Zahvaljujem vazda Tebi, ja Rahman.[2]
Na Resula[3] ja donosim salavat[4]
Od svašta je on kod Boga odabrat.
HAZA KASIDE OD NAZIF-EFENDIJE
Euzu billahi mineš-šejtanir-radžim
Bismillahir-rahamnir-rahim
El-hamdulillahi rabbil alemin, vel akibetu lil muttekine. Ves-salatu ve-s-selamu ala resulina Muhammedin ve ala alihi ve sahbihi edžmein. Ve ala džemiil enbijai vel murselin. Ve selamun alel murselin, vel hamdu lillahi rabbil alemin!
Dragi Bože, Tebi hvala na iman[1]
Zahvaljujem vazda Tebi, ja Rahman.[2]
Na Resula[3] ja donosim salavat[4]
Od svašta je on kod Boga odabrat.
I na ashab[5] nek je salat[6] i selam[7]
I na kućne roblje potaman.[8]
Svome caru svakad dovu[9] ja činim
Din-dušmana[10] nek Bog stavi sve pod njim.
I njegova sabija[11]da ima da saće[12]
A dušmansko oko svakad da plaće.[13] (10)
Dragi Bože, ja sam jedan robčić Tvoj
A velik je, dragi Bože, kusur Tvoj.
Na Tvoju kapiju prazan došao sam
Tebi što je ljaik[14] ništa ja nemam.
Osim Tebe što ja daima[15]jednoćim
Drugog hajra[16] u moj tefter[17] ne vidim.
Dragi Bože, reko si lataknetu[18]
Tebi idem pa se nadam sve u to.
U merhamet[19] nada se Tvoj rob Nazif
I kod Tebe pustošan sam i zaif.[20] (20)
Ako nećeš Ti me obradovati
U či ću se merhamet nadati!?
Ovo ljudstvo velik ima tamah[21]
U zlo gazi, ni od šta ih nije strah.
Kao da nema smrti tako ne maru
Sal[22] to radu kako da Te prevaru.
Pa zamolih Boga da mi pomogne
Da ostavim ja hediju,[23] ja od mene.
Da napišem ja risalu[24] bosanski
Što je može svaki Bošnjak učiti. (30)
Da napišem malo smrtne gorčine
Pa da vide malo smrtne mučnine.
Ja se nadam da na insaf[25] ko dođe
Od arđave[26] huje[27] da se on prođe.
Ja se molim ko god ovo otvori
Ajjib[28]što vidi nikom da ne isturi.
Sve je, fala Bogu, mahuz[29] da ima
Što nam dade svako dobro On nama.
Što pokloni nama dobra Imama[30]
Od njega je nama stìma[31] golema. (40)
Kod Allaha od svašta je odabran
Sa svakijem nimetom[32] je darovan.
Donosimo mi Resulu salavat
I zbog njega stvorio je mahljukat.[33]
Na Kijametskom danu[34] doći će
Za svoj ummet[35]kod Allaha moleć.
Svaki tadar[36] nefsi,[37] nesfi vikaće
Sal on jedan za svoj ummet moliće.
Salavate vazda čini ti devam[38]
Ako hoćeš da te posle nije sram. (50)
Ko god sunet[39] i salavat donosi
Pejgamber[40] tamo s njime se ponosi.
Po ovome hoću vama kazati
Ako hoćeš ti u pamet sabrati.
Za dunjaluk[41] nemoj bajrak razvit
Jer ćeš posle mnogo azab[42] ti bivat.
Hajde, brate, dragom Bogu ti robuj
U ibadet[43] fataj[44] dobro mladost tvoj.
Bez haira ti ne troši mladost svoj
Jer ćeš vikat ne da meni starost moj. (60)
Slušaj dobro ti insanske[45] halove[46]
Da radimo, da čistimo poslove.
Da teglimo vazda za to dertove[47]
Kako ćemo opremiti grobove.
Ti hesapiš[48] kad ti dušu izvuku
Da od tebe sve belaje odvuku.
Sal pomisli smrtne muke kakve su
Znaj ti, brate, muke teške tada su.
Kad meleki[49] pred tobom se unesu
Veliku ti strah i muku donesu. (70)
I smrt će nam svijem doći na izred
Treba nam se dobro sabrat u pamet.
Nije lako Azraila[50] podnijet
I u grob se, u tamninu zavrijet.
Gde god bideš smrt će tebi pristići
Znadi dobro da joj nemošpobeći.
Što god radiš –radi, brate, misleći
Pa će lako tvoja duša izaći.
Valja mrijet, nema čare[51] nikako
Otvor’ oči dok ti nisi izmak'o. (80)
Nemoj vikat još je rano, polako
Pa će izać tebi, brate, sve lako.
Na smrtničkog dušeku treba da legneš
Dunjaluku da ti glavu okreneš.
Valja tebi da ti jednom izdahneš
Milu dušu Azrailu da dadneš.
Nikad namaz[52] ne ostavljaj za dunja
Kad ti prođe, otklanjaj ga na kaza.[53]
Mnogo posti, ne ujdiši[54] za havā[55]
Pa će Allah tebe čuvat belaja. (90)
Dobar poso u grob će ti biti dobar drug
Braniće te, maljevima ne da tuć.
Šejtan[56] će doć kad ti staneš mrijeti
Pa će stanut oko tebe igrati.
Pa taj iman tada golem veoma strah
Oko njega treba ustad[57] u taj mah.
Pa za iman šejtani će varati
Od njih će te,brate, namaz braniti.
Napominjat la ilahe illallah[58]
Edabil[59] se davranis'o[60] siromah. (100)
Rivajet[61] se učinio za taj čas
Pejgamber je govorio to za nas.
Na mejjita[62] šejtan trči baško pas
Traži fursat[63] da ga stavi u talas.
Oko njega dva šejtana dohodu
U majčinom i očinom suretu.[64]
Pa za iman tada veoma golem strah
Oko njega treba ustad u taj mah.
Pa za iman tada mu se uvrte
Bez imana rade da ga usmrte. (110)
I na desnu stranu što je govori
Otac sam ti, hajde mojoj veri sada ti.
Na drugome dinu,[65] hajde, umri ti
Pa za ništa nemoj više brinuti.
Ono što je na lijevu govori
Majka sam ti, ti si meni najmilī.
Tvoje mesto u moj trbuh mnogo bī
I hrana ti iz mojijeh[66] sisa bi.
Na jehudijskom dinu[67] umri ti
Ko što sam ja selamet[68] ćeš naći ti. (120)
Meki dušek moja krila biće ti
I mnogo se ti na njima kimeti.[69]
U isti mah[70] šejtani ga varaju
Radu vama iman da poharaju.
Prati, Bože, da nas od njih sačuvaju
Da šejtana tada od nas odbiju.
Dragi Bože, Ti nam iman sačuvaj
Ti šejtanu na nas fursat ne podaj.
Na smrti se džigerice zapalju[71]
I od vatre usnice mu igraju. (130)
I šejtani oko njega navalju[72]
Sve to rade kako da ga prevaru.
Ispred njega drže vodu u srchu[73]
Oni rade da mu iman izvuću.[74]
Ako mognu da ga tada zakuću[75]
Od imana da mu dušu izvuću.
Dragi Bože, od šejtana nas sačuvaj
I odali[76] od nas šera[77] njihova.
Ne odvoj nas od milije robova
Sačuvaj nas na svijetu obadva. (140)
Pa Imami Azama[78] su pitali
Od džunaha[79] koji li su najgori.
Od imana duša da se rastavi
Tada njima u dževabu[80] on veli.
Tri su stvari za posledka[81] strašljive
Na imanu koji šućur[82] ne čine.
I koji se za posledke[83] ne boji
I na roblje[84] mnogo zulum[85] ko čini.
Eto ‘va[86] tri posla kom se nahode
Strašno jeste da mu iman ne ode. (150)
Kad se šejtan njemu na smrt pobode
Kad donese njemu u čašu vode.
Slušaj, brate, ti insanske halove[87]
Da radimo, da činimo poslove.
Slušaj, brate, u haberu[88] varid[89] bi
Što na smrti jednom robu dohodi.
Kad Azrail pred oči se pomoli
Da mu dušu od tijela odvoji.
