Novi Pazar – Prof. dr Sefer Međedović, redovni profesor Deparmana za pravne nauke, Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, održao je 28.04.2012. godine iz predmeta Interkulturalno razumevanje, ljudska prava i pomirenje, predavanje na temu: “Međunarodni i domaći sudovi, komisije za istinu, oprost, suđenja i naknade”.
Cilj predavanje je upoznavanje studenata sa pojmom, vrstama i suštinom pravde, sa domaćim i međunarodnim sudskim sistemom, kao i sa značajem i ulogom komisija za utvrđivanje istine o zločinima koji su se dogodili na prostoru bivše Jugoslavije za uspostavljanje pomirenja i suživota među narodima koji žive na ovim prostorima.
Profesor Međedović je, najpre, upoznao studente sa pojmom i vrstama istine, i pojmom i vrstama pravde. S tim u vezi, profesor je istakao da postoji sudska istina i prava istina. „Naime, prava istina je jedino ono što se stvarno dogodilo, a sudska istina je relativna istina. Sud pokušava da rekonstruiše događaj i da ga približi pravoj istini. Kada bi se ta sudska i prava istina poklopili to bi bilo idealno stanje. Međutim, uvek je sudska istina relativna, prvo zbog toga što sudija, kao ni drugi akteri sudskog postupka, poput veštaka nisu bili na licu mesta kad se to dogodilo“. Profesor je, naglasio da je stanje u našem sudstvu tako da se postupci jako dugo vode, da ljudi provedu u pritvoru i po dve godine dok ne otpočne suđenje, dok se u Kini, recimo, postupci za krivična dela korupcije i organizovanog krimnala rešavaju u roku od tri meseca. „Sporo pravosuđe je veliki nedostatak za jednu društvenu zajednicu, jer je spora pravda jednaka nepravdi. Obično se kaže pravda je spora ali dostižna, međutim to je ipak teorijska konstatacija, odnosno demagogija, u tom smislu samo brza, odnosno efikasna pravda je pravda“.
Profesor je naglasio da pitanje pravde nije samo pitanje prava, već je to i pitanje filozofije, psihologije, sociologije i drugih disciplina, te da je pravda smisao prava. „Kažu da je pravda, majka prava, a pravo njeno dete. Dakle, pravda jeste smisao prava, međutim, od političke volje zavisi ostvarenje tog prava, odonsno prave. Naime, postoje države koje su imale veoma dobre propise počevši od ustava, pa i drugih zakona, ali je u njima ipak bilo malo pravde. Jeste li se zapitali, šta će državama ovoliki sudovi. Zašto, na primer, danas pored redovnih imamo i specijalne sudove i specijalna tužilaštva. To je pre svega zbog protivurečnosti čoveka sa čovekom. Naime, kao što je to Tomas Hobs konstatovao: „Homo homini lupus est“ (Čovek je čoveku vuk). Istorija ljudskog društva je istorija ratovanja. Postoji jedna misao koja kaže kada bi ljudi znali šta jedan o drugom pričaju, na celom svetu ne bi postojala jedva četiri čoveka koji bi međusobno komunicirali. Kada su ljudi protivurečni sami sa sobom, odna su i nacije protivurečne. I zobog toga toliko sudova. Ima jedna latinska misao koja kaže, da u državi u kojoj postoji dosta zakona vlada najveće bezzakonje. Evo na primer, Srbija donosi toliko zakona u skladu sa Evropskim zahtevima. Međutim, nije problem u donošenju tolikog broja zakona, nego u implementaciji. Takođe, problem je i to što su zakoni Evropske unije pre svega za društva sa visokim stepenom demokratije, a ne za države koje se još uvek bore sa tranzicijom. Sa druge strane, ima toliko zakona, toliko propisa koji nisu jasni ni donosiocu tih zakona, a kamoli narudu nad kojim se ti zakoni odnose. Dakle, skupština i donosi zakone da bi se oni primenjivali na građane. Međtuim, ako donosiocu nije jasno značenje nekih zakona, kako će onda biti jasno običnom građaninu“. Profesor je posebno istakao, da nije problem doneti zakon, već da je problem je pogoditi duh toga zakona. U skladu sa tim studente je podsetio na veliku misao Valtazara Bogišića, tvorca opšteg Crnogorskog imovinskog zakonika, koja kaže: “Ko samo riječi zakonske znade, taj još zakona ne zna, dok mu ne shvati razum i smisao.”
