Crnogorska vlast zapostavila brojne gradjane u Dijaspori­

Rožaje, Plav – Iako bi bri­ga o ise­lje­ni­ci­ma tre­ba­lo da bu­de je­dan od pri­o­ri­te­ta dr­žav­ne po­li­ti­ke Cr­ne Go­re, či­ni se da vlast o nji­ma vo­di ra­ču­na sa­mo ka­da im nji­hov glas mo­že po­mo­ći da po­bi­je­di na iz­bo­ri­ma.

Ta­ko je bi­lo i na re­fe­ren­du­mu o dr­žav­no-prav­nom sta­tu­su 2006. go­di­ne, ka­da je di­ja­spo­ra od­i­gra­la ključ­nu ulo­gu i ma­sov­no po­dr­ža­la cr­no­gor­sku ne­za­vi­snost.

Ni­je po­znat ta­čan broj cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na ko­ji ži­ve u ino­stran­stvu, ali se pret­po­sta­vlja da dvi­je tre­ći­ne či­ne pri­pad­ni­ci al­ban­ske i bo­šnjač­ke na­ci­o­nal­no­sti.

Pot­pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke stra­nke (BS) Osman Nur­ko­vić ka­že da se od­nos dr­ža­ve pre­ma Bo­šnja­ci­ma u di­ja­spo­ri u pret­hod­nom pe­ri­o­du svo­dio na kon­tak­te pred­stav­ni­ka par­ti­ja ne­po­sred­no pred iz­bo­re, nji­ho­vo or­ga­ni­zo­va­nje za do­la­zak da gla­sa­ju i obez­bi­je­de vla­da­ju­ćim par­ti­ja­ma osta­nak na vla­sti.

– Na­kon to­ga, di­ja­spo­ra bi bi­la za­bo­ra­vlja­na i za­po­sta­vlje­na do sle­de­ćih iz­bo­ra. Ta­ko je bi­lo i pri­li­kom or­ga­ni­zo­va­nog do­la­ska da pru­že po­dr­šku na re­fe­ren­du­mu za ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re, ko­ju su ne­se­bič­no i u ve­li­kom bro­ju da­li. Upr­kos sve­mu što su ura­di­li za par­ti­je i dr­ža­vu ti lju­di su go­to­vo za­bo­ra­vlje­ni i osta­vlje­ni da se sa­mi bo­re za op­sta­nak i rje­ša­va­nje mno­gih pro­ble­ma sa ko­jim se su­o­ča­va­ju u tu­đi­ni, bez ikog da im po­mog­ne – re­kao je Nur­ko­vić.

Di­ja­spo­ra se, ka­ko na­gla­ša­va, su­o­ča­va sa mno­gim pro­ble­mi­ma za či­je rje­ša­va­nje dr­ža­va tre­ba da po­ka­že mno­go vi­še in­te­re­so­va­nja.
– Po­seb­no je iz­ra­žen pro­blem ne­a­de­kvat­nih di­plo­mat­sko-kon­zu­lar­nih mre­ža i nji­ho­ve uda­lje­no­sti od mje­sta u ko­ji­ma naš na­rod ži­vi. Zna­čaj­na je i ne­mo­guć­nost obra­zo­va­nja na­še dje­ce u di­ja­spo­ri i uče­nje ma­ter­njeg je­zi­ka, kao i ne­do­volj­no po­zna­va­nje svo­je kul­tu­re, isto­ri­je, tra­di­ci­je i obi­ča­ja, zbog če­ga di­ja­spo­ri pri­je­ti opa­snost od pot­pu­ne asi­mi­la­ci­je – uka­zao je Nur­ko­vić.

Na­gla­ša­va da se gra­đa­ni u di­ja­spo­ri su­o­ča­va­ju i sa pro­ble­mi­ma oko put­nih is­pra­va, kao i zbog ne­ri­je­še­nog pi­ta­nja dr­ža­vljan­stva.
– Dr­žav­ni or­ga­ni na to spo­ro re­a­gu­ju ili uop­šte ne re­a­gu­ju. Ta­ko­đe, dr­žav­ni or­ga­ni ko­ji su za­du­že­ni za or­ga­ni­zo­va­ne obi­la­ske di­ja­spo­re to ne ra­de, a ne po­ka­zu­ju ni in­te­re­so­va­nje da sa nji­ma raz­go­va­ra­ju, ma­kar pri­li­kom do­la­ska na go­di­šnje od­mo­re – na­veo je Nur­ko­vić.