S Božje strane munadije[90] govori
Pustite ga nek se malo odmori. (160)
Kad mu dođe do u grlo, on veli
Ostav'te ga nek se sada halali.[91]
Halaluju jedan drugom uzvovi[92]
Halali me jedan drugom govori.
Oko s okom, a i uho s uhom
Ruka s rukom, pa i noga s nogom.
I nefs mu se tu halali sa dušum
Halali se es-selamu alejkum.[93]
Tu za jezik i za iman golem strah
Da se oni ne halale u taj mah. (170)
I u srce čuvaj iman, ja Allah[94]
Da se oni ne halale – neuzubillah![95]
Višenjemu uzvovi ne mrdaju
Niti više damari[96] mu kucaju.
Uzvovi se tada sačin[97] učine
I za dunja više oni ne mare.
Zarar[98] nema što nestane gledanje
I na uši što nestane slušanje.
Nogi, ruki što otide mrdanje
Damarima što nestane kucanje. (180)
No je muka što ga šejtan prevari
Te mu dušu od imana rastavi.
I marifet[99] sa srca mu obori
Pa šta hoće tada insan da zbori.
Kakav hal će njemu tada da bude
Mnogo strašno, da nam Allah pomogne!
Majke, oca nema da mu pomogne
Braće, dosta[100] da mu glavu okrene.
Ni evlada[101] da sa njime besedi
Niahbaba[102] da sa njime posedi. (190)
Još dragoga Boga ako ne vidi
Tada golem hoće hasred[103] da vidi.
I zbog toga treba mislit najviše
Kako ćeš se rastaviti od duše.
Sve ćeš po čas, znadi, sve ti se piše
Vijek ide doklen ti smrt ne koptiše.[104]
Ti zaradi štogod za tvog života
Kako nećeš činit posle hasreta.
Nemoj radit sal da nižeš dukate
Vakat će doć pa ćeš činit zahmete.[105] (200)
Kad Azarail pred oči se pomoli
Da ti dušu od tijela odvoji,
Nikog neće biti da te odmoli
Da nam Allah tada iman pokloni.
Tu ćeš videt samog sebe na ćem si[106]
U amelu[107] šta zaradi, kako si?
Radi, brate, svakog dobra ponesi
Da se tebi u tom halu zadesi.
Melaićeta[108] će mu dušu uzeti
Dobro mu je da sedmi kat izvesti. (210)
I Bog će im tada zapovideti
U Illijune[109] ti ukatiti.
Ardžavoj će prvi kat zatvoriti
Ne da ju je na nebesa izvesti.
Pa te[110] im je kod tijela dovesti
Tijelo će opet svoje gledati.
Kad se skine njemu roba i prsten
Kad ga vide na tenešire[111] opružen.
Duša vikne glas je veoma čuven
Sve ga čuje, sal ne čuje sakalejn.[112] (220)
Allahati,[113] svlačite ga polako
Jer se sada s njega Azrail pomak'o.
Od njega je doslen[114] bio na muke
Nemoj njega mnogo držat za jaku.[115]
Kad ga počne posipati sa vodom
Ona vikne opet tadar sa glasom.
Porad Boga, ne posipli[116] sa vrelom
Niti sipli svema[117] vodom studenom.
Kad ga počne u ćefine[118] uvijat
I sa njima oko nogu uvijat. (230)
Opet duša sa Allahom zaklinje
Na glavu mu nemoj vezat ćefine.
Od kuće je nama danas praćenje
Sa svojima viđenje je najfadilnije.[119]
Meni jeste ovo zadnje gledanje
Na Kijamet već je zadnje dizanje.
Kad mejjita na tabutu[120] ponesu
Ahbabi se iza njega ulesu.[121]
Zaklinje ih koji se tada zadesu
Sa Allahom da ga brzo ne nosu. (240)
Džematu,[122] sa Bogom vas ja kunem
Ja jetime,[123] moju decu, ostavljam.
Nemojte ih horu hakir[124] videti
I ezijet[125] nemojte ih činiti.
U jednu ću kućudanas otići
Što se neću nikad više vratiti.
I ženu vam, udovicu, ostavljam
Molim vas, činite im vi ikram.[126]
Kad klanjaju, pa ga dalje ponesu
Duša zove svog evljadai braću. (250)
I moli se svom dostu, ahbabu
Moli im se da džunahe ne radu.
Vi nemojte da vas dunja prevari
Ko što meni ovaj svijet podvali.
Da vas ne zaigra, čuvajte se vi
Ko što mene zaigraše zemani.[127]
Vi uzmite danas ibret[128] od mene
Što god kupìh ja od mala[129] za mene.
Ništa danas ne ponijeh za mene
Sal ja nosi gole ruke uz mene.(260)
I mal će mi miraždzzije[130] razuzet
Od džunaha neće ništa ponijet.
I mene će Allah hesab učinit
Oni jesti, a ja muke podnijet.
Kad se počne odvajati džemat
Pa će duša opet tada zavikat.
Nemojte se brzo od me odvajat
I vi ćete brzo ko ja putovat.
Ja sam znala mejjit zaboravlja se
Ama brzo, ne odbijajte mi se! (270)
Moje mesto gde ću ja zatvorit se
Pogledajte gde ću ja ostavit se.
I znala sam kad bijah na dunja
Svaki mejjti studenī je od leda.
La kin[131] brzo vi nemojte bežati
Mslite se, ibret uzimlite vi.
Kad te njega u mezaru[132] turiti
Opet duša iz glasa će viknuti.
I džemat sa Allahom zakleti
Svoje društvo i akrebu[133] moliti. (280)
Ja na dunja što god mala pokupi
Malo-mnogo, sve ga vama ostavi.
Svako dobro u Kur'an mi učite
Mene dovom[134] i sadakom[135] pomenite.
Slušaj dobro, u haberu[136] došlo je
Kad se rob odvaja od duše svoje,
Od nebesa munadije viknu ga
Sa tri maha[137] oni tada zovu ga:
Ej insane,[138] da l’ ostavi ti dunja
Il’ ostavi tebe danas tvoj dunja!? (290)
Da l ‘ pokupi, o čovječe, ti dunja
Il’ je tebe pokupio tvoj dunja!?
Da l’ on tebe ubi ili ti njega
Kad se mejjit na teneširu tura.
Opet munadije zovnu ga triput
Sa tri strane od nebesa prvi put:
Ej insane, danas kuvvet[139] gde ti je
Šta zaifluk[140] danas tebe dovede!?
A šta šutiš, fesih-jezik[141]gde ti je
I ahbabi gde su danas, šta ti je!? (300)
Kad ga turu u ćehine,[142] vikne ga
Sa tri maha od nebesa zovne ga:
Ej insane, na dalek put krenu ti
Za daljine dobro opremi li se ti!?
Ti iz kuće sad izlaziš za svakad
Znadi nećeš više doći ti nikad.
Jednoga ćeš konja danas pojahat
Što te neće više kući povraćat.
Kad ga ture na kamen da klanjaju
Munadije sa tri strane vikaju:[143] (310)
Ej insane, ako si hajir radio
Blago ti se, ti si dobro ćario![144]
Blago li se ako bude tebe drug
Ovde tebe danas Božji rizaluk.[145]
Teško tebe ako bide tebe drug
Te se na te bide naljutio Bog!
Pa kad htednu[146] da mu klanjaju namaz
Sa tri maha viknuće ga jedan glas:
Ej insane, što zaradi do danas
Poslove ćeš videt sada, ovi[147] čas! (320)
Ako budeš ti šerove[148] radio
Mnogu muku bićeš ovde vidio.
Kad dženaze[149] na grobu se ponese
Ej insane, sa tri maha zovne se:
Kakvu spremu s dunjaluka donese
Pored ove harab-kuće[150] spremi l’ se?
Od imanja natovari l’ kakvu stvar
Za tamninu done se li kakav nur?[151]
Pa u grobu, kad ga turu u kabur[152]
Opet viknut triput njega pod zastor: (330)
Ej insane, smijaše se po mene
Evo danas hoj[153] da plačeš u mene!
I hodaše ti rados'an po mene
A danas si došo brižan u mene!
I zboraše kad bijaše po mene
A sada ti valja šutjet u mene!
Pa kad počnu sa groblja se vraćati
Tadar Allah počne njemu zboriti:
Ej Moj robe, ti sam ode odena[154]
U tmušninu ostavi te družina. (340)
Ti pored njih Mene čini isjana[155]
Ja ću tebe danas činit insana.
