”Ja sam Kralj Raške, Bosne, Dalmacije, Hrvatske i Primorja” – Tvrtko Kotromanić
Bosna i Bošnjaci u Srednjem vijeku bez ikakve sumnje postoje. Bosna se spominje pod ovim nazivom još za vrijeme Rimske vladavine, a njen naziv je ilirskog porijekla, a Bošnjački narod se spominje u Srednjem vijeku u poveljama bosanskih banova i kraljeva i naučno je dokazano da Bošnjaci vode porijeklo od Ilira.
Postavlja se sada pitanje: “Šta je sa Bošnjacima Sandžaka i da li oni postoje u srednjem vijeku?” Osim naziva Bošnjani za Bošnjake u srednjem vijeku se koristi još mnogo naziva, a ti nazivi se temelje na njihovom specifičnom vjerovanju koje su posjedovali u to doba.
Nazivi po kojima us se još raspoznavali Bošnjaci u Srednjem vijeku
1. Kristijani – Poznato je da su Bošnjaci sami sebe nazivali kao vjernike kristjanima. To je bio naziv svih hrišćana prije podjele na Istok i Zapad i Bošnjaci su ga zadržali za sebe jer su smatrali da slijede izvorno i ispravno hrišćanstvo, ono koje je došlo od Isa, a.s. (Isusa Krista) i po njemu je i naziv ponijet, Isus – Krist – kristijani.
2. Bogumili – Taj naziv dolazi iz pravca Makedonije i dobijen je po učitelju popu Bogomilu koji je propovijedao ovakvo vjerovanje na prostoru Makedonije i Bugarske. Ovaj naziv je u najširoj upotrebi.
3. Babuni – Taj naziv najčešće koriste srpski vladari za Bošnjake. Taj naziv je dobijen po planini Babun koja se nalazi u Makedonije gdje je živio veliki broj sljedbenika ovakvog vjerovanja.
4. Heretici/jeretici – Katolička i pravoslavna crkva nisu priznavale vjerovanje koje su slijedili Bošnjaci u to vrijeme. Oni su bili svjesni da ti „heretici/jeretici“ promovišu također vrijednosti hrišćanstva, ali da bi dobili pravo da ih proganjaju i da im zauzimaju teritorije, proglasili su ih krivovjernicima. Katolička crkva ih je proglasila kao otpadnike svoje crkve i nazvala ih hereticima, a Pravoslavna crkva ih je proglasila kao otpadnike svoje vjere i proglasila ih jereticima.
5. Bezbožnici – Pravoslavna i Katolička crkva ih naziva bezbožnicma. Razlog tome je to što su oni prezirali i borili se protiv glavnih svetinja hrišćanstva, kao što su trojstvo, ikone, krst, crkva, ispovjedništvo, svetost i dr.
Postoje i mnogi drugi nazivi, ali su ovi konkretno vezani za prostor Sandžaka.
Poznato je da se Ilirija prostirala na prostoru Bosne, Sandžaka, Makedonije, Kosova, Albanije, da su je Rimljani zauzeli, Sloveni naselili i velikim
dijelom asimilirali. Raspadom Rimskog carstva dolazi do nacionalnog buđenja preteklih Ilira i to se manifestuje na različite načine na različitim teritorijama.
Nacionalna svijest se ponajbrže budila u Bosni jer je Bosna postala država direktnih potomaka Ilira, dok se u drugim mjestima kao što je Sandžak, kojim su vladali potomci Slovena, vrši na drugi način, prikriveno i sa većim akcentom na vjersku nego na nacionalnu pripadnost. Mnogi su
historijski izvori koji govore o Bošnjacima-bogumilima prostoru današnjeg Sandžaka.
Bošnjaci Sandžaka u historijskim izvorima
1. Stefan Nemanja je vladao današnjim Sandžakom, 1186., kada mu je jedan srpski vojnik, prema predanju, saopštio:
“Mrska i trikleta jeres se već ukorenjuje u državi tvojoj.”
2. U Žitiju Svetog Simeona, kojeg piše Stefan Nemanjić Prvovenčani se spominje za Stefan Nemanju da je uradio sljedeće sa Bošnjacima-bogumilima:
“I on izobliči bezboštvo njihovo, i jedne popali, druge raznim kaznama kazni, treće progna iz države svoje”
“Učitelju i načelniku njihovu jezik ureza u grlu njihovu, što ne ispoveda Hrista, sina Božijeg.””
“Knjige njihove nečistive spali, i izagna ga, zapretiv da se nikako ne ispoveda niti pominje trikleto ime.”
3. Sveti Sava je uz saglasnost sinoda Srpske pravoslavne crkve na saboru u Žiči izgovorio sljedeće:
“Zli jeretici, trikleti babuni, koji se lažno nazivaju kristjanima, i koji se rugaju našoj pravoj veri, izostavljajući iz svetih knjiga reči i preokrećući na zloverje, i koji se odkidaju iz svete i pravoslavne crkve, i koji se rugaju svetome i časnome krstu i koji se rugaju svetim ikonama i ne klanjaju im se – da budu prokleti.”
“A one koji su propedali jeres zadrža sa sobom kod crkve i nasamo ih tačno ispita. Nekrštenima uz prethodno proklinjanje jeresu koju imađahu zapovedu da drže dane oglašene u čuvanju čistote i tako zapovedaše im da skrste.”
4. Papa Beneficije VIII je krajem 13. ili početkom 14. vijeka izdao sljedeću naredbu:
„… kugu heretičku, opačinu koja je narasla u krajevima Raške, Dalmacije, Hrvatske, Istre, Bosne …“
5. Bošnjaci-bogumili Sandžaka us se našli i pod udarem cara Dušana, 1349., koji donosi stroge zakone protiv njih i njihove vjere koje glase.:
“I ko se nađe kao jeretik, živeć među hrišćanima, da se ožeže po obrazu i da se izagna, ako bi ga tajio, i taj da se ožeže.”
“I ko rekne babunsku reč, ako je vlastelin, da plati sto perpera, akoli je sebar da plati dvadeset pepera i da se bije štapovima.”
Naravno, srednjovijekovni Bošnjaci Sandžaka su ostavili iza sebe tragova koji su razasuti po cijelom Sandžaku, o kojima će biti riječi, ako Bog da.
Autor: Usame Zukorlić
Izvor: Glas-Islama.info
——————————-
Literatura:
- sr.wikipedia.org – Stefan Nemanja, Bogumili u Raškoj i Sabor protiv Bogumila
- „Bogomili Sandžaka“ Sulejman Aličković
- „Kako se kalio Sandžak“ Harun Crnovršanin i Nuro Sadiković
KAD HRVATI IZ BOSNE IMAJU SVOJU NEZAVISNU HRVATSKU, KADA SRBI IZ BOSNE IMAJU SVOJU NEZAVISNU SRBIJU, IMA I BOSNJACI SANDZAKA SVOJU NEZAVISNU BOSNU I HERCEGOVINU ZAPAMTI TE GOSPODO CETNICI I USTASE NEDAMO VAM NI PEDALJ BOSNE I SANDZAKA ZAPAMTI TE TO DOBRO BRANIT CEMO SVOJE ZEMLJE I SVOJ NAROD DO ZADNJI KAPI KRVI ZAPAMTI TE U SIROM SVIJETU IMA DOBRI BOSNJANA KOJI BI DALI SVOJ ZIVOT ZA SVOJ NAROD ZATO I BUDI TE SMIRENI U BOSNI ZAHVALJUJ TE SE NAS NAROD STO IMA TE SVOJU ZEMLJU U BOSNI SMIRITE SE VISE BAREM OVAJ PUT JER NECEMO BIT VISE MILOSTLIVI PREMA VAMA!
Da li znate da je Kuran napisao Muhamed 625 g.posle Hrista.
Treba da znate da je pronasao bibliju na putu,preuredio je svojim obicajima i postao to sto jeste.
Al stvarno treba to da znate!
Znači da je Kur”an redizajn Biblije,nema problema složit ću se donekle sa tobom,znači Muhamed as.je čitajući Bibliju sve one loše stvari koje je našao u njoj izbacio dobacio neke novine i dobio najsvetliju knjigu Kur”an.
Vidi, Biblija ne moze da se prepravlja.
10 bozjih zapovesti je napisao sam Bog, i tvoj i moj ,jer nemamo ni ti ni ja ni rog ni rep,jer smo ljudi.
Muhamed je mudro spasio svoj narod od dijareje tako sto je zabranio svinjetinu jer je vladala dijareja. Zbog higijene im nametnuo sunet,pranje i brijanje.
U principu,svako Sveto Pismo treba postovati.
A sam Isus kao bozji sin je veru proglasio kao hriscanstvo,pokazao kako se moli i kako molitvu govoriti.