Pre­ma po­da­ci­ma Cen­tra za ise­lje­ni­ke, naj­vi­še cr­no­gor­skih dr­ža­vlja­na od­se­li­lo se u Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, Austra­li­ju, Ka­na­du, Sr­bi­ju, Tur­sku, Nje­mač­ku, Al­ba­ni­ju i Švaj­car­sku. Ve­ći­na se od­se­li­la sa sje­ve­ra Cr­ne Go­re, pre­te­žno iz Pla­va, Ro­ža­ja, Gu­si­nja i Be­ra­na. Ka­da je u pi­ta­nju jug dr­ža­ve, gra­đa­ni su se ma­sov­no ise­lja­va­li iz Ul­ci­nja i Ba­ra.

Pred­sjed­nik Ma­ti­ce mu­sli­man­ske Av­dul Kur­pe­jo­vić tvr­di da su ise­lje­ni­ci mu­sli­man­ske na­ci­o­nal­no­sti pot­pu­no pre­pu­šte­ni sa­mi se­bi.
– Ni­ko o nji­ma u ino­stran­stvu ne bri­ne, ni­ti su oni or­ga­ni­zo­va­ni u ne­ka dru­štva. Ti lju­di su ma­sov­no do­šli 2006. go­di­ne da gla­sa­ju na re­fe­ren­du­mu i po­dr­že ne­za­vi­snost Cr­ne Go­re. Okre­nu­ti su Cr­noj Go­ri i ni­je bi­lo slu­ča­je­va da su ra­di­li protv dr­ža­ve u di­ja­spo­ri. Ipak, sa­da ni­ko ne okre­će gla­vu na njih – is­ti­če Kur­pe­jo­vić.

Osim ne­bri­ge dr­ža­ve, Mu­sli­ma­ni u ino­stran­stvu se, ka­ko uka­zu­je Kur­pe­jo­vić, su­o­ča­va­ju i sa pri­ti­sci­ma ve­li­ko­bo­šnjač­ke asi­mi­la­ci­je.
– Po­seb­no je pi­ta­nje ve­li­kog bro­ja Mu­sli­ma­na u Tur­skoj ko­ji su se ise­lja­va­li za vri­je­me i na­kon svjet­skih ra­to­va. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na tra­žio sam od Cen­tra za ise­lje­ni­ke da ostva­ri sa­rad­nju sa tim lju­di­ma, ali ni­šta ni­je ura­đe­no. Oni su sa­da iz­lo­že­ni pri­ti­sci­ma Bo­šnja­ka ko­ji ih tre­ti­ra­ju kao Bo­šnja­ke – pod­vu­kao je Kur­pe­jo­vić.

U ci­lju bo­lje sa­rad­nje sa di­ja­spo­rom Vla­da je usvo­ji­la stra­te­gi­ju za sa­rad­nju sa di­ja­spo­rom za pe­ri­od od 2010. do 2014. go­di­ne, ko­jom je pro­pi­sa­no oču­va­nje je­zi­ka, kul­tu­re i tra­di­ci­je, afir­ma­ci­ja kul­tu­re i kul­tur­nih ra­zno­li­ko­sti, pro­mo­ci­ja kul­tur­nog na­sle­đa i tra­di­ci­je. Stra­te­gi­ja ni­je za­ži­vje­la, a pred­stav­ni­ci ma­njin­skih par­ti­ja če­sto su is­ti­ca­li ne­za­do­volj­stvo zbog nje­nog spro­vo­đe­nja.Bo. M.

Ne­pra­ved­no iz­o­sta­vlje­ni sa po­pi­sa
Pot­pred­sjed­nik Bo­šnjač­ke stran­ke Osman Nur­ko­vić ka­že da je vr­hu­nac ne­bri­ge dr­ža­ve pre­ma ise­lje­ni­ci­ma po­ka­zan pri­li­kom or­ga­ni­zo­va­nja po­pi­sa sta­nov­ni­štva 2011. go­di­ne.
– Ta­da su lju­di iz di­ja­spo­re ne­pra­ved­no iz­o­sta­vlje­ni sa po­pi­sa, jer ve­li­ki broj njih ni­je po­pi­san. Sa dru­ge stra­ne, oni ko­ji su po­pi­sa­ni ni­je­su mo­gli da se iz­ja­sne na ključ­na pi­ta­nja, po­put na­ci­o­nal­no­sti, je­zi­ka, obra­zo­va­nja – na­veo je Nur­ko­vić.