Ja ću danas na te prosut rahmet[156] Moj
Sve će hajran[157] danas ostat za hal tvoj.
Od majke sam po šefkatli,[158] robu Moj
Svako dobro sad će biti, dobro čuj!
Enes ibn Malik[159] čini rivajet[160]
Zemlja zove na dan robā[161] po deset:
Ej insane, hodiš na me nasmijan
A brzo ćeš biti u mene rasplakan! (350)
Ti džunahe mnogo kupi po mene
A ti ćeš se azab činet u mene.
Za dunja si čališio[162] po mene
A brzo ćeš azab biti u mene.
I harame[163] sve radaše po mene
A tebe će jesti crvi u mene.
A rados'an ti hodaše po mene
A brzo ćeš brižan doći u mene.
Ti harame mnogo radi po mene
A doći ćeš, pa ćeš se bit[164] u mene. (360)
I po nuru sve po meni ti hodiš
U tmušinu, u mene ćeš da sediš.
Sa družinom ti na mene sve hodiš
A u mene hoćeš sam da boraviš.
Znadi pet puta te na dan grob zove
Kazuje nam sve njegove halove.
Sama kuća ja sam, i udaljena
Uči Kur'an, biće tebi drug dobar.
Ja sam tmušna kuća, ti nur donesi
Nur će biti, klanjaj namaz ponoći. (370)
Od zemlje sam sebi dušek donesi
Dobri pos'o tebi dušek će biti.
Zeher[165] na sam sebe kuća ilačli[166]
Bismillahi[167] ko umloži,[168] te uči.
Od Božijeg straha suze iz očī
Kad ćeš doći – to uče ti ilači.[169]
Od pitanja ja sam kuća, znadi ti
U mene će Munkir, Nekir[170] pitati.
La ilahe illellah[171] umnoži ti
Ako misliš njima dževab[172] davati. (380)
Pa kad bude jadni insan na smrti
Tada mu se njegov jezik uhvati.
A Kjiramen-kjatibin[173] mu doleti
I tada mu Božiji selam nazovu.
Ono s desne strane što je govori
I bijel mu jedan tefter otvori.
U taj tefter kada jadnik zaviri
Veliku radost on na srcu otvori.
Pa ću izać lijevo mu pred oči
Od džunaha dat mu knjigu da uči. (390)
Od muke mu znoj dolazi iz očī
I od straha mnogo hoće da muči.
Allah spremi melajketa četiri
Kad se jedan mejjit na grobu turi.
Jedno melajće njemu govori
Tvoji dugački jesu danas poslovi.
Drugo rekne otoše ti malovi
A ostaše tebe samo poslovi.
Treće rekne otoše ti ćarovi
Ostaše ti danas muke, strahovi. (400)
A četvrto rekne blago za tvoj hal
Ako budeš ti radio sve halal.[174]
Ako bude tebi bio tvoj ešgal[175]
O onome što je radi Zul-dželal.[176]
Pa u grobu duša će mu uhodit[177]
Te će njega tako mrtva ophodit.
I njemu će jedan meleć uhodit
Pa će u grob tada njemu govorit.
Melajće time će derman[178] bit
Pa će njega tada pred njim posadit. (410)
Deder,[179] piši što s’ radio na dunja
Što god radi sevaba[180] i djunaha.[181]
On će tada njemu reći tudena[182]
Čim da pišem, ništa nemam odena.
Nemam ćahat[183] ni mastila da pišem
Niti imam divit[184] ovde ni kalem.[185]
Reći će mu da ja tebe otkinem
Jedno parče od ćefina otsečem.
To je ćahat danas tebi, piši ti
Kalem ti je prstom ćeš ti pisat. (420)
Murekljeb[186] je tebi danas pljunka[187] ta
Danas drugog murekljeba nemaš ti.
On će uzet iz te ruke da piše
Te sevabe doklen sve on prepiše.
Kada dođe do djunaha da piše
Neće moći pisat od srama više.
Ne bi l’ te sram kad ih radi od Boga
A sramiš se sad od roba jednoga.
Sa topuzom[188] će ga sada udarit
A on jadan će ga tada zamolit. (430)
Reći će mu stani, nemoj bit više
Pa će počet i djunahe da piše.
Kad djunahe i sevabe prepiše
Melajće tada njemu zaviče.
Reći će mu daj taj tefter otvori
I tvoj muhur[189] ti na njemu udari.
I on uzme i svoj tefter otvori
Pa po tome on meleću govori.
Sa čime ću ovo muhurisati[190]
On mu rekne noktom muhur udari. (440)
Ta će tefter na vratu obesiti
Na Ahiret[191] valja mu ga nositi.
Jadni insan kad u grob se zakopa
U karanluk[192] sa zemljom se zatrpa.
Svi vidimo kakva je tu teskoba
A ne znamo šta se radi od groba.
Ako bude on djunahe radio
Te ne bude na ibadet hodio,
Te još bude od harama on ruč'o
Veliko je zlo sa sobom zapuč'o.[193] (450)
Znadi, brate, ovaj dunja sve vara
Sve na sahat viši tamah[194]otvara.
Za dunjaluk valjatnī[195] smo od kera
Te nas s’ tijem on bez traga otera.
U očima svako dobro ukaže
Doklen[196] tebe na svako zlo namaže.
Još šejtan njemu mnogo pomaže
Te nas na zlo on sve više nalaže.[197]
A i nefs je nama dušman golemi
I on nama gajet[198] mnogo vrat lomi. (460)
A zinetu[199] i lezetu[200] sve mami
A ibadet da učinim ne da mi.
Dragi Bože, sa svačim Te molim ja
On nas dajma[201] njihna šerra odbija.
I na svakom hajru Ti nas navija
Čuvaj nas Ti od zala svakija.
Dragi Bože, Ti nam dadi dobara
Kad se duša od tijela odvaja.
Kad nemade ni s’ kim da razgovara
Oko njega sal četiri duvara.[202] (470)
Dragi Bože, ja te molim sa svačim
Čĭn merhamet[203] kad jaoči otvorim.
Gde sam umro kad u grob se ja vidim
Ša li hoće sada biti pomislim.
I nemadem ni na koga žaliti
Dragi Bože, tada me osvijesti.
Kad me stanu Munkir, Nekir pitati
Da mi bude lako dževap davati.
I mezarne tmušine me sačuvaj
I tadar me sa rahmetom pogledaj. (480)
Al’ je mezar strašan jedan običaj
Dobra druga tada meni Ti podaj.
Kad me braća i akreba ostavu
A u zemlju mene me zatrpaju.
A od mene svaki nadu okrati
I svaki se svojoj kući povrati.
Ja sad imam svakojake pr'obuke
A tu nema sal košulja bez jake.
Kad ne ostane ništa mene u ruke
Ti me čuvaj da ne budem na muke. (490)
Ja kad budem gole glave i nógā
Sam ostanem, po kraj mene nikoga.
Da ja vidjeh sal mala svojega
Ti opremi od rahmeta Tvojega.
Vidi, brate, šta nàs čeka svija nâs
Vidiš dobro, razaber’ se ti danas.
Nemoj bacat samog sebe u talas
Što god radiš, misli, brate, za taj čas.
Tadar nejmaš nigde da se varakaš[204]
Nit kabahet[205] ni na koga da bacaš. (500)
Nemoj jadan u gafletu[206] da čekaš
Čuvaj sebe, nemoj zlo da barakaš.[207]
Kad u grobu mi mejjita turimo
Sve bežimo, za dunjaluk hitamo.
Pa trčimo i svačim se prljamo
A hoćemo za sve da se pitamo.
Ko u sanu svaki insan sve šuti
Pošto umro tadijer[208] se probudi.
Da razmisli za grob malo je ljudi
Svaki insan za dunjaluk sve hudi. (510)
Hajde jadan, u dunja se ne uzdaj
Dunja prođe, brzo ćeš biti pokajan.
Hilečar[209] je sal te na zlo navija
Pa najposle na muke te dobija.
Ti ne teraj kapom vetar u hava[210]
Najposle ćeš doći u hal eto ‘va.
Od tri dana dunja više ne biva
Niko nema da na njemu propeva.
Jedan dan jeoni što tije prošo
A drugi je što ti nije još došo. (520)
A treći je što si u njeg uišo
Sada oni što je tebi otišo.
