16. August 2018

18 plavsko JEZERU 620x0

Dramatičan poziv stručnjaka da se sačuvaju biodiverzitet i protočnost. Ugrožen i Lim, jedna od dve najčistije reke ne samo u Crnoj Gori nego u Evropi. 

Ovakav dramatični podatak saopšten je na predstavljanju Studije revitalizacije i zaštite Plavskog jezara koju je uradio Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” iz Beograda.

– Šta mislite, šta će se onda dešavati sa Limom, jednom od dve najčistije reke ne samo u Crnoj Gori nego u Evropi – pita se akademski slikar iz Plava Ibrahim Ibro Reković, čovek koji decenijama upozorava na ljudski nemar, čija je posledica drastično smanjenje jezera, koje je zaraslo u trsku i šaš i zatrpano muljem koji u njega nanosi Ljuča.

Za one koji malo lošije stoje sa geografijom, podsećanje da je jezero izvorište Lima koji odatle kreće na put od 220 kilometara gde se u Međeđi “ljubi” sa plavom Drinom…

– Potrebno je doneti najbolju moguću odluku, prvenstveno za Plavljane, ali i one koji uživaju u lepoti i pogodnostima Plavskog jezera. Tek potpunom analizom možemo odlučiti koji je najbolji scenario za ljude sa ovog područja, kao i za floru i faunu, za samo jezero. Turistički potencijali jezera su veliki. Planinski deo predstavlja gnezdilište za više od 43 odsto ukupne ornitofaune registrovane u Crnoj Gori, što ga čini najznačajnijim staništem ptica u kontinentalnom delu države, dok je jezero veoma značajno gnezdilište ptica močvarica – kaže ministar održivog razvoja i turizmaPavle Radulović, koji je prisustvovao prezentaciji studije, koja je pokazala da dramatični apeli iz Plava, koji su ostajali do sada bez odjeka, nisu bili bez osnova, odnosno, da jezeru na 906 metara nadmorske visine preti nestanak. Ponajviše zbog peska i mulja koje Ljuča donosi vodom sa Prokletija.

– Nedavno, kada je jedan naš Plavljanin posle dugo vremena stigao u zavičaj, čim je ustao i pogledao u jezero, zaprepašćeno je kriknuo: “Ljudi, jezero je nestalo!” – priča nam Reković, koji svake večeri pred počinak i ujutru kada ustane prvi pogled baci na jezero, kao i gotovo svi Plavljani.

– Nije još nestalo, ali, kako stvari stoje – nestaće – upozorava ovaj hroničar Plava, koji jezero decenijama slika iz iste pozicije i tako fotografijama dokazuje kako jezero polako iščezava.

Reković naglašava kako ne može da veruje da niko decenijama ne haje za apele i podseća kako je ono na svoje obale pre šest decenija godišnje “dovodilo” više turista nego Budvanska rivijera… Na jezeru je ulovljena dosad najteža mladica na svetu, težine 46 kilograma, koja je preparirana “plašila” turiste na recepciji zamandaljenih vrata hotela “Plavsko jezero”…

MAŠINA ZA ČIŠĆENjE DNA

– NIJE veliki posao očistiti jezero – veli Reković, i podseća da je pre nepune dve godine na Plavskom jezeru demonstriran rad mašine za čišćenje dna od mulja i trske, koju su poslali ljudi iz Nacionalnog parka “Palić”. – Pokazali su kako se to radi. Efektno i bez ikakve filozofije.

(Vecernje novosti)

Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone



Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVI ODGOVOR

No more articles