Zukorlić: Ja svojom podrškom ne trgujem, uz Vučića sam zbog njegove politike pomirenja

7
6

Muamer Zukorlić, doskorašnji muftija, a sada poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije, lider je Bošnjaka u Sandžaku i čovjek čija se podrška tražila pred predsjedničke izbore. On je odlučio da svoje birače pozove da glasaju za kandidata vladajuće koalicije, Aleksandra Vučića.

O razlozima za ovakvu odluku, kao i o drugim aktuelnim pitanjima, kako u Sandžaku, tako i u Srbiji i regionu, pričali smo sa Muamerom Zukorlićem.

 

Izbori su ispred nas. Drugog aprila se glasa, a vi ste podržali aktuelnog premijera i predsjedničkog kandidata Aleksandra Vučića. Koji su bili motivi za tu podršku? 

Imao sam priliku da za ovih godinu dana kroz Parlament i Vladu, kao partner Srpske napredne stranke i njenog predsjednika, premijera Aleksandra Vučića, steknem dojam o mogućnosti dalje saradnje. I, nakon što smo na nivou stranke koju predstavljam analizirali sve mogućnosti učešća na izborima, pronašli smo najviše argumenata za podršku predsjedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću.

 

Zbog čega?

Pre svega, što je to u skladu sa politikom pomirenja, za koju držimo da je preduslov svih drugih projekata razvoja na svim društvenim poljima, i na lokalnom i na regionalnom planu. Pomirenje je temelj na kome se mogu graditi svi drugi aspekti razvoja. U protivnom, kao što smo mogli videti, svi projekti brzo dođu u ćorsokak, zato što imamo veoma rovitu situaciju među državama i narodima na Balkanu. Mi, kao manjinski narod u Srbiji, ne možemo važne političke projekte realizovati bez partnera. Da bi partner bio adekvatan, potrebno je da ima kredibilitet u većinskom narodu, s druge strane i faktor koji ima opredeljenja koja su srodna našim političkim stremljenjima. Mi smo se, dakle, uverili, tokom godinu dana i naročito poslednjih sedmica, da je predsednički kandidat Aleksandar Vučić u više navrata potvrdio, i praktično i verbalno, da politiku pomirenja smatra vlastitom politikom, da smatra da su bošnjačko-srpsko pomirenje i dogovor osovina održavanja mira i stabilnosti na Balkanu, što je za nas veoma bitna odrednica u toj politici. Mi ovom podrškom na predsedničkim izborima pravimo još jedan korak u pogledu naše saradnje, to zapravo znači da glasovima koje ćemo dati predsedničkom kandidatu Vučiću investiramo u tu politiku. I očekujemo benefit od te politike…

 

Koji su to benefiti?

Pa upravo ovo: benefiti te politike su promena ambijenta i stvaranje novog pozitivnog okruženja, gde ćemo konačno, i Bošnjaci i Srbi, ali ćemo nastojati da to proširimo i na druge narode, staviti tačku na politiku sukoba, koja je, nažalost, obeležila skoro celo 20. stoleće. Tako da smatramo to najznačajnijim benefitom. Nismo političari koji u ovakvim situacijama stranački ili personalno trguju. Nismo imali bilo kakve pojedinačne, stranačke, lične, kadrovske ili neke druge političke zahteve. Za nas je bitno da nađemo zajedničke tačke, na kojima smo se, evo, susreli, i na kojima ćemo postaviti dobre temelje za dugoročni proces dijaloga i pomirenja.

 

Jasno. Recimo da je politika pomirenja nešto što je adut u politici premijera Aleksandra Vučića. A šta je to što biste mu zamerili, kad je reč o njegovoj politici?

