IVAN MEDENICA o Rasimu Ljajicu i njegovom mesetarenju sa indtitucijama kulture u Beogradu

Novi Pazar – S druge strane, imamo grad Beograd i ne treba zaboraviti šta Đilas radi u kulturi. Dakle, gradonačelnik je promovisao načelo da su dva mandata maksimum, dve godine kasnije, što će reći sada, on samom sebi skače u usta, jer, evo, u Domu omladine je upražnjeno direktorsko mesto i dobio je kadar partije Rasima Ljajića. Priča se da se slična trgovina sprema i u Jugoslovenskom dramskom i opet kadar Rasima Ljajića treba da dobije prednost, reč je o reditelju Jugu Radivojeviću koji je autor čuvenog Konstantina; dakle, tu sad vidimo čudne sprege između republičkog i gradskog nivoa, između naprednjaka i demokrata. Sada Đilas u gradu vrši političke trgovine, prepuš

Sada Đilas u gradu vrši političke trgovine, prepušta ustanove kulture da bi održao vlast u gradu. I toliko je sve strašno i ne zna čovek na koju partiju da se okrene, ali ja sam se nešto napikirao, došlo mi je, na partiju Rasima Ljajića. Jer Rasim Ljajić je čovek o kome svi kao treba da imamo neko lepo mišljenje, jer on je civilizovan, on daje takve neke izjave, na listi je sa DS pa uđe u naprednjačku vlast, pa plače, izvinjava se i on je to uradio zbog svog članstva, ne bi on to nikad. Pa mi još treba da sažaljevamo slučaj i da kažemo ‘jao, vidi kako je Rasim fin, on ne bi nikad zbog sebe, ali je bio pod pritiskom’. Meni je tog čoveka lično dosta, o njemu imam najgore moguće mišljenje, mislim da je on apsolutno sve suprotno od onoga kakvim se prikazuje. Da vidimo mi to kako ti to, brate, imaš podršku u Sandžaku, u bazi, da li je imaš, da li si u korupcionaškim aferama ili nisi, a tvoji fini maniri mene više apsolutno ne interesuju.

Izvinjavam se što sam sad možda skrenuo sa teme, ali zaista znaš, vreme je da se speva neka pesmica za nekog budućeg Jovu Jovanovića Zmaja, tako neka duhovita dečja pesma u čika Jovinom duhu – deco mala, budite uvek uz čika Rasima, ako ste uz čika Rasima bićete uvek u svakoj vlasti, na svim pozicijama, imaćete 0,5 odsto podrške i 505 odsto plasmana vlastitih kadrova. Pritom, u kulturi Beograda upravo njegova partija je ta čiji apetit zadovoljava DS, znači apetite te stranke koja ih je na republičkom nivou najdirektnije izdala.

(Peščanik)