Islam PRESS

Ikre, uči … Ali šta da učim?

28. Septembra 2016.

Hajmo zajedno razmišljati:

1. Da li Allah naređuje učenje?

2. Koliko je važan cilj zbog kojeg učimo?

3. Da li nas učenje/neučenje može odvesti u Džehennem?

4. Koje blagodati očekuju učenika i učitelja?

5. Kako učenje djeluje da se čovjek mijenja?

6. Kako najlakše pamtiti?

7. Kako proširiti znanje?

Prva milost od Allaha, dž.š., spuštena ljudskom rodu i prva pomoć od našeg Gospodara je poziv na čitanje/učenje.

Znanjem je Allah, dž.š., odlikovao ljudski rod nad melekima.

اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ الَّذِي خَلَقَ

„Uči u ime Gospodara tvoga koji stvara“[1]

Šta mislite, da li je učenje farz? Kakav odgovor će nam dati Poslanik, a.s.

((طلب العلم فريضةٌ على كل مسلمٍ))

Traženje znanja jeste farz-obaveza svakog muslimana.[2]

Školovanje i istraživanje je stroga obaveza, farz, svakog muslimana i muslimanke, a u farz spada proučavanje metodologije najboljeg načina života.

Upustvo za najbolji način života se nalazi u Kur'anu i dodatno je objašnjen u Sunnetu i iz tog razloga musliman se mora posvetiti tefsiru Kur'ana od svoje 5. do 105. godine života.

Tefsir mora ući u naše školske sisteme i razne vidove vannastavne edukacije. Kur'an je namijenjen svakom i svako ga mora doživotno učiti i proučavati. Stagnacija u muslimanskom ummetu se desila upravo zbog udaljavanja od Kur'ana!

Među nama ima omladine koja uči aktivno, ali šta ako neko uči primarno radi dunjalučkih ciljeva? Da bi bio popularan, da bi imao novca da uživa, da bi se ponosio nad svima ostalima:

((مَنْ طَلَبَ الْعِلْمَ لِيُجَارِيَ بِهِ الْعُلَمَاءَ أَوْ لِيُمَارِيَ بِهِ السُّفَهَاءَ، ويَصْرِفَ بِهِ وُجُوهَ النَّاسِ إِلَيْهِ أَدْخَلَهُ الله النَّارَ))

Onoga ko bude tražio znanje da bude blizak sa učenjacima ili da bi se pomoću njega raspravljao sa neznalicama i privlačio njime pažnju ljudi na sebe, Allah će ga uvesti u vatru!.[3]

((يظهر الإسلام حتى تختلفَ التجارَ في البحر، وحتى تخوضَ الخيلُ في سبيل الله، ثم يظهر قومُ يقرءون القرآنَ، يقولون من أقرأُ منا؟ من أعلم منا؟ من أفقه منا؟ ثم قال لأصحابه: هل في أولئك من خيرٍ!)) قالوا: الله ورسولهُ أعلم، قال: ((أولئكَ منكم، من هذه الأمةِ، وأولئك هُمْ وقودُ النار)).

Islam će se raširiti dotle da će se trgovci raširiti po morima, a konjice ići na sve strane na Allahovom putu. Potom će se pojaviti ljudi koji uče Kur’an i govore: ‘Ko uči bolje od nas? Ko je učeniji od nas? Ko bolje poznaje propise od nas?’ Potom je rekao svojim ashabima: ‘Ima li u takvima ikakvog dobra?’ Oni rekoše: ‘Allah i njegov Poslanik najbolje znaju!’ On reče: ‘Oni su od vas, od ovog umeta, a oni su gorovio džehennemske vatre.[4]

Ko bude proučavao Kur’an, islamske nauke ili bilo koju nauku iz sljedećih ciljeva, prijeti mu džehennemska kazna, ako se ne pokaje:

Da bi bio blizak učenjacima – naročito ako učenjaci imaju uticaj i ako su imućni
Da bi vodio rasprave i debate – naročito danas u vremenu medija
Da bi stekao popularnost – naročito hafizi Kur’ana, učači ilahija sa lijepim glasovima ili tzv. “estradne daije” koje zarađuju na svojoj dawi itd.

Primarni cilj učenja treba biti Allahovo zadovoljstvo, a sve ostale dunjalučke potrebe su sekundarna stvar, što ne znači da svaki insan ima potrebu za bliskošću sa učenjacima, za davom, za podrškom ljudi, za materjalnim potrebama i dr.