Pre zamerki, još bi se osvrnuo na nešto. Tu su i stvari od vitalnog značaja za opstanak i budućnost, kao što je autoput, Koridor 11, koji će konačno proći preko Peštera, što znači negde sredinom Sandžaka, i jednako omogućiti i Novom Pazaru na istoku i Priboju i Prijepolju na zapadu da sa pristupnim saobraćajnicama imaju dostupan auto-put. Naravno, insistirali smo na još jednom projektu, a to je povezivanje Novog Pazara i Sarajeva. Tako da sam u susretu i sa premijerom Vučićem i sa bošnjačkim članom Predsedništva BiH Izetbegovićem prošao tu temu, i na tragu smo da nađemo zajednički stav o ruti tog auto-puta, gde bi se ostvarila ideja o povezivanju Beograda i Sarajeva, ali bi to obuhvatilo i kopču prema Sandžaku i Novom Pazaru. Sa ta dva auto-puta, Sandžak bi otvorio veliku stranicu svoje budućnosti. To bi bio osnov zamaha novog razvoja, kojim bi se zaustavilo iseljavanje, u kome bismo mogli dobiti ozbiljne investicije, uz autoput o kojem već postoji međusobna saglasnost. Stavljamo kao prioritet i izgradnju pruge prema Novom Pazaru. Svojevrstan je paradoks da u 21. veku i nikada pre Novi Pazar, kao jedan važan regionalni centar, nije imao prugu. Među prioritetima su gasovod i lokalni aerodrom kao nužnost za jednu regiju koja ima svoje istorijske i geografske posebnosti, sa preko milion i po ljudi u dijaspori, što je ogroman potencijal za tu vrstu saobraćanja. Na kraju, smatramo strateški bitnom i ideju Kliničkog centra u Novom Pazaru. Imamo geografski neizbalansirano raspoređene kliničke centre u Srbiji, gde su zapravo sva četiri klinička centra, Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš, skoncentrisana na severoistoku Srbije. Dakle u dve trećine Srbije, celi pojas zapadne Srbije, celi pojas jugozapadne i južne Srbije, nemamo nijedan klinički centar. Tu bi idealan bio Novi Pazar, sa obzirom na sve ove resurse i posebnosti. 

 

 

Koliko je vremena potrebno za sve projekte koje ste pobrojali?

 Naravno, ovo su projekti koji treba da imaju pred sobom etape od dve do šest ili 10 godina, ali je veoma važno da u bitnim političkim centrima odlučivanja postignemo saglasnost i krenemo u njihovu realizaciju. Za istoriju pet ili 10 godina ne znači ništa, pogotovo kad je reč o tako važnim stvarima. Oko autoputa već postoji saglasnost. Oko drugih projekata postoji saglasnost o potrebi, ali operativno će se morati raditi na njima pojedinačno. To su, dakle, ključni razlozi gde nismo imali dilemu da treba da podržimo Aleksandra Vučića. S druge strane, u ovoj celoj atmosferi, na nas je ostavilo pozitivan utisak, i pored raznih problematičnih pitanja, pogotovo na relaciji između Bosne i Srbije, to što je bio veoma pažljiv u izjavama, pazio je da ne povredi emocije druge strane, to jest naših sunarodnika u Bosni. Za nas je to veoma važno. Dakle, reč je ta koja prethodi dobrom ili lošem delu. Tako da je to sve uticalo na nas. Mi podršku Aleksandru Vučiću ne smatramo poklonom Aleksandru Vučiću. Smatramo je davanjem glasa za svoje ciljeve, koji su ujedinjeni na tom istom putu i kreću se u istom smeru.

 

A kada je reč o zamerkama…

Što se tiče zamerki, postoje izvesni nedostaci, to jest zamerke koje se tiču Vlade. One se, pre svega, odnose na kašnjenja u aktivnostima vezanim za balansiranje nacionalne strukture u državnim institucijama na terenu. Na primer, sve državne institucije koje imaju ispostave u Novom Pazaru i ostalim delovima Sandžaka, kao što su policija, pravosuđe, poreska uprava, sve koje imaju centralu u Beogradu – u njima i dalje imamo nesrazmernu nacionalnu strukturu, u poređenju sa onom na terenu. Dakle, neophodno je i po Ustavu i po našem opredeljenju, ali i Božijim i ljudskim zakonima, da se ta struktura izbalansira. Jer, ako imate neizbalansiranu nacionalnu strukturu, šaljete poruku da nekome ne verujete. To stvara negativnu atmosferu. Tu se kasni. I verbalno imamo potvrdu da je takvo što potrebno, i da će se ići u tom smeru, ali se kasni, i mora se ubrzati. Tu su problemi i sa kašnjenjem u rešavanju nagomilanih pitanja oko jedinstva Islamske zajednice. Istina, i taj problem, kao i problemi vraćanja imovine verskim zajednicama, nepravednog odnosa prema Internacionalnom univerzitetu nisu nastali za vreme ove Vlade, već za vreme prethodnih vlada i režima, ali, neovisno o tome kad su nastali, moraju da budu rešeni. Ono što jeste pozitivno jeste činjenica da sad imamo dobru komunikaciju, da imamo volju, sa obe strane, koja se ne osporava, ali su definitivno to problemi koje detektujemo i od čijeg rešavanja nećemo odustati. Bez obzira na partnerske odnose, mi ćemo biti veoma glasni u insistiranju na rešavanju tih problema. Zapravo, to je razlika između poltronske i partnerske politike.Raniji predstavnici Bošnjaka u Beogradu su, na žalost, imali snishodljiv i poltronski odnos prema vlastima, gledajući da samo namire lične i partijske interese. Mi potenciramo partnersku politiku, partnerske odnose, gde sa punim međusobnim uvažavanjem, punim pravom da svi, bez obzira na to koliko smo različiti etnički, kulturološki ili verski, imamo pravo na očuvanje sopstvenog identiteta i sopstvene autentičnosti, ali da uz to puno uvažavanje zajednički rešavamo probleme, da ne ćutimo o njima, da imamo jednu kulturu komuniciranja u kojoj ćemo naučiti da jednako možemo pohvaliti svako dobro delo, ali isto tako i kritikovati eventualne nedostatke.