Znaci,krstiti se,a ne klanjati.Zvati se hriscaninom bez obzira kose si boje i sa cijeg si prostora.
jadan onaj ko srbima vjeruje,a najsmisnijg su mi kad pocnu o vjeri da pricaju,samo jedno vas jesus hristus je bio jevrej nije jeo svijnju verovatno je bio osunecen i neverujem da se on zvao sin boziji,zato najbolje ovi vasi pervezni popovi da cute i nek se kriju dalje po brdima i sumama, i neka se zahvale turcima sto im nisu srusili manastire imali su 500 god vremena za to game over
varos mahalo,
Da li si se ikad zapitao kad su Srbi prihvatili hriscanstvo?u sta su to ranije verovali?zasto su napustili svoja ranija vjerovanja a prihvatili nova?Kad na ta pitanja odgovoris onda ce ti,nadam se, sve biti jasnije.
ne znam sta si hteo da kazes, ko ne shvata i sta ne shvata? Hriscanstvo se uvek prima dobrovoljno i bez prisile, kad god da se prima. Nikad nije kasno
vama srbima nije dovoljno da misle sve najgore o nama nego moraju da se mijesaju i komentarisu. i seselj je tako govorio pa eto sta je sa njim nadam da ovih par sto komentarisu isto zavrse kao on
dosla je demokratija u nas mali grad, pa smemo da kayemo sta nam je na srcu, smemo naravno samo ovako jer se u pazaru glas srba ne cuje i ne moze da se cuje, sta cemo. To je demokratija, vladavina naroda. A Hag nije neki sud to ce se videti kada prodje jedno 50 godina, sto za istoriju i nije neki period, ali je dovoljan za distancu, ako razumes sta sam rekao
srbima nije dovoljno da misle sve najgore o nama nego moraju da se mijesaju i komentarisu. i seselj je tako govorio pa eto sta je sa njim nadam da ovih par sto komentarisu isto zavrse kao on
Raska ti je naziv ilirskog porijekla, a ne slovenskog. Utvrdjenje Ras ili Arsa kako je nazivano ilirskim jezikom, su podigli Iliri.
procitaj malo bolje istoriju, srbi nisu sloveni, mnogo pre slovena su nastali, jeste jedan deo otisao na sever i to su rusi, poljaci, cesi itd. A mi srbi smo savremenici ilira, nas jezik i pismo je iz doba Vince, a za vincansko pismo (koje je azbuka)i 90 % odgovara danasnjoj tzv. cirilici se zna da je najsatarije pismo na svetu. Bolje ti je ne cackaj istoriju, iskompleksiraces se jos vise
Prica o Bosnjacima je stara,mi kao narod nismo nikada uspjevali stvoriti svoje carstvo represijom kako su to radili Srbi i Hrvati koji su potcinjavali druge nasilno pokrstavale katolicka i pravoslavna crkva.Nas narod je bio u zrvnju izmedju istocne i zapadne dogme,sjetimo se Katara u Francuskoj Husita u Ceskoj kako su oni prosli.nase porijeklo je veoma nejasno mi smo sve po malo Iliri,Sloveni,Turci itd. koji su na nas ostavili trajan pecat.Narodi na Balkanu se moraju bolje poznavati, mi moramo zivjeti jedni pored drugih.Religije i ideologije bez izuzetka su dosta krive za sve sto se desava i sto se desavalo, kada su narodi jedni druge potpuno zatirali ili ih asimilirali.Svjedoci smo slabljenja uticaja religije danas koja je manje vise obiljezje tradicija,Evropa je sekularno drustvo.Vidimo kako danas zajedno zive i krscani svih konfesija, muslimani,jevreji,hinduisti i agnostici zajedno,tako i treba da bude moramo biti tolerantni i civilizovani kao ljudi.
sve je to lepo receno, al drug tito je davno umro… a i nije mu uspela nemoguca misija, sto se tice represije koju su hriscani vrsili na muslimanima, to je najmanje receno neozbiljno, obzirom da svi koji se prezivaju na ic su nedvosmisleno bili u prvom redu srbi pravoslavci, tako su u tefterima i turci ostavili
A vece gluposti nisam procitao dugo. STidite se “sandzaklije” bruka i sramota ste.. Uhvatite se sa Hrvatima pod ruku kao NAJVECI KVAZI ISTORICARI koji postoje. Zna se ko ste vi i koja vam krv tece venama!!
Niste cisti i nikad necete biti, zato vas i ne postuju u islamskom svetu!!
eh kradje Istorije, kakav Sandzak u doba Stefana Nemanje? Pa i Tvrtko je pravoslavac,a Bosna je bila hriscanska. Pa turci su doneli Islam mnogo stotina godina posle Nemanjica, smesno je ovo sto sam procitao. Tako trujete vasu decu, nije ni cudo sto su napojena mrznjom. Grb ste ukrali, grb Bosne je ljiljan, simbol hriscanstva, porodicni grb Srbina Kotromanica iz Bosne, strasne kradje pricate, slicno Albancima koji kazu da je Milos Obilic Albanac! Smesno i zalosno, nek vam je Bog u pomoc
NIJE BITNA OVDE RELIGIJA, BITNA JE BOSNA… BOSNA KOJA JE BILA NEZAVISNA UVIJEK
VI SRBI I HRVATI SVOJATATE TU BOSNU, A DA MOZETE SUTRA BI JOJ SVAKI TRAG IZ ISTORIJE IZBRISALI
sta bi ti sad, da nema 1,3 miliona u Bosni?
mozda ima 1.3miliona srba al sa onima iz Srbijesto su dolazili specijalno samo za poipis i izbeglicama iz Krajine pa kod vas je dolazilo po 10 autobusa lastinih za popis iz beograda covece da bi usaglasili procentazu za teritoriju tebra opusteno
to znas iz licnog iskustva, jer se zna sta se sve radi oko glasanja, pa kod vas i mrtvi glasaju, i oni iz srebrenice, svi da ustanu opet Srba ima 1,3 miliona u Bosni, sta ces tako je
vama kad treba bitna je religija a kad ne treba nije bitna. Bosna srednji vek-srbi hriscani pravoslavci, rodjaci sa Rasanima, isti narod, ISTI. Tu bili i ostali, plemicke porodice, sa svojim grbovima od kojih je jedan grb Kotromanica, pravoslavnih Srba iz Bosne. Geografija. Ako terate mak na konac to je onda RS. Da ne pricamo o Hercegovini, to je tek ljuto
Bosna u tvojoj percepciji Bosne, kazes nije bitna religija nego drzava, tj.drzavljanstvo. Pa ako ste od bogumila kako mislite, ti bogumili su bili verska sekta po naciji Srbi, proterao ih je Stefan Nemanja kao jeretike, dakle, nacija ista, vera nije ista, a od takve vere ne moze da se pravi nacija, npr, amerikanac je amerikanac bilo koje vere, nemac, francuz, grk, albanac. Hvatati se za sektu da je ona otac nacije je hvatanje za slamku, cak ste i tagovali likove bogumila iz srpskih manastira i oznacili ih da su “bosnjaci”. To je nemoguca misija a cudi me sto ih niste oznacili kao “bosanci” to bi bilo logicnije, ali se to ne uklapa u stvaranje neke nove geneze postanka srba islamske veroispovesti. Zovite se kako hocete, ali ne dirajte u nase manastire, ni mi ne kopamo po dzamijama, tamo nikad i ne ulazimo
Vi ne kopate po Džamijama!!Slažem se,vi ih samo srušite,evo u Bosni u dijelovima koja je pod okupacijom nema ni jedne Džamije.Hajd ti meni odgovori kako su nastali Srbi,šta su oni bili prije nego su uzeli hrišćanstvo za svoju religiju ili ste vi stvarno “NEBESKI NAROD”pa ste izmislili sve pa čak i vjeru.
namam nameru da se raspravljam s tobom, srbi su i pre hriscanstva bili srbi, kad to shvatis poludeces, vidim u pazaru nema ni jedne dzamije, a milion crkava, ali Bogu hvala te koje imamo su svetska kulturna bastina
bosnjaci do groba,,,
Bosnjaci u Bosni.Srbi u Srbiji.
U Bosni zivi 1,3 miliona Srba, to je samo malo manje nego zajedno muslimana i Hrvata
U BOSNI ZIVI SKORO 2 MILIONA BOSNJAKA
ZA KOJU DECENIJU BICE IH VISE OD 2, A SRBA MANJE OD JEDNOG
VI U BOSNI NEMA STA DA TRAZITE
mislis? i u sandzaku kazete da vas ima 400 hiljada a ima vas 125 hiljada, a niste vecina u 3 grada Pazaru, Tutinu i Sjenici a to su najseljackiji gradovi
Kad nam ovi zapadnjački ludaci frljnu atomsku neće nas biti nigde i nikoliko.a kako se zakuvava u svetu, može biti svašta!
Како је лијепо читати измишљену историју какву “бошњаци” желе да имају.Бошњаци су ништа друго него онај дио српског народа који је због страха од репресалија којима су срби били засути након османлијске окупације напустили христово учење и “прешли” на ислам као начин на који ће се молити богу а све да би спасили своје породице или имовину коју су имали.Шта има ту нејасно сем чињенице да је то случај са бар 90% оних који себе данас називају бошњацима док је оних 10% прешло не мислећи на привилегије које ће имати.
Иста лоза,исто поријекло,исто писмо,исти језик,исти менталитет,исти обичаји.Који бошњак ради на православни божић?То није случајност него учење које је задржано у народу током свих ових година!
Dzet Yu :
Istorija Bogomila je fakt pisani….
Islamizacija Bosnjackog naroda u tim vremenima preko osmanliske imperije na nasim prostorima se vrasima u skolama jos stim sto su uvodjeni casovi religije te jasle predskolske ustanove koje se zovu mejtep te u propovedanju islamu narod je svatio da Islam prihvata Krscanstvo al se kosi u tome da je Isus bozji sin vec veruje da je BOZJI poslanik i da je njegova majka cestita zena, na sto je i logicno jer da je on bozji sin kako bi bio razapet na krstu koji bi otac dozvolio da mu dete muce jel da? i kako bi dosao neko da iskupi ceo greh covecanstva jer biblija kaze u starom zavetu i novom da niko nece bit odgovoran za tudja dela,al na to se pravoslavstvo brani kako on sve moze kako je bozji sin sve je mogao samo se nije moga spasti razapinjanja i smrti kako vi kazetre cist je on od te potvore i nema logike u tom ucenju, da se vratim na temu ne kazem za sigurno da nije bilo ljudi koji nisu uzimali islam da bi sacuvali svoje posede imetke il mozda porodicu od strah od turaka al onda da te pitam sto se onda nisu vratili nazad u krscanstvo posle odlaska turaka te generacije recimo kao ja, ja sam citao bibliju a kuran casni vec nekoliko puta i ja nenalazim nikakvu logiku u krscanstvu al ga ne osudjujem da je dragi BOG hteo svi bi mi bili ista religija al je nekim nesto zabranio a drugim nesto dozvolio da ih ispita i ja sam zahvalan mojim pretcima sto su uzeli ISLAM pa kako god da bilo jel da neki put covek mora dozivet nesrecu da bi povratio veru u boga il kako to biblija kaze BOG opominje.
Dalje odgovor za tvoj bozic zasto muslimani ne rade na bozic je jako jednostavan zato sto je nerad dan i drzavni praznik a koja je drzava ili bivsa republika u YU bila islamska????
