Najugroženija je centralna Srbija, a u najvećoj opasnosti su stari objekti i oni koji su građeni bez poštovanja propisa
Nakon potresa koji su pogodili Grčku i Tursku, podrhtavanje tla moglo bi da zadesi i Srbiju!
Prema rečima Branka Dragičevića, zamenika direktora Republičkog seizmološkog zavoda, najugroženija je centralna Srbija.
Mirna Bačka
– Postoji visok nivo seizmičke opasnosti na teritoriji Srbije. Realno je na ovim prostorima očekivati magnitude i do 5,9 – najviše šest stepeni Rihterove skale, jer su se zemljotresi te jačine već dešavali. Karakteristika zemljotresa je da se dešavaju na mestima gde su se već dogodili u prošlosti – objašnjava Dragičević.
On dodaje da su, prema analizama, neka od najugroženijih područja Kopaonik, Svilajnac, Aleksandrovac, Kraljevo, Jagodina, Kragujevac, Loznica, Novi Pazar i Čačak, dok je najniža seizmička opasnost u istočnoj Srbiji i jednom delu Bačke.
– Zemljotresi se ne mogu predvideti, ali na osnovu analiza mogu se predvideti mesto i očekivani intenzitet i magnitude. Da li će se dogoditi baš u nekom konkretnom mestu, to ne može niko da vam kaže – napominje naš sagovornik.
Prema Dragičevićevim rečima, kakve će posledice zemljotres imati, osim od jačine, zavisi i od toga da li se dogodio u ruralnoj ili gradskoj sredini, na kojoj dubini i udaljenosti objekata.
– Ako se zemljotres dogodi u urbanoj sredini, na teritoriji grada, onda je sasvim drugačije nego da se dogodi na primer u Mionici, u ruralnom delu. Tamo je bilo manje štete nego u Kraljevu, koji je bio blizu centra. Isto tako, da je u Turskoj bio u gradu, a ne u moru, bilo bi veće štete – kaže on i dodaje da su prilikom potresa u opasnosti stariji objekti, zatim oni koji su građeni pre donošenja propisa i prilikom čije gradnje nisu poštovani propisi.
Evidencija ne postoji
Inače, ne zna se koliko ima nebezbednih objekata i onih koji nisu građeni po seizmičkim propisima, takva evidencija ne postoji. Upravo se ovih meseci radi procena ugroženosti ne samo od zemljotresa nego i od ostalih opasnosti, te ćemo nakon toga znati koliko ima takvih objekata.
Zemljotres u Kraljevu
DVE ŽRTVE, 200 POVREĐENIH
Poslednji zemljotres u Srbiji koji je odneo ljudske živote zabeležen je 3. novembra 2010. u Kraljevu, kada su dve osobe poginule, dok je oko 200 građana povređeno. Kraljevo je tada pogodio zemljotres jačine 5,4 stepena Rihterove skale. U zemljotresu je 800 objekata pretrpelo teška oštećenja, među kojima su bile škole i zdravstvene ustanove. Epicentar zemljotresa je, prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda, bio u Vitanovcu, na 10 kilometara od Kraljeva, na dubini od dva kilometra.
Goran Rodić
NAJUGROŽENIJI SU DIVLJI OBJEKTI
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije objašnjava da su najugroženiji divlji objekti i oni koji su građeni bez poštovanja seizmičkih propisa:
– Možemo reći da bi zbog toga bilo većih problema usled zemljotresa. Kad se grade objekti, postoji projekat takozvane seizmike. Nakon razornog zemljotresa u Skoplju 1963. godine projektovalo se na sedam Rihtera, ali imamo i stare objekte koji su rađeni pre toga i pitanje je da li su rađeni po propisima. Dužnost je svakog investitora da poštuje te propise, oni koji ih ne poštuju neće dobiti upotrebnu dozvolu i takve treba sankcionisati – objašnjava Rodić.
Činjenice
ZEMLJOTRESI U SRBIJI
– 1893 – Svilajnac 5,8
– 1921 – Vitina 5,4
– 1922 – Lazarevac 5,9
– 1927 – Rudnik 5,9
– 1980 – Kopaonik 5,3
– 1998 – Mionica 5,4
– 2002 – Gnjilane 5,1
– 2010 – Kraljevo 5,4
*stepeni Rihtera