Stić ga nemoš, on je tebi promako
Što uradi ode tebi baš tako.
Oni drugi još se nije primako
Pitaj treći dok tinije izmako.
Misli, jadan, šta ćeš sutra reći ti
Kad ćeš u grob, u karanluk leći ti.
Ispred tebe Munćir, Nećir izbiti
Pa ispred njih tebe te posaditi. (530)
Zbor je njihov ko grmljava iz neba
A ko šimšik[211] kad se okom pogleda.
A kad hodu, zemlja him se cijepa
Oči modre, crne dođu kod roba.
Pa te njega za Allaha pitati:
Ko ti je Bog, koga Boga znadeš ti?
Pejgambera koga znadeš, kaži ti
I kojemu dinu hizmet[212] činiš ti.
Pa kad njima mogne dževab dat
Biće od njih dobro tude postimat. (540)
Ako je dobri, po tome te poznavat
Reći će mu sedi spavaj ti rahat.
Ako njima on ne mogne dat dževab
Ogradiće svoju kuću on harab.
U ruke te držat jedan gvozden štab
Reći će se njima čin te ga azab.
Kada počnu njega štapom šibati
Od njega će grob mu se zapaliti.
I mezar će tada njega stegnuti
Svako rebro kroz drugo mu prognati. (550)
Pošto odu Mnćir, Nećir od njega
Jedan drug će tada doći kod njega.
Strašno će doć i stanuti kod njega
A velika smrad će ići iz njega.
Pitaće ga šta ćeš ovde, ko si ti
On će reći tvoji ružni poslovi.
U tom halu u grobu će se tegliti
Do Kijameta će vazda azab biti.
Odviše će biti gluho bez uši
Insaf nema da ga malo zažali. (560)
Onaj koji bude dobro radio
Na farzove ne bude ih malio.
Od Dženneta prozor će mu otvorit
I lijepi poslovi se udružit.
Ovaj haber naš Pejgamber nam reče
Kad tri dana prođe, o'ma zaviče:
Mili Bože, daj mi izun da idem
U kakvoj je halu da ga obiđem!
Ona siđe i grob mu uniđe
Iz daleka tvoje tijelo pogledaće. (570)
Gde mu iz njih krf počela točeti
Pa će tada svoje tijelo pozvati:
Šta li radiš bez ikoga odena
Ovaj grob je jedna kuća samotna!
Ovo jeste brižna kuća i mučna
I ovo je jedna kuća belajna!
To će zborit, pa odatle otisti
I pet dan opet izun iskati.
I svojemu tijelu opet će reći:
Evo danas jadi su nam poveći! (580)
U grobu će svoje tijelo videti
Iz ušiju sam’ mu voda se muti.
Moje tijelo, gde si danas što ćutiš
Ovo jeste jedna kuća da mučiš!
Ovo jeste jedna kuća od prva
I akrebska jeste kuća eto ‘va.
Tadar opet na mesto će otisti
I sedmi dan opet izun iskati.
Ona dođe, pa uđe u grob svoj
I tijelo razgamzeli crvi joj. (590)
Padne l’ ti nom za tvoj život na dunja
I kamo ti sad akreba milosna?
Gde su dans tvoji mali refiki
I dostovi tvoj gde su veliki?
Nemojte nas zaboravit od dove
U te noće svaka duša dohodi.
Ako vidi da im se što dijeli
Kad ne vide, s dobrom da se pomene.
Žalosno se one tadar okrenu
Vidiš, brate, valja za njih pomislit. (600)
Niša grđe ja ne vidoh šta si ti
Sa tobom će dajma ovde sedeti.
Džehennemski pendžer te mu otvorit
Pazi, brate, nemoj đunah ti radit.
Hič ne haje šta on jadan govori
Niti ima gdegod jadan da bježi.
Što je Allah zapovideo, tražio
Tu će videt da l’ je dobro ćario.
Misć i amber miris će mu udarit
Do Kijameta će vazda rahat bit. (610)
Kad Azrail dođe, dušu izvuče
Te od Boga izun ište i plače.
Ono moje tijelo danas da vidim
Od Boga joj dođe izun kerim.
Mili vudžud da ga jadna obiđe
Iz usta i iz nosa videće.
Kad će vidjet, odviše će plakati:
Ej garibu, moje tijelo gde si ti!
Pada li ti nom za život na dunja
I mučna je i odviše pakosna. (620)
I velika ovde jeste tmušina
I danas je ovde kuća žalosna.
I na mesto svoje će se uspeti
Allah dragi izun će joj dodati.
Koje tada nema nigde uteći
Kad nemamo nigde danas pobeći.
Gde mu toči krf iz usta i oči
Tadar će se odviše zaplakati.
Šta se radi sad od tebe da l’ vidiš
Više na dunjaluk nema da hodiš. (630)
Tvoje meso nafaka je njihova
A koža se rastavlja od uzvova.
Do sedmoga dana tu će ostati
Allah dragi izun će joj dodati.
Tadar vidi iz nosa mu toči gnoj
Zaplače se, vikne žalosnoj:
Gdje je tebe evlad danas ovdena
Ostaše ti otac, majka žalosna!
I gde si ti danas mili sadiki
Tebe danas ostaviše u muke. (640)
Pomislite vi za ove robove
Iz te ruke svoje roblje obhodi.
Tadar one pored tog su ferahli
Od hedije pošto umid odkine.
Sa brigom se svome mestu povrnu
I sadake valja njima opravit.
Kad ne budeš tuđa haka afuke
Pa te krenut na mizanu da idu.
Tefteri im letu, njima dohodu
Dobrima te na desno dodavat. (650)
Nevjernima navalačit ih na hrbat
Štako radi sve će tadar videti.
I tadar te dobro pišman bivati
Svak će videt što god je uradio.
Sve će videt što je zala radio
Tadar znadi pred Boga ti valja stat.
I nemaš se nigde tadar varakat
Da inćariš niša nemaš dobiti.
Svaki uzuv sve na tebe ispati
I tadar je šehid, brate, melećan. (660)
Kazivaće sve na tebe i divan
Znadi dobro, ej ti što si nedozvan!
Ej insanu, nemoj trčat isjan
I tefeteri meleće ti isturu.
Što je bilo sve ovako govoru
Slušaj dobro, što god bude robova,
Dizate se u dvanaest halova
Ta će frka ko majmuni izići.
Druga frka sureti im krmadi
Treća frka izaći će ćoravi. (670)
Četvrti su gluhi, nijemi – eto ‘vi
Peta frka sve će žvakat jezik svoj.
Ovo je ona ulema, brate moj
Šesta frka ranjavi izlaziti.
Sedmima noge za čelo svezati
Osma frka ko pijani hodati.
Ko Božiji hak što je hakom ne daje
A deveta frka, znadi, ovo je.
Te te doći oni gibet činući
A nekijem opruženi jezici. (680)
Jedanaesti pijani te ustati
U džamije fukuš čelom zborili.
Pa će potle izać frka dvanaesta
To su oni što su jeli kamatu.
Eto ‘vako dođe u drugi haber
I on kaže rekao nam je Pejgamber.
Na Kijametskom danu moj ummet
Od dvanaest najprva će započet.
Pa će čuti munadija šta veli
Pa od toga bez tobeta umrli. (690)
Druga frka što će se pojaviti
Pa će za njih munadija viknuti:
Na tobetu ne dođoše na smrti
Treća frka iz zemlje će izbiti.
I munadija će tadar zavikat
A četvrta frka će se podizat.
Biće tad tebe hesab polako
Šta radismo na dunjaluk da vidu.
Prema poslu svakom svoje dodadu
Na lijevo ko je ehli-mekavat. (700)
Kad im dadnu, učite im zavikat
I od straha glavu svi okrenuti.
A kjafiri od muke te kukati
Nema ništa da je zaboravio.
Al’ je na svoj hrbat natovario
I za svačem Bogu dragom dževab dat.
Te ti valja svašta pravo kazivat
Kad na tebe i dan i noć šahiti.
Znadi dobor ne daju ti legati
I još jedan od šahida je zeman. (710)
I još jedan od šahida je Rahman
Na svačemu delil ima u Kur'an.
Kad se hoće svašta kazat u taj dan
Ništa nema da ti oni naturu.
Od inćara tvoja usta zatvoru
Kad ustanu nanjihnije grobove.