Pozdravljam ja tebe dragi sugradjanine i otvori duh
Gde još da se otvori Duh iz boce.Već je u svetu otvorena Pandorina kutija!
Морате дефинисати ште је то бошњак, шта чини идентитет бошњака. Па тек онда тражити себе у историји Балкана.
веома је тужно и ружно заварати незналице неистинама, доводити их у заблуду. То је нељудски, подло, недостојно честита човека.
Нико нема ништа против да бошњаци буду народ, али да је то заиста тако. Комунисти су измислили тако мекану и флуидну дефиницију појма народ,, да си могао бити шта си хтео. Чак се почела формирати и нација југословена. Једоставно дефиниција је била да си оно што осећаш.
А шта ћемпо са онима који су припадници једне нације, али стицајем несрећних околности су се идентификовали са нацијом у којој живе, а истински јој не припадају.
разумем да генетика не сме и не може бити одредница нације, јер нема генетски чистог народа, јер су се кроз историју мешале крви, тако да у свакој нацији има свачијих гена. Највећи конгломерат нација је тзв турска нација у којој најмање има азијатских гена, а највише европских гена. Оно што оштро чини границу једне нације је религија, али само ког појединих народа. Код других народа је религија небитна, као код Шиптара, где има свих религија, и свих народа. Срба Шиптара има најмање 30%, али сви се изјашњавају да су Шиптари.
теа нације је врло магловита, динамична, временски променљива. А опет имате народа који опстају упркос свим историјским догађајима.
Бошњаци, муслимани, или како се све не зову су заиста трагична групација. Најчистија истина је да су то углавном Срби исламске вероисповести. Али њима се то не свиђа и беже од српске нације као ђаво од крста. мада сам сретао и такве муслимане који су отворено говорили да су српског порекла, али да СПЦ није хтела да их прихвати. И заиста СПц их је због пријема ислама сматрала отпадницима.
Најздравије је мишљење је да је религија само идеологија. Постоји безброј религија а само један Бог. Па онда како сви верују у некавог свога Бога.
Мислим да је религија најпогубнија људска измишљпотина и нанела је највише штете човечанству. Колико је крви проливено само због религије, колико је мржње створено због религије. Па и данс, то нема краја, ниже се трагедија за трагедијом.
дакле, људска глупост има страшну погубну енергију,увек деструктивну и крваву.
веоам сам самозадовољан што не мрзим ни један народ, ни једну религију, али то не значи да ценим свакога.
Колико је заустављен напредак цивилизације човечанства религијом, јер религија крије истину, не признаје истину, а без истине нема прогреса.
зато и религија и нација треба да су споредни чиниоци у животу свакога појединца.
Stvarno je ovo srpsko ludilo zanimljiva bolest. Mi nismo Cigani, pa da sa nama da radite šta hoćete- Mi nismo vi a vi niste mi- . (Tačka)
Bračo kada čujete da Svrbin kaže šiptar, znaj te da se radi o četniku 100%…
500god. vladali smo i opstaliste
100god. vladali ste i u krvi, genocidima, nepravdi.. pokušali ste da nam uništite vjeru, istoriju…
Evo koji jezik vi razumete, te vas to i čeka sve dok vas bude
http://www.youtube.com/watch?v=_EjoP4zIxDM&feature=related
Kad ti kazes cetnik, sta je to? Prvo mrznja, ti vladao? Kome si majke ti ti vladao, kad si dosao iz bajgore. Koja je tvoja istorija koju cuvas? Istorija izdaje i nedostojanstva? Ne mozes nikad oprati ruke, prodao si se pre 500 godina, ulizice svetska
Šta je svrbine iz Varoš Mahale? Žao četnicima što u N. Pazaru nisu srušili džamije, hamame, … kao što to učiniše širom Smrdistana.
Pukni svrbine Isusove a.s. vjere se ja držim a ti sve suprotno njemu radiš slijedšš đavola i on te vodi:
Ja sam obrezan a ti?
Ja ne jedem svinjetinu a ti?
Ja se ne opijam a ti?
Ja ne palim svijeće a ti?
Ja se ne krstim a ti?
… Slobodno otvori Evanđelija i videćeš da na JA možeš napisat Isus a.s.
I pošto Isa dođe sa dokazima jasnim, reče: “Doista sam vam došao s mudrošću i da vam objasnim dio onog o čemu se razilazite. Zato se bojte Allaha i mene poslušajte. (63)
I kad reče Isa, sin Merjemin: “O sinovi Israilovi! Uistinu, ja sam vam poslanik Allahov, potvrđivač za ono šta je bilo prije mene od Tewrata i donosilac radosne vijesti o Poslaniku (koji) dolazi poslije mene, njegovo ime je Ahmed.” Pa pošto im je došao s dokazima jasnim, rekoše: “Ovo je sihr očiti.” (6) A ko je nepravedniji od onog ko izmišlja protiv Allaha laž, a on se poziva Islamu? A Allah ne upućuje narod NEPRAVEDNI. (7) Žele da ugase svjetlo Allahovo ustima svojim, a Allah je Taj koji usavršava svjetlo Svoje, makar mrzili nevjernici. (8)
Ko je sad izdajnik?!!!
prvo, kaze se Varosmala jer je to ulica u varosi, gradska naseljena Srbima,
drugo, dosla je sloboda a Turcin je ovde bio OKUPATOR, sto da mu stoje spomenici?
Sto se tice vere, to nije vera nego politika, i Isa nije Isus, ne mozete prevrtati istoriju, ime Isa u Jevreja ne postoji, ne postoji ni Merjema, ni Sulejman, sve je to KRADJA. Teska kradja. Pa Bogu hvala, krstimo se, ne koljemo ovnove, to je krvna zrtva, ne sunetimo se, pice nije zabranjeno ali nije blagosloveno, pazimo sta pricamo i nikada ne lazemo, nikada. Jer bozja zapovest glasi: ne lazi, NE POZELI TUDJE, itd. NE POZELI TUDJE. To je to zto vi radite
Sto je coveku nemoguce, Bogu je moguce, ne pokusavaj da shvatis bozju matematiku, poludeces. Blago onom ko poverova a ne vide, njgovo je carstvo nebesko
Pa ako je po vama zabranjeno laganje, što lažete?!!!
Zar ne stoji u tim po tebi knjigama u prvoj zapovjesti:
Deset Božijih Zapovesti
1. Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene, (Koliko je bogova u tvojoj vjeri? Tri ili jedan?
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti.(Kave sve idole imate sveta marija,… slike …?)
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ
5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
Evo ti u orginalu zapovjesti:
I kada smo od sinova Israilovih zavjet uzeli da ćete se jedino Allahu (Bogu) klanjati, i roditeljima, i bližnjima, i siročadi, i siromasima dobročinstvo činiti, a ljudima lijepe riječi govoriti i molitvu obavljati i zekat (dio iz imetka) davati, vi ste se poslije, izuzev vas malo, izopačili i zavjet iznevjerili; (83) i kada smo od vas zavjet uzeli da krv jedni drugima nećete proljevati i da jedni druge iz zemlje vaše nećete izgoniti – vi priznajete da je tako i svjedoci ste – (84) vi ipak jedni druge ubijate, a pojedine od vas iz zavičaja njihova izgonite – pomažući jedan drugom protiv njih, čineći i grijeh i nasilje; a ako vam kao sužnji dođu, vi ih otkupljujete – a zabranjeno vam je da ih izgonite. Kako to da u jedan dio Knjige vjerujete, a drugi odbacujete?! Onoga od vas koji čini tako stići će na ovome svijetu poniženje, a na Sudnjem danu biće stavljen na muke najteže. – A Allah motri na ono što radite. (85) To su oni koji su život na ovome svijetu pretpostavili onome na onom svijetu, zato im se patnja neće olakšati niti će im iko u pomoć priteći. (86) I Mi smo Musau Knjigu dali i poslije njega smo jednog za drugim poslanike slali, a Isau, sinu Merjeminu, očigledne dokaze dali i Džibrilom ga pomogli. I kad god vam je koji poslanik donio ono što nije godilo dušama vašim, vi ste se oholili, pa ste jedne u laž utjerivali, a druge ubijali. (87) El-Bekare
Reci: “O sljedbenici Knjige, dođite da se okupimo oko jedne riječi i nama i vama zajedničke: da se nikome osim Allahu ne klanjamo, da nikoga Njemu ravnim ne smatramo i da jedni druge, pored Allaha, bogovima ne držimo!” Pa ako oni ne pristanu, vi recite: “Budite svjedoci da smo mi muslimani!” (64) O sljedbenici Knjige, zašto se o Ibrahimu prepirete, pa zar Tevrat i Indžil nisu objavljeni poslije njega? Zašto ne shvatite? (65) Vi raspravljate o onome o čemu nešto i znate, a zašto raspravljate o onome o čemu ništa ne znate? Allah zna, a vi ne znate! (66) Ibrahim nije bio ni jevrej ni kršćanin, već pravi vjernik, vjerovao je u Boga jednoga i nije bio idolopoklonik. (67) Ibrahimu su od ljudi najbliži oni koji su ga slijedili, zatim ovaj vjerovjesnik i vjernici. – A Allah je zaštitnik vjernika. (68) Neki sljedbenici Knjige jedva bi dočekali da vas na stranputicu odvedu; međutim, oni samo sebe odvode, a da i ne slute. (69) O sljedbenici Knjige, zašto u Allahove dokaze ne vjerujete, a da su istina, dobro znate? (70)
—————————————-
Dokle ćeš raditi stvari koje Isus, Hrist, Isa, ili kako ga već nazivaš, nije radio?
Ne zaboravi da je otac monoteizma i po vama i po nama Ibrahim ili Abraham, pa da se vratimo na izvor i vidimo ko je to zastranio od Abrahamovog (Ibrahimovog) a.s. učenja?