 

Pre nego što ste podržali premijera, bilo je reči o mogućoj vašoj kandidaturi. Šta je bio razlog da se ne kandidujete?

Ozbiljno smo razmatrali i tu mogućnost. Bilo je argumenata i za takav iskorak, pogotovo ako gledamo dnevno-političke i srednje-političke efekte. Ta ideja je bila vrlo prijemčiva. Imate mogućnost da mesec i po dana bučno i na sva vrata promovišete vašu politiku. To je retka prilika. Imate mogućnost da nekoliko procenata, koje bih realno mogao osvojiti na takvim izborima, koristite kao neki pregovarački resurs sutra u nekim stranačko-političkim kombinatorikama. S druge strane, manje bih imao problema da objašnjavam svoju politiku. Postoji jedan deo mog konzervativno orijentisanog biračkog tela koji je veoma rezervisan prema podršci Aleksandru Vučiću, zbog raznih razloga, gde moram jako da se potrudim kako bih im objasnio zašto sam podržao Aleksandra Vučića. Da sam se lično kandidovao, ne bih imao problem s tim, kome šta objašnjavati, već bih onako autentično i transparentno tumačio svoju politiku. Međutim, nakon što bi prošli izbori, efekti tog političkog poduhvata bi bili sve manji. Tako da smo smatrali, u dilemi da li da neki politički efekat odmah uzmemo za sebe, ili da ga investiramo zajedno sa nekim ko ima presudnu političku ulogu u državi, i ko iskazuje želju za partnerstvom, mi smo odlučili da je bolje investirati za budućnost, nego odmah imati i potrošiti taj politički efekat.

 

 

 

Da li biste eventualno prihvatili ministarsko mesto u nekom budućem sastavu vlade koja bi pratila sličan kurs kao ova vlada?

 

O tome niti sam razmišljao, niti smo razgovarali. Svaku ideju, svaku ponudu uvek prvo stavim na vagu političkih i etičkih ciljeva, za koje se zalažem. Ukoliko jedna ponuda, šansa ili mogućnost uverljivo mogu da pomognu da se približim ciljevima za koje se borim, i da učinim nešto više dobra za to za šta se zalažem, onda to razmotrim i ostavim mogućnost da takvo nešto i prihvatim. I dalje sam bliže tome da treba da nastavim delatnost kroz parlament, gde imam onako izrazitu vezu sa narodom i odgovornost prema istom, kao direktni narodni predstavnik. Ne vidim sebe još na nekoj višoj poziciji u izvršnoj vlasti, zato što mislim da za tako nešto i lično da sazrim. Nov sam u politici, svega sam godinu dana u politici. Možda i atmosfera u Srbiji treba da sazri da ima na jednoj važnoj poziciji u politici jednog, da kažem tako, autentičnog Bošnjaka, a ne naturalizovane i prerađene, kao što imamo prilike da ih vidimo. Tako da mislim da za velike iskorake nikad ne treba žuriti. Sve treba da se desi u vreme kad je to sazrelo. Ukoliko se pojavi neka takva mogućnost, razmotriću shodno ovim principijelnim momentima. I tek shodno tome ću eventualno odlučivati.

 

Šta mislite, kako će Bošnjaci glasati 2. aprila. Vi ste svakako podržali premijera, da li će i oni svoju izbornu volju u tom smeru ispoljiti? Procentualno?

