Rusi se sekiraju: “Ko pali fitilj u Sandžaku”

18

Opasno pisanje Putinove novinske agencije Sputnik o Sandžaku

Ruska novinska agencija Sputnik, Putinova medijska centrala na Balkanu, trenutno je najuticajniji medij među Srbima.

Ova agencija vodi radikalnu propagandnu politiku prema Kosovu, Bosni i Hercegovini, Sandžaku, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Sputnik svakodnevno objavljuje ratno-huškačke tekstove u kojima sa posebnim žarom širi mržnju prema muslimanima na Balkanu. Danas je Sputnik objavio tekst pod naslovom “Ko pali fitilj u Sandžaku i na jugu Srbije”. Spomenuti tekst širi mržnju prema Bošnjacima iz Sandžaka i Albancima iz Preševske doline. U nastavku prenosimo dio teksta kao primjer kako Sputnik priprema srpsku javnost i kako širi mržnju prema Bošnjacima i Albancima.

” Da li su zahtevi koji se baš sada čuju iz Sandžaka za autonomijom, a sa juga Srbije za pripajanjem Kosovu, nečiji „okidač“ za destabilizaciju naše zemlje? Albanci sa juga opet prete „odvajanjem“ od Srbije, a politički lideri Bošnjaka iz Sandžaka nisu zadovoljni tretmanom koji imaju kod srpskih vlasti i stalno ponavljaju zahtev za autonomijom.

Nije novo da su ovo dve pulsirajuće regije u Srbiji, ali pitanje je zašto se „pobune“ uvek kad Srbija pokušava da stane, kako-tako, sa obe noge na zemlju?

Nije tajna da su Amerika i zapadne sile, koje se godinama deklarativno zalažu za mir i dobrosusedstvo na Balkanu, uvek palile i fitilj za nove tenzije na ovim prostorima. Ako ovome dodamo i srpske komšije, kojima je glavno geslo kad se radi o Srbiji — „da komšiji crkne krava“ — realno je pitati: da li su Sandžak i jug Srbije nečiji okidači za novu destabilizaciju unutar Srbije? I koliko su zahtevi koje ispostavljaju Albanci i Bošnjaci zaista opasni?

Aleksandar Pavić, politikolog, za Sputnjik kaže da iza svega stoji zapadni liberalni establišment uz islamistički faktor. Sada postoji, dodaje naš sagovornik, žurba islamističkog faktora koji je povezan sa poraženim snagama u Americi na predsedničkim izborima, da upravo pokušaju da dodatno uzburkaju stvari”.

Srbija ima veliki broj medija koji na sličan način truju srpske mozgove, međutim Sputnik je poseban jer, osim što prednjači u ratno-huškačkoj indoktrinaciji srpske javnosti, nad ovom agencijom vlasti u Srbiji nemaju nikakav uticaj. Sputnik je dokaz da je Rusija medijski okupirala Srbiju.

(Saff)


Sandžak PRESS pratite putem Facebook | Twitter | Android| iPhone

Stavovi iznešeni u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Komentari su vlastita mišljenja autora i redakcija zadržava pravo brisanja vulgarnih i uvredljivih komentara.

OSTAVITI ODGOVOR

18 KOMENTARI

  1. ….eeee….da bi bio važan treba da imaš JNA i milione opljačkane od drugih republika ex-YU a ne Slinu za popečitelja milicijskog i Grobara za glavnokomandujućeg vašljive vojske…….

    0

    0
  2. Извињавам се музафирима и модерацији на предугом коментару, али ово је изузетак јер сам морала да покажем дело Абдулаха Сидрана, који би ваљало да прочитате јер је бар за два копља испред Иве Андрића па да и њега коначно прогласите за геноцидног писца.

    0

    0
    • I ja se izvinjavam muzafirki Milici al nek SP prvo pusti mojih 5 cm komentara od jutros, pa posle ovih pola metra tvojih Pp.
      Ako Milica, DN i 100 nickova imaju 1m2 tekstova, valjda svi mi ostali imamo pravo bar toliko?

      0

      0
      • Raska pres radi koliko stigne, boje se da him se vucic sta ne zamjeri. Kod njih izgleda samo vlahurdija moze pisati sta hoce i koliko hoce.