Ibrahim nije bio ni jevrej ni kršćanin, već pravi vjernik, vjerovao je u Boga jednoga i nije bio idolopoklonik. (67) Ibrahimu su od ljudi najbliži oni koji su ga slijedili, zatim ovaj vjerovjesnik i vjernici. – A Allah je zaštitnik vjernika. (68)
Abraham nije bio Jevrej, Hrišćanin, Idolopoklonik… boli vas najviše kada se on pomene, jer vaše laži padaju u tom trenutku. I teorija da je naša vjera Islam najmlađa je pominjanjem Abrahama a.s. ništavna, jer Muhamed a.s. nije došao sa ničim novim već je došao sa vjerom Abrahama a.s. Te nezaboravi da je Abraham: Obrezat, Klao Kurban, nije konzumirao alkohol, bludnićio, nije se krstio, palio sveće… a to sve možeš staviti isusu Isus a.s i Muhammedu a.s.
Pa Kuda se odmećete?!!!
Svih 10 bozjih zapovesti onaj ko je hriscanin postuje. Ne klanjamo se idolima, samo u Boga verujemo. ne prinosimo zrtve, samo dusu svoju prinosimo. Ne gadjamo kamenjem sejtana, ne mislimo da silom osvajamo svet, Avraam je rodonacelnik monoteizma,on je sveti otac, i jeste nacijom bio Jevrej, isto kao i Isus i svi sveti oci u medjuvremenu. Drzi se ti svoje vere a ja cu svoje, blago onom ko ne vide a poverova, njegovo je carstvo nebesko. Opet ti kazem, ne pokusavaj da shvatis bozju matematiku, nesto nije dopusteno ljudima da znaju, cak ni andjelima. Smirenje u srcu, cekanje Sudnjeg dana, ljubav, vera i nada.
Svoju Seseljevu politiku ti u Hag , napisi, fasciklu i pod misku.
Grb -Stare Grcke
Zastava -Ruska naopako
Himna -Poljska
Geni -TURSKI
I ti nekoga prozivas mitomane, mitoloski narode.
SERV je pravo ime SERVIJA zemlja sluga! A znas ti to dobro i sam zar ne ; )
ne znam sta je toliko iziritiralo tarika, ali peni ko da sam takao u rak ranu. Ako misli da Srbija nema himnu, grb i zastavu moze da sebe laze, belo, plavo, crveno ima pola EVROPE na svojim zastavama (da ne nabrajam, poljska himna je bila Hej Sloveni, to vise nije himna, vidi se da je tarik od nekog prepisivao gradivo. Za grb nemam komentar, svaki bi bio uzaludan, sta je sa sandzakom koji nista od ovoga nema?
Taj narod je bio i nestao; njega čeka ono što je zaslužio, i vas će čekati ono što ćete zaslužiti, i vi nećete biti pitani za ono što su oni radili. (134) El-Bekare
O vjernici, molitvu obavljajte i Gospodaru svome se klanjajte, i dobra djela činite da biste postigli ono što želite, (77) i borite se, Allaha radi, onako kako se treba boriti! On vas je izabrao i u vjeri vam nije ništa teško propisao, u vjeri pretka vašeg Ibrahima. Allah vas je odavno muslimanima nazvao, i u ovom Kur'anu, da bi Poslanik bio svjedok protiv vas, i da biste vi bili svjedoci protiv ostalih ljudi. Zato, molitvu obavljajte i zekat dajite i u Allaha se pouzdajte; On je Gospodar vaš, i to kakav Gospodar i kakav zaštitnik! (78) El-Hadz
STO VERUJES U COVEKA (ISUSA) SRBINE… STO NE VERUJES U BOGA?
STO DIZES TRI PRSTA I TIME VELICAS POLITEIZAM SRBINE? ZNAS LI DA JE BOG JEDAN I JEDINI?
STO MIJESAS NACIONALIZAM SA VJEROM SRBINE?
ZALUTALI STE VI VLASI MNOGO… ZATO VAS JE BOG KAZNIO IZUMIRANJEM
vazno je da su age odavno izumrle, a vera Islam nije vera nego politika
Islam je vjera muškaraca bilo da su muškog ili ženskog pola, a za kopilad age neće ni biti, jer im se i nezna ko im je aga. Ja znam moga agu i njegovoga i tako redom… A ti neznaš jer je tvoga aginog agu protero tvoj aga u Tursku.
mislim da ni tebi nije jasno, sta je pesnik hteo da kaze?
Војислав Обрадовић
СТЕФАН НЕМАЊА ПРОГОНИ БОГУМИЛЕ ИЗ СРПСКЕ ДРЖАВЕ РАШКЕ
Велики жупан Стефан Немања је вла-дао заједно са српским високим феудал-цима и високим црквеним свештенством од 1167 до 1196. године. Родоначелник је династије Немањића која је ослобађала, развијала, и јачала Србе и Србијеу од 1167- 1371.године (208 година). Династи-ју Немањића су чинили:
1. Стефан Немања 1167-1196
2. Стефан Првовенчани 1196-1227
3. Стефан Радослав 1227- 1234
4. Стефан Владислав 1234- 1243
5. Стефан Урош први 1243- 1276
6. Стефан Драгутин 1276- 1282
9. Стефан Милутин 1282- 1321
10. Стефан Дечански 1321- 1331
11. Стефан Душан 1331-1355
12.Стефан Урош други 1355-1371
Стефанос значи круном обасјан, а урош је црквено владајуће лице.
Династији Немањића је претходила династије Вукановића 1101-1167: Вукан, Марко, Урош први, Урош други, Деса.
Династији Вукановића је претходила династија Властимировића: Властимир, Мутимир, Стојимир, Гојник, Петар, Пав-ле, Захарије, Часлав, Љутомир, Љутовит 850-1101. Сви су они били жупани на че-лу Рашке жупе признавајући византијску врховну власт, а повремено бугарску и мађарску.
Од 1096-1270.године крсташи Европе су одлазили ка Јерусалиму ради одбране гроба Исуса Христа и хришћана на азија-тским просторима византије. Немања се срео у Нишу са немачким царем Фридри-хом Барбаросом. Обаћао је Фридриху Ба-рбароси један одред српских ратника за
учешеће у крстачким ратовима против
Турака Селџука на простору Јерусалима, Антиохије и Дамаска. Крсташи су од 1204 -1261. године поделили Византију на Цариградску католичку Византију, Никејску православну Византију, Солун-ско краљевство, Епирско краљевство, Ахајско краљевство (грчко), Византија је поново васкрснуа 1261. уједињењем и трајала до 1453. Напдали су је Персијан-ци, Арапи, Турци Селџуци и Турци Ос-манлије. Срби и Србија за време динас-тије Властимировића, Вукановића и Не-мањића су делили судбину Византинаца Грка. Вукан и Немања су родоначелници борби за ослобођење и осамостаљење Ср-ба и Србије од врховне византијске влас-ти. Немања је тај циљ остварио 1167. као велики жупан Рашке. Његов син Стефан Првовенчани је у Жичи 1217. крунисан за краља, а Растко, Свети Сава за првог српског ариепископа 1219. го дине. Ра-шка је била независна од Византије, а ср-пска црква је постала аутокефална. Краљ Душан је на државном сабору у Скопљу крунисан за цара 1354. године. Видео је опаснот од Турака Османлија. Желео је да Србија буде наследник визанстијског царства. Католочка Европа га није разу-мела и није хтела да га помогне.
Немањина Рашка – Србија се прости-рала на северу до ушћа Лепенице у В. Мораву (Лапово) и планине Рудника (Бо-рач). На истоку се простирала до Сићева-чке клисуре и сврљишког Тимока (Соко Бања). На југу до качаничке клисуре, Скопље и Шар Планине. На западу до реке Цетине у Далмацији и развођа Нере-тве и Сутјеске. На југозападу до реке
Дрима и Дримца и Бојане – Скадра. У са-
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
став Немањине Рашке улазиле су следеће жупе: Лепеница (Крагујевац), Левач (Ре-ковац), Белица (Јагодина), Гружа (Кнић), Топлица (Прокупље), Расина (Круше-вац), Врања (Врање), Дубочица (Леско-вац), Загрлата (Сокобања), Косово ( При-штина), Хвосно (Пећ), Пилот (Скадар), Сеница (Сјеница), Дабар (Вишеград), Моравице (Ивањица), Брвеник (Рашка), Плана (Студеница), Будимље (Пријепо-ље), Дукља (Рибница-Подгорица), Тра-вунија (Требиње-Билеће), Хум (Мостар), Гацко ( извориште Неретве) и Паганија Цетинска Крајина између Цетине и Нере-тве. Све су имале своје жупане и и цркве-не епархије.
Оваква и оволика Рашка (Србија) са севера се граничила Мађарском ( Брани-чево, Велико Поморавље, северна Шума-дија, Поцерина, Мачва), са истока Бугар-ском (Тимочка Крајина, Горње Понишав-ље, Власина), с југа Византијом ( Скопс-ка Црна Гора, са запада Мађарском, Хр-ватском, Мађарском и Босном.
Најстарији градови Немањине Рашке били су: Достиник, Цернауцки и Лесик. Ове градове помиње византијски цар Ко-нстантин Порфирогенит у своме делу ”Управљање државом”, (913-959). Прес-тона места градови српских владара били су Дежева-Рас, Приштина, Паун Поље код Урошевца, Призрен, Скопље и Серез. Могуће је да су Немањићи столовали и у Јелечу на Рогозни, Звечану, Сјеници, Де-брцу код Обреновца и тд.
Престони дворови су грађевине од дрвеног и каменог материјала. Велики жупан, краљеви и цар били су покретни, обилазили су своје жупане и епископе. По предању Судско Село у Дешевској до-лини је добило име по томе што се ту обављало суђење кривцима и саслушава-
не странке: грађани су имали право да
своје проблеме износе пред владаром.