Teško je predviđati procentualno. Verujem da će Bošnjaci većinski glasati za Aleksandra Vučića, iako kažem da to neće biti tako lako. Neće  biti tako lako uveriti ih. Treba se potruditi. Učinićemo sve što je do nas, a onda ćemo videti šta će se desiti 2. aprila. Interesantno je da Bošnjaci, iako nisu velika zajednica u Srbiji, brojčano, to je nekih 150.000 glasova, koji se mogu smatrati bošnjačkim u Srbiji – operativno to je, od onih koji izađu, oko 100.000 ili 110.000 glasova, ali je interesantno da su, ako pratimo te razlike i tesne rezultate koji su se dešavali od 2000. godine, možemo reći da su gotovo na svim predsedničkim izborima na neki način ovih stotinak hiljada bošnjačkih glasova presudili. Da li će biti i sada tako, videćemo. Možda ne u završnici, ali postoji mogućnost da, ako bude par procenata rezultat Aleksandra Vučića iznad 50 odsto u prvom krugu, da bi to mogli biti i ovaj put bošnjački glasovi. I Koštunica je pobedio zahvaljujući tim glasovima 2000. godine, i Tadić je dvaput pobedio zahvaljujući bošnjačkim glasovima, i Nikolić Tadića na poslednjim izborima. Da li će se ta, već sad tradicija, nastaviti, videćemo. Ali ono što jeste sigurno, sa strane mene i mojih političkih saradnika u Bošnjačkoj demokratskoj zajednici, mi smo korektni i odani partneri. Nama je trebalo 15-20 dana od raspisivanja izbora da odlučimo, nismo se utrkivali da damo blanko podršku, jer želimo da sve naše faktore uključimo u odlučivanje i izvagamo. Može se kazati da nismo baš lagani za dogovore, ali smo zato veoma laki za realizaciju dogovora. Dakle, to je neki naš identitet i time se ponosimo. Učinićemo sve da uverimo naše biračko telo da podrži ovaj stav.

 

Šta mislite o ostalim predsedničkim kandidatima? Da li može tu da se licitira sa procentima koje bi oni mogli da osvoje. Ko je tu iza Vučića, uz Vučića, koji prema svim istraživanjima javnog mnjenja ima ubedljivo prvo mesto.

Teško je precizno predviđati. Ali, ima momenata koje treba imati u vidu. Prvo, zasad imamo da gospodin Ugljanin ćuti. Pretpostavljam da će ćutati do kraja. Ćutao je i na predsedničkim izborima 2012. godine. Pre tri dana je kazao da poziva birače da glasaju po savesti. Tako da to dođe kao kad se neka vojska raspadne, pa neka se svako snalazi, nema više komande. Ovde je enigmatično ponašane Rasima Ljajića, i mislim da bi tu Aleksandar Vučić trebalo da bude veoma oprezan, zato što se Rasim Ljajić u poslednjih 15 godina ponašao nedosledno na svim predsedničkim izborima. Kada je bio sa Koštunicom, javno je podržavao Koštunicu, a nezvanično Tadića. I tako redom. S jednog na drugog. Tako da bi se to i sada moglo desiti. Recimo, na društvenim mrežama, imate najbliže saradnike Rasima Ljajića u Prijepolju i Novom Pazaru, koji već agituju za Sašu Jankovića. To je već vidljivo. To su imena i prezimena. Visoki činovnici. Predsednik SDP za Prijepolje, kune se da neće glasati za Aleksandra Vučića. Činovnici i funkcioneri gradske uprave u Novom Pazaru, gde je Rasim Ljajić na vlasti, takođe. To treba imati u vidu, ne znam do koje mere će to licemerstvo ići.

 

Da li mislite da Vučić to primećuje?

Trebalo bi da primećuje, jer je očigledno. Mada, mislim da čak to od Rasima ne iznenađuje, jer on preživljava zahvaljujući kombinatorici. Nedavno sam se šalio na jednoj televiziji da je Preletačević ukrao identitet od Rasima Ljajića, jer je on jedini pravi Preletačević u Srbiji. Počeo je sa Đinđićem, pa prešao kod Koštunice, pa ostavio Koštunicu, pa prešao kod Tadića, pa ostavio Tadića, pa prešao kod Dačića, pa od Dačića kod Vučića. Dakle, Rasim je original, a Preletačević plagijat. Može da ga tuži za autorska prava. To treba imati u vidu, iako se i Ugljanin sada ponašao licemerno u ovoj kampanji, jer je njegov narodni poslanik Imamović dočekao Sašu Jankovića u Novom Pazaru, njegovi su prikupljali potpise za Nenada Čanka, a postoji informacija da je obećao podršku i Vuku Jeremiću. To je Suljov izum, pošto Rasim obično igra na dve opcije, a Suljo na tri. To može donekle okruniti biračko telo. Nešto malo će okruniti Čanak, jer postoje neke autonomaške simpatije koje on uvek prosipa po Sandžaku, nešto će uzeti Saša Janković, nešto malo Vuk Jeremić, ali ne očekujem da niko od njih uzme ozbiljan broj glasova.