Jedna frka što će biti najprva
Zaslužiste fitneluke radeći.
Haram jeli i na lažu trčeći
Ne biše im adaletom hućmovi. (720)
Sa udžubom biše njihni poslovi
Još iz usta sve će njima točet gnoj.
Što im nije zbor i amel jednak svoj
Bite oni ko na lažu šahiti.
I od džife još više te bazdeti
Na lijevo i na desno padati.
Na mal zećat od fukare što krije
Od katrana gaće će da obuče.
Time gaće od katrana obući
Od jednoga drugom riječ noseći. (730)
Na dunjaluk bili su im adeti
Jedan drugog na zlo navodili.
Pretvorit se u krmeća sureta
I drugima skraćivali nafaku.
Dokazao nam jednom Ibni Džebel
Na Kijametskom danu, na Mahšer.
Na dvanaest frka će se proživet
Na tijelu nogu, ruku neće bit.
Ovi su komšije ezijet činili
Mesto smo him u Džehennem spremili. (740)
Izaći će krmeća im sureti
U namazu dembel biše eto ‘vi.
U Džehennem mesto će him sad biti
Trbusi im ko planina će biti.
Ovi nisu pravo davali zećat
I njima će sve iz usta krf točat.
Crna im se vuču, tako polazi
Vikanje munadisko dolazi.
Peti kad se iz grobova pomoli
I od Boga munadija im veli. (750)
Krijući su ovi đunah radili
Umriješe, tobu nisu činili.
Šesta frka, kad im Allah proživi
Munadija viknuće im eto ‘vi.
Sedma frka to će biti halk
U ustima njima neće bit jezik.
Osma će se proživet iz grobova
I noge im prometnute viš’ glava.
S Božje strane munadija im veli:
Eto ovo ste za to zina činili! (760)
A deveta frka kad se proživi
A trbusi od vatre su im puni.
Eto ‘vi su mal jetimski izeli
I mesto su u Džehennem spremili.
A deseta frka će proživete
Pa će za njih munadija viknuti:
Ne slušaše oni oca i majku
Zbog toga su oni bili na muku!
Jedanaesti kad im Allah poživi
A zubi im kao volujski rogovi. (770)
Usnice im obešene do prsī
Do fahzova obisnuli trbusi.
S Božje strane munadija im veli:
Zato su džeza i džeza zaslužili.
Dvanaesta frka što je sjajaće
S Božje strane munadija im veli:
Od džunaha oni jesu bešali
I na smrti na tobetu dođoše.
Mesto svoje u Džennet zaslužiše
Oni jesu razi bili od Boga. (780)
Božja mislot pade na njih svakoga
Svaka frka izlaziće na hesab.
Šta ko bude zaslužio za ikab
Prema poslu Sunce će ih užagrit.
Nekijem će do koljena udarit
Pa te krenut da se ide na Mizan.
To je jedna terezija u taj dan
Po jedan mizanski tabak će biti.
Pa te oni sevab – džunah meriti
Što god radiš sve ćeš naći znadi ti. (790)
I za svačem Allah će te pitati
I Sirat je znadi jedna ćuprija.
I od tanke dlake jeste tanšija
Tri hiljade godina je dužina.
A hiljadu godina je visina
Na ćupriji sedam pusija čekat.
Prvo mesto za iman će nas upitat
A na trećem za namaz će pitati.
A na peto za hadž sual će biti
Dok na sedmo mesto biće pitanje. (800)
I pitaće za rodbinski slaganje
Ako dade njima dževab što treba,
Ako bude radio što ne treba
Kad nagazu na ćupriju da idu.
Prva frka ko šimšik je prohodi
Treća frka baš ko ptica kad pita.
A peta će baš ko čovek kad trči
Jedni će je preći za dan i za noć.
I vatra im sve iz usta izlazi
Ovi biše u tidžaret na laži. (810)
Od robova ovi dunjah su krali
A od Boga nijesu se bojali.
Sad su mesto u Džehennem spremili
Od glava im otsečeni vratovi.
Na lažu su svedočili eto ‘vi
Iz usta im toči krf i gnoj velik.
To su oni što pokriju što je hak
Kad izađu, ugnutija bit glava.
A krf i gnoj toči im iz ferdžova
Eto ‘vi su zina što su zina činili. (820)
Vi ste mesto u Džehennem spremili
Oči modre a obrazi im crni.
Munadija viknuće im eto ‘vi:
Eto ‘vi su džeza s tijem davali!
Za Džehennem na dunja su radili
Eto ‘vim će tijela raspadati.
Eto ovo su što im biše adeti
Te zbog toga azab biše ovako.
Mesto im je danas ovde opako
Iz grobova bit će oni ćoravi. (830)
Izaći će im ovaki halovi
I jezici na trbuh si im pali.
I nedžaset iz trbuha izlazi
Eto ovi su na dunja vino pili.
I mesto su u Džehennem spremili
Baš kao šimšik pro nebesa leteće.
Eto ‘vi su dobri poso radili
Džematile pet vakata klanjali.
Ovu plaću oni danas dobiše
I u Džennet Božji rahmet nađoše. (840)
I Bog danas razi od njih svakoga
Ništa bolje nema danas od toga.
Bog će pitat, oni davati dževab
Teraće ih u Džehennem u azab.
Odviše će njima znoja tude bit
Nekome će znoj do pasa dohvatit.
I Mizan je gajet velik kurisan
Tu će doći što je džina i insan.
Od magriba do mašrika tužiti
Svaki insan redom će se pozvati (850)
Pa ako ćeš jednog mrava zgaziti
Pa će posle ka Siratu krenuti.
I od crne noći jeste tmušnija
I od ostra sablje jeste oštrija.
Znadi dobro od tri jedna ravnina
A hiljadu godina je nišina.
Za sedam stvari će se upitat
Na drugom će mestu pitat za zećat.
Pa će za post biti sual četvrti
A za abdest i za gusul šesti. (860)
Za očino i majčino slišanje
I od njega biti zulum činjenje.
I oni će propustiti tog roba
On se tada u Džehennem zagliba.
Ona igra ko đemija na vodu
A druga je baško vetar prolazi.
Kao rehvan-konj prohodit će četvrta
Dok će šesta baško insan kad hodi.
A za mesec i za dva se neki vuć
Za godinu i za dvije neki doć. (870)
Pod Siratom mnoge vatre izviru
Pejgamberi pojaviće se najprvi.
Pa će posle ehli-ilum polazit
A zatim se đunahćeri pojavit.
U alimski nur će gledat nagazit
Božjim emrom zagardite i nur ta.
Zavikate hasreta va vejleta
Koliko te oni tadar vikati,
Čute dobri njihov avaz pa stati
Recite im meded čin'te vi danas, (880)
Vi nemojte mislit sad za vas
Nemojte nas ostavljati u talas,
Na dunjaluk zajedno smo hodili
Među nama sada hakova nema li.
A oni te asijana govorit
Bilo i vi za ovaj dana pomislit.
Mi smo vama kazivali sve na vaz
Vikali smo da kalnjate vi namaz.
Kad bismo vas mi na namaz pozvali
I nas biste tadar za to psovali. (890)
Asijete tadar padat otalen
Sa azabom biće svaki namučen.
Treći otist u Džennetu trčeći
Zebanije na njih na hudžum činući.
Vikaće im eto vama sad vaš mal
Vama ćitab haram, halal dokazal.
Oddžunaha vi se ne odbijaste
I veoma te u Džehennem gladneti.
Naprema će usnice im kidati
Kad ožednu vodom te ih napojit. (900)
Boga moli, nemoj tuda zapadnut
Dragi Bože, ja te molim sa svačim,
Tvojijem Te milosnikom ja molim
Kad otide ehli-džennet u Džennet,
Njihna deca ka njima te pohitat
Evo otac i majka nam dođođe.
U radosti hvalit Boga odviše
Neka deca tu žalosna ostate.
Pa za oca i za majku pitate
Džebrail će tadar njima dat dževab. (910)
Njihov hal je danas mučan i harab
Kad te od njih takav dževab začuti,
Zaplakate i Bogu se moliti
Da gorimo zajedno to naš zeram,
Kad nam nije svešto danas potaman
Hej žalosti, kad mi danas žalimo,
Mi u Džennet da sedimo nećemo
Naše glave da tučemo kamenom,
Oprosti ih, dragi Bože, rahmetom
Bog će Džebrailu zapovideti. (920)
U njihnće će njih sureta povesti
Tadar kad te deca u njih pogledat,
Svaki svojoj majki ocu potrčat
Dokle dođu, pa o njima obisnu,
Tu te poznat da im oni nijesu
Zavikate hej žalosti velike.
