Mališani ponekad imaju ogroman apetit, naročito u fazama intenzivnog rasta. Ipak, nekoliko znakova odvaja djecu koja preterano jedu od one koja imaju zdrav apetit.
Razumljivo je da roditelji žele najbolje za svoju djecu, pa je, kada mališani počnu nekontrolisano da jedu, briga za njihovo zdravlje opravdana. Zašto se djeca prejedaju? Kao i njihovi roditelji, ona jedu premalo povrća i voća, suviše procesirane hrane koja je opterećena šećerom, mastima i solju. Takođe su naučena da više vole pomfrit, gazirane sokove, picu, slatkiše. To može da preraste u poremećaj ishrane.
Veliki broj studija je pokazao da roditelji koji nisu mogli da kontrolišu svoj apetit i da prekinu obrok kada više nisu bili gladni, imaju djecu koja, takođe, ne mogu da kontrolišu količinu koju pojedu. To pokazuje da djeca formiraju svoje ponašanje prema roditeljima, ili da postoji genetska osnova sličnosti u porodicama.
Mali postotak preterane tjelesne težine dolazi od endokrinih faktora, ali ogroman udeo čini prejedanje. Objašnjenje je jednostavno, mališani unose više kalorija nego što sagorevaju, tj. više energije nego što troše. Nemaju sva djeca isti metabolizam. Neka imaju višu stopu metabolizma i brže sagorevaju kalorije, ali čak i kada je metabolizam brži, ako unose previše – ugojiće se. Djeca koja imaju problem sa tjelesnom težinom – imaju problem sa ishranom. Manjak fizičke aktivnosti doprinosi povećanju tjelesne težine, ali prejedanje je daleko najvažniji faktor.
Kriterijumi za prejedanje
1. Potreba za hranom iako dete nije gladno (posle kompletnog obroka).
2. Smanjena kontrola prejedanja (kad počne, ne može da se zaustavi).
3. Traženje hrane kao reakcija na negativne emocije: patnju, depresiju, ljutnju, ili zamor.
4. Uzimanje hrane kao nagrade.
Načini da se prevenira prejedanje
– Dobre navike počinju sa odraslima kod kuće. Djeca oponašaju roditelje i njihove nutritivne navike. Pomozite djetetu da jede samo kada je gladno, a ne zato što mu hrana predstavlja zadovoljstvoAko je samo masna ili slatka hrana na raspolaganju, ili niskog nutritivnog nivoa, dete će nju da jede. Roditelji bi trebalo da budu model za zdravo hranjenje i aktivni životni stil.
– Naučite dijete da odbije grickalice i višak hrane. Disciplina u jelu je slična svakoj drugoj disciplini. Nju osmišljavaju roditelji.
– Ne smijete da mnogo smanjujete kalorije. Važan je zdrav izbor. Roditelji treba da naprave razliku između lažne i stvarne gladi. Postavite granice. Ako je dijete gladno, ponudite bananu ili suvo grožđe. Možda neće da ih jede, međutim, recite da to jedino imate do sledećeg obroka. Ukoliko je gladno, ješće.
– Ponudite veličinu porcije prilagođenu djetetu, koristite manje tanjire.
– Sve što se jede i užina kod kuće neka se jede za stolom.
Ako želite najbolje za svoje dijete, obezbedite uravnoteženu, umerenu i raznovrsnu ishranu, kao i fizičku aktivnost. Podržite njegov osećaj individualnosti i pozitivne emocije koje će mu omogućiti da se istakne. Takođe, majke koje su na dijeti, imaju ćerke koje teže da kontrolišu unos hrane. Kod dječaka je suprotno. Izgleda da pol deteta utiče na majčin stav prema njegovoj ishrani. Već u uzrastu od tri, četiri godine, majke postavljaju granice šta devojčice jedu, a kod dečaka tek kasnije, kada primete neki poremećaj ishrane. Uostalom, postoje razlike između dečaka i djevojčica – čini se da dečaci bolje kontrolišu unos hrane od djevojčica, pa je moguće da je u pitanju biološki princip.
Djeca koja povremeno jedu mnogo ne moraju da postanu “žderonje”. Ipak, nekoliko znakova odvaja djecu koja preterano jedu od one koja imaju zdrav apetit.
Ako primetite da dijete jede radi emotivnog zadovoljstva, a ne zato što je gladno, razgovarajte sa njim i pokušajte da utvrdite šta ga muči. Izbegavajte komentare o djetetovoj telesnoj težini, jer su djeca na to hiperosetljiva. Evo šta može da pomogne:
– Objasnite da je nekontrolisano uzimanje hrane ozbiljan medicinski problem. Izbegavajte, međutim, komentare o tjelesnoj težini, jer su djeca hiperosetljiva na to, i fokusirajte se na ponašanje i osećanja.
– Obezbedite dobar nutritivni izbor, ali ne insistirajte na vašem izboru, ili drastičnim restrikcijama.
– Budite osetljivi na dječje nezadovoljene emotivne potrebe, i pomozite u konstruktivnom rešavanju porodičnih problema koji mogu da budu doprinoseći faktori.
– Pomozite mališanima da pronađu zadovoljavajuće aktivnosti u kojima će da se istaknu.
– Ako je dijete zavisno od ugljenohidratne hrane – da bi se to popravilo, neka uzima ugljene hidrate u strogo kontrolisanim količinama, i to samo u određeno doba dana.
Zavisnost i žudnja za hranom
Uzimanje hrane da bi se neutralizovalo nezadovoljstvo – uglavnom dovodi do zavisnosti od hrane. Djeca se prosto fizički naviknu na hranu da bi odagnala emotivnu nelagodnost. Neophodno je tolerisanje nelagodnosti i odvlačenje pažnje raznim aktivnostima. Glad je ono što osjetimo kada tijelu nedostaje hrana. Žudnja je ono što osjećamo kada želimo zadovoljstvo od hrane. Ako vaše dijete jede više zbog zadovoljstva nego zbog gladi, rezultat će da bude povećanje tjelesne težine. Zato mu pomozite da jede kada je gladno, a ne iz zadovoljstva.
(Mondo)