Na kraju ovog dela predavanja profesor je još jednom podvukao da je nepohodno shvatiti koliko koliko je složeno pitanje pravde, da bi smo razumeli koliko je tek složeno pitanje nepravde. Posebno je istako, da svi budući pravnici treba da imaju ovo na umu jer će sutra obavljati pravničke poslove kako na lokalnom, tako i na državnom, regionalnom, pa čak i međunarodnom nivou. “O relativnosti pravde, najbolje nam govori i Justicija, boginja pravde, činji tasovi na vagi nisu nikad upotpunosti uravnoteženi. Naime, svaka Pravda je relativna, kao što je i istina relativna”.
U drugom delu predavanja, profesor Međedović upoznao je studente sa sistemom sudstva u Republici Srbiji, kao i sa međunarodnim sistemom sudstva. Posebnu pažnju profesor je posvetio Evropskom sudu pravde i Evropskom sudu za ljudska prava, upoznavši studente sa istorijskom dimenzijom formiranja ovih sudova, njihovom organizacijom, nadležnošću i načinom funkcionisanja.
Završni deo predavanja profesor je posvetio utvrđivanju isine, borbi za istinu, borbi za pomirenje i borbi za oprost. S tim u vezi profesor je podsetio student da je nakon ratova iz devedesetih vlada SR Jugoslavije je formirala komisiju za utvrđivanje istine o zločinima koji su se desili na prostoru bivše Jugoslavije, što je naišlo na protivljenje od strane pojedinaca iz redova javnih ličnosti koji su smatrali da to nije stvarna komisija, već da je to samo maska, koja ima za cilj, da se mnoge istine o tim zločinima ne saznaju. Profesor je naglasio da pomenuta komisija nije objavila niti jedan izveštaj i da je prestala sa svojim radom, ali da ideja o formiranju ovakvih tela nije nestala već je nastavila da živi razne ankete, dogovore, pregovore i uopšte inicijative da se oformi jedno istinsko telo koje bi utvrdilo šta se to desilo na prostoru bivše Jugoslavije. Da se jedna jaka i stabilna država kao što je to bila SFRJ u svakom pogledu se raspadne i da se na prostoru koji je ona zauzumala dese tako strašni zločini. Profesor je istako da je jedna od najnovijijh takvih inicijativa REKOM. To je Regionalna komisija za utvrđivanje istine. „Naime, sa ciljem upozorenja vlasti i javnosti na obvezu i potrebu suočavanja s prošlošću tri nevladine organizacije za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo (FHP), Documenta i Istraživačko-dokumentacioni centar (IDC), pokrenule su u maju 2006. godine debatu o mehanizmima za utvrđivanje i kazivanje činjenica o ratnim zločinima u koji su se desili na prostoru bivše Jugoslavije. Tada, na Prvom regionalnom forumu za tranzicijsku pravdu, održanom u Sarajevu, učesnici iz postjugoslavenskih zemalja, aktivisti za ljudska prava, mladi, predstavnici udruženja žrtava, žrtve, veterani, novinari, umetnici, pisci, suci, tužioci i stručnjaci za tranzicijsku pravdu ocenili su da je za delotvorno suočavanje s nasleđem prošlosti nužno uvažavanje regionalnog pristupa i konteksta u kojem su zločini počinjeni. U međuvremenu je inicijativa o regionalnom pristupu i kontekstu prerasla u inicijativu za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje i kazivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava na teritoriju bivše SFRJ (REKOM). Inicijativa za osnivanje REKOM-a predstavljena je na Regionalnim konzultacijama s udruženjima žrtava, 9. maja 2008. u Podgorici. Ova komisija želi jednom zajedničkom snagom da utvrdi isinu o tim zločinima koji su se desili na prostoru bivše Jugoslavije. Da se utvrdi, ko su organizatori, ko su podstrelkači, ko su pomagači i ko su neposredni izvršioci“.
Na kraju predavanja profesor je zaključio, da je rat nešto najgore što može da se desi jednoj zemlji, te da da je dosta toga vezano za zločine koji su se na prostoru bivše Jugoslavije desili devedesetih utvrđeno i otkriveno, što preko ovakvih inicijativa, što preko haškog tribulana, ali i da je puno toga i dan danas nepoznanica. Profesor je još jednom naglasio da formiranje ovakvih komisija predstavlja pomak ka utvrđivanju istine, pomak ka pomirenju i pomak za opomenu da se zločini nikada ne zaborave i više nikada ne ponove. „Bilo ko i bilo gde da ga čini, zločin je zločin i treba ga tretirati pravim imenom. Najbolji sudija na svetu je vreme. Vreme leči sve rane i nakon onoga što se dogilo ljudi opet moraju sa ljudima da žive“.
Izvor: Uninp.Edu.rs