خَلَقَ الْإِنْسَانَ مِنْ عَلَقٍ

Stvorio je čovjeka od ugruška[5]

Allah, dž.š., nas poziva na čitanje i proučavanje, pa nam navodi primjer o čemu treba razmišljati i istraživati. On nas poziva da proučavamo stvaranje čovjekovo – od čega je stvoren, jer se tu kriju znaci Allahove moći. To je samo jedan primjer, a oblasti za istraživanja su nebrojane.

Nakon tefsira, potpomognutim sunnetom Poslanika, a.s., svaki musliman će izabrati u kojem pravcu će služiti svom ummetu. Šta će biti i raditi u budućnosti?

Da li će biti nastavnik, novinar, političar, pravnik, biznismen, inžinjer, naučnik, doktor, programer, pravnik, imam, logističar itd. – Potrebno je u svojoj mladosti odrediti životni cilj koji će biti u skladu as potrebama ummeta. Potrebe ummeta su prioritet u odnosu na naše lične potrebe.

Naučna oblast koja će se ticati ili se tiče tvog posla u budućnosti ti postaje FARZ!

NE MOŽEŠ ISPUNITI EMANET POSLA KOJI SI PREUZEO, AKO NE BUDEŠ UČIO I PROUČAVAO I UVIJEK, UVIJEK, UVIJEK UNAPREĐIVAO SVOJ POSAO!

Znanje se obogaćuje i kroz promišljanje, debate, eksperimente itd.

Osim poziva na znanje, Allah nas poziva i na poniznost. Ne smijemo zaboraviti od čega smo stvoreni – od prljave tekućine! Ne priliči nam da se oholimo. Iz dva polna organa smo izašli prije, zato se spustimo na zemlju. Bogobojaznost i poniznost pred Allahom je jedina bolja stvar od znanja koju je spomenuo Poslanik, s.a.w.s

((فضلُ العلمِ خيرُ من فضلِ العبادة، وخيرُ دينكم الورعُ))

Vrijednost znanja bolja je od vrijednosti ibadeta, a najbolji vid vjere jeste bogobojaznost.[6]

Farz nam je da učimo: Kur'an – Upustvo za život, Školu – Zbog roditelja i zbog očekivanja društva i Proširenje znanja iz oblasti posla kojim se baviš, da bi emanet ispunio do kraja

اقْرَأْ وَرَبُّكَ الْأَكْرَمُ

Čitaj, Plemenit je Gospodar tvoj[7]

Gospodar naš nas još jednom poziva da čitamo, ukazujući na njegovo lijepo ime i osobinu – ‘EKREM-KERIM’ što znači plemenit, prekrasan, onaj koji sam po sebi zaslužuje i privlači poštovanje.[8]

Allah nas uči da čitanjem, učenjem, naukom ćemo dostići visok stepen dunjalučke plemenitosti i ugleda kod ljudi jer “Allah dž.š. ima 99 imena i ko ih dostigne ući će u Džennet“[9]

Koje beneficije će imati tragači za znanjem, koji ga budu prenosili na druge:

((مَنْ سَلَكَ طَرِيقًا يطلب به عِلْمًا سَلَكَ الله بِهِ طَرِيقًا من طرق الجنة وَإِنَّ الْمَلَائِكَةَ لَتَضَعُ أَجْنِحَتَهَا رِضاً لِطَالِبِ الْعِلْمِ، وَإِنَّ الْعَالِمَ لَيَسْتَغْفِرُ لَهُ مَنْ فِي السَّمَوَاتِ وَمَنْ فِي الْأَرْضِ والْحِيتَانُ فِي جوف الْمَاءِ وإن َفَضْلَ الْعَالِمِ عَلَى الْعَابِدِ كَفَضْلِ الْقَمَرِ ليلة البدر عَلَى سَائِرِ الْكَوَاكِبِ وإِنَّ الْعُلَمَاءَ وَرَثَةُ الْأَنْبِيَاءِ وإِنَّ الْأَنْبِيَاءَ لَمْ يُوَرِّثُوا دِينَارًا وَلَا دِرْهَمًا ولكن وَرَّثُوا الْعِلْمَ فَمَنْ أَخَذَه أَخَذَ بِحَظٍّ وَافِرٍ

Ko bude slijedio put u kojem se traži znanje, Allah će ga uvesti u jedan od džennetskih puteva. Meleki podmeću svoja krila onome ko traži znanje iz zadovoljstva. Učenome oprosta traže svi na nebesima i na zemlji i ribe u dubini vode. Prednost alima nad abidom jeste kao prednost punog mjeseca nad ostalim zvijezdama. Učenjaci su nasljednici vjerovjesnika. Vjerovjesnici nisu ostavili u nasljedstvo ni dinar ni dirhem, već su ostavili znanje i onaj ko ga uzme dobio je obilan udio.[10]