Zaplakate veoma jadni od muke
Šta hoćemo, mi ostasmo žalosno,
Našu majku i oca ne vidosmo
Tadar Allah Džebraila dozvaće. (930)
Tad Džebrail dragom Bogu kazaće
Dvadeset pet hiljada se neki vuć
Nema čare, nagazite da idu
Pa za njima dobri ljudi, salihi.
Sa nurom te lako Sirat pregazit
I mnogo se tuda hote napatit.
Njihnim nurom sve ćupriju prolazit
Tadar hote mnogo činet hasreta.
I plakat i vikat za firkata
Ama nema fajde tadar se drati. (940)
Kod njih doći pa te ih upitati
Merhameta mi smo muftadž sad od vas,
Požalite malo danas vi i nas
Molite se Bogu danas i za nas.
I sa vama nimeto smo mi jeli
Pa bežite, zar ste zaboravili?
Reći te im zaludu je sad zborit
I gjunahe svojoj duši zabranit.
Vi ste znali da je vama danas farz
I Allahu da činite vi nijaz. (950)
Vi biste se za to mnogo ljutili
Sve biste se na mal vi naslanjali.
Baško lišće sa drveta u jesen
I sa vatrom biće tude opržen.
A asije u Džehennem krijući
A sa malom u prsi ih tukući.
Patiće te danas ovde mučan hal
Ne trošiste ko što reče Zul-dželal.
A u svako zlo se vi zabrkaste
Od zekkuma njima te donijeti. (960)
Pa šta će bit kad te zekkum izesti
Pijući im džigerice otpadnut.
Nećeš moći ti Džehennem podnijet
Da Džehennem i tu vatru ne vidim.
Ti me čuvaj da u vatru ne gorim
Svaki svoje mesto gde je će videt.
Svaki svoju majku, oca zatražit
Bogu šućur kad se s nama sastaše.
Šućur činet što se tude vidoše
Zašto oni oca, majku nać nete. (970)
Za očeve i za majke plakate
Oni nisu mučili se za sevab.
U Džehennem oni činu se azab
Ko jetimi vratove te ugnuti
I nas kod njih u Džehennem pratiti
Ovi Džennet danas nama je haram
I nimeti džehennemski su nam haram
Da mi danas oca, majku vidimo
Dok se mi sa njima ne sastanemo
Dok nam oni tamo goru sa vatrom (980)
Povadi ih ti iz vatre sa lutfom
Kod hurija hajde pa im reci ti.
Džebaril ih tadar kod njih dovesti
Od želje te tu ka njima koptisat.
Navalite pa ih stanut mirisat
Kad im dobro njihne dihe mirisnu,
Nete moći dalje da to podnesu
Nama nema našeg oca i majke.
Od žalosti cijepate sve jake
I naše je srce danas pakosno. (990)
Mi jetimi bez njih danas ostasmo
Za čem plaču ova deca pitaće.
Allah dragi Džebrailu reći će
Džebraile, u Džehennem otidi
I tu decu ti sa sobom povedi
Kad te videt gde im deca stigoše,
Vadite nas, izgoresmo odviše
Ka Džennetu sa njima te oni poć.
Što te teglit one muke sve te proć
One majke i očevi što tuži. (1.000)
Za taj vakat hič se oni ne brižu
Njihna deca oca majku neće nać.
Viču galve sa kamenom valja tuć
Slušaj dobro, na smrt pamet saberi.
Samog sebe u tome zlu ne teraj
Svetac reče ko na smrti zatuži
I onoga ko se za smrti poruži
I meleći njega lanet sve činu.
Kad za žalosne crnu ture haljinu
Kad se skupu pa zatužu mejjita, (1.010)
Pa zaviče ta je vika vaša ta
Koji plače na me danas za njega?
I ko žali što je umro na njega
Džahili ste, vi od Boga ne znate!
I za moje povraćenje mislite
Slušaj dobro, pa osabari na belaj!
I sudbini Božijoj radi ti bivaj
Slušaj, brate, oni dobri robovi
Kakvi budu njima bili poslovi
Znadi dobor u Džennetu kad te doć (1.020)
I od brige tadar će se svako proć
Bez hesaba hurija i gilmena.
Dobra nikad neće nestat tudena
Naš Pejgamber tu će pozvat ummet.
Slušaj, brate, i pametno ubiraj
Što je muško otić njemu na divan.
I tamo će njima poslat tu Raham
I porad njih sofra će se postavit.
Veliki će tu zijafet njima bit
A Fatima što je žensko pozvaće. (1.030)
Sve će doći, na divanu stanuće
Vi ste za me da vidite žudele
Za mahrame obraze ste čuvale
I ponoći vi se Bogu moliste.
Vi u Džennet sada k meni hodite
Pejgamber će reći: Ej vi ummet moj,
Na dunja ste potrošili vijek svoj
Na me jeste salavate učili,
I za mene na dunja ste hajali
A sa vikom mnogo za me žudeste (1.040)
Pejgamberstvo sejr hak vi vidoste
Slušaj kad će Allah davet činiti
Dragom Bogu oni se odazvati
Reći će im merhaba, ej robovi
Ja vas zovem, ej vi Moji robovi
Da iznesem vama danas lepote!
I još Moje čehre da vi vidite
Moj Kur'an vi na dunja ste učili.
Sa abdestom na divan mi stajale
Pa će njima lepote ukazati (1.050)
Koliko te ugledane tu biti
Ko je mumin njemu treba grabiti.
Dan i noći sve ibadet činiti
Valja, brate, pet vakata kljanati.
I Allahu dajma nijaz činiti
U Džehennem te asije ti vidi.
Njima majke i očeve povedi
Zapalkate, zapomagat suviše.
Izvedite vi njih otalen naviše
I radosno u Džennet svi te doć. (1.060)
I haljine džennetske te svi obuć
Kad im umre evlad se porušu.
Crnu robu za smrt oni porežu
U Džennetu ugnutija glava doć.
Oni Džennet nama biva baško noć
Doklicu i tuženje ne teraj,
Ako hoćeš da zasedneš ti u raj
I onoga ko ga sluša na uši.
Svi su mel'un, na njih je lanet Božji
I mejjitu oni činu grčinu. (1.070)
U Džehennem kuće im se načinu
Azrail im dođe tada na vrata:
Šta vičete, na koga je tužba ta
Ja sam poslat uzet dušu od njega!
Zlo turate tadar njemu kod boga
Allaha mi, opet mi se nadajte!
Jel od mene nikud bežat nemate
Pa u tužbi doklicu ne teraj
Ako hoćeš da ućosaš ti u raj
Allah vrata od Dženneta otvori. (1.080)
Prema poslu daće im se ćoškovi
Tu će Allah sa svakoga muke svuć.
A hulleta i tadžove te obuć
Bez karara će mu činet ihsana.
Tuda Allah svako dobro poklanja
Dođite mi da vidite sohbet moj.
Dragom Bogu dajma, brate, ti robuj
A žensko će ostat Fatimi na divan.
U čašama šerbet držati gilman
I gilamni sa vodom ih napojit. (1.090)
Od Njega velika će stima bit
Hajte ‘vamo vi kod mene reći će.
A Fatima njima ićram činiće
Na mog oca vi salavat donesite.
Pet vaktova namaza ste klanjale
I od Boga vi se dajma bojaste.
I džennetske vi nimete jedite
Nek je halal sada vama sohbet moj.
Ašik bili, jagodice kvasili
I moje ste vi sunete radili. (1.100)
I moj mevlud mnogo naučavaste
Evo danas i sa mnom se sastaste.
Ehli-džennet na suhuru pozvati
Dragi Allah njemu bujurisati.
Merhaba, ej Moji mili dostovi
Džennetskije ružica ste želeli.
Što najviše dajma za to žudeste
Dajma za to āh činaste, plakaste.
I po njime vi ste amel činili
I što sam ja zapovido radili. (1.110)
Kad te videt, svi te se zanijeti
Pet stotina godina im otisti.
