Nema ko se bar nekad nije prehladio – i nema kome neko stariji (baka, roditelji, neka rođaka ili rođak) nije rekao da treba dobro da se preznoji i da će mu onda biti bolje, da će tako pobijediti prehladu. Ovaj savet jeste dobronameran, ali preznojavanje ne liječi prehladu.
To što se nekome temperatura povisi u toku bolesti ima svoj razlog: na taj način se organizam bori s “uljezima” koji ne trpe visoku temperaturu, pa ako temperatura nije baš previsoka, toliko visoka da će izazvati oštećenja u vašem organizmu (na temperaturama od preko 42 stepena Celzijusa počinju da se razgrađuju belančevine, a one dobrim dijelom čine vaš organizam), treba je pustiti da “odradi posao”. Međutim, neće vam pomoći ako se budete dodatno utopljavali ne biste li se preznojili.
Naime, preznojavanje ima samo jednu svrhu – a to je da se organizam rashladi, da vam se spusti tjelesna temperatura. Znojem se iz organizma ne izbacuju ni mikroorganizmi ni toksini, izbacuje se voda i neki elektroliti (soli, kalijum, hlor). Slično je i kada se preznojite u sauni, na času fizičkog, na treningu, na letnjoj vrućini… Samo se izbace voda i nešto elektrolita, i organizam vam se malo rashladi, kako se ne bi pregrejao.
Dakle, ako vam neko, kada ste bolesni, kaže da se utoplite i preznojite, ljubazno mu se zahvalite na savjetu, ali bi bolje bilo da taj savjet ne poslušate. Utopljavanje u toku bolesti dobro je ako osjećate da vam je hladno (ako, naprotiv, izgarate od temperature, više će vam prijati da se rashladite), a od preznojavanja, uz sve poštovanje prema godinama i dobrim namjerama onog ko vam to savetuje, koristi prilikom prehlade nema. Više će vam pomoći mirovanje, uzimanje dosta tečnosti (voda, čajevi i domaća supa su najbolji) i namirnica bogatih vitaminima.
(Krstarica)