 

Šta se trenutno dešava sa akreditacijom Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. Postoji li mogućnost da se ovo definitivno reši?

To će morati da se reši. Univerzitet koji postoji 15 godina ne možete ni na koji način osporiti. Samo je pitanje kako će akreditaciona tela iz toga izaći. Postoji radno telo koje je formiralo ministarstvo sa ciljem da se reši to pitanje. Ono je zasedalo više puta i već su utvrdili neke koridore kako da se to reši. Nakon svih teških reči i onoga što je urađeno i rečeno, imamo smirivanje atmosfere. Pokušao da poručim ljudima na koje utičem da budu konstruktivni, tako da verujem da će krenuti koracima napred. Postoje jasne odluke ministarstva i vlade, po kojima se ne može sporiti validnost diploma, a to znači da se te diplome mogu tretirati kao validne i u postupku akreditacije, i da ne postoji nijedan razlog osporavanja akreditacije. Nažalost, negativna posledica svega toga je da se hiljade studenata dovodi u neprijatnu poziciju da slušaju o tome, kao i njihovi roditelji. Ljudi su neodgovorni, u nekim administrativnim telima i medijima, misle kada govore o Univerzitetu da će meni napakostiti. A ne shvataju da se igraju sudbinama i emocijama hiljada ljudi, studenata i roditelja, ima tu onih koji čekaju radne odnose… Tako da je to neodgovorno ponašanje, ali verujem da će sada, u ovom trećem krugu, ovo pitanje biti na zadovoljavajući način rešeno.

 

Vi ste na čelu Skupštinskog odbora za obrazovanje i nauku. Šta možemo očekivati od ovog odbora u doglednoj budućnosti. Koji su konkretni planovi?

Veoma sam dinamično i bučno krenuo sa tim odborom, kao što znate. Malo se zastalo s tim odborom u poslednja tri meseca, kad su postali aktuelni izbori, pa čak i pitanje parlamentarnih izbora. Prosto ne možete imati pozitivnu energiju kada se govori o parlamentarnim izborima nakon nepunih godinu dana, i ne možete narodne poslanike animirati u neke progresivne projekte dok nisu sigurni da bar još neko vreme mogu imati siguran mandat. Tako da ćemo sad posle ovog zatišja u Parlamentu, i posle okončanja izborne priče ponovo zasukati rukave i krenuti sa započetim projektima. Formulisao sam program rada odbora, koji više liči na platformu, gde će se detektovati prioriteti delovanja odbora, to sam dostavio i članovima odbora, i raznim faktorima koji se bave naukom i obrazovanjem, u državnom aparatu i u nezavisnim akademskim telima. Dakle, planiram posle izbora to sve ponovo aktuelizovati, to je jedna od tema kojom će se baviti ovaj odbor. Sada imamo već pravu invaziju predloga zakona, od zakona o visokom obrazovanju, do zakona o opštem obrazovanju, koji su u izradi i vrlo brzo će postati tema Odbora. To su dve ključne teme na kojima ćemo u toku ove godine biti angažovani, iako postoji permanentan uobičajeni rad Odbora, zasedanja po raznim pitanjima. Pre nekoliko dana smo imali sednicu Odbora, po pitanju davanja saglasnosti na strategiju… Prethodno smo dali saglasnost na poglavlje 26 o pristupanju Evropskoj Uniji, sada smo dali saglasnost za poglavlje 7, autorsko pravo i srodna prava, tako da permanentno zasedamo po proceduralnim pitanjima koja se pojavljuju.

 

Koji je trenutno status spornog objekta Islamske zajednice u Novom Pazaru, i kako očekujete da će se ta situacija rešiti?

Očekujem da se vratimo na raskrsnicu na kojoj se napravila prva greška. To je jedino moguće. Svako ignorisanje te skretnice samo dalje udaljava od puta. To je pitanje vraćanja oduzete imovine Islamskoj zajednici. Da bi se objekat legalizovao, i na bilo koji način tražilo rešenje za legalizaciju tog objekta, potrebno je da se imovinski-pravno reši status tog objekta, koji je suštinski nesporan, jer je tu bilo sedište Islamske zajednice, ali je, nažalost, pravno sporan, jer su tu neke političke i tajkunske volje bile jače od zakona. To je moja preporuka, i ona ide i prema državi i prema Islamskoj zajednici. Čak sam imao i sastanak sa ministarkom Mihajlović na tu temu, i saglasili smo se da treba krenuti tim redom.