        0

        0
  3. Опевао га је у једној од својих lucida intervallа, од каурског пића оболели Абдулах Сидран („Дернек у Сарајеву, с јесени 1769.”). У прва два стиха Сидран описује разлоге за дернек;
    Има томе поприлично, како се већ никоме
    под барјак више не иде. Далеко је Беч, далеко
    је Русија, далеко им црна кућа била! Али се,
    подморање, скрпила некако хиљадица наших,
    с конопца и коца, све сам хрсуз, све го ухљуп!
    Оно ће – посрало кошуљу! – на Москова да удара!?
    Кад, шта ће ти бит, одозгар, све саме плахе
    вијести! Узели Хоћин, туку Руса хаметице, само
    што Москва није пала! Издаде заповијест власт
    да се весеље чини! А муке ти нас на беспослицу
    навратит! Нисмо, додуше, затварали дућане, упута
    је гласила: свечано и радно. Грухнуше с Табија
    топови, у граду се обрете, ко да из земље изниче,
    хејбет свакојака свијета.”

    0

    0
    • Под годином сарајевског дернека, 1769., руски историчари су забележили почетак дугог рата Русије против Турске. Царица Катарина Велика је радо дочекала прекид дипломатских односа и објаву рата коју је Порта учинила Русији. „Сада сам слободна, могу да радим све што ми дозвољавају средства, а у Русији, ви знате, средства нису мала”, пише поводом почетка рата царица Катарина грофу Григорију Чернишеву. Међутим, у првим месецима рата руска страна, која још увек није била потпуно спремна за нови начин ратовања, посебно за опседања тврђава, имала је променљиву ратну срећу. С тога, вести које су са закашњењем од неколико месеци пристизале у Сарајево нису биле сасвим без основа. У априлу 1769. године, кнез Голицин који је прешао са својом војском реку Дњестар, заиста је морао да због недостатка артиљерије и хране, те појаве куге, одустане од опсаде тврђаве Хотин и врати се на почетне позиције на левој обали Дњестра. У првим данима јула руске јединице под командом Голицина поново су се упутиле преко Дњестра ка Хотину. После неколико дана опсаде, суочене са обједињеним нападом бројчано надмоћних војски молдавског паше и кримског хана, јединице кнеза Голицина су се по други пут повукле на обале Дњестра. То је био разлог да се 13. августа смени кнез Голицин, а команда над трупама преда генералу грофу Румјанцеву. Прекретница у ратовању је наступила после руског одбијања турског напада код града Каменца. После тога, руска војска је у победоносном походу ушла у Хотин (10. септембра), прешла реку Прут и ослободила молдавску престоницу Јаши, а потом и Букурешт.4)

      Међутим, у првој години рата и години сарајевског дернека, није се царица Катарина суочавала само са недовољном материјалном премљеношћу руске војске за наметнути рат, већ и са спољнополитичким и пропагандним субверзивним радом западних држава. Тако се у писму Волтеру, царица Катарина осврће на антируски савез који је под утицајем Ватикана Пољска закључила са Турском: „Смешни смисао крсташких похода није сметао пољском свештенству да под утицајем папског нунција проповеда крсташки рат против мене… једном руком су узели крст, а другом потписали савез са Турцима”. Према писању чувеног руског историчара С. М. Соловјева, француске новине су 1769. године славиле турске војничке успехе и преувеличавале руске недаће. Истовремено, „Келнске новине”, по тврдњи Соловјева „створене од стране папског нунција и француског министра, убиле су наших 70 000 људи у Новој Србији… мада је истина да је тај поход коштао живота (кримског) хана, кога је послала Порта”. У духу исте пропаганде, 1769. године су у Цариграду пуцњима из пушака славили ратне успехе убијеног хана.5) Нешто од ове европско-османске пропаганде допрло је службеним путем те 1769. године и до сарајевске „проклете авлије”.

      Независно од заједничке европско-турске антируске завере и пратећих материјалних недаћа, руска војска је победоносно следила идеју водиљу своје царице, коју је она истакла у писму једном руском дипломати у предвечерје рата 1768. године: „Ако Богу буде било угодно, видећеш чудеса”. У рату започетом 1769. а завршеном 1774. било је много таквих „чудеса”, од ослобађања Молдавије и Влашке, преко славне поморске победе грофа Орлова у заливу Чешме, до коначног ослобођења и трајног припајања Русији Крима, азовске обале и југозападног подножја Кавказа. И најзад, први руски ратни тријумф на балканском тлу окончан је 1774. Кучук-Кајнарџијским миром, који је Русији обезбедио ексклузивно право заштитнице православних хришћана у Османском царству.6) Овим је отворено Источно питање, а у оквиру њега и питање српског ослобођења. Зато Кучук-Кајнарџијски мир стоји на почетку процеса који ће преко Српског устанка, руско-турског Букурешког и Једренског мировног уговора довести до нововековног васкрса српске државности.