Mo­ra se ostva­ri­ti me­đu­sob­no part­ner­stvo
Dr­žav­ni or­ga­ni se mo­ra­ju ozbilj­ni­je po­za­ba­vi­ti rje­ša­va­njem broj­nih pro­ble­ma di­ja­spo­re, a na­kon to­ga i di­ja­spo­ra tre­ba po­ka­za­ti in­te­res za part­ner­sku sa­rad­nju i po­moć, sma­tra Osman Nur­ko­vić. On tvr­di da se uz ra­zu­mi­je­va­nje i bo­lju sa­rad­nju mo­gu po­sti­ći ve­li­ki re­zul­ta­ti.
– Na taj na­čin di­ja­spo­ra bi lak­še rje­ša­va­la pro­ble­me, a dr­ža­va bi ostva­ri­la zna­čaj­ni­je ula­ga­nje ka­pi­ta­la. Broj­na di­ja­spo­ra pro­mo­vi­sa­la bi po­ten­ci­ja­le na­še dr­ža­ve, i kao do­sad bi­la naj­bo­lji am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re – re­kao je Nur­ko­vić.

An­ke­ta:
Sje­te nas se kad pri­fa­li do­na­ci­ja

Abi­din Mu­sić: – Dr­ža­va vr­lo ma­lo raz­mi­šlja o Bo­šnja­ci­ma u di­ja­spo­ri. Mno­go je pi­ta­nja ko­ja op­te­re­ću­ju na­še lju­de u svi­je­tu, ali se ona kraj­nje po­vr­šno ili čak ni­ka­ko ne rje­ša­va­ju. Ne ula­žu se na­po­ri u rje­ša­va­nje dvoj­nih dr­ža­vljan­sta­va, ili dr­ža­vljan­stva uop­šte. Ne stva­ra se ni po­vo­ljan am­bi­jent ov­dje da bi sa si­gur­no­šću mo­gli da ulo­že svoj ka­pi­tal. Ali ka­da se ra­di o gla­sa­nju on­da vlast ne­po­gre­ši­vo zna gdje se ko­ji Bo­šnjak na­la­zi u svi­je­tu, i čak im pla­ti put da do­đu i gla­sa­ju, a na­kon to­ga ih to­tal­no za­bo­ra­ve.
Ha­lil Der­vi­še­vić: – Ka­kva bri­ga dr­ža­ve o Bo­šnja­ci­ma u di­ja­spo­ri? Oni se ne bri­nu čak ni o ovi­ma sa ko­ji­ma se sva­ki dan sre­ta­ju. Odu pred­stav­ni­ci dr­ža­ve re­ci­mo u Ame­ri­ku, or­ga­ni­zu­je se do­na­tor­sko ve­če, po­ku­pe sve te bo­ga­ta­še i is­pri­ča­ju im fi­ne pri­če i obe­ća­ju ko zna šta, sa­mo da bi iz­ma­mi­li od njih do­na­ci­je. Kad su im po­treb­ni Bo­šnja­ci iz di­ja­spo­re da gla­sa­ju na­đu na­čin, a on­da do sle­de­će slič­ne po­tre­be dr­ža­va ne zna ni je­su li ti lju­di ži­vi.
Zuv­di­ja Ja­sa­vić: – Ne znam da li dr­ža­va po­ka­zu­je bri­gu za Bo­šnja­ke u di­ja­spo­ri. Ja ne­mam kon­kret­nih pri­mje­ra. Znam je­di­no da su ti Bo­šnja­ci u si­tu­a­ci­ji da po­mog­nu dr­ža­vu, što je i red, ali i dr­ža­va tre­ba da vo­di bri­gu o nji­ma. Dr­ža­va mo­že mno­go to­ga ura­di­ti za te lju­de, od sa­me pa­pi­ro­lo­gi­je, obez­bje­đe­nja si­gur­ni­jeg te­re­na za pro­jekt­ne ak­tiv­no­sti, rje­ša­va­nje pi­ta­nja va­zdu­šnog pre­vo­za do do­mo­vi­ne, jer ko­li­ko znam ne­ma di­rekt­nog le­ta iz Cr­ne Go­re pre­ma da­ljim de­sti­na­ci­ja­ma.
Pre­lja Ljulj­đu­raj: – Sma­tram da se dr­ža­va Cr­na Go­ra do­bro bri­ne o Al­ban­ci­ma ko­ji su u ino­starnstvu. Još ne znam da je dr­ža­va ne­ko­ga za­bo­ra­vi­la ili da ni­je po­mo­gla ka­da je bi­lo po­treb­no. U ne­kim si­tu­a­ci­jam si­gur­no da mo­že i bo­lje, ali ge­ne­ral­no, od­nos dr­ža­ve pre­ma ise­lje­ni­ci­ma je na za­do­vo­lja­va­ju­ćem ni­vou.