 

Kako u narednom periodu vidite položaj Bošnjaka u Srbiji, možda i u nešto daljoj budućnosti?

Siguran sam da će biti bolji, ukoliko se ovi naši planovi realizuju u narednih pet godina. Naši politički planovi su tako koncipirani da afirmišu Bošnjake, njihova kolektivna prava, razvoj, infrastrukturu na tom prostoru, ali nipošto na račun srpskog naroda ili Srbije. Naš celokupan politički program je tako koncipiran da se borimo za naš narod i zajednicu, ali da istovremeno to bude tako usklađeno da bude ili korisno za Srbiju i srpski narod ili da u najmanju ruku ne bude štetno. To je ono što je sigurno odlika našeg programa. Ukoliko se ti programi i naše nakane i ciljevi realizuju u narednih pet godina, mislim da će to značiti istorijski iskorak za Bošnjake, i u pogledu ostvarivanja svojih prava, ali i u pogledu ostvarivanja infrastrukturnog i razvojnog ambijenta na prostoru Sandžaka, i tada verujem da ćemo moći da idemo u drugu fazu, koja je stvarna integracija, gde će ne samo pasti tenzije, već će se i izbrisati predrasude, koje su naš najveći neprijatelj.Predrasude da nam je uvek onaj drugi kriv, da nam uvek onaj drugi zlo misli. Dakle, moramo napraviti trzaj, i u ostvarivanju prava, i u razvojnom smislu, kako bismo mogli postupno da lečimo te predrasude, kako bismo polako mogli da imamo punu integraciju Bošnjaka i drugih manjinskih naroda u ovoj državi. A konačni efekat, i moja krajnja želja, da pripadnici bošnjačkog naroda u Srbiji dožive da bez ikakve prisile, u potpuno normalnom ambijentu i svojevoljno dožive Srbiju kao svoju domovinu. To znači kao svoj dom. Kao dom u kojem se nalazite bezbedno i ugodno, i koga na kraju tek u trećoj fazi možete da volite. Emocija se ne može nametnuti. Ona treba da izađe iz nas i da bude plod pozitivnog ambijenta u kojem se formiraju nove generacije. To je plan u tri etape, koji ako budemo nastavili sa čvrstom saradnjom i ukoliko budemo imali vlast koja želi Bošnjake kao ravnopravne građane, verujem da je, ma koliko ne bilo lako, ostvariv.

 

Pomenuli ste predrasude. Da li se predrasude smanjuju, kako civilizacija napreduje, ili su one i dalje prisutne u onoj meri u kojoj su uvek bile prisutne?

Predrasude se smanjuju na dva načina. Jedan je međusobnim upoznavanjem, većina predrasuda nastaje iz nepoznavanja onoga drugog. U prirodi čoveka je da, kad nešto ne poznaje, da se toga boji, i da razvija razne zaključke, bez osnova, o zaverama, neprijateljstvima, i mnogim drugim negativnim stvarima. Drugi način smanjivanja predrasuda, i eliminacije predrasuda, jesu pozitivni projekti. Kad napravite autoput kroz jednu regiju koja je zapostavljana 100 godina, izbijate argumente iz ruku onima koji žele da regrutuju negativnu energiju time što će reći “Evo, vas su zaobišli svi putevi, nisu vam otvorili nijednu fabriku, kod vas nema ništa pozitivno da se dešava”. Da li se nešto dešava namerno ili nenamerno, za onog ko je pogođen tom posledicom, nije mnogo bitno. To je kao kad, ne daj Bože, nekog udari automobil. Moralno je bitno da li je neko nekog udario automobilom namerno ili nenamerno, ali za žrtvu koja je stradala to nije previše bitno. Tako i za taj naš prostor: Bitno je da se dešavaju konkretni pozitivni iskoraci, na polju infrastrukture, razvoja, obrazovanja. Jer, ukoliko opstruirate akreditaciju Univerziteta, ostavljate svima koji ne žele dobro ni bošnjačkom ni srpskom narodu prostor da regrutuju negativnu energiju: “Oni vama ne daju zato što ste muslimani, zato što ste Bošnjaci, zato što ste drugačiji…” A onda ovima drugima: “Vi morate da im uzvratite, morate da ih mrzite, da se borite protiv njih”, i tako dalje… Dakle, kada date prava jednom narodu, kada omogućite da obrazovne institucije normalno funkcionišu – na tražimo mi za taj Univerzitet povlašćen položaj, već potpuno ravnopravan – kada to omogućite… Kada omogućite da u policiji budu ravnopravno i proporcionalno zastupljeni i Bošnjaci i Srbi, to znači da se ne plašite da date uniformu jednom Bošnjaku, time šaljete pozitivnu poruku, i onemogućujete onog ko hoće da raspaljuje negativne strasti. Time mu oduzimate argument da kaže: “Oni vama ne veruju, vi ste građani drugog reda, čim vam ne daju policiju, ne daju pravosuđe, ne veruju vam da vam daju ove ili one pozicije”. Zato je bilo važno i kad sam dogovarao partnerstvo u Vladi i u Parlamentu, nisam tražio “dajte mi ovu vlast, ili ovo ministarstvo ili ovaj budžet”, ja sam tražio da se omogući da se mladi ljudi iz Sandžaka, Bošnjaci, uposle u raznim vladinim strukturama. I u ministarstvu, i na srednjem nivou, i na lokalnom nivou, da se prosto te barijere sruše. Da i oni vide da njih država ne mrzi, a i da država vidi da je oni ne mrze. Dakle, to su konkretni koraci koji će te predrasude da prvo smanje, pa eliminišu.

