ZA vrijeme ljetnjih vrućina naša termoregulacija je poremećena, a obilno znojenje i subjektivni osećaj toplote otežavaju svakodnevno funkcionisanje. Rashlađivanje svim sredstvima može da donese više štete nego koristi, upozoravaju ljekari, a to se naročoto odnosi na neadekvatno korišćenje klima-uređaja.
Naše stanovništvo je sklono želji da se naglo rashladi, i umjesto da koristi u umjerenim uslovima sopstvene mehanizme termoregulacije, uključuje klima uređaje u okolnostima kada to možda i nije neophodno, kaže za „Novosti“ dr Snežana Matić Besarabić, specijalista higijene sa medicinskom ekologijom iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. – Poremećena termoregulacija i povećano odavanje toplote u većem obimu od stvaranja, može da dovede do nazeba, najčešće su to letnja virusna oboljenja praćena visokom temperaturom sa malo objektivnih simptoma. Termički faktor igra važnu ulogu u stvaranju povoljnih uslova za nastajanje infektivnih oboljenja, naročito oboljenja respiratornog sistema. Naglo rashlađivanje nikako ne pogoduje organizmu, pa se u pojedinim organima javljaju reakcije na naglu promjenu temperature, prije svega u respiratornom traktu i perifernim krvnim sudovima.
Kako napominje naša sagovornica, dokazano je da kod velikih centralizovanih rashladnih sistema može da dođe do rasejavanja mikrobioloških agenasa u vazduh prostorije. Zato je redovno čišćenje tih sistema, kao i kućnih klima-uređaja, veoma važno i mora se raditi redovno.
Da bi sačuvali zdravlje, temperatura u prostoriji treba da bude optimalna za naš organizam. Za osobe koje miruju optimalna temperatura je 26,5 stepeni Celzijusovih dok se za umerno aktivne prporučuje kretanje temperature od 24 do 24,5 Celzijusa. Veoma je važno da varijacije budu svedene na što manju mjeru.
– Do termičkog poremećaja može da dođe i kada je razlika između spoljne i temperature prostorija veća od 10 stepeni Celzijusovih, što je preporučljivi maksimum i to samo za zdrave osobe – upozorava dr Matić – Besarabić.
– Na primjer, u Beogradu je u jednoj sali sa uređajima za kondicioniranje vazduha, podešenim za zapadnoevropske uslove za vrijeme ljeta, došlo do masovnih oboljenja radnika. Najviša moguća temperatura na klima – uređajima iznosila 21 stepen, a ona je za naše prilike bila ne samo nedovoljna, nego i štetna, pa je došlo do masovnog poboljevanja. Inače, optimalna razlika u temperaturi između klimatizovane prostorije i spoljne temperature treba da bude samo pet stepeni Celzijusovih.
Dok boravimo u klimatizovanoj prostoriji treba voditi računa da hladni talas vazduha nije usmjeren direktno na tijelo, već indirektno postavljen. Na ove temperaturne uticaje, kao i na rasejavanje eventualnih respiratornih virusa iz uređaja burnije reaguju osetljive grupe stanovništva – stari, bolesni sa kardiovaskularnim, repsiratornim bolestima, djeca predškolskog uzrasta, trudnice.
Hronični bolesnici sa dijagnozom kardiovaskularnih oboljenja, stare osobe takođe ne treba da budu direktno izloženi rashlađivanju već da to bude indirektno i kod ovih osoba ne bi trebalo da razlika u temperature pređe razliku veću od 5 stepeni, savjetuje dr Matić Besarabić.
OPASNO
AEROSOLI, čestice u vazduhu koje klima uređaji raspršuju, mogu da sadrže mikroorganizme koji se optužuju za izazivanje oboljenja poput miokarditisa (zapaljenje srčanog mišića usled koksaki virusa), alergijske tegobe, rinitis, konjunktivitis, upalu pluća i uha, respiratorni nazeb.
(Novosti)
