Novi Pazar – Prof. dr Mevlud Dudić, redovni profesor komunikologije na Departmanu za pedagoško-psihološke nauke, Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, održao je 24. aprila 2013. godine, sedmo predavanje iz predmeta “Interkulturalno razumevanje, ljudska prava i pomirenje”, na temu: “Religija i sukob”.
Cilj ovog predavanja je upoznavanje studenata sa odnosom između religije i sukoba, tj. sa religijom kao mogućim generatorom konflikta, i religijom kao mogućim generatorom mira, kao i osposobljavanje studenata za kritičku analizu različitih pitanja u vezi konflikta sa visokim stepenom naučne korektnosti.
Profesor je najpre istakao činjenicu da je sukob između pripadnika različitih religija u svetu unazad nekoliko godina postao jedna od najaktuelnih tema.
O ovoj temi se mnogo govori i piše, a održano je i bezbroj simpozijuma, napisano bezbroj članaka i knjiga kako bi se podstakao dijalog između različitih religija, odnosno kako bi se na konstruktivan način prevazišli sukobi na religijskoj osnovi.
Razlike u verskom opredeljenju treba shvatiti kao element koji će popuniti naše nedostatke te zato zajedno možemo biti savršeniji. Razlike na relaciji vere, obavezno je uvažavati.
Dijalog je komunikacija između pristalica različitih orijentacija; dijalog nije pokret za ujedinjenje svih religija, dijalogom se ne formira nova religija, već je dijalog shvatanje sa tolerancijom i miroljubivošću sa svim svojim različitim doktrinama u pokušaju traženja puteva za saradnju kao i iskazivanju zajedničkih problema i pronalaženje puteva u rešavanju istih.
Dijalog nije pokret popuštanja i odstupanja, dakle ući u dijalog ne znači da se treba pogađati, tražiti census, koncenzus ili odstupanje od doktrina.
Dijalogom se rešavaju problemi koji su nam zajednički i niukom slučaju ne treba ulaziti u teme koje nas razdvajaju, kao na primer: Zašto Hrišćani ne veruju u Muhameda a.s, a Muslimani veruju u Isa a.s.
Shodno navedenom da bi se ostvario plodotvoran i konstruktivan međuverski dijalog profesor Dudić je naglasio da treba po strani ostaviti pitanja, kao što je pitanje koja je vera bolja.
Pitanje koja je vera bolja je apriori iracionalno jer je to kao da neko pita: koji je jezik bolji za sporazumijevanje, zapravo ko poznaje više vera, jezika bolje će se sporazumijevati sa drugima.
Proklamovanje slogana samo je moja vera relevanta anulira osnov za dijalog, taj slogan je identičan sledećem:
Čovek koji poštuje samo svoju veru a potcenjuje druge nalik je na čoveka koji poštuje samo svoju majku a prezire majke drugih. Kao rezultat dijaloga između vera treba tražiti rješenje problema koji prete životu: terorizam, ratovi, kolonizacija, glad, krvoproliće, abortus, eutanazija, samoubistvo, psihička maltretiranja, psihički stresovi, prostitucija, trgovina ljudima, ljudskim organima, nepravda i slično. Drugim rečima, dijalogom između religija se postiže ulazak u stalni mir.
Na kraju svog predavanja, profesor Dudić je istakao da je Bog podelio čovečanstvo na narode i plemena kako bi se posredstvom svojih razlika bolje poznavali. “Konsekvetno tome, razlike treba shvatiti kao blagodat a ne kao kamen spoticanja, kao nešto oko čega se različiti okupljaju”.
(UNINP)