Прво покрштавање Рашана је обавље-но за време византијског цара Ираклија (610-640), под утицајем папе. Друго пок-ршатавње је обављено за време визатијс-ког цара Василија I (867-886). под утица-јем цариграског васељенског патријарха. Покрштвање је трајало око 200 година, најјаче је било у 8. и 9. веку. На простору Рашке је деловало и римсколатиско като-личко хришћанство и православно визан-тијско хришћанство. Линија разграниче-ња је била од Солуна до Ђердапа, а кас-није од Скадра, Дрином до Фрушке Горе. Краљица Јелена Анжујска, супруга краља Уроша I (1243-1276) је била на размеђу католичанства и православља. Подигла је православни манастир Градац код Рашке. Градила је католичке цркве у Улцињу и Скадру. Супруга краља Стефана Првове-нчаног Ана била је католкиња из Млетака (Венеција), Немањин син Вукан, кнез Приморја, био је више наклоњен католи-чанству него православљу. Ово је само мали број верских превирања која су се одражавала на духовни живот и рад Срба у Немањићко и преднемањићко доба. Пе-трова црква је била седиште Рашке епис-копије. Византијски цар Василије други 1019-1020 издаје повељу Охридској архи-епископији да може управљати следећим епископијама: Рашкопризренском, Скоп-ском, Сремском, Београдском, Браничев-ском, Нишком и још десетак епископија у Македонији, Грчкој и Бугарској. Тада је Рашка епископија имала 15 клирика ме-ропаха ( клирик = свештеник; мероппах = црквени кмет, зависан сељак). Срби су као народ имали своју епископију у граду Гордосервону са епископом Иринејем на челу. Иринеј је 680/81 присуствовао Све-васељенском црквеном шестом сабору у Цариграду на коме је било присутно око
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
170 светих отаца – архиепископа и епис-копа. Сабор је поред осталих хришћанс-ких питања расправљао и о питању па-тарена, Манихејаца, Павликанаца и дру-гих.
Простор Немањине Рашке насељава-ли су Рашани – Срби и романизирани Илири. Ромини су насељавали претежно приморске и неке ретко утврђене градо-ве (Улцињ, Бар, Скадар, Драч, Будву и др). Рпманизација Илира трајала је у до-ба римске власти од 146 – 345 године. Стари назив Рима је Рома. Његови стано-вмници су се звали Ромини. Византинци себе нису називали Византинцима него Романима јер су се осећали као наследни-ци великог Римског (Ромејског) царства. Латинизиране и покатоличене Илире на-зивали су Романима. Остао је број племе-на (фисова) на просторима Комова, Виси-тора, Проклетија, Шар Планине, Кораба, Паштрика и Коритника који није био по-тпуно латинизиран и христијанизиран. То су преци данашњих Албанаца. Речне до-лине и котлине населили су Словени (Ср-би), а на планинама су били потомци Илира. Простор Рашке насељавали су Власи пореклом из Влашке низије. У Не-мањиној војсци код Пантина против Ти-хомира било је и Турака и Франака. Оста-ле су оазе словенизираних Авара, Келта, Трачана и других. Мађарски историчари Србе називају Раци, Париз и Беч у 18. и 19. веку нас називају Илирима. То чине само зато што су знали да су староседео-ци ових простора били Илири.
Постоји неколико верзија о томе што се Рашка називала Рашком. Прва верзија је да је територија и држава добила то име по реци Рашки. Друга верзије каже да је име настало од имена града Раса. Трећа верзија је реч настала од рашака,
кртоластог биља на извесној дубини њи-
ва. Рашакци је дугуљаст величине палца са зеленом кором и сиво белом масом. Може се кувати и јести. Четврта верзија да су то место звали Римљани Арсија, Арсије и Река Раша у Истри. Пета верзије да реч потиче од илирске ( шиптарске) речи ррасе, што значи плоча. Територија Реке Рашке на све личи само не личи на плочу, изузев Конштампоља. На терито-рији Рашке постоји и неколико села која се зову Рас, Расно. Одкуда њима таква имена? Ипак треба мало боље осмотрити садашњи и прошли шумски покривач, на-рочито на левој страни реке Рашке, при-сојне стране, почев од извора до ушћа. Запажа се да су ти простори у давној про-шлости били покривени претежно храс-товом шумом. Нема села а нема локали-тет Дубље које је добило име по огром-ним стаблима и крунама. Такав храст се зове дуб. Одкуда св. Сави име Растко? Шта ли је мислио његов кум када је пред-ложио то име, а Немања и Ана прихвати-ли? Знамо да у српском језику у прошло-сти није било гласа и слова ”Х”. Храст је био раст. ” Растка” је била територија хра-стових шума. Оазе храстових шума ме-штани и данаданас називају ”рашће”. Мо-жда би били у праву када би веровали у ову верзију. Готово све жупе у Немањи-ној држави носе имена својих река. Име жупе одакле потиче велики жупан шири се на друге жупе, онако како се хоризон-тално ширила његова власт. Када се при-ликом територијланог ширења Рашке, приметило да ван Рашке говори рашким (српским) језиком, онда је лнгвистика одлучила да се сав тај народ назове Срби-ма, а његова територија Србијом.
Срби као Финци, Норвежани и Шве-ђани су најкасније христијанизирани (по- крштени). Хришћанство се код њих утвр- дило у 10. 11. и 12. веку. Потврда о овме
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
су године изградње Петрове Цркве ( крај 9. века), Ђурђевох Ступова 1171.године, Студенице крај 12. века, Жиче 1208) и многих других манастира и цркава ши-ром Рашке – Србије. У Немањину право-свавну Рашку из Бугарске и Македоније доспело је једно јеретичко учење које се у Македноји звало богумили, у Рашкој бабуни, у Даламцији патарени, у Италији катари и у Француској албижани. Оно по-чиње 242. г. н.е. Наиме, те године у ста-рој Персији (Иран) појавио се Манихеј, Манес. Стари Персијанци су веровали у Бога Митру (митризам). Митра је био заштитиник истине и правде. Митризам се раширио по целом римском царству: Европа, северна Африка, предња Азије. Персијанци су имали и бога Митроса, бог дана и сунца. Манихеј и његове при-сталице су присталице многобожачке- па-ганскохришћанске секте. Њихово учење је мешавина староперсијског дуализма и хришћанског гностицизма (гностика- тео-рија сазнања). Дуалистичко учење подра-зумева следеће појмове: црно-бело, свет-ло-мрачно, топло-хладно, слатко -горко, дубоко-плитко, паметно-лудо, жалосно-радосно итд. Однсоно, они тврде да је свет саздан од контраста. Гностичари су хришћански филозофи који су покушали да помоћу космогенијских (космина) те-орија и оријенталске митологије апсолу-тно утврде хришћанску религију и пос-таве хришћанство као највиши принцип света. Староперсијски манихеји су тврди-ли да од самог почетка стварања света (5508 г. с.е.) је постојало царсво светлос-ти и царство мрака. Из царства мрака по-тиче сатана, који је украо делове светло-сти и унео их у материју. Да би били ос-лобођени ти делови заробљене светлости
дошло је до стварања света. Манихеји су се уздржавали од својих чулних уживања,
до ручног рада и земљишних поседа. Др-жали су се поставке – пре ће камила про-ћи кроз иглене уши , него што ће богаташ ући у рај. Ово је био мотив многим бога-тим верницима да своја имања поклоне сиромашнима, да се одају црквеноманас-тирском животу, односно да се сталним и ревносним молитвама приближе Богу. Молитвама и тиховањем ће отићи у рај. (То је урадила и Српкиња Св. Петка и многи њени истомишњеници).
Богумили су огорчени противници богатства феудалаца и богатих рашких цркава. Они су за општу социјалну једна-кост. Бранили су време постојања сеос-ких општина у којима су сви били једна-ки. Велики противник попа Богумила био је хришћански старешина (презбитер). Козма за Богумиле каже – уче своје да се не покоравају својој властели, хуле на бога-те, мрзе очеве (свештенике), ругају се старешинама, коре бољаре. Сматрају да је мрзак Богу онај који работа за цара и сваком робу говоре нека не ради за свога господара. Богумили су били убе-ђени да сваки човек у себи носи ђавола и да само истрајним молитвама може се из-бавити од њега.
Српски богуни (богумили), далматин-ски патарени, су се претежно склањали у Босну. Протеривали су их српски епис-копи уз помоћ владара и сплитски и дуб-ровачки бискупи и надбискупи на челу са папом. Босански бан Кулин бан (1180- 1204) је на Билином Пољу код Зенице морао са својим 10.000 крстјана (богуми-ла) да се врати у крило хришћанске црк-ве. Босански крстјани – богумили су има-ли свога врховног старешину којег су звали дјед, прави и једини наследник Св. Петра, а не папе. Њихови попови су се звали старци, а средњи свештенички чи-нови били су гости. Сви њихови верници
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
су се звали стројници, а опште верничке масе су се звали мужни људи. Све моли-тве су обављали у молитвеној кући – хи-жа. Ако није имало хиже молитве су се обављале код неког маркантног камена, храста или другог дрвета. Највећа молит-вена свечаност им је била ломљење хле-ба. Свеште-ници – дјед, гости, стараци су носили одело које су носили и сви други мештани. Кулин Бан је био Нема-њин савреме-ник. Босна као и Хрватска је била прете-жно под врховном влашћу католичке Ма-ђарске. Река Сава је била граница између Босне и Мађарске. Папа из Рима је наређивао католичким биску-пима из Дубровника, Сплита и Славно-није да што масов-није покатоличавају босанске Словене, а мађарском краљу да поведе крсташки рат против босанских крстјана – богумила. Покрштени Совени у Босни на католички начин постали су Хрвати, а покрштени на православни начин постали су Срби. Тре-ћа групације је изгледа била најбројнија. То су били богумили и они који су били лабилни католици. Православни босански банови Котроманићи били су на верским разме-ђама. И херцеговачки Вукчићи (Ко-сача и Павловићи) су били на тој разме-ђи.
Босанске крстјане Ватикан на челу са попом су назвали ” Босанска црква”. Па-па, бискупи и надбискупи су 1375. дали јавности овај текст о босанској цркви – богумилима: ”Ово су заблуде бос. Хере-тика.
1. Они тврде да постоје два Бога. Ве-ћи Бог је створио све што је духовно, а невидљиви мањи Бог (Луцифер) је ство-рио све што је телесно и видљиво.
2. Поричу да је Исус Христ имао љу- дски лик и да је имао провидно и зрачно
тело.
3. Тврде да је Блажена Марија била
анђео, а не човек.