      А шта се за то време дешавало са сарајевским дернеком, започетим с јесени 1769. бележи у својој песми Сидран:

      „Грухају топови с Табија, шенлучи мушко, шенлучи
      женско, шенлучи старо и младо, прижмирила власт
      на свако своје око: худовичке биртије прорадиле,
      бећарнице – пуне женска свијета! Мого је намах
      паметан да зна: ово на добро изијти не мора! Али,
      кад је дернек – нек и хала гори!

      Почеше, у нека доба, одозгар да пристижу наши:
      који без руке, који без нога, који без ока, који
      без уха, и двојица – без памети. Ал казују бистро:
      Какве побједе, какви бакрачи!? Све вам је то
      неко измислио! Ако Дунав смрзне – ето Руса
      у Стамболу. – Распиша се дернек. Ђе си био –
      ниђе, шта си радио – ништа.

      Било па прошло, сад га јебаји
      Ал како нам је то сијело присјело, откако нам
      на нос изиђе тај дернек – мало се коме више
      и на сијела и дернеке, камо ли у битке и под
      барјаке иде! Далеко им црна кућа била!”

      Туга сарајевског распишаног дернека с јесени 1769. злослутно је најављивала злехуду судбину Кулин-капетана с Мишара 1806., али и Омер-пашину поруку из 1850. београдском везиру да тих дана не једе рибе из Саве, „јер је у реку побацао доста босанског меса”.7) Из сарајевске касабе, где поглед у ретке ведре дане допире до врхова околних планина, а у честе магловите дане тек до последњих ћерамида на ниским чаршијским крововима, није се видело, нити се желело видети, да се свет променио и да је турски вакат прошао. Или што осиљеном босанском беговату рече Омер-паша: „А што мора бити, то и бива. Свуда, па и у Босни”.

      И данас је обичан свет босанскохерцеговачких муслимана заточеник себичног геополтичког слепила сарајевских ајана и тај обичан свет, од Тузле до Цазина, платиће на крају прескупу цену најновијег лудог антисрпског и антируског дернека што одзвања сарајевском касабом. Као што је плаћао 1769., 1806., 1850., али и 1992. године. Јер, не може на добро да изађе када се у шенлуку тражи бекство од сопственог идентитета. Зато је крајње време да босанскохерцеговачки муслимани пронађу, песниковом речју, „своме сопству носиоца” (што би по убеђењу потписника ових редова за православне Србе било једнако проналаску изгубљеног брата!). И да у том препознавању створе нову политику која ће их спасити од караказана у који их воде обесне сарајевске касаблије, које из перспективе личног ћара не желе да виде да је ослобођењем Алепа најављен будући нови, „Кучук-Кајнарџијски”, положај Русије на Балкану.

      0

      0
    • Jesi citala “mrtve duse” od gogolja? Upravo sam negdje u sred knjige.

      Turska je tada bila model demokratie i ljudskih sloboda u poredenju sa tvojom majcicom rusijom…

      0

      0
    • Inace daleko je alepo kao ovo krivoslavno tumacenje sidrana. 🙂 Genocidni djikanski dernek nikada zaboraviti necemo. Nikada jaci bili nismo. A gurne li vas putler u neke belaje znaj da ce konacnica biti takva da vise nikada necete biti u stanju ikome praviti probleme. Najomrazenija nacijo regiona a i sire. 😉 😀

      0

      0
  4. Molim Sandzak Press da ne pušta komentare drugih sa mojim nickom!
    Ako nastavite, promeniću nick (kao što je morgen morao da uradi) u Veljko Petrović – fukara.

    0

    0
    • Dzaba apelujes, oni su i gluhi i nijemi.

      Sto se putlera tice – on cini sve kako bi sapleo normalizaciju stanja u regionu potpaljujuci vatru i gurajuci srbe kao kamikaze u propast.

      0

      0
    • Мало Морген, јер су изгледа и админи схватили па не наседају више на циљење изненађеног и увређеног фашисте Шојића Бушњачког! Чини ми се да црногорски соколови још увек поносито лете, а да су вам се Јопет техничком грешком поломила перната закрилца кад сте покушали крила да му отмете и никако да се опаметите и схватите да не може миш да лети!? 😉

      0

      0
      • Spletke, lazi i podvale – dobro poznata krivoslavna tradicija…

        Kako ono dobrica cosic rece: lazi su nas nacionalni interes…?

        0

        0
      • А шта имаш ти глупердо покварена да се јављаш кад је тебе првог приземљио и показао ти колика си глуперда и јадов кад си му крао ник и до данас ниси успео да га повратиш, него си конвертовао у оно што стварно јеси, фукара, губавко, глупи Србин, још глупљи Бошњак… и све то још акредитовано!? Научи бар паметно ћутати да не покажеш глупост до краја! Е сад, треси кавез и пеци мајмуновачу од бананих кора! 😉

        0

        0

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.