Upis u poseban birački spisak

3

Sjeverni Sandžak – Čelni ljudi Bošnjačke kulturne zajednice, dr. Rifat Redžović-potpredsjednik, mr. Nusret Nicević-zamjenik prijedsednika i Samir Tandir-predsjednik Izvršnog odbora održali su u ponedeljak 08.02.2010. godine konferenciju za štampu u prostorijama BKZ koje sa nalaze na Gradskom trgu, u prizemlju Fakulteta za islamske studije.

Povod za ovu konferenciju bila je nedavna posjeta predstavnika ove organizacije Sarajevu, kao i akcija prikupljanja zahtijeva za upis u posebni birački spisak Bošnjaka za izbore za Nacionalne savjete, a Samir Tandir se osvrnuo na nedavnu proslavu Savindana u školama u Sandžaku.
Doktor Rifat Redžović govoreći o posjeti Sarajevu između ostalog je rekao:

„U Sarajevu smo toplo primljeni od najvišeg vrha koji konstituiše nacionalno biće nas Bošnjaka. Posjetili smo prof.dr Harisa Silajdžića-bošnjačkog člana Prijedsedništva u Bosni i hercegovini. Zatim smo bili kod vijerskog poglavara Reisuleme dr Mustafe-ef. Cerića. U Akademiji nauka BiH nas je primio akademik i najveći intelektualac u nas Bošnjaka Muhamed Filipović, a prilikom posjete Kulturnoj zajednici Bošnjaka „Preporod“ primio nas je prof.dr Senadin Lavić. Veze između sandžaka i Bosne i Hercegovine su zaista pokidane i samo je Islamska zajednica u Srbiji održavala institucionalno te veze sa Sarajevom. Ovo je prvi put da neka druga institucija, u ovom slučaju Bošnjačka kulturna zajednica, pokrene jednu lavinu, i jedan lanac umrežavanja tih odnosa koji se tiče ne samo Sandžaka i Bosne i Hercegovine već kada su u pitanju Bošnjaci treba upotrebiti onaj Lavićev izraz, radi se o planetarnom umrežavanju nas Bošnjaka. Ono što je bitno istaće jeste da svi čelnici ovih institucija podržavaju naša nastojanja da se u kulturološkom pogledu ujedinimo, da napravimo konsenzus kada je u pitanju potreba Bošnjaka da govore kao jedno biće. Ono što posebno treba da se naglasi jeste njihova želja da pozovu nas Bošnjake da pristupimo upisu u poseban birački spisak kako bi smo imali pravo da biramo svoje predstavnike u Bošnjački nacionalni savjet. BKZ je servis građana, mi treba da ukažemo o čemu se radi i da utičemo na kvalitet Bošnjačkog nacionalnog savjeta koji će imati svoju težinu upravo iz ove interakcije i povezivanja nas Bošnjaka koji živimo ovdje sa evropskim, republičkim ili regionalnim institucijama. BKZ je prva institucija koja je dobila poziv za Svebošnjački sabor koji će se održati početkom aprila u Sarajevu, i tamo ćemo imati priliku da pokažemo za šta se sve to BKZ zalaže.“

Prilikom boravka u Sarajevu pokrenuta je inicijativa da se u Novom Pazaru osnuje Konzulat Bosne i Hercegovine kao i Bosanski kulturni centar koji bi bio spona BKZ i matice Bosne i Hercegovine.

Magistar Nusret Nicević je govorio o toku akcije upisa u posebne biračke spiskove koju aktivisti BKZ-a provode na teritoriji Sandžaka i naglasio je da je akcija uspješna, a u planu je i prikupljanje potpisa u Beogradu i u drugim gradovima Srbije gdje Bošnjaci žive u značajnom broju:

„Kod građana je u početku postojala dilema da li da se upišu ili ne. U ovom trenutku mogu reći da je odziv izuzetan. Radom naših aktivista uspijeli smo da popunimo veliki broj zahtjeva koje ćemo distribuirati prema lokalnim samoupravama kada za to dođe pravi trenutak. Zahtjev koji BKZ želi da uputi jeste da lokalne samouprave dnevno izvještavaju javnost o broju upisanih građana u posebne biračke spiskove kako bi se izbjegle dalje manipulacije i stvaranje prostora da ljudi budu u zabludi. BKZ je već otvorila kancelarije u svim opštinama u Sandžaku. U fazi je formiranje kancelarije u Istambulu, a u saradnji sa Zajednicom sandžačke dijaspore u Evropi u planu je otvaranje kancelarije i u Frankfurtu, tako da ćemo tamo gde Bošnjaci žive u značajnom broju pokušatida da damo značajne informacije u vezi sa upisom u posebni birački spisak.“