4. Кажу да Исус Христ није заиста тр-пео и умро.
5. Исус Христ није ускрснуо.
6. Исус Христ није васкрснуо правим телом.
7. Осуђују Стари завет изузев псалти-ра ( Давидови псалтири).
8. Тврде да су сви пророци Старог за-вета и патријарси и пророци који су уби-ли Исуса Христа проклети.
9. Свети Јован Крститељ је проклет.
10. Мојсијев закон је дат од стране ђавола и ђаво се приказао Мојсију у виду огња.
11. Трде да је Римска црква црква идола. Сви они који поштују идоле су ве-рници римске цркве.
12. Они су права Христова црква, они су наследници апостола. Они имају јед-ног међу њима који је прави заступник Исуса Христа и наследник Св. Петра, а не римски папа.
13. Поричу крштење водом. Не даје се опроштење од грехова.
14. Деца се крсте када дођу до године разборитости (зрелости). Исус Христ је крштен на Јордану када је имао око три-десет година.
15. Поричу ускрснуће телеса. Телесно неће ускрснути.
16. Поричу сакрамент ( светост) при-честа.
17. Поричу сакрамент последње по-масти.
18. Поричу сакрамент женидбе. Нико ко је у браку не може бити спашен.
19. Тврде да је жена дрво живота са којег је Адам јео и упознао жену, па је због тога прогнана из раја.
20. Осуђују сакрамент покоравања.
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
Свако ко греши треба поново да се крсти.
21. Сви греси су смртни. Ни један
грех се не може опростити.
22. Тврде да нема чистилишта.
23. Луцифер је ушао у небо и завео божје анђеле да се спусте на земљу и он их је затворио у људска тела.
24. Душе људи су демони који су па-ли с неба и извршили покору у једном или више људских тела. После тога се по-ново враћају на небо.
25. Проклињу постојање цркава као зграда, слике и кипове, а нарочито свети крст.
26. Проклињу милостињу. Њоме се не постиже никаква заслуга.
27. Проклињу заклетву и кажу да није слободно и праведно заклињати се.
28. Проклињу осуду од стране цркве.
29. Грех је убијати птице и друге жи-вотиње.
30. Проклињу месна јела. Онај који једе месо и млечне производе не може се спасити.
31. Само они који попримају њихову веру могу се спасити. Њихово рукополо-жење је право крштење.
32. Они су једино свети. Само њих треба поштовати. Они су без икаквог гре-ха.
Ове и овакве мисли и поступке поче-ли су у Немањиној Рашкој да примају многи феудалци (жупани) и црквени ве-ликодостојници. Увидевши да се ова ба-бунска (богохулна) секта закоренила код свештених и црквених веледостојника Немања је на државном сабору у Дежеву уз помоћ својих епископа Јевђенија и Ка-линика донео одлуку да се Рашка очисти од ових јеретика. Немањин син Стефан Првовенчани ( 1196-1227) у биографији – житију о своме оцу је записао: ”Немања је сазвао сабор и тражио да се пристали-
це тог учења казне. Разобличио је њихово безбоштво и једне попали друге казнама казни, треће прогна из државе своје, а до-мове све њихове и све имање раздаде убогима. Учитељу и наследнику уреза је-зик у грлу његову, зато што не исповеда-ју Христа. Књиге његове нечастиве спали а њега изагна забранивши да се његово проклето име спомиње и на све стране искорени ту проклету веру да се не поми-ње у држави његовој”
Свети Сава у својем науму и раду је имао само три циља. Први циљ му је био да осамостали српску цркву од грчке цр-кве. Други циљ му је био да учврсти Хри-стову веру у српском народу и трећи циљ му је био да сачува Србе од богумилске и сваке друге јереси. Немања је Сави био физички отац, а Сава Немањи духовни отац. Немања је поставио темељ српској држави, а Сава српској цркви. Те две куће су ојачаване од стране свих Немањића за свих 203 године. Те две куће су разорили Турци Османлије у периоду 1389 (1459) до 1878 (1912). Срби су изгубили државу, али нису цркву. Онај народни стих ”пес-ма нас је одржала, њојзи хвала” мора се допунити и стихом ”вера нас је одржала, њојзи хвала”.
Богумилство је итекако помогло Тур-цима у освајању балканских територија и поробљавању њених народа.То се да лако уочити. Када се прочитава историја БиХ 1463/ 82 – 1878 – 1918. босански богуми-ли упркос хришћанству су такорећи обе-ручке прихватили ислам као веру. Везир Омерпаша Латас кад разговара са херце-говачким сеоским кнезом Кнежевићем скида турску везирску одећу са себе и почне се крстити говорећи: ”И ја сам био хришћански Србин и звао сам се Гојица Латас”; Мехмед – паша Соколовић имао је душу српску а каријеру турску. Каквог
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
Народно коло на Немњином дежевском сабору
порекла Хусеин Бошковић из околине Бијелог Поља који је 1929. године водио муслиманске банде против Срба њеховог краја. Одкуда му је то презиме? Каквог је порекла Ферхат Соколовић који је живео у 16.в. Каквог је порекла породица Мал-коч из 16.в. Пуна је наша историја и књи-жевност оваквих примера исламизираних српских породица.
Богумили су насељавали простор јуж-не Бугарске, Македоније, северне Грчке, за кратко Србије и БиХ. Путем формира-ња ”босанске цркве” највише су се укоре-нили у БиХ. Турци су се кретали прили-ком освајања Балкана том њиховом лини-јом простирања. На тој линији је био нај-бржи и најмасовнији процес исламиза-ција. Исламизацијом су формирани мус-лимани. Прелаз из вере у веру зове се ко-нвертност. Богумили су конвертити из богумилства у ислам. Конверитити су би-ли и лабави православци и католици. Ту линију богумилског простирања и турс-ког освајања данас јавна гласила (поједи-нци и групе појединаца) зову зелена ис-ламска трансферзала од Багдада до Јадра-на. Ти појединци и групе појединаца су људи са ових простора који су завршили
теолошке факултете у Каиру, Александ-
рији, Дамаску, Багдаду, Медини и дру-
гим исламским градовима. Они на овим просторима шире арабизам (језик) и ис-ламизам. Сво зло у прошлости и садаш-њости чинили су појединци или групе појединаца. Материјално и социјално жи-ве на рачун свога народа. Они неће и не могу да схвате ову истину. Као што држа-вни политичари живе на рачун својих грађана тако и верске вође – старешине живе на рачун својих верника. Многи нису били и неће бити свесни ове истине, било би мање, или уопште не било верс-ких и националних трзавица и ратова из-међу припадника две вере и два народа. Ову истину је изнео Душан Кецмановић, психијатар из Сарајева, који данс живи у Аустралији. Сва његова наука прихваће-на је од стране свих научника света и као човека ума и науке. Он тврди да су посто-јали и постоје материјалистичке и идео-лошки затроване главе појединаца или група које смишљено а и несмишљено воде човека у своје материјалистичке и идеолошке циљеве, а и њихови следбени-ци врло мало или уопште нимало нису свесни шта су прихватили те њихове иде-је и њихове поступке. Исус Христ је за такве људе изрекао једну вечиту истину
– Опрости им Боже не знају шта раде.
има доста нетачнога, Немањићи су задња лоза владара, а пре њих има још много владара Срба или Венда како су називани у старом веку, та историја је сакривена и неподобна зарад добросусетских односа, да се не би Срби извињавали свима због своје дуге и плодне прошлости. Али доћи ће време, а оно је већ настало када ће миш са мачком спавати и све лажи испливати и разобличити
За време Кнеза Мутимира је у Петровој Цркви било седиште Рашке епископије,873. године, скоро пола века пре добијања аутокефалности. 1222. Свети сава је основао рашку митрополију са седиштем уПетровој Цркви. Турци су је укинули и припојили Призренској митрополији. Овде је рођено неколико српских патријарха, а најчувенији је Шаквента.
На овом простору је било веома много значајних историјских догађаја, практично одве су створени сви ентитети српске државе. Србија – рашка је била веома богата држава, свако село је имало бар једну цркву, на свим значајним раскрсницам су се организовала трговишта, вађне су руде и топљене у Глухој васи, Ковачеву, Пожежини… сам Рас (садашњи Нови Пазар) је имао 11 цркава, у Манастиру Свете Богородице у расу се замонашила немањина жена 24. марта 1196. године. Тог манастира нема, претворен је у џамију. Сматра се да испод садашњег Новог Пазара се крије престоница Рас. Немањићи нису живели у дрвеним зградама како говори Драгица Премовић, већ у велелепним дворцима. Ако не зна неко како су живели Немањићи нека погледа фреске где све блиста на њима, бисери, драго камење. византијске, француске, мађарске и млетачке принцезе су се удавале за српске принчеве, и живеле с њима у дворцима а не дрвеним колибама. Српска национална свест је заробљена отоманским страхом, Срби мимикријом су изгубили свој национални идентитет, кријемо се и бежино од своје историје. То је најпогубније за Србе Рашане. Овде је створена рашанска цивилизација, о којој Срби немају појма, јер тек 2012 ће бити 100 година од ослобођења од турске окупације.
не треба бежати од историјских чињеница, треба знати да се живи и после смрти, али кроз дела. Ако немате дела ви сте заиста мртви за вечита времена. А Срби овог краја се сахрањују и пре смрти.