Što je Allah zapovideo raditi
Što je Allah zabranio bježaše.
Od harama sebe valja čuvati
Allahu se za rahmet sve moliti.
Klanjaj namaz i ramazan posti ti
Sa namazom nemoj se ti igrati.
Nemoj gibet ti činiti
Što god nije tebe milo bivati. (1.120)
Ti u haku nemoj ulić nikome
Čuvaj jezik, nemoj laži zboriti.
I od čini valja iman čuvati
I još čuvaj dobor devet uzvova.
Za insansko odvajanje ti se boj
Što ne valja nemoj radit, ti čuvaj.
Sve što Allah begeniše ti miluj
Ocu, majci asī, brate, ne bivaj.
Tadaili-erćenom namaz ti klanjaj
I od vina ti se čuvaj, nemoj pit. (1.130)
I džunahe prošle ne zaboravit
Na lađljivo mesto ne predaji se.
I munafikluka dobor čuvaj se
Svom hodži nemoj hilaf činiti.
Ni za koga dobar je ne reci ti
Što je muško nemoj svilu obući.
Za dunjaluk ljutine se ti prođi
I komšije ti ne čini ezijjet.
Još zina nemoj, brate, uradit
Od harama valja sebe čuvati. (1.140)
Od harama valja ženu čuvati
I čuvaj se, nemoj nikoga ubiti.
Nemoj nikom silan mal otimati
Ramazanski post bez uzra ne fukat.
Nizašto se nikad mnogo ne kuni
Kad si kadar ti munćir ti men’ učini.
Pejgamberu hilaf ništa ne vikat
A šehadet treba pravo kazivat.
Ne počinji opet jesti kad si sit
I Allah širća nemoj donosit. (1.150)
Dobro ženi fahiša nemoj reći
I od ćibra nemoj nikad ti zabreći.
Amanetu hijanetluk ne čini
Osim Bogu s druim jemin ne čini.
I nikome nemoj ništa ukrasti
I čalgije nemoj brate sčlušati.
Što je igra ti se nemoj igrati
I nemoj se nikom ti potprdevati.
Za dunjaluk nemoj brate haris bit
I za dunja velik vijek ne miluj. (1.160)
Fukarluka se nikad ti ne boj
Pored nefsa ne ljuti se ni za čem.
I za dunja nemoj imat mnogo gam
Nemoj nikog tazim za mal činiti.
Ničji ajjib nemoj razabirati
Slušaj, brate, svoje srce opeći.
Ove huje veliki su naleći
I na dersu dajma, brate, devami.
Pet vaktova džematile devami
Prohodi se, adžamiluk ne teraj. (1.170)
Mladost ode, njemu nema vraćanja
Znadi svačem hesab valja davati.
I duša je amanetom data ti
Što god dihneš, brate, u noć i u dan.
Što god radiš, ne isturi na mejdan
Što ti kaže, ružne huje ti bacaj.
Što te šejtan tera, ti ga ne tragaj
Slušaj dobro, nemoj radit naopako.
Nemoj sebe u Džehennem goriti
U haramane nemoj ruke pružati. (1.180)
Ako misliš od vatre se čuvati
Nemoj za to ni drugome misliti.
Svoje oči čuvaj od na mahrema
I merhamet ti učini svakome.
Od haseda svoje srce očisti
Verovanje nemoj ružno imati.
Ne vadi ih iz pravije poslova
Još nikom zulum činiti nemoj.
Na islamskom šućru dajma ti bivaj
A što on ne haje ni ti ne miluj. (1.190)
Kad zauči ezan, stani ti, slušaj
I nemoj ga lako držat i kolaj.
I mumina, brate, činet ezijjet
I tvoj amel nemoj velik ti videt.
Čuvaj sebe, nemoj begenisat se
Od zla veži dajma, ti odboja se.
I nemoj ti od uleme bežati
Što ga nećeš tedžrube učiniti.
I mustaće valja, brate, podseći
I kamatu ti u usta ne meći. (1.200)
I akrebu nemoj terć učiniti
Od livate valja sebe zabranit.
I nemoj ti hajdukluke činiti
I što će ti ćejjif dati ne jesti.
I za lažu ti se nemoj zakleti
I namaz iz vakta nemoj propuštat.
I muminu, brate, srce napuni
I nikome nikad rušvet ne uzmi.
I za ashabe opsovat i ništit
Nemoj ukrit jednu paru u zećat. (1.210)
A riječ ničiju nemoj prenosit
I od ilma poso nemoj odvojit.
I tvrdinu ti na srcu nemoj peć
Na dunjaski lezet, brate, nemoj leć.
Prijen vakta namaz ti ne počiti
Nemoj jesti ti polokač pahčinji.
I na lažu nemoj posvedočiti
U čalgiju nemoj ti zakucati.
I nikoga nemoj ti hōr činiti
I na nimet nikom ne zavidite. (1.220)
I na nimet treba šućur učinet
Svome nefsu taba bivati nemoj.
I na Božiji takdir ti se brinuj
A što je hak ukabuli u svačem.
I nikoga ne prevari ni u čem
I fukaru nemoj hōr učiniti.
I na šalu nikoga ne uzimati
Hužne huje ti od sebe odbaci.
Radi brate, od njih sebe opaći
Hajde na ders, dokolicu ti jàmi. (1.230)
Dobre huje ti ka sebi sve mami
Čin ibadet el se vijek ubira.
Starost dođe, njemu nema bežanja
I pišu se tvoji svi kabaheti.
Neki vakat pa te ti je uzeti
Znadni čisto za sve bićeš upitan.
Moli Boga da učini On derman
A njihno mesto dobre otvaraj.
On je sebe propastio, dobro znaj
Odbijaj se, nemoj raditit na tanko. (1.240)
Nemoj mislit da ti bude nalako
El je teška vatra opako.
Što god ne znaš, ti alimā upitaj
Što ti kažu, ti znake sve primaj.
Njihnu riječ ti u pamet ubiraj
Ako hoćeš da je tebi ačik raj.
Oni jesu pejgamberski većili
Njihnu riječ nemoj da ste bacili.
Vi budite za Ahiret ko čili
Nek vam budu to najpreči ihćili. (1.250)
Pejgambera za hubeta da ima
Milovati treba vazda to nama.
I njegovom kućnom roblju svijema
Nek je na njih sto hiljada selama.
Dragi Bože, dajma tebe ja molim
I na svačem Tebe fala, ja velim.
Od šejtana čuva što je redžim
Ti me čuvaj, da Tvoj rahmet ne žalim.
I njegovo hile jeste veliko
Sve on tera da se radi naopako. (1.260)
Sa hiletom tera nama on varku
Da nas na zlo navede eto tako.
Dragi Bože, tako Ti Muhammeda
Tvoja milost što sa njega ne spada.
I molim te sa njegova evlada
Ti šejtanu na nas fursat ne poda’.
I ko Tebe na sedždetu saminje
I za Tvoj ibadet ko se sve brine.
Naša srca sa imanom napuni
I na smrti Ti nam iman pokloni. (1.270)
I tako Ti ko se s Tebe zaklinje
I ko Tebe vazda plačan pominje.
[1] iman – vjerovanje u jednoga Boga;
[2]Rahman –Milostivi, jedno od Božijih imena;
[3] Resul – Poslanik, misli se na Muhammeda, a.s;
[4] salavat – molitva za Muhammeda, a.s;
[5] ashab – drugovi Muhammeda, a.s;
[6] salat – skraćeno od salevat, molitva;
[7] selam – mir, spas, univerzalni islamski pozdrav;
[8] potaman – sve je u redu, namireno;
[9] dova – molitva Bogu, blagoslov;
[10] din-dušmanin – neprijatelj vjere;
[11] sabija – nejač, maloljetna djeca.