Samir Tandir se u svojem izlaganju osvrnuo na proslavu Dana Svetog Save i organizovanje Svetosavskih akademija u sandžačkim školama:
„Nigdje diskriminacija nad Bošnjacima nije tako izražena kao u prosvjetnom sistemu. samo ako pogledamo udžbenike vidjećemo na stotine rečenica koje apsolutno ne odgovaraju povjesnim činjenicama i koje pozivaju na netrpeljivost prema muslimanima ili diskriminišu Bošnjake. Događanja 27. januara jesu samo kulminacija nečega što se sprovodi tokom cijele školske godine. Za nas je apsolutno neprihvatljivo da se jedan vjerski obred, vjerska slava, uvodi u školski sistem sekularne države, i još da se primoravaju službenici i učenici Bošnjaci da učestvuju u  tom vjerskom obredu. BKZ nema apsolutno ništa protiv toga da svaki čovjek u državi Srbiji sprovodi svoju vjeru na način na koji misli da je to najbolje za njega. Ali apsolutno je neprihvatljivo da se u jednoj sekularnoj državi građani prisiljavaju da učestvuju u nekom vjerskom obredu.“
Na novinarsko pitanje da li je formiranje BKZ uvod u formiranje političke partije sva trojica čelnika BKZ-a su to negirala i istakla da je BKZ institucija koja je formirana da bi generisala i promovisala kulturne vrijednosti Bošnjaka a doktor Redžović je po tom pitanju rekao:

„Političari i politika treba prema građanima da nastupaju u skaldu sa svojim programima. A kada je u pitanju BKZ ona nije apolitična, nego je nad politična, ili još bolje da kažem nad stranačka. ovo govorim na osnovu činjenica. Sama kultura jeste aktivnost cijelokupnog duhovnog i materijalnog stvaralaštva, tako da kultura nije ekskluzivno pravo da se njome bave samo određeni ljudi, nego je kultura jedan širi i opštiji pojam koji vodi brigu i o moralu, i o običajima, i o religiji a na kraju i o načinu ustrojstva određenih zajednica, u ovom slučaju od lokalne zajednice do zajednice naroda. Dakle nema bojazni, BKZ jeste samo artikulacija ovih težnji.“

Izvor: BKZ.rs


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

3 KOMENTARI

  1. Mrkonjić, Krkobabić, Ugljanin… su bezbedni
    Autor: S. Čongradin – I. Živanović

    Beograd – Rekonstrukcija Vlade Srbije, koja bi rezultirala smenom ministara koji ne rade dobro svoj posao, praktično je nemoguća, jer je ustanovljenje ministarstava, njihove podele, kao i konkretna imenovanja, deo međustranačka pogodbe na osnovu koje je formirana vladajuća koalicija, saglasni su sagovornici Danasa u oceni ponovo aktuelizovanog pitanja kadrovskih promena u Vladi i preispitivanja rada pojedinih ministara.

    Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Danas da je „problem utoliko veći što prozivke na račun pojedinih ministara dolaze od samih članova Vlade“.

    – Ministarstva su očigledno bila sredstvo za namirivanje stranaka koje su ušle u Vladu. Potrebno je razdvojiti pitanja kao što su smanjenje broja ministara, za šta, za razliku od broja poslanika, nije potrebna promena Ustava, od pitanja rekonstrukcije Vlade. Rekonstrukcija može značiti i zamenu nekog od koalicionih partnera. Osim ekspozea premijera, nemamo dokument u vidu koalicionog sporazuma, na osnovu kojeg možemo imati dublji uvid u unutrašnje funkcionisanje tog saveza. Pretpostavljamo da se to svodi na razgovore i dogovore šefova partija. Ovako izgleda kao da stranke međusobno šalju poruke upozorenja jedna drugoj. Ne treba davati paušalne ocene bez argumenata i dokaza, niti upadati u zamku neobjektivnosti – kaže Orlović.

    On naglašava da koalicione vlade imaju tendenciju da zamagljuju odgovornost i da se stranke kriju jedna iza druge.