 

 

Kakav stav Srbije treba da bude prema muslimanima koji žive u njoj?

Srbija treba da tih 500-600 hiljada muslimana tretira kao kulturni, pa i privredni potencijal, da muslimani budu most saradnje sa muslimanskim zemljama. Da se taj resurs iskoristi, da se ne priča samo o rešavanju problema i ostvarivanju prava, nego da preko svojih predstavnika Srbija iskoristi to kao svoj resurs i uspostavi kontakt sa muslimanskim zemljama. Znamo da postoje muslimanske zemlje koje su investiciono jako zainteresovane. Znamo da Ujedinjeni Arapski Emirati već investiraju ovde, u projektu Beograd na vodi, i nešto na Kopaoniku i poljoprivrednim projektima. Mislim da je potencijal veliki. Ne treba se ograničiti samo na Emirate. Tu su Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija, svakako Turska, koja je već ušla izvesnim koracima… Tu je Severna Afrika, Alžir je veoma značajan potencijal, ne samo za investicije, nego za naše učešće u nekim zajedničkim projektima, građevinskim i tako dalje… Tako da, mislim da je dobro da muslimani budu ta veza. I mi, kao predstavnici muslimana, spremni smo da budemo deo tih projekcija i da zapravo to bude na obostranu korist.

 

Vaša politika je sistemska, dugoročna, politika velikih ideja, nije populistička.

Baš tako. Verovatno sam mogao pomoću neke ekstremne ili populističke politike dobiti više glasova. Meni je falilo hiljadu i nešto glasova za trećeg narodnog poslanika. Da sam pravio neke atraktivne akrobacije, a možda sam i talentovan za to, mogao sam imati tri, četiri i pet narodnih poslanika. Kad govorite o politici pomirenja, svi kažu “To je pametno, ali nije atraktivno”. Danas se u politici obično dobijaju izbori ili na ekstremnim idejama, pogotovo na lokalu, ili na nekim interesnim relacijama. Kad govorite o velikim idejama, to zvuči romantičarski, fino, ali se teško na to regrutuju birači. Bez obzira na to, ovo sam više puta ponovio: ja sam idealista u politici, potpuno sam posvećen svojim idejama, sebe i ideje sam stavio na raspolaganje narodu.Čak nisam siguran da li će to narod prepoznati. Ali, neću da pravim moralne ustupke. Neću biti neko ko interesno šibicari da bi dobio neki politički poen ili interes, pa makar me ljudi ne glasali. Dakle, idealistička borba je uvek rizična, ona jedino može da uspe na duže staze. Ostaću njoj posvećen. Takav sam bio i u Islamskoj zajednici. Borim se samo za ono u šta verujem. Nisam sebi dozvolio taj licemerni raskorak da jedno pričam na televiziji, drugo u nekom zatvorenom krugu prijatelja. Ja to ne radim. Zato, kad imam negativan stav prema nečemu, svi znaju da imam negativan stav. Ako imam pozitivan stav, i to će svi da znaju. Moja podrška je često padala, jer čak ni svom narodu nisam ponekad hteo da popustim u stvarima u koje ja nisam verovao. Takav sam, to sam ja. Ko me hoće takvog, tu sam. Ko me neće, neka traži ove trgovce na sitno. Takvih je puno.

