Prijepolje – Hajrat u Prijepolju. Samohrana majka s troje djece u iznajmljenom stanu, druga porodica majka također brine o svima. U također podstanarskoj sobi, punoj vlage i vanjskim kupatilom odakle kapa voda sa svih strana.
U drugoj porodici Suprug, bolestan, kaže, da mu je za života riješiti krov nad glavom svojoj djeci.
I jednima i drugima da nije Vakufske kuhinje, ne bi imali šta jesti.
(SANA)
Svaka cast za vrijedne ljude iz vakufske kuhinje u Prijepolju koji svaki dan spremaju hranu za kuhinju u Prijepolju i razvoze u Priboj, Novu Varos, Veliku Zupu i Brodarevo. Veliki posao, skoro neprimetan osim za korisnike kuhinje koji svoje obroke dobijaju bez obzira na vremenske prilike uz veliki trud i pozrtvovanje ljudi koji u kuhinji rade.
Koliko me moje skromno znanje uci. po nasem dinu najbolja i najcistija i kod Allah'a dz s . najvise priznata je ona pomoc za koju ne zna niko !
Ne treba sa mukama ovih ljudi puniti stranice portala.
Trebamo raditi svi da pomognemo koliko je kome Allah dao nafake
Halalite
Pavel, moras da znas da je ovo javna sadaka da bi se ljudi potstrekli da pomognu. Kako bi ti znao za ove porodice da nije ovih dobrih ljudi? Uz duzno postovanje zamolio bih te da malo vise saznas o osnovnim stvarima u vjeri tj o udjeljivanju javne i tajne sadake, a da manje filozofiras.
Dzeno ne lupetaj nego pazljivo proticaj sta sam napisao kad si vec tako drzak , da ne kazem sta ruznije
Lijepo ti čovijek objasni ali ti lupetaš a ne on!
Tvoje skromno znanje upotpuni još i time da sadaka može biti i javna i tajna!
Tajna sadaka je bolja za pojedinca.
Tajnim davanjem sadake ”kad daješ desnom daj da ne zna lijeva” se zaradjuje veće dobro delo od javnog davanja sadake – ali to važi za pojedinca!
Javno davanje sadake ima za cilj da ukaze na neki gorući problem i tako privuče više pažnje i više dobrotvora!
Ne živimo u vreme Osmana Abdul Aziza r.a. kada nije bilo siromašnih – već u sve težem i težem siromaštvu, pa nemojte svojim činjenjem ili ne činjenjem, makar ovako nehotičnom kritikom onih koji rade za dobro sirotinje, da budete uzrok da se neki pregršt vode ili makar kap, odvoji iz reke dobra koja neumitno teče.
Nemojte da za vaš ‘sebet’ bude uzrok za uskraćen zalogaj nekom … jer ”Onaj ko bude uradio koliko trun dobra – vidjet će ga. A onaj ko bude uradio koliko trun zla – vidjet će ga.”
Тако је. Кад се један фарисеј молио у храму и износио пред Богом своје врлине и хвалио се да пости два пута недељно и “даје десетак од свега што стекне”, није изашао из храма оправдан. Зашто? Па он није ништа слагао, он је заиста давао 10% од свега што је стицао. Али, он то није давао зато што је био милостив и сажаљив, већ због тога да га људи виде и хвале због тог доброчинства.
Говорећи о Старом завету и његовим законским одредбама, у својој беседи на Гори, Христос напомиње да ће у Новом завету све бити много савршеније, па и давање милостиње. У казивању о томе ко ће бити “блажен” у Новом завету, Христос помиње и милостињу, па каже: “Блажени су милостиви, јер ће бити помиловани” (Матеј 5, 7). И наставља Христос о милостињи, још конкретније и прецизније: “Пазите да милостињу своју не чините пред људима да вас они виде: иначе плате немате од Оца својега који је на небесима… А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја. Да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно” (Матеј 6, 2-4). Дакле, милостиња треба да је тајна или скривена, скромна и несамохвалисава, ма да Христос не искључује ни јавна добра дела, кад каже: “Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима” (Матеј 5, 16). Не каже Христос да ми показујемо своју милостињу и своја добра дела, да би се ми хвалили, јер то није добро, него да би се светлост нашег доброчинства сама показала, како би се чак и наши непријатељи задивили и прославили не нас, већ Оца нашег на небесима. Јер кад ми чинимо добра дела, не чинимо их да би се ми прослављали, већ да прославимо Бога, који нам је омогућио да другима помажемо.
Конкретно, речи Христове: А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја, значе да је потребно чинити добро не ради тога да нас види свет и да нас хвали, већ напротив, да то треба сакрити чак и од самога себе. Или друкчије речено: лева рука подлеже сујети, а десна се опредељује за милостињу. На тај начин се милостиња даје без сујете, да не би сујета оштетила, обезвредила твоју милостињу. Само милостиња која се даје из љубави према Богу и ближњему, која не тражи узвраћање, та милостиња је врлина пред Богом и Бог ће за њу наградити човека. Зато је милостиња већа од хуманости. Хуманитарна давања често су спојена за захвалницама, почастима, величањем хуманитарног дела. Значи, хуманост тражи узвраћање, а милостиња из љубави прославља Бога, највећег дародавца.
Potpuno identicno stoji i u nasim knjigama.Nije lose davati milostinju javno,ali je tajno mnogo pohvalnije i priznatije.I sta god se da treba da se daje u Allahovo ime!
@Aida
Нисам имао намеру да се бавим прозелитизмом. Пошто ви признајете учење пророка Исе (Исус) онда не видим разлога да коментаришем његовим учењима која су ми много познатија.
Tuga…. kako ljudi zive, mi treba da smo zahvalni ALlahu.
Јес вала. Јави се право Алаху и чекај Ајде не бенавите. Оставите тог Алаха на миру и нешто радите. Неће он никоме ништа дати!!!