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
Манастир Ђурђрви Ступови данас
Академик Војислав Ђурић
СРПСКЕ ПРЕСТОНИЦЕ
РАС
Колико год да се археолози труде да, уз помоћ старих текстова и архивских сведочанстава, растумаче последње мате-ријалне остатке некадашњих владарских пребивалишта у Расу, Призрену и Скоп-љу – старим српским престоницама још увек не могу да се васпоставе величина, облици, некадашњи изглед. С Расом је најтежи случај: историчари се споре око места где се некада уздизао – да ли тамо где је данашњи Нови Пазар, да ли на Па- заришту у близини Сопоћана, или на ме-
сту једног утврђеног града изнад Новопа- зарске бање. Без обзира на коначне исхо-
де великих археолошких радова, који се
последњих деценија одвијају на том по-дручју, читава област око Новог Пазар, чији пречник има двадесет километара, некада је представљала срце старе српске државе, која се називала још и Рашка. Њене гласне насеобине и грађевине – ут- врђени градови, трговачка насеља, мана- стири и цркве – ређали су се с једне и друге стране Рашке, од њеног изворишта
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
код Сопоћна до утока речице Дежеве ис-под Новог Пазара. Ту су Сопоћани, ”Раш-ки на изворе” , тзв. Утврђење Рас, с подг-рађем познатим из историјских извора као Трговиште, а затим данашњи Нови Пазар с тврђавом, на чијем месту би тре-бало да се налази старији град. Над Паза-ром се, као владарски белег, диже мана-стир Ђурђеви Ступови, док је испод ње-га, на једном хуму, саборна црква Светих апостола Петра и Павла, историјска Пет-рова црква код Новог Пазара. Испод Ђур-ђевих Ступова лежи село Дежева, некад место српског државног саборовања, с остацима средњевековног гробља и цр-кве, а наспрам Петрове цркве, на једном узвишењу, стоји антички град, који је био настањен и у средњем веку, са својим цр-квицама, зградама и зидинама; он се та-кође узима у разматрање кад се распра-вља о првобитном месту престонице Ра-са. Сва је прилика да читав тај систем тврђава, трговишта, манастирских целина опасаних бедемима цркава и гробаља представља престоницу Рас, јер се за све њих, кад се помињу у старим историј-ским изворима, наводи да су у Расу. Чи-тав крај одвајкада је био настањен: из хе-ленистичког доба је остава златног наки-та и новца неког илирског велможе, нађе-на под темељима Петрове цркве; касноа-нтички град уздизао се над старом Ново-пазарском Бањом; уз речно корито Ра-шке, у Трговишту, дизала се велика троб-родна ранохришћанска базилика; у тврђа-вама овога краја боравили су, пре доласка Немање, византиске посаде на челу с уг-лeдним војним старешинама.
Чим се, у седмој деценији XII века,
Стефан Немања попео, у Расу, на вели-кожупански престо Србије, а одмах за-тим, у битки код Пантина на Косову од-бранио свој владарски положај, подигао
је манастир Ђурђеве Ступове, као знак своје победе над Византинцима и братом Тихомиром. Учинио је то на месту где му је Св. Ђорђе помогао да се ослободи там-нице у коју су га бацила браћа.Св.Ђорђе, који је сматран заштитником и брзим по-моћником у невољама, био је, уз Богоро-дицу и Св. Никлу, доживотни патрон Стефана Немање. Њима је Немања из за-хвалности подигао своје задужбине у То-плици, Расу, Студеници, Хиландару. Љу-ди с двора и сам Немања морали су бити задивљени величанственим изгледом цр-кве на вру купастог брда изнад престо-нице: при изласку сунца зраци би прво заблештали на куполи и звоницима мана-стира, док су тврђаве још биле у тами; приликом заласка, сенка манастира пос-ледња се гасила над пределима око срп-ског двора. Било је готово символично то бдење Ђурђевих Ступова над Немањом и његовом престоницом.
И други храм, ту под Ђурђевим Сту-повима, подигнут у време знатно пре Не-мање, везан је за његову владавину и су-дбину. Храм Св. Пера и Павла – необич-на изгледом, кружна споља, с једном ку-полом, а с четири конхе опасане полукру-жним ходником и с галеријом изнад – из-гледао је старински и митски већ у доба Немањиног рођења. Древне легенде ве-зивале су његово подизање за Тита, уче-ника апостола Павла и једног од седам-наесторице апостола, којег су описивале као првог заштитника Србије, док су друге – које је забележио један свеште-ник из Бара у XI веку – говориле, како је један српски династ, по имену Бела – Па-влимир, вративши се из прогонства у Ри- му, ту у Расу потукао свога противника, великог жупана Србије, сео на његов пре- сто, и из захвалности подигао цркву у славу апостола Петра, и тврђаву којој је
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
наденуо своје име. Ми данс знамо – иако по облицима усамљена у читавој Србији, и зато чудна свакоме које види – да је на-стала у IX или X веку и да је у њој од почетка било црквено средиште Србије и епископија за целу Рашку, већ тада у са-ставу Охридске архиепископије. Неки ис-торичари, међутим, везују њен наставак за ученике словенских апостола Ћирила и Методија. Када се, у првој половини XII века, Немањин отац Завида вратио из прогонства у Зети, Немања се, кажу ње-гови биографи, у овој цркви поново крс- тио по православном обичају, јер је у Рибници, где је рођен, био крштен по ка-толичком обреду. Вероватно је, за своје владавине, поправио и поново живописао цркву, пошто је у њој био његов престо,
ту се морао догодити свечани чин круни-сања за великог жупана Србије; у њој је, то је сасвим извесно, предао престо своме млађем сину Стефану, да би се замона-шио и повукао у Студеницу, а своје пос-ледње дане провео у Хиландару, на Све-тој Гори, са својим најмлађим сином Са-вом.
У Расу је, пребивајући у једној пећи-ни, у време Немањиног наследника Сте-фана, неки учени монах довршио препи-сивање и украшавање минијатурама тзв. Вуканово јеванђеље, једне од од најста- ријих ћирилских књига српске редакције и, уз Мирослављево јеванђеље, најлепше међу првим српским рукописним књига-ма.
Историја је, тих првих деценија држа-
Панорама Рашке долине са манастиром Ђурђевим Ступовима
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
ве Немањића, таложила сведочанство о животу и раду у српској престоници, али је тек по неко важно за стару српску уме-тност. Археолози су, тако, у тврђави над Трговиштем, која се с великим правом сматра делом Раса, недавно пронашли остатке ковнице новца првог српског но-вца. Међу примерцима има исечених ко-мада сребра, неких откованих тек с једне стране, али их има потпуно довршених, с ликом краља Радослава, најстаријег сина Стефан Првовенчаног, унука Немањиног, владара у чије се време појавио први срп-ски ковани новац.
Велики догађај за престоницу било је подизање цркве св.Тројице у манастиру Сопоћанима, по жељи краља Уроша I, у то време већ познатог по томе што је у земљу позвао немачке Сасе и отпочео коришћење рудног богаства земље, чиме је нагло подигао српску привреду. Та ве-лика црква на изворишним слаповима Ра-шке, постала је славна због свог велича-нственог сликарства, које је све трептало у злату. Подигнута је у славу Свете Тро-јице и свог ктитора, српског краља, али и славу православног оружја, које је, упра-во тих година, изашло као победник над католичким витезовима са Запада. Наиме, године 1261. цар Михаило VIII Палеолог ушао је тријумфално у византијску прес-тоницу Царград – Константинов храд и вековни символ православља – који је преко пола века чамио у ропству католи-чких крсташа. Тада се догодило чудо о којем се дуго причало: пронађена је стара икона, Богородица Одигитрија, заштит-ница државе и града, која је ношена као победница у тријумфалној царској повор-ци. Одушевљење је захватило читав пра-вославни свет. Осетило се задовољство у свим православним црквама, па и у срп- ској, што су се православна схватања, а
не само оружје, показала надмоћнијим од католичких. То се особито односило на богословска поимања природе Свете Тро-јице, иначе предмет спорења још од рас-кола цркава 1054. године. Источни хри-шћани су тврдили да Св. Дух проистиче од оца, а западни од Сина.Та разлика се наводила као главни разлог за расцеп цр-кава који траје до данас. Посветити цркву Св. Тројици баш у данима победе право-славља и осолобођења Цариграда извесно није могло бити без теолошких примис-ли; тај чин представља српског краља као човека широког образовања, опрхаваног и општим светским бригама. Његови сли-кари из Сопоћана, по свој прилици поз-вани из тек ослобођене византијске прес-тонице, вредношћу својих дела, у то вре-ме несумњиво од најлепших у цивилизо-ваном свету, најбоље сведоче о високим културним и уметничким мерилима кра-ља Уроша.
Док још нису била отпочела велика српска освајања на југу, у долини Вар-дара, далеко до пред сам крај XIII века, владари су се непрестано бринули о прес-тоници у Расу, тако да је она доживља-вала повремене уметничке обнове. Једна се одиграла осамдесетих година, у доба краља Драгутина. Чим је преузео престо, млади краљ се везао за прадедовске Ђу-рђеве Ступове, обновио их и живописао, намењујући их себи за вечну кућу. Када му се десила несрећа да приликом пада с коња сломије ногу, сазвао је сабор у Де-жеви, у Расу, и ту предао престо млађем брату Милутину. Тај догађај, који је сма- трао толико важним да га је схватио као прст Божји, Драгутин је обележио посеб-ним захватом на Ђурђевим Ступовима, а ово дело баца живо светло на српску ис- торију. Тамо је он живописао посебну ка-пелу с портретима дотадашњих знамени-
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
тих српских владара и са сценама Српс-ких сабора, који су се тицали легитимите-та његове и Милутинове владарске влас-ти. Слично краљу Драгутину, Намањини по-томци су свој легитимни положај на власти радо истицали у својим задужби-нама, представљајући се на тај начин као настављачи Немањиног дела.
Времену краља Драгутина припада и обнова живописа у епископској цркви Св. Петра и Павла, трећа по реду од времена настанка. Ктитор јој је био владар, јер је остао део династичке слике Немањића на којој је приказан и сам свети родоначел-ник.
