Ali-agu Rizvanbegovića i Smail-agu Čengića, te šalje veliki vojni kontigent od preko 30.000 vojnika na Sarajevo, te bosanska vojska doživljava veliki poraz u maju 1832. godine. Husein-kapetan Gradaščević se povlači u Austriju i pokret za autonomiju Bosne, odnosno za punu nezavisnost Bosne, biva ugušen tek 1850. godine. Godine 1836. nekoliko kapetana iz okoline Bihaća diže pobunu, koja je bila krvavo ugušena od strane vojnih trupa iz Anatolije. Sljedeća velika pobuna se desila 1840. godine, kada je ponovo Vezir bio istjeran iz Travnika, ali i ta pobuna biva uskoro ugašena od strane regularnih osmanlijskih trupa. 1850. godine sultan salje u Bosnu Omer-pašu Latasa, koji do kraja 1850. godine uspostavlja potpunu kontrolu nad Bosnom i ukida kapetanije, te uvodi novi sistem vlasti, koji je dijelio zemlju u 9 oblasti, od kojih je svaka bila pod vlašću kajmakama. Godine 1875 izbija Hercegovačka buna i veoma brzo se razvija u pravi ustanak, koji ima zapažene rezultate.
    Ovde vidimo da su Bosnjaci ustali protiv Sultana. Da li je zbog toga sto im je bilo dobro? Na sva ova pitanja treba objektivno odgovoriti, jer istorija nikad nije crno-bela. Uvek je treba sagledati iz vise uglova.
    Da je bilo iskrene zelje Turske da se pomogne Bosnjacima, ne bi pravila razdor i bilateralnim dogovorom sa Austro-Ugarskom je mogla Sandzak ostaviti uz BiH. Austrija i Rusija bi se vec nekako dogovorile, jer koliko se secam, tad su bile saveznice,tako da bi Srbija i Crna Gora bile uskracene za Sandzak . Ne mogu razumeti da Turska nije shvatila da ostavlja Sandzak na milost i nemilost Srbiji i Crnoj Gori koje je drzala u ropstvu 500 god.
    Na kraju kad danas vidimo tesku istoriju Bosnjaka, bas zbog Turske kao glavnog uzrocnika, zasto pravimo istu gresku?
    Samo da podsetim da su u pocetku iseljenici iz Sandzaka prilikom dolaska u Tursku morali da menjaju prezime. To je klasicna diskriminacija i asimilacija, a ne kako rece gospodin Nermin Gicic povodom jednog drugog slucaja.

    0

    0

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.