[12] saće – dovoljna količina hrane;
[13] plaće / plače;
[14] láik (arap.) – dostojan, zaslužan (po dobru i po zlu); koji nečemu odgovara, kome nešto pristaje;
[15] daima – uvijek, neprestano, konstantno;
[16] hajir, hajra – dobro, dobra;
[17] tefter – bilježnica, teka;
[18]la taknetu – ne tugujte, kur'anska sintagma;
[19] merhamet – milosrđe, samilost, sažaljenje;
[20] zaif – slab, nejak, nekadar;
[21] tamah –tama, mrak, tmina;
[22] sal – samo;
[23] hedija – poklon, dar;
[24] risala – vjeronaučni udžbenik, poslanica;
[25] insaf –duševan, dobar, pobožan, plemenit, sažaljiv;
[26] arđavo –loše, hrđavo;
[27] huja – ćud, narav;
[28] ajjib –
[29] mahsuz – naročito, posebno, specijalno;
[30] imam – vođa, predvodnik (vjerski);
[31] stìma – ponuda, poklon, uvažavanje, pribiranje;
[32] nimet – blagodat;
[33] mahljukat – stvorenja;
[34] Kijametski dan – Sudnji dan;
[35] ummet – sljedbenici, narod (islama);
[36] tadar – tada;
[37] nefs – pohota, strast;
[38] devam – stalan, konstantan, neprekidan;
[39] sunnet – islamska tradicija, Muhammedova, a.s., praksa;
[40] pejgamber –vjerovjesnik;
[41] dunjaluk – ovaj svijet, ovozemni život;
[42] azab – muka, patnja, ispaštanje, kazna;
[43] ibadet – robovanje i pokornost Allahu, dž.š. Očituje se kroz prakticiranje islamskih obreda;
[44] fataj – hvataj;
[45] insan – čovjek;
[46] hal – stanje, prilika, okolnost, situacija, položaj;
[47] dert – briga, (duševni) bol;
[48] hesapiti – računati;
[49] melek – anđeo;
[50] Azrail – Melek smrti.
[51] čare – izlaz, rješenje;
[52] namaz – molitva;
[53] kaza – kasnije, naknadno izvršenje propuštenih molitvi;
[54] ujdisati – juriti, trčati, grabiti, jagmiti;
[55] hava – zrak, vazduh, atmosfera;
[56] šejtan – đavo;
[57] ustad – ustat;
[58]la ilahe illallah – nema boga osim Allaha;
[59] edabil – da bi se, možda bi se, dako bi se;
[60] davranis'o, davrana – ne daj se, povrati se/povrni se, drži se ustrajno i uspravno;
[61] rivajet – priča, prenijeto predanje;
[62] mejjit – mrtvi, umrli;
[63] fursat – namerna provokacija, inad/t jačeg;
[64] sure – lik, oblik;
[65] din – vjera;
[66] mojijeh – mojih;
[67] jehudijski din – jevrejska vjera;
[68] selamet – spas;
[69] kimet – vrijednost, cijena, gostiti, uživati u datim blagodatima;
[70] u isti mah – u isto vrijeme, vremenski interval;
[71] zapalju – zapale;
[72] navalju – navale;
[73] srća/srča – časa;
[74] izvuću – izvuku
[75] zakuću – zakuče, zakače, pripoje;
[76] odali – udalji;
[77] šer – zlo;
[78] Imami Azam – Ebu Hanife, osnivač hanefijskog mezheba;
[79] džunah – grijeh;
[80] dževab – odgovor;
[81] posledka – kraja;
[82] šućur – hvala, zahvala; šućur čine – zahvaljuju;
[83] posledke – posljedice;
[84] roblje – porodica;
[85] zulum – nasilje, tiranija;
[86] ‘va – ova;
[87] hal – stanje, situacija;
[88] haber – vijest, novost;
[89] varid –
[90] munadije –
[91] halaliti se – oprostiti se;
[92] uzvovi –
[93] es-selamu alejkum – nek je na vas Božiji mir, islamski pozdrav;
[94] ja Allah – o Bože, vokativ;
[95] neuzubillah! – utječem se Allahu od toga, daleko bilo, ugluho bilo, ne snašlo me/ga;
[96] damar – krvni sud;
[97] sačin –
[98] zarar – šteta, gubitak;
[99] marifet – dobro, valjatno, korisno, vjersko osjećanje;
[100] dost – prijatelj;
[101] evlad – dijete, potomak;
[102] ahbab – drug, prijatelj;
[103] hasred/t – žalost, tuga, čežnja;
[104] koptisati – zgrabiti, navaliti;
[105] zahmet –
[106] ćem si – na čemu si;
[107] amel – posao, rad;
[108] melaićeta/melajćeta – anđeli;
[109] Ilijjun –
[110] te – će;
[111] tenešir – hastal na kom se kupa/gasuli mrtvac/mejjit;
[112] sakalejn –
[113] Allahati – bogati;
[114] doslen – do sad;
[115] jaka – kragna;
[116] posipli – posipaj;
[117] svema – samo;
[118] ćefini – čaršafi kojim se obmotavaju umrli;
[119] najfadilnije – najkorisnije;
[120] tabut – nosila;
[121] ulesu – postroje u povorku;
[122] džemat – skupina, zajednica, zajedničko obavljanje molitve/namaza;
[123] jetim – siroče;
[124] horu hakir –
[125] ezijet –
[126] ikram – čast, počast;
[127] zeman – vrijeme;
[128] ibret – pouka;
[129] mal – imovina, imetak;
[130] miraždžija – zet koji uzima miraz od tasta;
[131] la kin – ali;
[132] mezar – grob, raka;
[133] akreba – svojte, šira rodbina;
[134] dova – molitva;
[135] sadaka – milostinja koja čuva davaoca;
[136] haber – vijest, glas;
[137] tri maha – triput;
[138] insan – čovjek;
[139] kuvvet – snaga;
[140] zaifluk – slabost;
[141] fesih-jezik –
[142] cehine – ćefine;
[143] vikaju – zovu;
[144] ćariti – zaraditi;
[145] rizaluk – zadovoljstvo;
[146] htednu – namjere, nanijete;
[147] ovi – ovaj;
[148] šer – zlo;
[149] dženaze – pogrebna povorka;
[150] harab-kuća –
[151] nur – svjetlo;
[152] kabur – mezar, grob, raka;
[153] hoj – hoćeš;
[154] odenā – ovdje;
[155] isjan –
[156] rahmet – milost;
[157] hajran –
[158] šefkatli –
[159] Enes ibni Malik – sluga i ashab/drug Muhammeda, a.s;
[160] rivajet – priča, prenijeto predanje;
[161] rob – čovjek, insan, ljudsko biće kog je stvorio Allah, dž.š;
[162] čališiti –
[163] haram – zabranjeno, zabrana
[164] bit – biti tučen;
[165] zeher – otrov, ljut ko otrov;
[166] ilačli – liječi:
[167] Bismillahi – u ime Allaha. Prvi dio Bismile;
[168] umloži – umnoži, učešća;
[169] ilač – lijek;
[170] Munkir i Nekir – meleki koji spituju umrlog u grobu;
[171] La ilahe illellah – Nema boga osim Allaha;
[172] dževab – odgovor;
[173] Kjiramen-kjatibin/Kiramen-katibin – meleki koji, jedan na lijevom, drugi na desnom ramenu, pišu ljudska djela(dobra na desnom, loša na lijevom);
[174] halal – dozvoljeno od Boga;
[175] ešgal –
[176] Zul-dželal –
[177] uhodit – ulazit/unilazit;
[178] derman –
[179] deder – dela, hajde;
[180] sevab – dobor djelo, djelo kojim je Allah, dž.š., zadovoljan i koje mu upisuje u dobro
[181] đunah/gunah/džunah – grijeh;
[182] tudena – tu;
[183] ćahat/čegat/ćaga – papir;
[184] divit – mastionica;
[185] kalem – pero;
[186] murekljeb/murećep – mastilo;
[187] pljunka – pljuvačka;
[188] topuz – buzdovan/buzdohan;
[189] muhur – pečat;
[190] muhurisati – opečatiti;
[191] Ahiret – Onaj svijet
[192] karanluk – sumrak, akšam;
[193] zapučati – nabaciti na sebe;
[194] tamah – tama, tamnina;
[195] valjatnī – valjaniji, bolji;
[196] doklen – dok;
[197] nalaže – loži, nagovara;
[198] gajet –
[199] zinet – ukras, nakit;
[200] lezetu – užitak, slast;
[201] dajma/daima – uvijek, stalno, konstantno;
[202] duvara – zid, u ovom slučaju zemljani;
[203] merhamet – milosrđe;
[204] varakati – izbjegavati, kriti (se);
[205] kabahet –
[206] gaflet –
[207] barakati –
[208] tadijer –
[209] hilečar –
[210] hava –
[211] šimšik –
[212] hizmet –