Нема сумње да су рашке престоничке задужбине у очима Срба у XII и XIII веку морале имати нарочити углед, већ и стога што су над њиховом изградњом или над њиховим обновама бдели најутицајнији људи српске државе и цркве. Њих су, уз то, подизали најбољи градитељи, а укра-шавали нјпознатији сликари до којих су српски великодостојници могли доћи. Њихово градиво, увек скупоцено, и њи-хова величина и облици, прикладни ау-торитету и стоног града Србије, изазива-ли су дивљење и нудисли се као узори. За историчаре уметности је несумњиво да су Ђурђеви Ступови један од кључних спо-меника за уметност тзв. Рашке школе. Немања је, преко ове своје задужбине, направио заокрет у градитељству цркава; после прве своје задужбине Св. Николе у Топлици, која је, по облицима и духу, још увек сва цариградска грађевина, он је прихватио приморске мајсторе и њихове
романичке облике, а просторни склоп цр-кве тако уредио како би она, остајући ве-рна православној служби, добила посеб- не, у Србији дотле непознате саставне де- лове. Отада, од Ђурђевих Ступова, тим новим склопом и новим, тек усвојеним
стилом, српско црквено градитељство по-стало је особено и распознатљиво током читавог потоњег века. Слично је и са сли-карством: тиме што је позвао у земљу ве-лике уметнике из једног од два духовна средишта Византијског царства, прихва-тио најсавременији уметнички правац, не изневеривиши, ни иконографски нити стилски, православност црквене слике, Немања је указао пут потомцима.
Једнаку важност у историји српске уметности имали су Сопоћани. Обредни простор рашке цркве остао је непроме-њен, али је спољашњи изглед био толико преображен да она споља изгледа као тробродна базилика с куполом, слична катедралама јадранског приморја, па и по онима који су припадали српкој држави. О сопоћанском сликарству одавно се зна да је без такмаца у свом добу, и то не са-мо у православљу, али једино упућени знају да су монументалност и снажна те-ла сопоћанских светаца, добијени широ-ким обликовањем пластичности, уз по-моћ светлог и тамног, одјекивали у српс-ком зидном сликарству током целе после-дње четвртине XIII века.
Када се уметност у престоници Расу гледа изван њених теолошких намера или верских поука, као и изван естетских зна-чења, важности и утицаја, када се у њој разоткрију политичке идеје влада или це-ле династије – онда се дође на онај траг српске историје који води ка разумевању осетљивих проблема с којима су се суо-чавали владајући кругови у Србији у пр- вом столећу власти династије Немањића. Државноправни и политички вид престо- ничког сликарства подједнако је важан као и онај уметнички, а можда га, када се посматра само историја, и премаша.
Рас је у XII и XIII веку био сведок
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
неколико неуобичајених промена на пре-столу, у којима је доведено у сумњу не-прикосновено право примогенитуре, ус-војено и у српским династијама. Немања је насилно уклонио са великожупанског престола најстаријег брата Тихомира; сам Немања одрекао се власти, пред сабором српске земље, у корист свога млађег сина Стефана; краљ Владислав је уклонио сво-га старијег брата Радослава, а Урош је, као најмлађи, дошао на власт под непоз-натим околностима, али свакако још за живота свог старијег брата Владислава; краљ Драгутин је после пада с коња ус-тупио престо Милутину, уз сагласност државног сабора. Ни у једном случају, чак кад је до смене долазило споразумно и саборно, она није била безболна, а стра-сти се нису дуго стишавале, остављајући крваве трагове. У таквим приликама дво-рска историографија се трудила да, кроз житија и биографије Немањића, улепша слику непријатних догађаја или да их ус-клади с Божјим намерама и његовом про-миси. У сликарству је то ускалђивање до-шло до изражаја кроз изостављање оних који су напустили историјску позорницу као побеђени или, пак, приказом њиховог драговољног пристанка на наметнуте од-луке. И управо су најчешћи видови при-казивања Немањића у црквама престони-це, два сликарска решења која су се ти-цала промена на престолу – државни са-бори и династичка лоза. Не зна се када је направљена прва слика на којој је пре-дстављена смена на престолу Србије. На-јстарија је сачувана у Сопоћанима, насли-
кана око 1265. године. Она се налази у припрати и на њој стари Немања, као мо- нах Симеон, указује руком на владара што седи у средини слике, док, у прису- ству властеле, около благосиљају епис-
копи. Иако је слика без натписа, изгледа да она приказује догађај у Петровој црк-ви на коме је Немања уступио престо млађем сину, уз благослов државног са-бора. Очигледно сликом се легализује не-обичан чин уступања престола: њега је извршио један светац, како су Немању схватили сви потомци, а одобрио сабор српске земље. Када је слика била напра-вљена, у Зети су још увек живели потом-ци кнеза Вукана, који се и сам није лако помирио с таквим решењем.
Друга важна смена одиграла се на са-бору у Дежеви 1282. године. Краљ Драгу-тин се одрекао престола у корист млађег брата Милутина, уз споразум да ће ово-га, после смрти, наследити Драгутинов најстарији син и да ће Драгутинова грана даље носити владарски венац Србије. После ове одлуке Драгутин је улазну ку-лу у манастиру Ђурђрвим Ступовима преуредио у меморијалну капелу и укра-сио је фрескама које су, као и саборска одлука, озакоњивале тај договор. Штави-ше, он је осетио потребу да и раније сме-не на престолу, које су носиле историјско оптерећење, оправда саборским одлукама и црквеном сагласношћу и њеним благо-словом. У сводовима капеле била су при-казана четири српска сабора: онај у цркви Св. Петра на којем Немања одређује Сте-фана за наследника; онај којим је задобио престо краљ Урош, после смењивања краља Владислава; онај којим се после збацивања оца, Уроша, попео на престо сам Драгутин, седећи на престолу уз Ми-лутина, на њега указује руком, док чин, у присуству властеле и свештеника, бла- госиља архиепископ српске земље. Слике у капели краља Драгутина у Ђурђевим Ступовима приказују идеалним сва рани-ја слична разрешења династичких про-
НЕМАЊИН ДЕЖЕВСКИ САБОР
блема, до којиј је понекад долазило под
доиста сумњивим околностима.
У све три престоничке цркве, Сопоћа-нима, Петровој цркви и Ђурђевим Сту-повима, отприлике у исто време, између шездесетих и осамдесетих година XIII ве-ка, направљене су династичке слике Не-мањића, на којима Немања, уз посред-ство Богородице, као родоначелник и признати светац, са житијем и црквеном службом, приводи Христу на престолу своје наследнике: св. Симона, тј. замона-шеног краља Стефан Првовенчаног, Уро-ша I као краља или монаха Симеона, а Драгутина и Милутина, прво као насле-днике и принчеве, а потом као краљеве. Тако је створена слика свете краљевске лозе, коју је још од Студенице, Жиче и Милешеве, почео иконографски да обли-кује први српски архиепископ Сава, а ко-ја је у Расу претворена у белег српске државности. Она је после још дуго кори-шћена, па чак једном и у самим Споћа-нима. Та познија династичка слика из времена је које је непосредно претходи-ло седању на царски трон ” великог кра-ља” Стефана Душана. Он се тада сетио својих светих предака и, заједно са архи-епископом Јоаникијим, допринео обнови Сопоћани у старој престоници. У друш-тву жене Јелене и сина Уроша, он ту сле-ди ликове по светости чувених предака: Симеона Немање, Симона – Стефана Пр-вовенчано, Симеона –Уроша I и његове супруге, краљице и монахиље Јелене. И касније су, још дуго, династичка слика Немањића и Немањин ” богоизабрани са-бор” били тема српског сликарства (Пећ, Дечани, Матејич, итд.), јер су сведочили
да су на престолу српске државе свети и праведни владари, који управљају по Бо-жјој милости и жељи. Нема сумње да су,
приликом образовања овакве политичке идеологије, Рас као престоница и дворс-ки саветодавци, битно утицали на иконо-графију српских династичких слика; у њихове су теме уграђена и оправдања би-ло за уобичајена било за изнимна држав-ноправна решења.
Ми, савременици Рашани, се налазимо на темељима Раса, темељима српске држа-ве, а нисмо свесни тога богаства због свога оскуднога знања. Знање и незнање појединца утиче на формирање друштверне надргард-ње, друштвене свести. Наша свест је заро-бљена историјским страхом турске окупа-ције која је оставила знатне демографске и
духовне остатке на овом простору. Те ос-татке турске окупације, због несвсеног ис-торијског отоманског страха, несвсенопо-лусвесно сматрамо надмоћнијим од велике српске прошлости на овом простору, која
нам је оставила у баштину споменике од непролазне вредности. То је велика српска заблуда и још нелечена болест. И једног и другог ћемо се ослободити када будемо зна-ли своју прошлост, историјску и културну баштину Немањићког периода. Тек тада ћемо бити потпуно слободни људи – јер је српски мозак још заробљен историјским страховима.
Наша је обавеза, према себи и према бу-дућим српским генерацијама уопште, да се што више сазна о прошлости српскога на-рода, првенствено на овом угроженом под-ручју, како би се обогаћени тим сазнањем ослободили историјских страхова и живе-ли слободно као и сви остали. Све до тада, док се буде скривала и прерпаваљала српска историја, ми ћемо себе сматрати досеље-ницима на ове просторе и стално ћемо ра-змишљати како да се одеселимо из овог привременог боравишта. Све дотле ће тр-пети штету сваки Србин појединачно и Србија у целини. У томе је циљ и Зборника Немањин дежевски сабор и културне мани-фестације Немањин дежевсвски сабор .
Na ovim prostorima ne postoje stariji objekti od Petrove crkve, Djurdjevih stubova i Sopocana. Monasi su za vreme turaka dosta stradali, a posle Balkanskih ratova su od tako divnih objekata ostale samo rusevine. Bogu hvala su se obnovili. Slavna proslost Raske ima jos mnogo toga da pokaze, oko Pazara su sami biseri srednjevekovne Srbije. Podice se i oni, Bogu se molimo.
Strasno koliko neznanje zamagljuje razum. To je slepilo uma.
Procitaj disertaciju Ive Andrica – dug je naslov. Nacices je u Slizbenom listu, pod poglavlje knjige.
Kad procitas to videces ko si, ko su Tuci a ko poturice.
Niko vama ne zamera sto ste promenili veru, ali zalosno je koliko bezite od istine. A suprotno istini je laz ili zabluda. Vi ste i u zabludi i svesno izmisljate. To je tako infantilno da deluje zalosno.
Da li neko zna sto pravoslavni Srbi ne cene islamizirane Srbe. Sigurno ih ne mrze. Cime ste to zasluzili.
za postovanog gospodina: da li je moguce da vi nesto izjavite a da ne citirate, nego onako svojim recima kazete to sto mislite