Evropa – Bokser Muamer Hukić, svjetski prvak u verziji WBO (kategorija kruzer – do 91 kg) braniće po sedmi put titulu sljedećeg mjeseca protiv izazivača iz Argentine, Uga Garaja. Domaćin spektakla je Olimpijski kompleks u Minhenu a meč je zakazan za 16. jul.
Muamer Hukić i Roki Balboa – dva neustrašiva borca među konopcima. Neko bi upitao – kakva je sličnost? Ima je, i te kako. I dok čuveni italijanski pastuv kroz šest nastavaka kultnog filma ruši sve pred sobom, Srbin s nemačkim državljanstvom i umjetničkim imenom Marko Huk to radi u stvarnom životu. Prvu titulu prvaka sveta u osvojio je 2009. i od tada je tron odbranio šest puta. Njegov skor u profesionalnoj karijeri od 32 pobjede (23 nokautom) u 33 meča i 15 pobjeda u isto toliko amaterskih mečeva je zastrašujući. Novi izazov je 16. jula u Minhenu, protiv Uga Garaja iz Argentine.
Nedavni boravak u Beogradu, o kojem sa zadovoljstvom priča, Hukić je iskoristio za posetu kompaniji “Ringier Axel Springer” i redakciji “Blica”.
“Uh, ovdje se tako dobro jede. Obožavam meso. Kako ono beše – Madera? Tu se uvijek najedem – počeo je razgovor Kapaten Huk, kako mu je nadimak.
Logičan nastavak priče je o kilaži, pošto bokseri o svakom gramu moraju da vode računa.
“Obožavam hranu iz „Mekdonaldsa”. U Nemačkoj imam rigorozne kontrole, moj doktor mi daje često primedbe, kaže: „To što jedeš je kao da u Šumaherov benzinac sipaš dizel. Da se hraniš pravilno, bio bi 20 odsto jači”. Ja na to samo dodajem, šta ima veze, i ovako ih sve bijem. Zaista su rigorozna pravila, jedna od najjačih promoterskih kuča „Sauerland Evant” mnogo je uložila u mene i naravno da traži rezultat. Direktni prenosi mojih mečeva putem televizije ARD idu u 80 zemalja sveta. Zasad dobro ide, mada ponekad zakasnim na trening, a moj veliki trener, čuveni profesor boksa Uli Vegner, stisne pesnicu i kaže: ‘Hoćeš li da vidiš kako izgleda bokser bez zuba'”, uz osmijeh dodaje Hukić.
Neizbežna tema je predstojeća odbrana svijetskog trona…
“Posljednji put titulu sam odbranio 2. aprila u Haleu, protiv Izraelca Nakaša, a želja mi je da ujedinim titulu u sve tri verzije. Najveći rivali su mi Poljak Vlodarčik i Amerikanac Kaningem. Od ovog drugog sam jedini put u životu i izgubio, u borbi za IBF titulu”.
Za život ovog vrhunskog sportiste vezan je veliki broj zanimljivosti, počevši od toga da je rođen 11. 11, zbog čega ne treba mnogo da bi se pogodio njegov omiljeni broj, pa do toga da je sa 18 godina bio prvak sveta u kik-boksu.
“Daleke 1993. moja porodica preselila se u Bilefeld u potrazi za boljim životom. Tamo sam živeo do 2004, sada sam u Berlinu. Bio sam ekstremno talentovan za sve sportove, da sam nastavio da treniram fudbal, sigurno bih igrao drugu Bundesligu. Trenirao sam tenis tamo gdje je i Štefi Graf počinjala, stručnjaci su mi rekli da sam za jedan trening usvajao neke elemente za koje je nekom potrebno mjesec dana. Igrao sam i košarku, stoni tenis, znate ono kad klinci iz kraja ili škole krenu na sport, pa svi navale…
Opredeljenje je, ipak, bilo – borilački sportovi.
“Sa 15 godina sam bio vlasnik crnog pojasa u karateu, zadržao sam se u kik-boksu i sa 17 godina bio prvak Evrope. Otac je morao da mi potpiše specijalnu dozvolu da bih se takmičio, a kada sam u Parizu, godinu dana kasnije, osvojio titulu prvaka sveta, rekao sam – dosta. Shvatio sam da su mi potrebni novi izazovi i okrenuo sam se boksu. Sada se vidi da je to bio pravi potez”.
Neće sam da priča o tome, ali oni koji poznaju situaciju kažu da je u Nemačkoj popularniji od Sebastijana Fetela, aktuelnog šampiona Formule 1.
“U mojoj zemlji me slabije poznaju, otišao sam davno. Volim da dođem u Srbiju, da posjetim djedu, nanu, rođake. Provedem u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, mjesec dana, skoknem i do Beograda”.
Na pitanje da li ima idola u svetu boksa, Hukić odgovara kao iz topa.
“Muhamed Ali i Majk Tajson, ali mladi Tajson. Ne onaj kada je otišao u drugu krajnost. To više nije bio bokser kome se divi cio svet”.
Izvor: Sport.Blic.rs
