Sirotinjo, i dušman te sada žali,
Srce su ti i dušu poharali!
Vladali tobom uz prevare i laži
Sultani i hajduci njihovi i naši!
Svoju decu u okrilje svile čuvali
A mi našu decu trnjem pokrivali!
Krv da im ne zameni suša
Kad im za samilost ne znade duša!!
Zar da otac sina u bešiku ostavi
Komad hleba u tudjini da zaradi?!
Kućo moja što si bez pokrova,
Mi tvoji kirijaši bez svog roditelja?!
Poverenje ja sada Muameru daću,
Zbog svoje dece, makar pokušaću!
A nećemo vraćati im milo za drago,
Vera u Boga i mir najveće nam blago!
Otac mu, siromah, lepo ime dao,
Uz svoj narod uvek čvrsto stao!
Pomirenje hoće ali kazu :”Čudak,
Zar u miru Srbin i Bošnjak?”.
Čudne su meni patriote takve,
Reči im nečasne, misli opake!
A nije čudno nama jer toliko leta
Ginuli smo pred očima sveta!
Majka naša plodna zemlja crna
Natopljena krvlju kao mlada srna!
Zar vera je razlog bolu našem?!
Majko Sadijo i Marijo, teško srcu vašem!
Imenima i patnjom nas razdvojili,
Grob nam drugom bojom obojili!
Pa haraju srcima mržnja i tuga,
Mrzimo svoje a tudjini bivamo sluga!!
Ubili smo jedni drugima brata,
Zatvorili od duše i srca sva vrata!
Opraštam za mrtve zbog svih živih
I tražim oprost u ime krivih!
Neću da mrzim, komsija mi je brat!
Ne dam ni moju srnu da drugi rane!
Sa tobom sam Muamere,
Izgradimo Sandzak, zajedno rame uz rame!
Suze neka zameni osmeh na tren
Kao trnje u dolcu izbehrali dren!
Beskućniku dom budi na kijamet,
Ne trguj našom patnjom to Ti je amanet!
Kada smrti dođje tren,
I snegovi prekriju na dunja staze,
Sinovi ocu zasluge poreknuće
A Sandzak Ti nikad poreknuti neće!
imate li vi dokaz za svoje tvrdnje??
Rekao bih da nemam komentar ali prelepo!!