Sjeverni Sandžak – Asmir Kolašinac: Mene trener ne tera da pevam srpsku himnu. Važno je da na borilištu budem pravi. Iskreno, „Bože pravde” mi ne smeta, jedino je sporan jedan stih. Onaj u kojem se pominje srpski rod.
Najbolji srbijanski bacač kugle Asmir Kolašinac kaže da poštuje sve islamske običaje, ali da nikada neće shvatiti ljude koji ga putem interneta vrijeđaju na nacionalnoj i vjerskoj osnovi, pogotovo što je ove sezone pod obilježjima Srbije ostvario fantastične rezultate i osvojio sedmo mjesto na Olimpijskim igrama u Londonu!
U šokantnom intervjuu za Press on je otkrio da to posebno pogađa njegove roditelje, te da zbog napornih priprema za Igre nije mogao da posti. Snažni momak iz Sjenice govorio je i o slučaju Adema Ljajića u fudbalskoj reprezentaciji naše zemlje, predviđanjima Vere Nikolić da u Londonu neće uraditi ništa značajno. Takođe, Kolašinac je bez dlake na jeziku govorio o medijskoj inferiornosti srbijanskih atletičara u odnosu na druge sportiste, posebno fudbalere naših klubova.
Ove sezone si beležio sjajne rezultate. Posle srebrnog mesta na EP u Helsinkiju bio si sedmi na Olimpijskim igrama. I pored toga nisi u potpunosti zadovoljan?
– Iskreno, smetaju mi komentari raznih ljudi na pojedinim sajtovima i internet portalima. Verovatno su nezadovoljni svojim životom i preko mog ili nekog drugog imena liječe svoje komplekse. Vrijeđaju me i na vjerskoj osnovi, što posebno smeta mojim roditeljima, koji su informatički pismeni i sve to čitaju. Mislim da je to krajnje nepravedno.
Navedi neki konkretan primer?
– Evo, kada smo Emir Bekrić i ja prešli u Partizan osvanuo je komentar: „Svaka ptica ide svome jatu.” Ne znam šta je hteo da kaže autor, valjda da svi muslimani treba da budu u Partizanu. Pritom je moj najbolji prijatelj Emir pravoslavac.
Ne kriješ da poštuješ sve islamske obrede, čak si posle kvalifikacija u Londonu na Fejsbuk nalogu napisao: „Hvala velikom Alahu što mi je dao snagu.”
– Tačno, vjera mi daje unutrašnji mir i snagu prije velikih takmičenja. Nikada nisam krio da poštujem sve naše muslimanske običaje, osim kada baš nisam u mogućnosti.
Pojasni?
– Tokom priprema za Olimpijske igre i samog takmičenja nisam mogao da postim, ali to je u našim običajima dozvoljeno putnicima. Nisam bio kod kuće, tako da mi je bilo dozvoljeno. Međutim, sljedeći put ću se sigurno pridržavati svih običaja i usrećiti ljude kojima je pomoć potrebna.
Sigurno si ispratio slučaj Adema Ljajića u fudbalskoj reprezentaciji. Misliš li da je Siniša Mihajlović pravilno odreagovao kada je Adema izbacio iz tima zato što nije pevao himnu?
– Adema ne poznajem lično, mada sam čuo da on nije potpisao sporazum o pjevanju himne u fudbalskoj reprezentaciji. A čuješ sa druge strane, na primjer, da je Siniša svojoj deci dao italijanska imena i da ona ne znaju srpski.
Znači ti ne bi pevao „Bože pravde” u slučaju da si osvojio zlatnu medalju u Londonu?
– Mene trener ne tjera to da radim. Važno je da na borilištu budem pravi. Iskreno, srpska himna mi ne smeta, jedino je sporan jedan stih. Ono gdje se pominje srpski rod. Mislim da u Srbiji živi mnogo nacionalnih manjina.
Tvoj rezultat na ovogodišnjim Olimpijskim igrama za mnoge je predstavljao iznenađenje, bez obzira na bronzanu medalju iz Helsinkija?
– Mene i ostale članove tima su potcenjivale mnoge bivše atletske legende. U tome je posebno prednjačila Vera Nikolić. Govorila je da nemam nikakve šanse i da sam u Helsinkiju zahvaljujući sreći osvojio medalju.
Prilično si ljut?
– Kako da ne budem kada u Helsinkiju nije našla vremena da dođe u hotel i čestita mi na medalji. Kako je moguće da slučajno uzmem medalju?! Ne znam šta će reći poslije ovih Olimpijskih igara, kada sam ponovo bio treći računajući evropske takmičare.
Misliš li da atletika u Srbiji nije medijski i finansijski ispraćena kako treba?
– To mi je omiljeno pitanje. Krivo mi je kada imamo neko veliko takmičenje, kada osvojimo medalju, a u prvom planu je samo i jedino fudbal. Pogledajte koliko ljudi u Londonu prati atletiku. Valjda kod nas jedino u fudbalu ima para, pa je to isplativo.
(Press)