 

Iskrenost je u ovo vreme jedna visoka vrednost…

Baš tako. I u to čvrsto verujem. Političari su čuvari opšteg interesa. Ukoliko mi ne dovedemo na mesta, od lokalne do najviše vlasti, odane čuvare, već lopove, neće nam biti dobro. Ukoliko date lisici da čuva kokoške, a kozi da čuva kupus, šta ćete dobiti – prazan kokošarnik, a kupusa nema. To je ono što imamo na raznim nivoima, gde su neki od ranije zaseli i politiku doživljavaju kao resurs ličnog interesa i bogaćenja. Zato potenciram etiku, ne zato što je to filozofska disciplina… Osnovao sam mnogo ustanova i gradio ih i razvijao – gde sam imao moralno odanog čoveka, i stručnog, to je uspevalo. Imao sam i sjajnih projekata, ali sam kadrovski pogrešio, i to je teško išlo. Imao sam i prosečnih projekata, koji nisu bili previše ni atraktivni ni previše dobro urađeni, ali sam imao dobrog čoveka, ispravnog i pravog na rukovodećoj poziciji, i to je uspevalo. Dakle, faktor čovek je ključni faktor. A čoveka ne čini čoveka ni izgled, ni biologija, nego ga čini čovekom ona druga dimenzija koja se zove ljudskost. A to je neopipljiva, moralna, dimenzija u čoveku. Čoveka koji je lažov i lopov – što dalje od njega. Tako se ponašam i zato sam sa mnogim ljudima u raskoraku. Ne mogu da im se smeškam u lice, a znam da su prevaranti, zato što su u tom trenutku na nekom važnom mestu. Ja to ne mogu. Zato sam i tada napravio partnerstvo sa Zoranom Đinđićem, evo sada sa Aleksandrom Vučićem, baš zato što su i oni prihvatili mene ovakvog kakav jesam. Nisu tražili da se modifikujem. Nego su prihvatili ovu moju iskrenost koja je nekad slatka, nekad gorka. Iskrenost je takva. Ali, isto ne tražim to jednostrano. Kažem i njima: meni slobodno recite šta mislite da pogrešno radim. Jer takva saradnja je dobra, da smo kadri da jedni drugima govorimo i slatke i gorke reči, ali sa argumentom, naravno sa elementarnim poštovanjem. Kritika ili suprotno mišljenje ne znači uvredu, ne znači pravo da se vređa. Tako da, na tim principima, gde god da postoji mogućnost za saradnju, ja je uspostavim. Moja ruka je tu potpuno ispružena. 

Izvor: Mačva Sky Info


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

7 KOMENTARI

  1. A nema toga Dragan efendija…Moramo se dobro naoruzat ,zlu ne trebalo ,ima svakakvih djavola danas i pada im svasta na pamet…zato …35 mig 29 .1000 tenkova ..s-400 i jedno milionce profesionaalnih vojnika i mir brate mir…nema rata veruj mi…za 1000 godinaa….Ako bogda!

    0

    0
  2. ja vucicu ne verujem
    ali verujem zukurlicu
    a ako zukurlic gresi da podrzava vucica,on barem time zeli da srbiji i vucicu pokaze da ima dobre i iskrene namjere
    ipak u istoriji je bilo dosta pametnih ljudi koji su pokusali srbiji da pokazu pravi put, ali nisu uspeli na tome

    5

    24
  3. Haha meni je drago da smo se mi oslobodili turaka i poslali vas sve sa zapregom i volovima iz srbije. Eh sto karadjordje i obrenovicka vojska nije tamanila po bosni gde smo mi najcistiji srbi kao ja nego po juznoj srbiji ali i to je dobro da smo se ujedinili sa bracom iz juzne srbije.

    0

    3
    • E moj Bosanski srbine tj Bosnjaku posrbljeni.idi uradi svoju DNA [Altajsko Anadoliaski Andoliski Turski geni,nadjeni su samo kod srbijanaca,] pogledaj se u ogledalo,da nisi mozda zuti patuljak ko Putin ili Medvedev,pogledaj sta jedes,koliko Turskih rijeci koristis [8742] ,skini IC iz prezimena Topal-ovic Terzi-C OKan-ovic Tufek-dzic Jaksic [TURCI YAKCI] Karadzic[ Karagozlglu Turci iz Izmira] Bursac [Turci iz Burse] Kalabic [turci iz Kalabe-Mustafa Kalaba-daleki rodjak Nikole Kalabica] itd
      Da Nemanja srbin sin Murata iz Turskog Kustura ne lici na Slavene mozda?
      A posle se popni na tavan [Turska rijec] i skini otud FES SA CALMOM sto ti je ostao od pradjeda.

      10

      85

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.