    – Tačno je da je loše činjenje gore od nečinjenja, ali treba objektivizirati kriterijume za ocenu. Za realniju ocenu i procenu potreban je dublji uvid u rad ministarstava. Pojedini resori po svojoj prirodi više privlače pažnju javnosti, kao što ima i ministara koji su manje komunikativni, ili nisu skloni eksponiranju. Jedno je utisak, a sasvim drugo rezultati. Svi mi imamo svoje simpatije i favorite, kao i one koji su u drugom planu. Činjenica je da se Vlada može svesti na 14-16 neophodnih resora i makar simbolično pokazati solidarnost s građanima. Kada se izdvoje resori, stranke će odlučiti ko ostaje bez funkcije – kaže Orlović.

    Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ističe da je „veoma verovatno da neka ministarstva nemaju šta da rade, jer njihov posao rade neka druga, a verovatno je i da jedni drugima smetaju, jer im se poslovi preklapaju i konkurišu“.

    Gligorov naglašava za Danas da nije samo manir ministra Milutina Mrkonjića da iza agresivnog medijskog nastupa ne stoje konkretni rezultati.

    – To je manir praktično svih u Vladi. Čini se da se veruje da je dovoljno da se proglasi da je postignut neki uspeh ili da će svakako biti ostvaren, poput priče o ulasku u EU do 2014, pa da se stekne popularnost. Očekuje se da šteta neće biti velika kada postane jasno da od svega toga nema ništa. To je, ipak, više problem javnosti nego samih ministara, koji samo koriste lakovernost građana. Jasno je, sada pred pregovore sa MMF, da praktično čitava vlada ima problema u obavljanju svojih poslova – ocenjuje Vladimir Gligorov.

    I politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Danas da građani moraju da se oslone na medije kako bi se informisali šta i kako ministri rade, ali da bi saznali koji ministri ne rade ništa korisno „moraju sami da se snalaze“.

    – Izjave pojedinih članova Vlade da neki ministri ne rade dobro posledica su, s jedne strane, opšte nervoze u vladajućoj koaliciji, koja ima svoje granice i ne može beskonačno trajati i, s druge strane, svesti o tome da se stvari ne mogu radikalno menjati, a da se ne ugrozi odnos snaga unutar koalicije – naglašava Stanković.

    On dodaje da građani mogu biti ozbiljno nezadovoljni onim što rade Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja ili Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade, ali da ne treba zaboraviti da Krkobabić zastupa penzionere – veliku interesnu grupu koja predstavlja dobar deo biračkog tela i da ima specifičnu poziciju unutar koalicije na čijem je čelu SPS, dok Ugljanin i nema ambicije da se eksponira na državnom planu i zadovoljava se regionalnim.

    – Najave o mogućoj rekonstrukciji Vlade samo su priče koje najverovatnije neće imati nikakav učinak – tvrdi Stanković.

    Jasna Matić, ministarka telekomunikacija i informacionog društva, jedna je od retkih članova Vlade koja prema istraživanjima javnog mnjenja ima slabiju medijsku zastupljenost, ali i jasne rezultate. Ona kaže za Danas da je razlog za relativno manju medijsku prisutnost njenog resora u tome što „tema telekomunikacija i informacionih tehnologija nije dovoljno zanimljiva za široku publiku i nije politički kontroverzna“.

    – Građani mogu jedino putem medija da saznaju šta ministri rade, a veoma je teško doći do informacija. Vladin sajt i sajtovi ministarstava daju neku sliku o tome, ali broj onih koji koriste internet u Srbiji je i dalje veoma mali. Građani se najviše informišu prateći TV i novine, koji zarad gledanosti i tiraža biraju one teme koje privlače masovnu publiku. Generalno, u našem društvu ne postoji odgovarajući nivo odgovornosti o rezultatima posla, mislim da se to nedovoljno jasno govori i niko ne trpi posledice za loš rad – objašnjava Matićeva.

    Kada je reč o rekonstrukciji Vlade, Jasna Matić ističe da je Vlada možda prevelika, i to pogotovo ako se ne radi, a „ako se radi, onda je broj ministara opravdan“.

    – Pred nama je puno posla i, kada bismo svi radili punom snagom, pitanje broja ministarstava bilo bi sekundarno – zaključuje Matićeva.

    0

    0

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.