((فَضْلُ الْعَالِمِ عَلَى الْعَابِدِ كَفَضْلِي عَلَى أَدْنَاكُمْ، إِنَّ الله وَمَلَائِكَتَهُ، وَأَهْلَ السَّمَوَاتِ وَالْأَرَضِ حَتَّى النَّمْلَةَ فِي جُحْرِهَا، والحيتان في البحر يصلون عَلَى مُعَلِّمِ النَّاسِ الْخَيْرَ))

Prednost alima nad abidom jeste kao moja prednost nad nekim od vas ko je na najnižem stepenu. Allah i njegovi meleki, stanovnici nebesa i Zemlje, sve do mrava u njegovoj rupi i ribe u moru blagosiljaju onoga ko podučava ljude dobru.[11]

Jednom je Ebu Herejra otišao na medinsku pijacu i viknuo narodu: “O pijačari, šta vas je spriječilo? Rekoše: “Od čega?” On reče: “Dijeli se nasljedstvo Allahovog poslanika, a vi ovdje!?” Oni rekoše: “A gdje to?” On reče: “U džamiji” Oni brzo izađoše, pa se vratiše, rekavši: “Nismo vidjeli da se u njoj išta dijeli!? Vidjeli smo samo ljude koji klanjaju, uče Kur’an i koji se podsjećaju na halal i haram. Ebu Hurejra im tada reče: “Teško vama! To je nasljedstvo Allahovog Poslanika![12]

((من غدا إلى المسجدِ لا يريد إلا أن يتعلم خيرًا، أو يعلمه، كان له أجر حاج تامًا حجته))

Ko ode u džamiju želeći samo da nauči nešto dobro ili da poduči drugog imat će nagradu kao onaj koji je u potpunosti obavio Hadždž.[13]

((من دخلَ مسجدي هذا ليتعلم خيرًا أو يُعلمه كان بمنزلِة المجاهِدِ في سبيل الله، ومن دخله لغيرِ ذلك من أحاديثِ الناسِ كان بمنزلةِ الذى يَرى ما يعجبهُ وهو شيء لغيره))

Ko uđe u ovu moju džamiju, da nauči nešto ili da nekoga poduči bit će na stepenu onog ko se bori na Allahovom putu.[14]

أَنَسِ: كَانَ أَخَوَانِ عَلَى عَهْدِ رسول الله – صلى الله عليه وسلم – أحدهما يحترف، والآخر يلزم رسول الله – صلى الله عليه وسلم – ويتعلم منه، فَشَكَا الْمُحْتَرِفُ أَخَاهُ إِلَى رسول الله – صلى الله عليه وسلم – فَقَالَ: ((لَعَلَّكَ به تُرْزَقُ))

Od Enesa se prenosi: “U vrijeme Božijeg Poslanika bila su dvojica braće, od kojih je jedan imao svoje zanimanje, a drugi bio uz Božijeg Poslanika, a.s., i učio od njega. Prvi bi se žalio na brata Božijem Poslaniku, pa je on rekao: “Možda tebi nafaka dolazi zbog njega”[15]

((قَالَ مَنْ عَلَّمَ عِلْمًا فَلَهُ أَجْرُ مَنْ عَمِلَ بِهِ، لَا يَنْقُصُ مِنْ أَجْرِ الْعَامِلِ))

Ko bude podučavao znanju, imat će nagradu onih koji budu postupali u skladu sa njim, ne umanjujući nagradu onoga ko radi.[16]

Razlika između onog ko stalno uči i onog ko stalno ibadeti

الَّذِي عَلَّمَ بِالْقَلَمِ

Koji podučava peru[17]

Cijenjeni ashabi su naučili od Poslanika, a.s., koji nije znao pisati, da svoje znanje sačuvaju zapisivanjem, bilješkama, mapama itd. Otuda predaja: „Sačuvajte svoje znanje zapisivanjem“[18]

((أول ما خلق الله القلم, فقال له: أكتب, فجرى بما هو كائن إلى الأبد)).

Prvo što je Allah stvorio bilo je pero i rekao mu: ‘Piši’ i ono je zapisalo sve što će biti dovijeka[19]

Toliku je počast Allah, dž.š., dao znanju da je prvu stvar koju je stvorio bilo pero. Tolika je počast nauke da je Allah, dž.š., prvo naučio Adema, a.s., imenima svih stvari i tako je stekao prednost u odnosu na meleke.

Svo znanje koje je stiglo do našeg vremena, sačuvano je zapisivanjem. Kur'an je Allah sačuvao zapisivanjem. Zato se u izreci kaže: ‘Što se zapiše ostaje, što se pamti nestaje’

أبو هُرَيْرَةَ: قَالَ رجل مِنَ الْأَنْصَارِ: يَا رَسُولَ الله! إِنِّي لأَسْمَعُ مِنْكَ الْحَدِيثَ فَيُعْجِبُنِي، وَلَا أَحْفَظُهُ، فَقَالَ رَسُولُ الله – صلى الله عليه وسلم -: ((اسْتَعِنْ بِيَمِينِكَ وَأَوْمَأَ بِيَدِهِ لِلْخَطِّ)).

Prenosi Ebu Hurejra: “Neki ensarija rekao je: “Božiji Poslaniče, ja čujem od tebe govor koji mi se svidi i ne zapamtim ga.’ Božiji Poslanik reče: “Pomozi se svojom desnicom” pokazavši svojom rukom da zapiše.[20]

Ebu Hurejra je rekao da je Abdulah ibn Amr el As znao više hadisa od njega, jer se služio pisanjem, za razliku od Ebu Hurejre koji je pamtio.[21]

Musliman ne ispušta pero iz ruke. Musliman uvijek ima bilježnice, podsjetnike, radne kalendare sa sobom. On piše, bilježi, razmišlja, razvija ideje i teorije. Musliman svojim perom zlikovce čini nemoćnim.

Pero je simbol muslimana

عَلَّمَ الْإِنْسَانَ مَا لَمْ يَعْلَمْ

Čovjeka podučava onome što ne zna.[22]

Naši cijenjeni predhodnici su naučili od Poslanika, a.s., „da ako čovjek radi po onome što zna, Allah će ga podučiti ono što ne zna“.[23]

((مَنْ يُرِدِ الله بِهِ خَيْرًا يُفَقِّهْهُ فِي الدِّينِ))

Kome Allah želi dobro, da mu da razumije vjeru.[24]

Zato, svaki ajet koji naučimo iz Kur'ana, trudimo se da ga primijenimo u životu.

Svaki vještinu, inteligentni manir, svaku korisnu informaciju iskoristimo u životu na Allahovom putu, za korist svoju i cijelog ljudskog roda.

ŠTA DA ČINIM OD DANAS?

Od danas knjiga koju najviše proučavam je Kur’an, minimum 30 minuta na dan – nabavljam Tefsir ibn Kesir gdje svaki ajet prate hadisi Poslanika, a.s. i govor prvih generacija. Konstantno istražujem i kupujem islamske knjige koje će olakšati proučavanje UPUSTVA ZA ŽIVOT; Sve sure koje znam napamet pročavam njihova značenja da bi bio prisutniji u namazu. ⃝

Nakon Kur’ana i Sunneta, najviše učim i proučavam ono što mi je struka (školu, fakultet koji sam upisao i oblast u kojoj radim) jer sam svjestan da mi je to emanet – farz koji sam dužan da ispunim, prema sebi, svojim roditeljima i potrebama islamskog ummeta. ⃝

Nosim sa sobom uvijek blokče, hemijsku i koristiti se podsjetnicima koje pružaju smartfoni. Musliman nikada ne smije zaboravljati na svoje obaveze i planove! ⃝

[1] Kur’an, Alaq 1

[2] Taberani 10439 – Sahih Albani

[3] Tirmizi 2654 – Sahih Albani

[4] Bezar 173, Taberani 6242 – Hasen Hejsemi, Albani

[5] Kur'an – Alek 2

[6] Bezar 2969, Taberani 3960 – Sahih Albani

[7] Kur'am – Alek, 3

[8] Vidjeti: Youtube – Nouman Ali Khan – Tafseer Surah Alaq

[9] Buhari (2736) Muslim (2677)

[10] Ebu Davud 3641, Tirmizi 2682 – Sahih Albani

[11] Tirmizi 2685 – Sahih Albani

[12] Taberani 1429, hasen Hesemi

[13] Taberani 7473 – Sahih Zehebi, Hejsemi, Albani

[14] Taberani 5911 – Hasen Hejsemi

[15] Tirmizi 2345 – Sahih po pravilima Muslima

[16] Ibn Madže 240 – Hasen Albani

[17] Kur'an – Alek, 4

[18] Tefsir ibn Kesir – Sura Alek – bosanski prijevod

[19] Rezin

[20] Tirmizi 2666 – Daif – Ovdje je iskorišten daif hadis na osnovu rijetke dozvoljenosti korištenja daif hadisa u oblasti lijepog ponašanja, kada nedostaju vjerodostojni hadisi ili kada daif hadis potkrepljuju drugi vjerodostojni hadisi.

[21] Buhari 113

[22] Kur'an – Alek, 5